GRADOT I RAZVOJOT NA OPSTESTVOTO

KROZ ISTORIJU GRADA DO NOVOG DRU[TVA

Pol Blankar

Naslov originala:

Paul Blanquart

Une histoire de la ville: pour repenser la socit

La Dcouverte/Poche, Paris 1998

Uvod

Koncepti i namere

Grad je danas bolestan, dru{tvo tako|e, i reklo bi se da pate od iste bolj-

ke. Zbog toga se politika aktivnost, iji je osnovni zadatak da obezbedi `i-

votnost dru{tva, u poslednje vreme progla{ava i politikom grada i politi-

kom dru{tva. Iz ovoga se mo`e pretpostaviti da je ista dijagnoza data zlu

koje mori i jedno drugo: potrebno je, dakle, prona}i lek kojim bi se delovalo

na oba polja.

Nemaki filozof Martin Hajdeger (Martin Heidegger) je rekao da je je-

zik ku}a u kojoj ovek obitava. Francuski sociolog Anri Lefevr (Henri Lefeb-

vre), razmi{ljaju}i u suprotnom smeru, tvrdio je da je grad knjiga. [ta ku}a

znai za prvoga? Smo ljudsko bi}e. [ta grad pi{e za drugoga? Grad je pro-

jekcija konkretnog dru{tva. Zato je izgra|eni prostor istovremeno i nain biv-

stvovanja, zajednikog `ivota i mi{ljenja. Prostorne figure, socijalne struktu-

re i mentalne forme povezane su i na izvestan nain upu}uju jedne na druge

u odre|enom kulturnom jedinstvu, u odre|enom nainu bitisanja, na istom

mestu i u istom vremenu. Mi{el Ser (Michel Serres) pokazao je u kojoj meri

su nauna saznanja me|usobno izomorfna. Mi{el Fuko (Michel Foucault)

mogu}nost prevo|enja iz jednog domena u drugi nazvao je epistem, ime

oznaava osnovu (bokal, komentari{e Paul Veyne), svesnu ili nesvesnu,

zahvaljuju}i kojoj, u datom trenutku, ose}amo, mislimo, inimo sve {to ini-

mo. Dakle, istorija grada upu}uje nas na ove osnovne kodove koji nam omo-

gu}avaju da razliite koncepte pove`emo sa odre|enim namerama.

Ovo bi bila ravan skrivenih razloga o kojoj treba da vodimo rauna

ukoliko `elimo da se bavimo problemima grada i dru{tva. Budu}i da su ovi

potonji u nezavidnom polo`aju, na nama je da smislimo ne{to novo. Potreba

za inovacijom zahteva da vodimo rauna o dana{njoj episteminoj origi-

nalnosti, kao i o onoj iz pro{losti. Suoeni sa trenutnim pote{ko}ama, moglo

bi nam se desiti da se pozovemo na nekada{nje oblike grada i ka`emo: grad

koji `elimo da sagradimo mora da poseduje svoj centar. Da li je to ispravno,

ako znamo koju su dru{tvenu i intelektualnu ulogu imali tada{nji verski i

politiki centri? Namenjeno akterima urbanog, ispitivanje koje sledi ima cilj

da analizira razliite tipove grada koji su se smenjivali kroz istoriju, vode}i

rauna o razlozima zbog kojih su nastanjivani i podizani. Po{to budemo

predstavili preurbani prostor oveka, proui}emo antiki, srednjovekovni,

kraljevski i industrijski grad, te brojne sedimente na{e zapadnjake civiliza-

cije, izme|u kojih postoji uzajamni odnos zavisnosti i suprotnosti. Tada }e-

mo, s obzirom na njenu specifinost, mo}i da objasnimo trenutnu problema-

tiku grada: koji su nedostaci onoga {to se trenutno ini i usled ega se oni

javljaju? [ta dana{nji grad mora da predstavlja da bi doprineo `ivotnosti jed-

nog dru{tva, koja su naela prema kojima bi trebalo delovati? [ta je to {to je

bilo jue, a zaslu`uje da bude ponovo protumaeno i pod kojim uslovima?

Nadamo se da }e nam kritiki osvrt na pro{lost pomo}i da odredimo novi

razlog, temelj dana{njeg grada i dru{tva.

Ovaj tekst je preuzet iz obimnog rada koji je objavljen 1979. godine. Bibliogr-

afija na kraju knjige sadr`i autore i dela po redosledu u kojem ih autor navodi u

tekstu. @elim da zahvalim Abdelazizu Belkiru na njegovoj podr{ci.

Stub-okosnica, primitivni vernik,

etnike zajednice

Prvobitne oblike prostornog ure|enja i gra|enja nalazimo u paleolit-

skom, mezolitikom i poecima neolitskog doba. Ovo pozama{no razdoblje

obuhvata period od nomadskih naselja do podele rada izme|u seljaka i lova-

ca. Ovi potonji su postali najpre branioci i uvari, a potom politike vo|e,

kraljevi, graditelji gradova.

Krenimo od prvobitne zajednice, koja `ivi nomadskim nainom `ivota.

Re je, naravno, o rekonstrukciji dobijenoj na osnovu arheolo{kih otkri}a,

kao i etnolo{kih posmatranja plemna koja jo{ uvek `ive od lova i sakuplja-

nja plodova (Pigmeji, Bu{mani, Eskimi, australijski aborid`ini). Mesni proiz-

vodi koje ovek koristi za hranu, biljke (plodovi, korenje) i `ivotinje (insekti,

larve, mali i veliki kimenjaci), rasuti su u prirodi i znatno variraju u zavisno-

sti od godi{njih doba. Shodno tome, stvara se jedinica pre`ivljavanja, kako

je naziva Andre Leroa-Guran (Andr Leroi-Gourhan), odnosno izvestan od-

nos ravnote`e izme|u koliine raspolo`ive hrane, veliine teritorije i gustine

naseljenosti. Unutar ove teritorije grupe se pomeraju u potrazi za izvorima

hrane. Sve je podre|eno ovom nomadskom nainu `ivota. Slabije kretanje

`ena, na primer, usled ra|anja i staranja o maloj deci, imalo je za posledicu

podelu poslova na `enske i mu{ke: `ena je sakupljala plodove i lovila sitne

`ivotinje, dok je mu{karac i{ao u lov na krupnije zveri.

Trasirana putanja

Pri ovom pomeranju, prve utvr|ene take pokraj staza i stalna, prirod-

na ili ve{taka prebivali{ta bila su namenjena mrtvima. Ve{take grobnice su

bile humke kamenja naslaganog preko le{eva, zasebni ili zajedniki tumuli.

Sahranjivanje zatrpavanjem bilo je jednostavnije od zakopavanja. Prirodne

grobnice su predstavljala udubljenja u stenama ili duplje drve}a. Da su one u

paleolitsko doba kori{}ene u pogrebne svrhe, zakljueno je na osnovu ne-

davnih posmatranja Serera iz Senegala. Ali, zapita}emo se, zar pe}ine nisu

predstavljale sigurna pribe`i{ta i za `ive? S tim u vezi, neki ozbiljniji radovi

sve vi{e naginju ka ideji o pe}inskom dobu. Trogloditske prebivali{ta u

zimskom periodu najpre su bila sluajna i prevashodno privremena. Ovde

su se sauvali ljudski tragovi, me|utim, usled erozije, gube se tragovi prebi-

vali{ta podizanih pod vedrim nebom ({atori od ko`e, kolibe od kore drveta,

sa zemljanom ili drvenom podlogom), zbog ega se stvara slede}a optika

varka: mapa otkrivenih le`i{ta najgu{}a je tamo gde ima pe}ina, u pe{arskoj

ili krenjakoj zoni (kao {to je sluaj u Perigoru i Kersiju), {to ipak ne znai da

su ljudi ova mesta nastanjivali vi{e od drugih. Ovo sezonsko nastanjivanje

pe}ina nije bilo svojstveno samo ljudima: delili su ih sa `ivotinjama, o emu

na ovim mestima svedoe tragovi taloga i ostataka i jednih i drugih. Rogovi

irvasa, prona|eni u pe}inama na jugozapadu Francuske, u Lepinju, Gurdo-

nu i Tirsaku, rogovi su mitarenja, dakle zimski. Leti su lovci i lovina lutali

dolinama Garone i njenih pritoka. Najva`niji dokaz da se `ivelo na otvore-

nom prostoru i u pokretu, a ne u zatvorenom i na jednom mestu, predstavlja-

ju crte`i iz samih pe}ina. Figure u Laskou, na primer, nisu predstavljene po

celinama, ve} se linearno ponavljaju, {to ukazuje na to da se vizija sveta nije

formirala iz jedne take, nego na osnovu pomeranja uslovljenog lovom i ubi-

ranjem plodova.

Mo`emo da shvatimo, dakle, kakav je bio prvobitni ovekov prostor:

neprekidno pomeranje trasirano grobovima, koji su ipak bili rukotvorine `i-

vih. Koji je bio njihov znaaj? Odgovor bi bio da su neodre|eno nomadsko

pomeranje, koje se odvijalo u horizontalnom pravcu, presecali vertikalama

koje su na taj nain postajale upori{na mesta, poput brana i vrstih armatura

koje su omogu}avale odr`avanje i snala`enje u beskraju prostora i vremena.

Grobnice, u stvari, odra`avaju te`nju da se mrtvi zadr`e i sauvaju, odnosno

izra`avaju `elju za sopstvenom potvrdom nasuprot proticanju vremena ko-

me je trebalo dati izvesnu dubinu i kojim se `elelo ovladati tako {to bi se

pro{lost sauvala u sada{njosti i prenela u budu}nost. Vertikala koju pred-

stavljaju grobnice mogla je da udovolji ovoj te`nji jer je neuhvatljivu povr{i-

nu tla povezivala sa dubokim i nepominim nebesima. Na ovaj nain dolazi-

mo do osnovnog uzroka religioznog ose}anja: da ga ne bi odnela plima neiz-

vesnog lutanja, oveku je potrebna potpora sile koja ga prevazilazi i koju

mo`e da crpe odozdo, ali prvenstveno odozgo, da bi bila blagodatna, ili pak

istovremeno odozdo i odozgo. Kroz grobnice koje su poput uspravljenih pu-

tokaza u kojima se ona skuplja i preko kojih se {iri, mo} dopire do oveka

dopu{taju}i mu da sigurniji i spokojniji nastavi svoje putovanje. Prostor je

tako isprekidan svetim mestima koja ga ine prohodnijim i pitomijim, usled

ega se znaenje grobnic prenosi na sve {to se uzdi`e drve}e, stene, plani-

ne, uzdignuto kamenje, sva visoka mesta koja postaju oltari, kosmiki i

sveti stubovi.

Uzmimo za primer sveto kamenje koje je prouavao Mirea Eliade. Grob-

nice su esto podizane pokraj velikih stena kako bi se ovekova du{a vezala

za nepropadljivi kamen koji je onemogu}avao njeno raspr{ivanje. Zbog svoje

vrstine, kamen je otporan, te se ovek sudara sa neim {to je jae od njega.

Kada je vezan za njega, ovek postaje jai i nastavlja da `ivi. Na ovu energiju

kamena koja obitava u du{i predaka nadodaje se, kada je re o kamenju pa-

lom se neba, gromovitom kamenju ili meteoritima, plodnost ki{e koja prati

munju i njihovo padanje. U svim krajevima zemaljske kugle, nebrojeno je

mnogo primera jalovih `ena koje se, nakon prino{enja darova, trljaju o ka-

men ili sedaju na njega kako bi, u kontaktu sa silom koja je u njemu, postale

plodne. Pa zar jo{ 1923. godine nismo mogli da vidimo seljanke koje su, da bi

dobile porod, sa sela dolazile u London da obgrle stubove Katedrale svetog

Pavla? Stvaralaka sila narod i civilizacija: zanimljivo je primetiti da se naj-

ve}e religije, u svojim zaecima, oslanjaju na ovu vrstu masivnog kamenja.

Tako nam, na primer, Biblija pripoveda da je patrijarh Jakov, nomad i stoar,

usnio san u kojem je video lestve koje su se od zemlje pele ka nebu, sa an|e-

lima koji se penjahu i sila`ahu po njima. A u snu mu je Jahve govorio: Ja

sam bog tvojih otaca, i da}u ti zemlju i tebi i potomcima tvojim, i pro{iri}e{ se

i na istok i na zapad, i na sever i na jug, i nikad te ne}u napustiti. Probudiv{i

se, pi{e u Pismu, Jakov uspravi kamen koji mu je bio pod glavom, i prozva

ono mesto Betel, {to znai Bo`ja ku}a. Da jo{ vi{e pribli`imo, kako ka`e

Eliade, na latinskom je to baetylus, na grkom baitulos, a na francuskom btyle,

{to znai sveti kamen. Podignut kao spomenik, kamen postaje sredi{te jednog

sveta. Prisetimo se i crnog kamena iz Meke: ovaj kamen, koji je pao s neba,

be{e i jo{ uvek je smatran za centar Zemlje ma gde da se na{ao, svaki musli-

man se svakog dana okre}e u njegovom pravcu, sa `eljom da mu se barem

jednom u `ivotu pru`i prilika da ga dodirne da bi se spasao. Ka`e se da se

iznad njega nalaze nebeska vrata, jer je, padaju}i s neba, kamen probu{io

nebeski svod. Ova {upljina, koja povezuje zemlju i nebo, predstavlja osu koja

ve`e svemir.

U skromnijim kulturama, i u zavisnosti od raspolo`ivih materijala, funk-

ciju kosmike ose preuzimali su, prema istom principu, obini drveni stubo-

vi. Na Haitiju, gde postoji kult obo`avanja drve}a, budu}i da laos ili bo`an-

ska bi}a obitavaju u njima, vudu hram je raspore|en oko centralnog stuba

koji predstavlja sto`er ritualnog plesa i put duhova i koji zemaljske dubine

vezuje za nebo, o emu svedoe dve iscrtane zmije koje obavijaju stub ita-

vom njegovom du`inom. Hai}ani su seljaci, a dva britanska etnologa s poet-

ka veka posmatrala su obiaje ailpskog plemena Arunta iz Australije. Pre-

ma mitu, njihov bo`anski predak Numbakula je od drveta gumovca nainio

stub, uz koji se zatim uspeo i i{ezao iz njihovog vidika. Ailpe su, dakle,

ovaj stub neprestano nosili sa sobom, dok im je pravac njegovog naginjanja

slu`io za orijentaciju. Ali, jednoga dana stub se slomio: izgubljeni i dezorijen-

tisani, Ailpe se ra{trka{e i, zatim, nakon izvesnog vremena provedenog u

lutanju, drhtavi poseda{e na zemlju i pomre{e.

Ovakva pojava je op{teprisutna: kod Kelta i Germana, kao u Indiji, stu-

bova i kosmikih brda bilo je nebrojeno mnogo. Sa njima je uspostavljana

kvalitativna razlika, heterogenost prostora koji je na taj nain prestajao da

bude bezoblian. Svojom visinom i vrstinom, spasavali su ljude od nepre-

glednih movara u kojima se ovek gubio i gde su gmizale zmije i zmajevi, te

vodene nemani koje i danas, u najdubljem delu na{e podsvesti, izazivaju u`as.

Tlo je postajalo vrsto i nastanjivo, {to je bio osnovni uslov za podizanje bilo

kakve gra|evine. Mitovi su prepuni junaka, vo|a i zaetnika civilizacija, kao

{to je to sluaj kod severnoamerikih Indijanaca. Zbog ega su ovi polubogo-

vi bili junaci? Primer Herakla je samo zakasnelo svedoanstvo iz jedne poto-

nje gradske civilizacije: pri svakom putovanju uvek je re o savladavanju u-

dovi{ta i podizanju planina, a sa ovim i utvr|ivanju teritorije na kojoj se bez

strahovanja moglo prionuti svakodnevnim obavezama. Poeci svetske geo-

grafije: kroz sakralno, haos se pretvara u kosmos.

Religiozno stapanje

Verski nain mi{ljenja sveto suprotstavlja svetovnom, pri emu je ovo

prvo nadre|eno drugom i uslov njegovog opstanka. Ova suprotnost (ve} smo

videli kako deluje na prostor) neodvojiva je od razlike izme|u odmora i ra-

da, dve vrste aktivnosti na koje je podeljeno vreme. Kada je i{lo u lov, ribolov,

skupljanje i branje plodova da bi se snabdelo hranom neophodnom za `ivot,

stanovni{tvo je `ivelo jednolinom i {turom svakodnevnicom: privreda je bi-

la sumorna. Nasuprot tome, ljudi su se odmarali i jeli pored grobnica, podig-

nutog kamenja i pe}ina. Re je slobodno tekla na ovim mestima okupljanja

koja postaju pozornice intenzivnijeg, bogatijeg i burnijeg `ivota. Prostornu

izdignutost pratilo je du{evno uzno{enje. Emil Dirkem (Emile Durkheim),

analiziraju}i australijske corrobori, opisao je ovu promenu koja se odvijala u

umovima i pona{anju ljudi. Brojnost i fizika blizina ljudi, pri emu se sav

posao svodio na priu, uticali su na stvaranje zagrejane i u`arene atmosfere.

Po{to tada popu{ta kontrola nad ose}anjima i strastima, ljudi padaju u zanos

i ushi}enje. Jedna za drugom ni`u se prie, teku slobodno i bez uzdr`avanja,

izvan uobiajnih normi: vlada atmosfera prestupa i razvrata. Razne pojedi-

nane svesti, sada u stanju potpune otvorenosti, utiu jedne na druge, sto-

pljene u u`arenoj bujici kojoj se svi zajedniki prepu{taju. To je stanje transa,

stanje u kome je ovek obuzet, pro`et vi{om silom koja ga nosi u neki drugi,

stvarniji i dare`ljiviji svet. Kako se stapanje pove}ava, povici i neujednaeni

pokreti se sve vi{e uskla|uju. Peva se, igra se, takvo stanje se urezuje na zido-

ve pe}ina, bele`i se na slikama. Ovako je verovatno i nastala umetnost koja je

najpre religiozna, budu}i da je izraz zanosa koji je prerastao u kultove i svet-

kovine. Ljudi se nagr|uju maskama, znamenjima novonastale promene, za-

hvaljuju}i kojoj je novom oveku omogu}en odlazak u ovaj drugi, blagona-

kloniji i ure|eniji svet.

Da li je ovo pona{anje i{ezlo? ^ini se da se ovaj originalan nain na koji

ovek stvara prostor javlja svaki put kada okolni svet postaje stran i neprija-

teljski. Kao da je re o osnovnom sloju, samim temeljima. O tome }e biti rei

kasnije: na{e trenutno iskustvo sainjeno je od raznih previranja, usled ega

se mnogi ose}aju izgubljenima. Sve ispod nas je klizavo, kao da smo na ka-

kvom nepreglednom klizali{tu, a ose}aj koji nas obuzima je zebnja. U takvim

okolnostima, mnogi mladi tra`e upori{ta, smernice za koje mogu da se uhva-

te i koje }e im pokazati kuda da krenu. Ali, koje su to smernice i koji je nain

da se do|e do njih? U poslednje vreme svedoci smo pojave da mnogi me|u

njima ponovo kre}u utabanim stazama kojima su zastrta kultna i magijska

mesta kao {to su Katmandu ili planinske zone Meksika. Ili se masovno oku-

pljaju, prilikom kakve proslave, da bi slu{ali muziku, tresu}i telima, di`u}i

ruke, skau}i i urlaju}i uz njene zaglu{uju}e zvuke, pokatkad i do besvesti.

Ali, nema potrebe da se odlazi toliko daleko, jer }e svako ko je i najmanje

upu}en u problematiku veoma lako primetiti, mimo velikih aleja koje su sa-

gradili urbanisti, divlje i krivudave puteljke utabane po travnjacima pred-

gradskih naselja. Ovi putevi naje{}e vode do kakvih podzemnih vrata i, ka-

da ih otvorite, najpre vas zapljusne zaglu{uju}i talas decibela. Ovde su i za-

bludeli mladi, ste{njeni jedni uz druge, u nastojanju da iza|u iz pusto{i sva-

kodnevnice uz pomo} zvuka, ritma, dima i svake druge vrste materije koja

mo`e da ih odvede u ve{taki raj. Neki od njih nose sobom svoje prevozno

sredstvo Walkman, odvrnut do daske dok se pred vama nji{u na sedi{ti-

ma metroa. Paradoksalno, ali ono za im oni, zatvoreni u svom svetu, tragaju

jesu vibracije, kao dokaz da nisu sami, ve} u vezi, komunikaciji sa ostalim

svetom. Jer, injenica je da na{im predgra|ima preti propast, a kriza prostora

koja u njima vlada nerazdvojiva je od krize socijalnih veza.

Po Dirkemu, dru{tvo se ra|a upravo u trenucima slavlja do`ivljenim u

prvobitnim oblicima ljudskog prostora. Njegova koncepcija dru{tva kao stva-

ri koja poseduje sopstvenu energiju, nezavisno od pojedinaca, ali koja im se

istovremeno name}e, ima}e velikog odjeka u etnologiji, pred kojom je posta-

vljen zadatak da opi{e takozvana arhaina i tradicionalna dru{tva koja ne

znaju ni za pismo ni za dr`avu. Energija koja nastaje kao rezultat stapanja

svesti pojedinaca, kada je re o koroborijima ili slinim pojavama, u stvari je

ono {to ih spaja, iako im umie i u isti mah ih prisiljava. Ovaj zajedniki za-

nos u kome se osloba|aju sebine i ograniene te`nje, predstavlja samu ko-

lektivnu egzistenciju. On je ujedno steci{te vrednosti i ideala grupe koju spa-

ja. Ovakvo ushi}enje, istina, ne traje dugo, budu}i da je suvi{e iscrpljuju}e.

Zato je potrebno o`iveti ga s vremena na vreme, u svetkovinama i proslava-

ma, da veza ne bi olabavila nego, naprotiv, napajaju}i se na svom izvoru,

ponovo ojaala. Prema tome, genealo{ki, prvobitni oblik dru{tva je religio-

znog tipa, ba{ kao i sama mesta i trenuci u kojima nastaje.

Dru{tveni fenomen, koji je vezan za svest ljudi i prvobitni oblik prosto-

ra, ne potie ni iz politike ni iz ekonomije. [tavi{e, suprotno od mi{ljenja

modernog zapada, dru{tvo se afirmi{e suprotno dr`avi i privredi. Na ovo su

veoma dobro ukazali etnolozi Pjer Klastr (Pierre Clastres) na osnovu svojih

posmatranja Indijanaca koji `ive u {umama i Mar{al Salins (Marshall Sa-

hlins) u svojim studijama melanezijskih dru{tava i radova drugih naunika

koji su ispitivali druga podruja nastanjena primitivnim narodima. Kod

ovih poslednjih postoji poglavarstvo, ali odnosi izme|u poglavice i ostalih

lanova zajednice ure|eni su tako da onemogu}avaju uspostavljanje vlasti i

njeno nametanje zajednici. Mehanizmi ovakve neutralizacije su mnogostruki

i tanani. Poglavica je stalni du`nik u odnosu na ostale pripadnike zajednice,

{to je cena dobijene slave i ugleda, tako da neprestano mora da im poklanja

darove i deluje u tom cilju. Dozvoljeno mu je mnogo`enstvo, kao jedan od

znakova asti, ali zato da bi raspolagao dodatnom radnom snagom koja }e

mu pomo}i da uve}a sposobnost davanja. Poglavar ujedno raspola`e pra-

vom da objavi rat, ali u tom sluaju staje u prve borbene redove i strada pre

ostalih, {to je u potpunoj suprotnosti sa na{om situacijom, gde je atomsko

skloni{te, ukoliko ga uop{te ima, namenjeno jedino predsedniku republike

ili vrhovnom zapovedniku vojske. Sa smr}u poglavara, rat se obustavlja dok

se ne izabere novi koji }e doneti odluku da li }e se rat nastaviti ili prekinuti.

Osim toga, ovi ljudi ne rade mnogo, svega nekoliko sati dnevno i to ne sva-

kog dana, a proizvodi se tek toliko da se zadovolje osnovne potrebe. Za{to je

to tako? Zato {to ne `ele da vi{ak proizvoda postane predmetom njihove

me|usobne borbe i nadmetanja. Takav stav je voljan i promi{ljen, {to je sa-

svim suprotno tumaenjima koja su mu pridavali rodonaelnici zapadnjake

politike ekonomije, za koje je slaba potro{aka mo} ovih dru{tava proistica-

la iz nedovoljne organizacije i nedostatka proizvo|akih tehnika, te se sma-

trala rezultatom nesklada. Naprotiv, oni potpuno svesno, a ne iz neznanja,

ne dozvoljavaju da ih privreda potini postavljaju}i se iznad njih. To obja-

{njava injenicu da je vi{ak proizvoda ak i uni{tavan, i to na oigled svih.

Elimini{u}i na taj nain ono {to bi moglo da bude izvor sva|e borba za vlast

ili za posedovanje bogatstava oni pokazuju da je jedinstvo zajednice za njih

najdragocenije dobro. Na ovaj nain dru{tvo se ose}a i potvr|uje kao potpu-

no jedinstvena celina.

Krug i unutra{njost

Najpre u mezolitskom, a potom i u neolitskom dobu pojavljuje se i siste-

matizuje jedan novi oblik ure|enja prostora krug sa kojim ova injenica

postaje jo{ vidljivija i opipljivija. I zaista, uvek kada `elimo da predoimo

kakvu celinu, crtamo je u obliku kruga. Ve} su postojala mesta podignuta u

kru`nom obliku, a to su sva ona uzvi{enja kojima su obele`ena nomadska

pomeranja. Sa sedelakim nainom `ivota u selima, oko centra se uspostavlja

krug koji ga zaklanja i odvaja od okoline, dele}i prostor na unutra{nji i spo-

lja{ni deo. Prelaz iz jednog prostornog oblika u drugi odgovarao bi krajnje

postepenom prelazu od lovca-skupljaa plodova do zemljoradnika-stoara

koji se odvija izme|u 5 000. i 8 000. godine pre na{e ere u naseljima sredo-

zemnog pojasa. Ova pojava postaje primetna najpre u Mesopotamiji, odno-

sno u oblasti sme{tenoj izme|u Sredozemnog i Kaspijskog mora. Na ovom

podruju, tanije u severnom delu dana{njeg Iraka, poelo je gajenje koza.

Lovac na ove `ivotinje i{ao je za njihovim stadom, koje je sezonsko pomera-

nje dovelo u planinske doline, a zatim pojaavao svoj uticaj na njih: najpre ih

je ukrotio, pripitomio, a potom odabirao pojedine me|u njima kako bi ih {to

bolje iskoristio. Andre Leroa-Guran opisuje kako se u ovom najstarijem obli-

ku doma}instva uzgoj koza preneo i na ovce, zatim na volove, svinje, magar-

ce i konje, a potom, u podrujima Inda, i na bivole, zebue i slonove. Tako,

najpre Azija, a potom Afrika i, s druge strane, Evropa, ulaze u jednu novu

eru. U istim oblastima rana poljoprivreda prati ovaj tok, zamenjuju}i biljke

sa velikim zrnima `itaricama. Gajenje p{enice i jema nadovezalo se na uzgoj

koza, ovaca i svinja. Istovremena pojava stoarstva i poljoprivrede ne znai

ipak da nisu postojali razliiti naini `ivota, jer nije bilo mogu}e u isto vreme

biti i nomad i sedelac, stoar i ratar. Shodno tome, uspostavlja se nova podela

rada u zavisnosti od toga {ta je glavno, a {ta dodatno, `ivotinje ili biljke: naj-

raniji par mu{karac/`ena zamenjuje se dvema tehnikim grupama koje se

nadopunjuju, iako su me|usobno potpuno razdvojene, a to su pastiri-krupni

stoari i ratari-sitni stoari.

Svakako, ova druga skupina je ta koja, sa stanovi{ta prostornog ure|e-

nja, unosi najve}e novine. Neprestano nadgledanje polj koje zahteva bavlje-

nje poljoprivredom, kao i obezbe|ivanje rezervi hrane koje }e se tro{iti do

naredne `etve dva su faktora koja utiu na vezivanje za tlo, koje vi{e nije

samo privremeno, odnosno periodino, s jednog mesta na drugo, ve} stalno i

zajedniko mesto boravka prvih proizvo|aa. Tako nastaje neolitsko selo.

Sve u njemu je okruglo, raspore|eno u koncentrinim krugovima: u sredini

su `itnice okru`ene kolibama koje su naje{}e i same okruglastog oblika, dok

je sve zajedno okru`eno ogradom koja ih {titi od prirodnih grabe`ljivaca ili

lovaca-pljaka{a. Sledi najpre krug polj a potom pa{njak. Dalje, izvan njih

je {uma ili pustinja, nepoznati svet u koji se ne zalazi: unutra je civilizacija i

ona ini zatvorenu celinu koja `ivi dovoljna sama sebi.

Prostor ogra|en krugom je plodan: istovremeno, prelaskom sa lova i

skupljanja plodova na drugi vid proizvodnje (zemljoradnja i sitno stoar-

stvo), oblici postaju sve `enstveniji. Dok podignuti kamen podse}a na penis

u stanju erekcije, okruglo udubljenje sela upu}uje na utrobu `ene. Ova pro-

mena se najpre uoava na samom kamenu: odvaljeni kamen o{trih ivica lov-

ca iz paleolita zamenjuje tesani i bru{eni kamen. Paak i kada se nastavlja sa

podizanjem kamenja, kao u Bretanji, ono vi{e nije izolovano (menhiri) ili po-

re|ano (Karnak), ve} je postavljeno u krug (kromleci). Prisetimo se, tako|e, i

praktikovanja omphalosa, na primer u Delfima: to je beli nadgrobni kamen

koji, prema starom predanju, uva zmiju Pitona (vodenu neman), sveti ka-

men koji povezuje `ive sa mrtvima i bogovima. Mari Delkur (Marie Delco-

urt) u tome prepoznaje ljudski pupak, odnosno sredi{nju taku, centar ljud-

skog tela, budu}i da je sme{tena u taki presecanja dve ose, horizontalne,

koja ide du` dijafragme, i vertikalne. Prema legendi, Zevs je pustio dva orla

koja su se sastala u Delfima, tanije na omphalosu, koji tako postaje centar

sveta. Ali, ovaj pupak je posebnog oblika: konina izboina na blago ispupe-

noj povr{ini, kao na {titu, odnosno kao pupak `ene u poodmakloj trudno}i ili

samog ploda, {to se, opet, preko pupane vrpce, vi{e odnosi na samu majku.

Luis Mamford (Lewis Mumford) je ukazao na to da je menjanje oblik

vezano za jaanje uloge `ene u novom nainu `ivota. Zaista, stabilnost, plod-

nost i krug u `eni predstavljaju sistem. U prethodnom periodu, kako smo

videli, znaaj se pridavao mu{karcu zbog njegove velike pokretljivosti. Me-

|utim, proizvodnja je vezana za sedelaki nain `ivota i odlikuje se znatnim

uve}anjem potro{akih dobara, a samim tim i stanovni{tva: procenjuje se da

se, zahvaljuju}i zemljoradnji, izme|u 8 000. i 4 000. godine pre nove ere broj

stanovnika pove}ao {esnaest puta. Smatralo se da je `ena, budu}i bliska naj-

ve}im iniocima kosmike plodnosti (njive, mesec), uticala na plodnost tla. S

tim u vezi, znaajno je napomenuti da se u istonoj Prusiji, Finskoj, Estoniji

sve do XX veka odr`ao obiaj prema kome su prve brazde u zemlji no}u

orale mlade, nage devojke. No}na tama nosi u sebi plodnost koja zahteva da

bude za{ti}ena. U ovom dobu javlja se grnarstvo: vrevi, }upovi, zdele koje

{tite i uvaju. Zatvoreni prostor koji {titi iznutra prepoznajemo u svim vrsta-

ma posuda, jednako kao i kod trapova, rezervoara, pe}nica, svih {upljih obli-

ka koji podse}aju na roditeljku. Gordon ^ajld (Gordon Childe) je primetio da

je grnarsko ume}e, kojim se glina oblikuje prema volji oveka, vezano za

ideju stvaranja. Istovremeno, prime}eno je da se u neolitskim naseljima poja-

vljuje sve ve}i broj boginja majki, `enskih figurica od ilovae koje su se

koristile prilikom obreda plodnosti kako bi potpomogle osloba|anju repro-

duktivnih sila. I sam bo`anski princip, koji se odoma}uje, poprima `enske

odlike. Prema tome, to vi{e nije ne{to {to se javlja s vremena na vreme, pri-

vremeno i usijano mesto na kome se ovek zaustavlja pre nego {to ponovo

krene u osvajanje neprijateljskog sveta, nego postaje ne{to svakodnevno i pri-

sno. ^ovek u njemu `ivi mirno, zaklonjen ogradom koja se svetkuje najrazli-

itijim vrstama obreda, kru`nih procesija slinih molitvama za useve, koje su

se jo{ donedavna mogle videti na pojedinim mestima i koje bolestima nisu

dozvaljavale da u|u i okome se na ljude, useve i stoku. Re doma}i dolazi od

domus, {to znai ku}a. Vlasni{tvo `ene, ku}a je ognji{te, dom, a ognji{te je

oltar. Premda je kuhinjska vatra naje{}e sme{tena izvan ku}e, u njenom naj-

skrovitijem delu ipak neprestano tinja sveta vatra. Dim koji izlazi kroz otvor

na krovu uspostavlja vezu sa nebom. Ognji{te je na taj nain povezano sa

centrom sveta i postaje stub na kosmikoj osi koja podupire ku}u. Ovde pro-

nalazimo vertikalu, ali onu koja ure|uje unutra{njost i koju obavija krug.

Ova prostorna figura odr`ala se milenijumima, sve dok je trajala seoska civi-

lizacija. Ostavila je traga i u svesti ljudi: na{a predstava o mirnom selu podra-

zumeva polja pore|ana jedna pored drugih i skupine ku}a koje se tiskaju

oko zvonika okru`enog malim grobljem na kome su sahranjeni preci.

Etnika zajednica, simbolini kod

Ova poslednja primedba je va`na budu}i da predstavlja sponu izme|u

prva dva oblika ljudskog prostora. Grobnice kao belezi na putevima noma-

da, groblje u sredi{tu sela: sve se zasniva na prisustvu predaka. ^ovek se

zaustavlja i pu{ta korene zahvaljuju}i precima koji prenose vi{u silu. U stva-

ri, oni za `ive ostaju nedokuivi, budu}i da su njihovo daleko poreklo. Pa

ipak, njihova krv nastavlja da tee `ilama potomaka. Marsel Go{e (Marcel

Gauchet) ka`e da religiozna dru{tva pronalaze princip svog unutra{njeg, su-

{tinskog ure|enja izvan njih samih. Religija se najpre zasnivala na obredima

predaka: iako su nestali i postali nevidljivi, preci ipak i dalje `ive me|u svo-

jim potomcima. Povezani vertikalom koja spaja nebo i zemlju, u njima je `i-

votvorna energija, sila postanka (grki arch), koja je poetak i zapovest u isto

vreme i prema kojoj je sve ure|eno. Religija spaja ljude jer ih povezuje sa

ovim svetim i bo`anskim izvorom. Ovakva dru{tva se nazivaju tradicional-

nim jer `ive zahvaljuju}i stalnom napajanju na izvoru svog postanka. S vre-

mena na vreme se okupljaju oko praotakog drveta kako bi znali {ta treba da

ine. Tradicija ostaje neizmenjena: istinito je ono {to se oduvek govorilo i do-

bro ono {to se oduvek inilo. Iz ovoga proizlazi shvatanje vremena kao ci-

klinog, koje se ponavlja i vra}a: godina je kao obru oko sveta i svaki novi

poetak je identian prethodnom. Nema ni istorije, ni napretka, samo izvor-

na pria koju valja ponavljati usmenim predanjima, koja su zapam}ena i na

neobja{njiv nain sauvana pria o praotakim delima na kojima poiva nji-

hovo poreklo i koji se ritualno o`ivljavaju i podra`avaju.

Ta pria je mit. Klod Levi-Stros (Claude Lvi-Strauss) je celokupnim

svojim delom pokazao da se mit strukturalno ogleda u pravilima ishrane,

`enidbe, stanovanja, isto}e i neisto}e, ukratko, u raznim aktivnostima na

koje se poziva grupa ljudi koja na taj nain, putem simbola, obezbe|uje

sistematsko jedinstvo zajednice. U stvari, zadatak simbola je da pove`e razne

oblasti `ivota koje se obino razlikuju, pa ak i razdvajaju (politika, privre-

da, znanja itd.): mit ih povezuje u lanac, stvaraju}i, kako to naziva Marsel

Maus (Marcel Mauss), sveukupnu dru{tvenu injenicu. Tako, na primer,

kod plemena sa ostrva Trobriand trgovina predmeta bez upotrebne vred-

nosti, u ovom sluaju ogrlica, narukvica, podrazumeva i dopu{ta trgovinu

i razmenu ostalih dobara, `ena, znamenja. Svi postupci su deo postoje}e

sveukupnosti, koda (moglo bi se re}i i kulture), koji poiva na mitu o poe-

cima zajednice, a svako ko ga prekr{i umre}e ili }e biti proteran. U vezi s

tim, Luj Dimon (Louis Dumont) govori o holizmu tradicionalnih dru{tava

(holos na grkom znai koji tvori celinu) za razliku od individualizma

modernih dru{tava: dok su u ovima jedinke izvor svega, u ovim drugima

celokupno dru{tvo prethodi pojedincima koji su njegovi lanovi. Nemaki

sociolozi Tenis (Tnnies) i Maks Veber (Max Weber) smatraju da se mo`e

govoriti o zajednici (po{to je ve} stvorena, sa ulaskom u nju prihvataju se

njena stroga pravila) i o dru{tvu (koje, kako sama re ka`e, poiva na udru-

`ivanju pojedinaca koji joj prethode i koji ga zasnivaju na osnovu ugovore-

nog sporazuma). Pozivaju}i se, putem mita, na obo`enog pretka, simbolina

celina, kao sr` jedinstva grupe, utemeljuje zajednicu kao narod (klan, ple-

me), povezan krvlju i kulturom.

Time dolazimo do onoga {to obja{njava zau|uju}u vrstinu zajednice.

Ve} smo videli da najve}u bojazan za ove narode predstavljaju unutra{nji

sukobi. Religioznom duhu je svojstveno da izbegava ovakve vrste podela

tako {to deobe postavlja, ne izme|u samih lanova zajednice, ve} izme|u

same zajednice i njenog spolja{njeg principa koji sakralizuje njen unutra{nji

poredak. S ovog stanovi{ta, zanimljivo je primetiti da moneta, koja u ovom

najranijem obliku dru{tva simbolizuje povezanost i razmenu, s jedne strane,

izra`ava stepen srodstva vr{ilaca razmene (kao primer i pojednostavljenje,

ne mogu se dati iste {koljke i zetu i ro|aku, premda su vam obojica izruili

istu koliinu krompira), dok, s druge strane, poiva na `rtvovanju jednog

primerka razmenjenog dobra, `ivotinje naje{}e, ije se meso potom deli. Raz-

mena, dakle, zavisi od porodinog identiteta partner, u {ta se unosi eleme-

nat svetog (sacri-fier) koji pojaava krvno srodstvo. Ali, ono {to obezbe|uje

stabilnu vrstinu zajednice istovremeno je i ograniava: {to je jaa veza unu-

tar same grupe, utoliko je te`e stupiti u vezu sa spolja{njim svetom (drugim

kodovima i drugim kulturama). Preci povezuju svoje potomke, ali ih istovre-

meno suprotstavljaju potomcima drugih. Klanove i plemena odlikuje unu-

tra{nje jedinstvo i sloga, ali su jedni naspram drugih potpuno zatvoreni: sna-

ga za sobom povlai slabost, koja je njeno nalije.

Ovo ne bi trebalo zaboraviti u dana{nje vreme krize kroz koju, usled

mondijalizacije i ukidanja granica, prolaze sva nasle|ena dru{tva. Ponov-

no povezivanje i vra}anje na prvobitni nain razmi{ljanja i postupanja pred-

stavlja veliki izazov: trenutno se posvuda javljaju etniki nacionalizmi i ver-

ski fundamentalizmi koji se pozivaju na sna`ne i zatvorene kulturne iden-

titete jasnih granica, iznad kojih se vijori barjak sainjen od mitova i, razu-

me se, razliitih predaka koje valja u svemu slediti. Osim ako ne `elimo da

se odreknemo savremenog doba sa njegovim mnogostrukim i raznim veza-

ma razgranatim po celoj planeti, ne dolazi u obzir da se vratimo na taj dru-

{tveni, prostorni i mentalni tip oveanstva, koji su stvorile rasne i etnike

zajednice razliitih podneblja i krajeva prema naelima koja su u osnovi

njihovog me|usobnog antagonizma. Ovako ne{to moglo bi da izazove op-

{tu podelu na me|usobno nespojive zajednice i op{ti sveti rat koji ne bi

po{tedeo ni na{a predgra|a razdeljena na geta. Ako `elimo da promenimo

prostor i dru{tvo i ako smo ve} dovedeni pred taj in, mora}emo da napravi-

mo ne{to do sada nevi|eno. A da bismo u tome uspeli, potrebno je izmeniti

pogled na stvarnost, izna}i i sprovesti, u skladu sa uslovima savremenog

doba, jednu drugu vrstu sloge.

Antiki grad i piramide

Kasnije se javlja grad, neodvojiv od nagla{enog dru{tvenog raslojavanja i

novog naina mi{ljenja. Nove razlike su ujedno i novi tip jedinstva: grad je

proizvod ali istovremeno i stvaralac novog ure|enja. Procvat sel neizbe`no je

izazvao lakomost me|u lovcima-skupljaima plodova ija je ishrana zavisila

od ogranienih ponuda prirode, klimatskih uslova i smene godi{njih doba. Po-

vremeno bi oni silazili sa planina, pomaljali se iz {uma i pustinja, pusto{ili

rezerve hrane naslagane u silosima i `itnicama i odnosili sitnu stoku. Da bi se

odbranili od njihovih upada, zemljoradnici su sa nekima od njih sklopili dogo-

vor, kojim se obavezuju da }e im, po cenu oru`ane za{tite, obezbe|ivati mate-

rijalne potrebe i priznavati odre|enu vlast. Tako je nastala vojnika, aristokrat-

ska du`nost, a obavljali su je razbojnici koji su sada postali `andari. Nemali je

broj dru{tava u kojima se ovi dogovori jo{ pamte, kao, na primer, u Japanu,

gde postoji legenda o sedam samuraja. Sa ratnikom, uvarem zaliha, za{titni-

kom poljoprivrednih radova, javlja se nova, do tada nepoznata realnost u vidu

politike vlasti kao garanta zajednikog `ivota. Upravljanje putem sile nepre-

stano }e se potvr|ivati i vidno prostorno {iriti, od bedema do kraljevske palate

grada-dr`ave, pa sve do carske prestonice. Shodno tome, oblici postaju mu{ki:

pravougle tvr|ave, falike kule, impozantne gra|evine. Slede promene vred-

nosti: pored unosnog rada javlja se tro{ak koji mo`e da bude i nesno{ljiv. Za-

tim se menja ure|enje: mirnu jednakost seljaka koji obavljaju iste poslove sme-

njuje lestvica najrazliitijih du`nosti. U prelazu od sela ka gradu, ova prome-

na, koja je u isti mah prostorna, dru{tvena i mentalna, odvija se u znaku novog

autoriteta koji vi{e nije iskljuivo vezan za bogove.

Podela rada

Prvi gradovi javljaju se i razvijaju u periodu izme|u VI i III milenijuma,

u polusu{nim predelima izme|u reka Nila i Ganga, odnosno u Mesopotami-

ji i dolini Inda. Selo raste, a sa njegovim razvojem dolazi do nove raspodele

rada, iji je cilj skladno povezivanje delova u celinu. U tome je glavna uloga

pripala dr`avi, koja tako postaje glavni pokreta novog mehanizma. Jo{ u

selima su postojali zanati, kojima su se zemljoradnici bavili za vreme mr-

tve sezone. Me|utim, ove aktivnosti su prerasle u stalna zanimanja. Proiz-

vodilo se za potrebe poljoprivrednih poslova i razne porud`bine. Zanatski

proizvodi se nude na tr`i{tu, stvaraju}i na ovaj nain trgovinsku slu`bu koja

}e priliku za svoju ekspanziju prona}i u manje-vi{e mirnom teritorijalnom

{irenju. Potpoma`u}i tako pojavu i jaanje zanatlija i slobodnih trgovaca, po-

litika mo} je na neposredan nain bila ukljuena u samu proizvodnju i pod-

sticala podelu rada uvo|enjem prisilnih radova. To je uoljivo u zemljorad-

nji, naroito sa {irenjem obradivih povr{ina. Tigar i Eufrat, kao i mnoge dru-

ge reke, imale su neujednaen, nepredvidljiv tok, {to je uzrokovalo as su{e,

as sna`ne poplave. Da bi mogla da kontroli{e vodostaj reka podizanje bra-

na, kopanje kanala, isu{ivanje movara i delti dr`ava, kao sila koja nare|uje

i ure|uje, morala je da obezbedi radnu snagu, ali joj pri tome nisu bili dovolj-

ni samo ratari i zanatlije, nego je koristila i zatvorenike koje pretvara u robo-

ve. Osim velikih hidrotehnikih radova i planske i sistematine poljoprivre-

de, vrhovna mo} dr`ave pokre}e pravu industrijsku proizvodnju, prvenstve-

no kad je re o rudama i topljenju metala, pri emu tako|e koristi robove.

Male nomadske i seoske zajednice su se suprotstavljale uspostavljanju poli-

tike mo}i i ograniavale sopstvenu proizvodnju kako bi izbegle unutra{nje

podele dru{tva. Me|utim, sada vidimo da potvrda dr`ave i ekonomski raz-

voj kome ona te`i povlae bitnu podelu poslova i samog dru{tva. I sama

rukovode}a funkcija se uslo`ava: pored vojnik, javljaju se in`enjeri, poslo-

vo|e i raunovo|e, itava jedna birokratija koja ure|uje proizvo|ake i trgo-

vake aktivnosti i koja `ivi od avansa sredstava koje odatle izvlai.

Dru{tvena podela, urbana kompleksnost: svi ovi ljudi moraju da ostva-

re dinamian su`ivot, {to istovremeno znai stapanje u celinu, kao i jasno

nagla{avanje unutra{njih razlika, {to sve zajedno podstie uskla|ivanje ra-

znorodnosti i njihovu stvaralaku mo}. U pore|enju sa seoskom aglomeraci-

jom, osnovna karakteristika urbanog perimetra je velika gustina naseljenosti.

Gra|evine su sve ste{njenije i podeljene zajednikim zidovima, i to ne ne-

planski i bez reda, nego su odraz volje upravljake mo}i iji je cilj optimalna

iskori{}enost raspolo`ivog zemlji{ta. Ku}e su pravouglog oblika: stambeni

deo okru`uju dvori{ta, sa zidovima koji se pravilno nastavljaju jedni na dru-

ge. Osnovni materijal od koga su sagra|ene je livena cigla, kao najbolji izraz

majstorske ume{nosti, ali je u isti mah i simbol podruja gde je zemlja spoje-

na sa ukro}enom vodom. Na ovaj nain postignuta gustina ne ometa cirkula-

ciju: i pored utiska zbijenosti, prave linije grade mre`u ulica koje povezuju

razliite grupe i raznorodne delatnosti. U stvari, razgranienje izme|u ra-

znih dru{tvenih delatnosti ogleda se u njihovoj povezanosti. Arhitekte-in`e-

njeri ure|uju prostor tako {to ga dele i istovremeno podstiu njegovu pove-

zanost. Sve je ure|eno i uskla|eno: tr`i{te sa udru`enim organizmima, za-

natskim radionicama i magacinima, politika slu`ba, prepoznatljiva po svo-

jim palatama i administrativnim ustanovama, zatim odbrambeni sistem sa

svojim utvr|enjima. Uporedo sa jaanjem politike mo}i, ove unutra{nje od-

like grada vremenom }e prerasti u razliite vrste gradova, manje-vi{e do-

stupne i otvorene okolnim zemljoradnicima: neki od njih bi}e prete`no trgo-

vaki i zanatski, drugi vi{e vojni i imperijalistiki. Pa ipak, gradovi ostaju

me|usobno povezani stvaraju}i {iru celinu, hijerarhijski ustrojenu.

Piramida

Kljuna re hijerarhija ponovo je izgovorena. Kljuna, jer odre|uje

strukturu ovog novog tipa civilizacije sa piramidom kao svojstvenom arhi-

tektonskom formom. Svi smo, naravno, uli za egipatske piramide. U car-

stvu faraona, mastaba je masivno zdanje od cigli, pokatkad i od kamena, pra-

vougle osnove i kosih zidova, koja slu`i kao grobnica. Arhitekta Imhotep }e

na ovakvim temeljima za Zosera sagraditi piramidu na etiri nivoa. Nakon

pro{irenja osnove, grade se piramide na {est nivoa. Slede}a dinastija }e u

Gizi sagraditi uvene piramide: Keopsovu, Kefrenovu i Mikerinovu, koje }e

joj slu`iti kao grobnice. U njima mo`emo da prepoznamo vertikalnu osu i

prebivali{te mrtvih svojstvene prvobitnim ovladavanjem prostora, ali su u

ovom sluaju vezani za mo} dr`ave. Ovu arhitektonsku formu sre}emo u

svim podrujima nekada{njih carstava, u onim krajevima koje marksistika

{kola karakteri{e kao azijatski nain proizvodnje, na svim onim velian-

stvenim mestima verske i politike mo}i. Tako su u Mesopotamiji na temelj-

nim zidovima prostranih terasa podignuti zigurati, sagra|eni od niza plat-

formi razliitog broja. Na Dalekom istoku, u Kini, Japanu i Koreji, pagode i

kule-utvr|enja izgledaju kao manje-vi{e etvrtasti stepenasti tornjevi, dok je

Nebeski hram u Pekingu okruglog oblika. U Srednjoj Americi, za koju }e

Zapad saznati tek u XVI veku, prona|ene su piramide, u El Tahinu ili Monte

Albanu, ili piramide posve}ene Suncu i Mesecu u Teotihuakanu. Plan Tenoh-

tiltan-Tlatelokoa, dana{njeg Meksika, takvog kakvog ga zatie Kortes, izu-

zetno je ekpresivan zbog piramidalnih struktura svojih gra|evina i simboli-

ke koju nosi: oko kvadrata predvi|enog za rezidenciju aste{kog cara i verske

obrede, gde su zgrade podignute stepenasto, drugi, mnogo prostraniji kva-

drat namenjen je za velikodostojnike i vojnike, a okru`en je perifernim, trgo-

vakim i zanatskim etvrtima. Ukoliko se centralni perimetar izvue prema

gore, vide}emo da je hijerarhija samog dru{tva u obliku piramide: na samom

vrhu je politiko-verska vlast, u sredini su njeni pomo}nici, dok osnovu pred-

stavlja privredna delatnost.

Ve} smo videli da je nastanak grada vezan za podelu poslova i da je on

istovremeno njen uzrok i posledica. Od tog trenutka postavlja se pitanje ob-

jedinjavanja razlika, odnosno, kako ih povezati i izbe}i raspad. Odgovor bi

bio slede}i: povezivanjem razliitih poslova u hijerarhijski poredak, fenome-

nu urbanog se daje oblik. Ono {to je ranije pripadnike klana ili plemena dr`a-

lo na okupu izviralo je iz religije zajednice, njihove pripadnosti simbolikom

kodu koji je poivao na zajednikom pretku i stvaralakom mitu. Najpre gra-

dovi-dr`ave, a potom carstva, povezuju razna plemena i zajednice u {ire ko-

lektive. Svaka od ovih zajednica odvojena je prema vrsti posla koji obavlja ili

je pak specijalizovana za obavljanje odre|ene vrste du`nosti. Da li religija na

ovaj nain gubi svoju dru{tvenu ulogu? Odgovor je negativan, jer novoj mo}i

je religija potrebna da bi bila prihva}ena: do tabula rasa ne dolazi se preko

no}i. Kao {to }emo videti, politika mo} }e tek kasnije dobiti svoju autonomi-

ju. Za sada se ona jo{ uvek ve`e za religiju u vidu dvopolne vlasti. Usled

toga, religija se menja, raspola`u}i od sada svojim sopstvenim name{tenici-

ma koji ine sve{teniku kastu. Prihva}ena su i prethodna plemenska bo`an-

stva, bilo da su saobra`ena, bilo kao posebna bo`anstva i sama raspore|ena

u odre|enu lestvicu. Ono {to se mo`e videti u gradu, u onom njegovom delu

u kome obitava mo} i gde se hram i palata nalaze jedno pored drugog, pokat-

kad i u jednoj zgradi, spoj je politike i religije, kamen od ugla novog dru{tve-

nog sistema ovaplo}en u novom liku: japanski car je sve donedavno bio `ivi

bog, kineski car nebeski sin koji sedi na prestolu u srcu Zabranjenog gra-

da, a Inke sinovi Sunca. Kraljevi su bili arobnjaci, dok su faraonu pripisi-

vana svojstva besmrtnosti. Okru`eni, s jedne strane, sve{tenicima, a s druge

politikim velikodostojnicima, carevi su objedinjavali obe vlasti, i staru i no-

vu, na isti nain kao {to je hram u isti mah mogao da bude i svetinja i trezor

(banka, riznica sakupljenih bogatstava). Ali, ipak, vrhovna, sveprisutna vlast

je verska: ukoliko je, po pitanju zauzimanja vlasti, izme|u pojedinih grupa

dolazilo do trvenja, ona je ta koja je obezbe|ivala stabilnost carstva na ijem

elu se smenjuju dinastije.

Redovi i kaste

Ovo se na udan nain nadovezuje na trojstvenu ideologiju na koju je,

u svojim radovima o indoevropskoj civilizaciji, ukazao @or` Dimezil (Geor-

ges Dumzil). Stara rimska religija temeljila se na trojnoj hijerarhiji Jupiter,

Mars i Kvirin kojima su slu`ila tri glavna flamena, prinose}i im za `rtvu

`ivotinje koje su i same bile hijerarhizovane: volovi za prvog, svinje, ovnovi i

bikovi za drugog, jagnjad za tre}eg. Na vrhu lestvice bogova koja je predsta-

vljala ustrojstvo sveta, Jupiter gospodari nebom i zapoveda gromovima. Mars,

naoru`an {titom i kopljem, sedi na zemlji i upravlja ratovima. Vode}i brigu o

usevima, Kvirin vodi brigu o opstanku ljudi. Mogu}e je, dakle, uoiti tri funk-

cije vlast, rat i plodnost koje dru{tvo dele na tri grupe: sve{tenici i vladari,

vojskovo|e i, najzad, potinjeno doma}e ili pokoreno tu|insko stanovni{tvo

koje se bavi proizvodnjom. Istu podelu bo`anstava i dru{tva pronalazimo i u

Skandinaviji, kao i u Indiji, gde se jo{ uvek odr`ala sa kastinskom pirami-

dom. Ovim se dotiemo studije @or`a Dibija (Georges Duby) o feudalizmu

srednjovekovnog zapada, iji su se redovi i polo`aji odr`ali do Francu-

ske bur`oaske revolucije: prvi red moli (oratores), drugi vodi bitke (pugna-

tores ili bellatores), tre}i red ili tre}i stale` radi (laboratores), a sva tri zajedno

podupiru dr`avu koja obezbe|uje njihovu komplementarnu koegzistenciju.

Prema tome, ure|enost dru{tva poiva na principu nejednakosti, jer pravilo

zahteva da se svi dr`e svoga ranga. Izreka na kojoj je poivalo srednjovekov-

no evropsko pravosu|e bila je suum cuique, odnosno svakom svoje. Dru-

gim reima, svakome pripada ono {to mu sleduje prema polo`aju koji zauzi-

ma u poretku: pravda se nije zasnivala na jednakosti, nego na pravinosti. Po

ovome su, dakle, stali u liniju Aristotela, koji se u to vreme esto pominjao i

veoma cenio, i onoga {to on naziva prirodno pravo. Prema ovom velikom

filozofu antike Grke, svi elementi kosmosa i ljudskog dru{tva, kao njego-

vog del, bili su prirodno ure|eni, ali, s obzirom na njihove me|usobne raz-

like, prema posebnoj hijerarhiji koja je za cilj imala sveop{te dobro. Prema

tome, raspodela prav i du`nosti vr{ena je u zavisnosti od svaije specifine

prirode, dok se pravda delila po principu proporcionalnosti a ne jednakosti.

Slinost u nainu ure|enja brojnih dru{tava koja }e, na raznim delovima pla-

nete, zameniti seosku civilizaciju neolitskog doba, ukazuje na jedinstvenost

novog poimanja sveta, na formiranje novog kulturnog sloja nerazdeljivog od

prvobitnog oblika grada.

Znaajno je primetiti da ovu duhovnu revoluciju prati otkri}e dva nova

oru|a spoznaje, a to su pismo i matematika. Naje{}e smo veoma malo sve-

sni odnosa koji postoji izme|u dru{tva i tehnikih sredstava njegove unutra-

{nje komunikacije, veze na koju izuzetno dobro ukazuju radovi D`eka Gudi-

ja (Jack Goody). Prelaz od usmenog predanja ka pismu oznaava novu etapu

u istoriji dru{tvenih formi. ^injenica je da se pismo javlja u okviru antikih

carstava. U raznim imperijalistikim zonama koriste se razliiti tipovi pisma

koji na taj nain doprinose njihovoj mentalnoj specifikaciji: slikovno, odno-

sno slikanje i crtanje stvari, koje potie iz Mesopotamije, gde se njegova kli-

nasta forma na glinenim tablicama kombinovala sa fonografijom (glasovna

transkripcija), hijeroglifi u Egiptu, ideografija u Kini. U Uruku, Sumeru, Su-

zi, u Elamu, prvim dr`avama u pravom smislu rei, vo|enjem raunovod-

stvenih knjiga su najpre kontrolisane i olak{avane proizvodnja i razmena, te

zapisivane nagodbe i trgovaki ugovori koji na taj nain vi{e nisu mogli da

budu sporni. Razumljivo da takvo oru|e uve}ava administrativnu i mo} dr-

`ave u oblasti planiranja, kao i njenu ulogu u upravljanju robnim rezervama

i stanovni{tvom koje se popisuje i raspore|uje po tabelama. Prema tome,

prvobitna uloga pisma nije bila religiozna. Tek kasnije }e ga sve{tenici upo-

trebiti kako bi zapisali i sauvali mitove i rituale. Sa pronalaskom pisma ja-

vljaju se pisari kao posebna dru{tvena kategorija dr`avne birokratije. U`iva-

ju}i intelektualnu mo} koja se nu`no zasnivala na elitistikom znanju pisa-

nje je bilo veoma slo`eno i njegovo uenje je zahtevalo mnogo vremena ova

dru{tvena kategorija, zajedno sa sve{tenstvom, ini vi{u kastu, onu koja po-

seduje znanje o nauci koja prevazilazi okvire obinog. Budu}i trajno i neuni-

{tivo, pismo izgleda besmrtno, gotovo natprirodno. Upravo je to ono {to ga

povezuje sa jednim drugim otkri}em matematikom. Istina je da su i jedno i

drugo vezani za raunovodstvo, ali matematika, kao i pismo, potie odozgo,

budu}i da se ra|a posmatranjem nebeskih tela. Znaajno je primetiti da je

centralni kvadrat u Tenohtiltanu posedovao i jednu {iljatu kulu za astrono-

me, koji su pomo}u svojih crte`a utvr|ivali uzajamni odnos izme|u zvezda-

nih kretanja i zbivanja na zemlji. Bili su stanju da predvide vreme `etve i

poplava i da prema tome podstiu na obavljanje ratarskih poslova. Na osno-

vu njihovih posmatranja mogli su da se izra|uju i kalendari. Nije te{ko uvi-

deti interes koji }e politika mo}, kao regulator `ivota zajednice, prona}i u

ovome za obavljanje svoje ekonomske uloge. Astronomi posmatraju nebesa,

i upravo je to ono {to ih ini znaajnim. Okru`iv{i se pisarima i astronomima

venost pisma, korisno znanje o nebu car uvr{}uje svoju poziciju na sa-

mom vrhu piramide, svoj kljuni polo`aj koji zauzima u novom dru{tvenom

poretku.

Kosmika mo}

Dru{tvena mo} je, dakle, povezana sa nebom. Na suprotnoj strani, u

samom dnu lestvice, nalaze se zemljoradnici, priljubljeni uz zemlju koju ob-

ra|uju. Ali, da ponovimo jo{ jednom, osnovni cilj koji se `eleo posti}i ovom

dru{tvenom podelom bilo je jedinstvo mnogostrukosti. U velikim misaonim

sistemima carevina do u tanine se razra|uje misao koju bih okarakterisaokao kosmiko-hijerarhijsku i koja opravdanje razlika nalazi u jedinstvu jed-

nog sveta u kome su one raspore|ene po stepenima. Zaista, izme|u raznih

stepena lestvice nema prekida, odnosno nema praznina, ba{ kao kod nepre-

kidnog niza stepenika na piramidi. Rezultat preplitanja raznih vidova hije-

rarhije bo`anske, kosmike i dru{tvene jeste nova vrsta holizma u kome

me|usobno preklapanje raznih poredaka umno`ava posebnosti i u isti mah

osigurava nepokolebljivo jedinstvo i stamenost celine. Neodvojivi od sveta i

kao njegovi sastavni delovi, bogovi su raspore|eni na kosmikoj i dru{tvenoj

lestvici. Tako, na primer, u Sumeru slave boga neba (An), boga pakla ili pod-

zemlja (Ki), zatim boga sveta sme{tenog izme|u dva prethodna (Enkil), a da

ne pominjemo mno{tvo drugih koji su umno`avali prirodne pojave (bog Sun-

ca, bog Meseca itd.) ili pak razne ljudske aktivnosti, izme|u ostalih i one koje

su bile vezane za odre|ene oblike materijalne proizvodnje (bo`anstvo za sit-

nu stoku, zatim za `itarice, za pivo itd.). I metali se, kao zemljana materija,

pojavljuju u toj mentalnoj prizmi: odozdo prema gore re|aju se bakar, bron-

za ili mesing, zatim gvo`|e, iznad njega srebro i, na samom vrhu, zlato. Sva-

ki od njih povezan je sa odre|enom zvezdom, koja je i sama postala bo`an-

stvo. Tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, i tako redom. Zlato i srebro

nazivaju se plemenitim metalima, jer se, budu}i da su suvi{e mekani, ne mo-

gu koristiti za ni`e dru{tvene poslove: ratniko oru`je, ratarske i zanatlijske

alatke sainjeni su od bronze ili gvo`|a. Zato su zlato i srebro, nagomilani u

riznicama hramova-palata, vezani za du`nost vladara i koriste se za kovanje

medalja sa njegovim likom. Nova moneta simbolino predstavlja novu dru-

{tvenu vezu koja vi{e nije krvna, nego predstavlja hijerarhijsku lestvicu ije

se upori{te nalazi na samom vrhu.

Sveukupnost, stabilnost, mo}. Uistinu, dok posmatramo piramidu sti-

emo utisak velike sile. Ta sila ne potie samo od neba, kao {to je to bio sluaj

sa svetim kamenjem primitivnog oveka, koje se javlja kao manje-vi{e sabla-

sni trag dejstva jedne nadljudske sile. Ona ne bi mogla da bude ni naprosto

vojna, budu}i da su lovci-skupljai plodova zamenjeni ratnicima-`andarmi-

ma. Impozantna masa koja se uzdi`e pred nama delo je ljudi, vrsto vezano

za zemlju, ali istovremeno prevazilazi i uzdi`e i jedno i drugo. Ona mo`e da

bude delo ljudi zahvaljuju}i podeli rada koju omogu}ava i uskla|uje politi-

ka mo}. Ali, ta sila je i ne{to vi{e, budu}i da preplitanje raznih poredaka utie

na preno{enje kosmikih i bo`anskih atributa na oveka, ba{ kao {to se i ljud-

ske osobine pridaju bogovima i kosmikim elementima (antropomorfizam),

i to ne samo na vrhu dru{tvene lestvice (car je bo`anstvo koje vlada svim

stvarima), ve} na svim nivoima, do onog najni`eg. Krajnji rezultat je me{avi-

na ljudskog rada, dubine kosmosa i bo`anskih sila. Ljudski svet je konstruk-

cija, univerzum u kome obitavaju bogovi. Uostalom, svi mitovi su vezani za

nastanak sveta (kosmogonije). Vrednosti su praktine i tenhike. Kao kljuni

politiko-verski faktor, dru{tveno slo`ena i hijerarhijski ure|ena, prvobitna

urbana forma je utoi{te sile koja stvara svetove.

Atina i rasprave u osvit Zapadnog sveta

Obrazac prilago|avanja i izgradnje prostora koji je prikazan u prvom

poglavlju predstavlja, zajedno sa odgovaraju}im socijalnim i mentalnim pro-

cesima, jednu sveprisutnu pojavu, budu}i da se javljao na svim mestima gde

su postojala ljudska stani{ta. No, on je samo kamen temeljac iz koga se gra-

naju mnogi drugi oblici, razliiti i po osnovnim zamislima i po planovima

izgradnje. Ovde se dotiemo istorijata zapadnog urbaniteta, ije poetke ka-

rakteri{u dva jasno uoljiva, razliita tipa grada: grki i srednjovekovni grad.

Prvi tip dobija specifine oblike tokom procesa kojim se udaljava od isto-

njakog grada, o kome je bilo rei u drugom poglavlju, procesa koji je ujedno

neodvojiv od formiranja onoga {to se naziva grkim umom. Drugi tip, li-

{en belega imperijalnog iskustva, jeste plod delovanja hri{}anstva u pogledu

na religioznost. Grka misao, s jedne, i hri{}anska, s druge strane, predstav-

ljaju dva intelektualna izvora Zapadnog sveta koji }e podjednako crpsti i iz

jednog i iz drugog. Zbog toga ne}e biti lo{e da se zagledamo u njihov urbani

aspekt kako bismo u{li u sr` problematike modernog grada.

Krenimo od Atine, i koncentri{imo se na glavne momente razvoja nje-

nog urbaniteta. Kao polaznu taku imamo jednu stenu, Akropolj, iji su vrh i

padine poho|eni jo{ u vreme neolita, i to zasigurno oko 3000. godine p.n.e.

Pred kraj XV veka p.n.e. na vrhu ove stene izgra|ena je kraljevska palata

koja, osim kraljevskih odaja, sadr`i jo{ i svetili{ta, kao i administrativna zda-

nja. U drugoj polovini XIII veka, opasana je veoma jakim zidom, takozvanim

pelargikom ili pelazgikom, i preinaena u utvr|enje. Ponovo, dakle, nailazi-

mo na elemente koji su karakterisali prethodne prostore izgradnje: sveta ste-

na-sredi{te i tvr|ava-prestonica (ova druga karakteristika Akropolja vodi po-

reklo iz mikenske civilizacije). Takav dru{tveni oblik, pod uticajem Krita, {to

znai i Orijenta, organizuje se oko palate ija je uloga u isti mah religiozna,

politika, vojna, administrativna i ekonomska. Religiozna funkcija monarha,

iji }e lik pre`iveti u obliku mitske figure kralja-boga, reklo bi se arobnjaka

koji, zajedno sa pozama{nom kastom sve{tenika, utvr|uje kalendar, rituale

svetkovanja i prino{enja `rtvi. Taj isti kralj je okru`en itavim jednom admi-

nistrativnom kastom, pisarima-raunovo|ama i arhivarima, velikodostojni-

cima me|u kojima postoji odre|eni poredak. Oni upravljaju trezorom i nad-

gledaju ekonomsku delatnost razasutih ruralnih zajednica koje su relativno

nezavisni gradi}i. I na kraju, kao najbitnije, okru`en je plemi}ima-ratnicima,

vojnicima koji opstaju zahvaljuju}i seljacima vezanim za zemlju.

Politika i sloboda

No, dorskom invazijom iz XII veka p.n.e. sru{eno je mikensko carstvo sa

kojim propada i sistem-palata. Sada aristokratija preuzima ulogu moharhije

dok se sva ovla{}enja koja su bila koncentrisana u rukama kralja dele na za-

sebne funkcije. Njihova raspodela i ravnote`a povlae za sobom delikatne

probleme, o kojima se sada odluuje putem unakrsne polemike, a ne vi{e

prizivanjem bogova. Tako se na poljani pored Akropolja javlja jedan novi, ne

vi{e religiozni, nego iskljuivo politiki centar agora. Re je o presudnoj

cenzuri, na osnovu i u okviru koje se formira i izgra|uje demokratija. Uz to,

to mesto postaje organ sasvim novog naina organizovanja koji zahteva i no-

vi dru{tveni sistem: sinekizam. Pod ovim terminom se podrazumeva udru-

`ivanje vi{e manjih gradova u jedan grad, sa jednakim pravima svih onih

koji su u{li u njegov sastav, kao i formiranje jedinstvenih politikih i kultur-

nih institucija. Naravno, ove institucije se sme{taju u najrazvijeniju ruralnu

zajednicu, pa tako i atiki sinekizam, ije se formiranje pripisuje Tezeju, dobi-

ja Atinu za prestonicu, {to je zahtevalo i formiranje novog sredi{ta kao mesta

okupljanja na kome }e pregovarai mo}i da se bore za svoje interese i da

me|usobno razmenjuju robu. Re je, naravno, o agori. ^injenica da je centru

oduzet verski znaaj rezultat je, dakle, ukr{tanja dvaju evolutivnih tokova,

jednog koji se tie kaste ratnika i drugog koji se odnosi na institucionalno

funkcionisanje konfederacije manjih gradova.

Da vidimo kakav je razvoj ovog prvog, o kome nam svedoi i homerov-

ska knji`evnost iz IX veka p.n.e. Propa{}u mikenskog carstva, Grka }e za

nekoliko narednih vekova izgubiti dodir sa Istokom, koji i dalje uva svoje

nekada{nje strukture. Sueljavaju se novi Zapad i neizmenjen Istok, odnosno

novi Zapad i njegovi drevni ostaci, koji se u Ilijadi sre}u na mestu koje pred-

stavlja njihovu dodirnu taku, a to je Mala Azija. Sve ovo je opevano na izu-

zetno simbolian nain, ije znaenje dobija svoj puni smisao u dva suprot-

stavljena lika kakvi su Agamemnon i Prijam. Prijam je olienje bo`anske vo-

lje, glasnogovornik ijim delovanjem se obistinjuje ve} ispisan zakon. Nasu-

prot njemu, Agamemnonova vlast je zemaljskog porekla, {to znai da mo`e

da bude dovedena u pitanje, pa tako grkim taborom ne prestaju da odjekuju

Page 29

29

Kroz istoriju grada do novog dru{tva

glasne kritike i prigovori, budu}i da se na kralja gleda kao na gre{nog ove-

ka, a ne kao na boga. Svako delovanje podlo`no je kritikom sudu i promeni,

{to znai da je raskinuto sa bo`anskom voljom. Izgovorena re-dijalog zauzi-

ma mesto magino-religioznog proroanstva, zahvaljuju}i takozvanoj es me-

son praksi. Na grkoj strani se, dakle, obrazuje skup{tina ratnika, koji se ras-

pore|uju u krug oko sredi{ta u koje se pola`e osvojeni plen ili kakva nagra-

da. Na taj nain se sredi{te i ono {to je zajedniko, javno, {to pripada svako-

me, dovode u odre|enu poziciju jednakosti. Ovakva skup{tina je ujedno i

mesto gde svako mo`e da ka`e {ta misli: kako bi pojedinac izneo svoje mi{lje-

nje o dotinom problemu, dovoljno je da pri|e u sredinu kruga i dohvati

skiptar. Ovaj kru`ni i simetrini prostor na terenu predstavljen je kao reci-

proan i reverzibilan, te iziskuje jednakost proporcija, takozvanu izonomi-

ju. Na taj nain se utemeljuje jedna iskljuivo politika, samostalna aktiv-

nost, bez ikakve veze sa religioznim, koja ujedno predstavlja i novu organi-

zaciju prostora, kako je na to u svojim radovima jasno ukazao @an-Pjer Ver-

nan (Jean-Pierre Vernant).

Upravo zahvaljuju}i ovom novom politikom centru bi}e uspostavljena

nova struktura celokupnog urbaniteta, gde spadaju i organi religiozne funk-

cije. U VI veku p.n.e. Solon, a zatim i Pizistrat, zapoinju novi urbanistiki

program. Akropolj je sada tek kultno mesto, na kome se grade prvi monu-

mentalni hramovi, pre svega drevni Atinin hram, iji se temelji mogu videti i

danas, izme|u Partenona i Erehtejona. U isto vreme, on gubi odbrambenu

ulogu, a na ravnici se grade novi bedemi koji obuhvataju 500.000 m

2

. Na taj

nain se konkretizuje raskid do koga je do{lo izme|u ratnika-aristokarte i

bo`anstva. Drugi simptom procesa desakralizacije grada jeste slede}i: poet-

kom tog istog VI veka, doneta je zabrana da se mrtvi sahranjuju unutar zidi-

na, tako da se izvan njih, du` puteva, obrazuju veoma razvuena groblja. S

tim u vezi, ne mo`emo odoleti a da ne uka`emo na analognu, skora{nju poja-

vu u Francuskoj, u kojoj se groblja izme{taju iz gradova: udaljavanjem mr-

tvih od crkvenih zvonika zvanino je naznaen kraj neolitskog sela, koje defi-

ni{e sakralni karakter predaka i rodnog kraja. [to se tie Atine, ovaj proces

laicizacije politike bi}e okonan 508. godine demokratskim, odnosno antiari-

stokratskim Klistenovim reformama. Organizovanje dru{tva vi{e nije uteme-

ljeno na rodovskom principu, te dobija novi oblik usvajanjem decimalnog

sistema kao izraza jedne nove duhovnosti koja gubi vezu sa obogotvorenom

prirodom, dok duodecimalni sistem ostaje vezan za lunarni kalendar prema

kome }e se regulisati iskljuivo religiozni `ivot zajednice. Dru{tvo se deli na

deset plemena, od kojih svako podrazumeva stanovni{tvo razliitog porekla,

razliite teritorije (obale, planine, ravnice), kao i razliite vrste aktivnosti na

Page 30

30

Pol Blankar

osnovu kojih je mogu}e govoriti o gradu. Administrativna godina se deli na

deset perioda od po trideset i {est ili trideset i sedam dana, a svaki od ovih

perioda odgovara jednom od deset plemena. Ovakvom novom institucional-

nom organizacijom polis postaje homogen univerzum bez hijerarhijskog ustroj-

stva, a izme|u njegovih stanovnika vladaju odnosi jednakosti, simetrije, reci-

prociteta. Njegovo prostorno sredi{te je tako|e pretrpelo promene. Agora je

izdvojena fizikim granicama, izgra|en je i bouleutrion kao mesto gde se oku-

pljaju predstavnici razliitih plemena. Svaki od njih naizmenino ostvaruje ulo-

gu predsedavaju}eg prilikom zasedanja ecclesia-e, a svi stanuju u Hestia koin,

kao zajednikom foajeu grada. Oko ovog centra vlada potpuni nered: gomila

veoma jednostavnih gra|evina nabacanih du` uskih, krivudavih ulica.

Nepostojano jedinstvo

Pa ipak, ne treba misliti da se ovakvim preure|enjem prostora zauvek

raskrstilo sa sakralnim. Jeste da sada postoje jednakost, simetrija i reciproci-

tet, ali samo u okviru odre|enog kruga, koji pretpostavlja izvesno sredi{te

koje, iako preme{teno i fiziki (sa Akropolja na agoru) i funkcionalno (od re-

ligiznog ka politikom), ipak u sebi i dalje uva arhaine ostatke mita. To

potvr|uje i prisustvo kamena na agori, kao mesta na kome se pola`e zakletva

za pristupanje novih lanova, kao i objava odre|enih pravnih akata. Sve to

ukazuje na injenicu da se kamenu i dalje pripisuje temeljna vrednost autori-

teta. Prema mi{ljenju Renea @irara (Ren Girard), to je mesto na kome je stra-

dala (ili se bar tako veruje) `rtva za okajanje greha. Poznata nam je teza koju

zastupa ovaj strunjak, a prema kojoj je svako dru{tvo zasnovano na nekom

ubistvu. Da bi postiglo svoje jedinstvo i egzorciralo nasilje koje preti njenom

opstanku, ono nastoji da ukine odnos sukobljavanja pojedinca sa pojedincem

i prevede ga u oblik svi protiv jednog: to je logika `rtvenog jarca, kao `rtve

ijim se odabirom i prino{enjem prekida dugaki lanac represija, neprekidne

odmazde koja bi potpuno uni{tila dru{tvo. Tako je i starim Grcima na raspo-

laganju uvek bio izvesni pharmakos koji se pronosio po celom gradu kako bi

i{istio nagomilanu prljav{tinu, a koga su, u vreme prete}ih opasnosti, isteri-

vali ili ubijali prilikom pripremanja ceremonije u kojoj je uestvovala cela

zajednica. Prisetimo se, na primer, Edipa: Tebu pusto{e svakojake nevolje,

koje Sofokle podvodi pod zajedniki imenitelj kuga (430. godine Tebom

je zaista harala kuga, ali i drugi mikrobi); postojao je glavni krivac za sve

to, a to je Edip koji je oceubistvom i rodoskrvljem prekr{io zabrane na kojima

poiva dru{tvena ravnote`a, pa zbog toga, dakle, mora biti ka`njen. No, sac-

rum facere znai initi ne{to sveto. I zaista, zahvaljuju}i usmeravanju nasilja

Page 31

31

Kroz istoriju grada do novog dru{tva

svih na jednu jedinu `rtvu, ponovo se uspostavlja red. Donose}i zlu kob za

`ivota, `rtveni jarac svojom smr}u postaje blagosolov za itavu zajednicu:

nakon Kralja Edipa sledi Edip u Kolonu, heroj, neka vrsta mesije. Ako se gleda

sa aspekta ostvarenih dobrobiti, `rtvovani nadrasta samog sebe i na kraju

postaje neko ko dolazi spolja ili odozgo: njegova pripadnost zajednici se po-

lako bri{e, jer jednom dru{tvu ne odgovara da prizna da je utemeljeno na

ubistvu. A kamen na agori, u sredi{tu osvetovljenog politikog prostora, i

dalje uva svoj sakralni karakter, ako ga posmatramo kao `rtveni kamen za-

hvaljuju}i kome je dru{tvo, ponovno ujedinjeno, moglo opet da funkcioni{e.

Ali, sam Edip je zapravo tragian lik. Dakle, u pozori{tu u kome Atinja-

nji predstavljaju sami sebe, tragedija oznaava izvesnu prekretnicu koja uka-

zuje na prelaz od vremena bogova do vremena ljudi, od odgovornosti prvih

(ili sudbine) do odgovornosti drugih (istorije). Ona se sme{ta izme|u ova

dva sveta, te i iz jednog i iz drugog crpe svoju gra|u: s jedne strane je mit iji

zov heroj uje, a s druge strane nove zakonske tekovine grada, oliene u horu

kao glasu gra|ana. Sa tragedijom ulazimo u graninu zonu, kako su to istakli

@an-Pjer Vernan i Pjer Vidal-Nake (Pierre Vidal-Naquet), u kojoj se suelja-

vaju snage daimon-a (nezemaljska sila) i ethos-a (politikog morala). Ova po-

slednja izlazi kao pobednik iz sukoba, ne negiraju}i, ve} isteruju}i sni pro-

{losti, koju ona priznaje kao takvu, i koju upravo napu{ta. Kamen sa agore

zapravo simbli{e taj prelaz, utoliko izvesniji ukoliko postoji jasna svest o tom

procesu. Napu{tanje religiozne sfere dobija svoj izraz u mitu o boginji Atini,

za{titnici grada. Kako legenda ka`e, nakon {to je ubila Meduzu, Atina je iz-

mislila frulu. I dok je svirala na njoj kako bi stvorila zvuke sline onima koje

je ispu{tala Gorgona ubilakog pogleda, ugleda svoj lik u ogledalu i shvati

da je njeno lice naduvanih obraza i razvuenih usana zapravo poinjalo da

lii na lice udovi{ta. Stoga baci ovaj duvaki instrument, te se prihvati Apo-

lonove lire, instrumenta koji funkcioni{e na matematikom principu koji upra-

vlja `icama. Znaenje je jasno: kao `eni od intelekta i mudrosti, za{titnici Ati-

ne ne preostaje joj ni{ta drugo nego da raskrsti sa kricima i huanjem onih

koje su opsele mrane sile kojima je nemogu}e upravljati. To je prelaz od

religioznog straha do ljudske inteligencije, do logino artikulisane rei: kroz

nju iz dubina muthos-a izbija logos, analogno procesu koji se odvijao me|u

ratnicima iz Ilijade, ili kasnije u argumentovanim polemikama na agori, ili

pak na pozori{noj sceni oivenoj sedi{tima. Iako svet uobrazilje kakav posto-

ji u Atini jo{ uvek insistira na suprotnosti onoga {to je unutar i onoga {to se

nalazi izvan kruga, ipak je do{lo do obrtanja znaenja i vrednosti dok je u

poetku unutra{njost kruga bila prostor svetinje, a sve izvan njega bilo odre-

|eno za profani svet, svetinja je izgurana iz kruga napolje, u korist racional-

Page 32

32

Pol Blankar

nog koje je sada unutar kruga. I zaista, jedno novo bo`anstvo se pomalja na

horizontu Dionis, koji caruje spolja{njim prostorom. U zanosu bahanalija,

versko se zdru`uje sa divlja{tvom oveka-lovca. Protivno tome, unutra{njost

je mesto kulture, sa svim njenim znaenjima, gde ovek `ivi od proizvoda

sopstvenog genija: takav ovek jede hleb, {to znai da je zemljoradnik, a po-

na{a se prema zakonima koje sam donosi. Krajem IV veka, javljaju se cinici

koji }e istovremeno zagovarati povratak prirodi, protiviti se jedenju mesa u

kuvanom ili peenom obliku, biti pristalice incesta i ljudo`derstva, negiraju}i

na taj nain civilizaciju. Grad istiskuje na periferiju ove mlade kojima vla-

da ubris, neumerenost, dok su stari, okrenuti potragom za mudro{}u, u sre-

di{tu: bilo je potrebno za}i u etrdesetu kako bi se postalo lanom saveta

skup{tine.

Pa ipak, ova kombinacija centriranog kruga i osvetovljene politike veo-

ma je labavog karaktera. Videli smo da je centar izum religioznog duha. Pa

ipak, sekularizacija urbanog prostora Atine koja neminovno dolazi, ustolie-

nje isto ljudskog racija do koga se dolazi zahvaljuju}i demokratskoj deba-

ti, zar sve to ne iskljuuje i samu mogu}nost jednog centriranog prostora?

Naime, pokaza}e se da je prenos sredi{ta sa Akropolja na agoru tek prelaz

prema jednom drugom obliku. Pria o Hestiji je nedvosmisleno svedoan-

stvo ove dvostruke tranzicije, pa time i krize i nepostojanosti me|uprostora

u kome se nalazi ovaj novi politiki centar. U renikim obja{njenjima re

oznaava ime boginje, ali i ku}no ognji{te. U ovom drugom znaenju, hesti-

ja se koristi najpre za imenovanje sredi{ta ku}nog prostora koji, poput ka-

kvog pupka, vezuje ku}u za zemlju i tako postaje simbol ure|enja prostora

svojstvenog religioznom mentalitetu neolitskog sela. Tako ona oznaava unu-

tra{nji ogra|eni prostor u kome se ljudska grupacija povlai u svoj enterijer,

autarhijsku stabilnost. Zbog toga nema nieg neobinog u injenici {to je okru-

gli dimnjak ku}nog ognji{ta poistove}en sa `enskim bo`anstvom, uz to devi-

anskim, jer devojka koja se udaje mora da napusti oinski dom da bi prigrli-

la mu`evljev. Hestija se, dakle, odrie braka ali ne i plodnosti, jer bi u tom

sluaju prekinula porodini lanac umesto da bude simbol njegove neprekid-

nosti, pa se tako preko ove boginje device, ali i majke, nastavlja oinska linija.

Ona je ta koja u intimnom polumraku ku}nog doma budno nadgleda poro-

dina okupljanja oko stola kojima prisustvuju iskljuivo lanovi porodice.

Poznata nam je praksa epiklerata prema kojoj otac koji nema mu{kih nasled-

nika raspola`e pravom da tra`i od k}eri da mu ga podari, i to tako {to }e

njenom udajom (za jednog od strieva ili njegovih sinova, npr.) mu` zapravo

zastupati figuru oca; evidentno je da se ovakva praksa mo`e dovesti u vezu

sa hestijom. Dakle, sa osnivanjem grada, hestija postaje koin, zajedniko og-

Page 33

33

Kroz istoriju grada do novog dru{tva

nji{te. Devica-majka sada postaje javna devojka. U obliku okruglog zdanja,

sme{ta se na ivicu agore, u Pritaneju, monumentalnu gra|evinu za koju se

ka`e da je najsavr{eniji simbol grada (ne samo u simbolikom smislu, nego i

u etimolo{kom, oznaavaju}i su{tinsku sponu). To je mesto gde sada obedu-

ju svi lanovi skup{tine, pa tako hestija postaje simbol svih ognji{ta grada, a

da se pri tom ne identifikuje ni sa jednim od njih, te na taj nain iz sfere

privatnog prelazi u sferu javnog. Samim tim njeno poistove}ivanje sa sredi-

{tem poinje da gubi na snazi. Uz to, prilikom predstavljanja njenog lika, ona

poinje da figurira zajedno sa Hermesom znai da vi{e ne ini par samo sa

ocem, {to ukazuje na izlazak iz kruga brane zajednice. I to ne sa bilo kim,

nego sa putnikom koji dolazi iz daleka i koji je ve} spreman da ponovo digne

sidro! Na taj nain je statina vezanost za ku}ni prostor dovedena u krizu.

Hermes je bog-glasnik, {to znai da je simbol kretanja, prola`enja, kontakta

sa spolja{njo{}u. Na sandalama ima krila, a njegovo mesto je na vratima, na

granicama, na raskr{}ima puteva. Njega mo`emo sresti svuda, u istom kre-

tanju po prostranstvima koja ne prestaje da nam otkriva? Ovim brakom, mu-

{karac izvlai `enu iz ognji{ta-sredi{ta prema beskrajnim prostorima kojima

se kre}e i koja obilazi uzdu` i popreko, u svojoj nezasitoj potrebi za susreti-

ma, za uspostavljanjem veza. Prostor kojim on caruje nalazi se izvan bilo

kakvog kruga, bilo kakvog ome|enog prostora, jer je on u su{tini figura otvo-

renosti: s njim se i prostor razvlai do te mere da poinje da puca, dok politi-

ka ravnote`a seoskog sinekizma poinje da labavi. Uostalom, zar sinekizam

nismo spominjali u kontekstu grkog ukako bismo insistirali na ono-

me {to je u njemu trenutno, privremeno?

Kvadratura kruga

Opet je, dakle, re o prelaznom periodu, {to znai da postoji nekoliko

faza ovog procesa. Taj prelaz }e trajati koliko i blesak munje, kao harmonija

koja }e poneti Periklovo ime. Pogledajmo kakva je bila ta slavna Atina iz

tre}e etvrtine V veka p.n.e. Zastanimo za trenutak da izrazimo divljenje ovoj

neposrednoj demokratiji, Klistenovom zave{tanju. Skup{tina naroda, sai-

njena od svih gra|ana, igra ulogu svakog autoriteta, a potpoma`e je boul,

redukovani savet u ijem je sastavu pet stotina lanova. Ona budno nadgleda

magistrature koje se odvijaju jednom godi{nje, a koje su kolegijalnog karak-

tera. Postoji jedan narodni sud, u ijem sastavu je {est hiljada gra|ana, koji se

odabiraju svake godine putem `leba, a koji odluuje o svim sporovima. No

sve je to jo{ uvek veoma delikatno, s obzirom na injenicu da status gra|ani-

na podrazumevao slede}e: gra|anin mora biti mu{karac iji su roditelji Ati-

Page 34

34

Pol Blankar

njani, sa zemlji{nim posedima i obavezom odslu`ene vojne slu`be (vojnik

vi{e nije aristokratski ratnik sa dvokolicom, ve} vojnik-pe{ak), {to iznosi

oko 30 do 40 hiljada osoba od ukupnog 400.000 stanovnika, prema proceni

Pjera Leveka (Pierre Levque). @ene, meteci i robovi su iskljueni iz ove

kategorije. Razliita zvanja, za ije vr{enje se ne dobija nikakva novana

naknada, rezervisna su za najbogatije. Izonomina zajednica zapravo ob-

uhvata prikrivenu realnost skrojenu od raznorodnih delova u sve ve}em i

ve}em rasulu. Dok `ivot na selima i dalje zadr`ava svoj tradicionalan oblik,

grad je u jeku promena: razvijaju se nove etvrti, kao {to je Keramika e-

tvrt, u kojoj rade kovai i lonari, a tu je i Pirejska luka koja se otvara za

znaajnu me|unarodnu trgovinu. Osim zemljoradnje, koja je rezervisana

za jo{ uvek veliki broj robova, najve}i deo aktivnosti usmerenih sticanju

bogatstava je u rukama meteka, koji su li{eni gra|anskih prava. Politika je

odvojena od ekonomije, te ne uzima u obzir postojanje zanatlije, jer se nje-

gova manuelna delatnost smatra nedostojnom asnog oveka. Uostalom,

re oikonomia u tada{njem jeziku se odnosi iskljuivo na upravljanje poro-

dinim zemlji{tem. No, ovaj zanatlija-tehniar (pomislimo samo na vajare,

arhitekte) jeste istinski heroj istorije Atine. Oigledna je kontradikcija, jer

iako se njegovom delu svi dive, on ipak kao linost ostaje li{en ljudskog

dostojanstva. Hepaistos je deformisan i hrom. Iako dobroinitelj ljudi, Pro-

metej je Zevsov protivnik. Mislioci tog vremena nalaze ideal u liku slobod-

nog seljanina, {to }e re}i zemljoposednika: on je dovoljan samom sebi, dok

zanatlija, kao i trgovac, jo{ uvek zavise od drugoga. Rad nema vrednost

sam po sebi, kao ni produktivnost. Ono {to je bitno jeste nain, plemenit ili

ne, na koji je odre|eni rad izvr{en. Utoliko bolje ako ga obavljaju drugi, jer

dokonost va`i kao jedno od najve}ih dobara. Iz svega toga prozlazi da po-

litika postaje neadekvatna dru{tvenoj stvarnosti, izme|u kojih se stvara sve

ve}i jaz, i to najpre u urbanoj sredini, gde politiki centar vi{e nije i dru{tve-

ni. Politika je sada jedna me|u mnogim drugim nezavisnim funkcijama ko-

je ure|uju svoj sopstveni, jasno ogranien prostor delovanja. Sparuju}i se

sa trgovcem Hermesom, Hestija izlazi iz svog centra, a i Atina sa njom,

osim ako ovo spajanje nije predstavljalo poku{aj kontrolisanja novih centri-

fugalnih sila, i to relansiranjem Klistenovog principa izme{anosti kako bi

se na taj nain izbeglo cepanje.

Delo Hipodamosa iz Mileta u celosti je izraz ove ekstremne tenzije, koja

je ve} dostigla taku usijanja, izme|u jednog centralizma koji te`i ujedinjenju

i funkcionalizma koji jo{ nije zadobio jasne konture. Kad je re o terenu, da li

je mogu}e govoriti o izmirenju ovih suprotnosti? Za ovog teoretiara politi-

ke, astronoma i arhitektu se tvrdi da je bio jedan od Periklovih bli`ih saradni-

Page 35

35

Kroz istoriju grada do novog dru{tva

ka, te da mu je poverena izgradnja Pireja, kao i drugih dvaju velikih urba-

nih ostvarenja V veka: Turioja i Rodosa. Zahvaljuju}i Aristotelu, poznata

nam je njegova politika teorija, koja je dobila svoj direktan izraz u urba-

nistikom modelu. Idealan grad sainjava deset hiljada gra|ana podelje-

nih u tri stale`a, prema poslovima koje obavljaju: zanatlije, zemljoradnici

i ratnici. I teritorija je podeljena na tri dela: prvi je svet, domen bogova, a

prihodi ostvareni na njemu namenjeni su za potrebe tradicionalnih kulto-

va; drugi je javni, rezervisan za ratnike koji iz njega crpu sredstva neop-

hodna za pre`ivljavanje; tre}i spada u domen privatnog i dodeljuje se ze-

mljoradnicima. I ponovo se vra}amo na onu staru trolanu deobu koja

sada, me|utim, funkcioni{e prema potrebama nove logike jednakosti; sva-

ka od ovih funkcija, ukljuuju}i zanatlijski stale`, mora da zadovolji po-

trebe koje su joj svojstvene. Imaju}i to u vidu, mo`e li se njihova projekci-

ja na tlu jo{ uvek vr{iti prema modelu hijerarhijski raspore|enih koncen-

trinih krugova? Jer, kad govorimo o funkcionalizmu, mislimo zapravo na

jedan plan u obliku {ah-polja. Opet zahvaljuju}i Aristotelu saznajemo da je

Hipodamos bio prvi koji je primenio geometrijsko trasiranje grada sa mre-

`om pravolinijskih ulica, paralelnih i pod pravim uglom. Tano je da je,

za potrebe rekonstrukcije Mileta, ovaj astronom-matematiar odabrao jed-

nu slobodnu povr{inu na kojoj je istrasirao ulice koje su se sekle pod pra-

vim uglom. Plan u obliku {ahovske table nije predstavljao novinu u he-

lenskom svetu (setimo se kolonijalnih gradova koji nose beleg svoje prvo-

bitne vojnike namene). Originalnost ovog urbaniste poiva zapravo na

njegovoj re{enosti da odr`i jedinstvo dru{tva koje je uveliko laicizirano

pojavom zanatlije-trgovca, i to daju}i geometrijski oblik procesu deljenja

na zasebne funkcije (zoniranje, kako bi se danas reklo), sa odre|enim sre-

di{tem koje odr`ava njegovo jedinstvo. Prema politikoj koncepciji Hipo-

damosa, ova tri stale`a, iako odvojena u socijalnom i prostornom smislu,

ipak sainjavaju jedinstven demos koji odabira svoje magistrate. Tako je i

rekonstruisani Milet imao agoru za centar. Ali, kako izmiriti suprotnosti

kakve su {ahovska tabla i odre|eni centar? Kvadratura kruga je upravo

ono {to predstavlja Hipodamosov prevashodni problem, protivrenost ko-

ju bi on nekim utrebalo da prenese na tlo. U delu Osama komedi-

ograf Aristofan ne}e odoleti isku{enju da mu se naruga kroz lik arhitekte

Metona, pedanta koji, s uglomerom i kompasom u rukama, slede}im rei-

ma komentari{e trasiranje ovog grada protivrenih zahteva: Uze}u mere

pomo}u ravnog lenjira i upotrebi}u ih da upi{em krug u kvadrat. U sredi{tu

}e se nalaziti trg ka ijem }e se centru ulivati prave ulice; i kao oko neke

zvezde, koja je tako|e okrugla, sa svih strana }e se {iriti pravolinijski zra-

Page 36

36

Pol Blankar

ci. Jasno nam je zapravo pitanje koje postavlja: kako bi ulice koje se seku

pod pravim uglom, ako ih je pri tom vi{e od dve, mogle da se slivaju u jedan

zajedniki centar?

Funkcionalistiki geometrizam

Pa ipak, Hipodamos }e na}i, ili gotovo na}i, re{enje, i to veoma domi-

{ljato. Pogledajmo rekonstrukcije planova Pireja i Rodosa. Pirej je sainjen od

nekoliko kvartova-{ahovskih tabli, izme|u kojih se uoavaju jasne granice,

koji se {ire oko zaliva koji ima bezmalo kru`ni oblik re je o luci Zei. [to se

tie Rodosa, ovde je primenjen model jedinstvene {ahovske table koju sai-

njava mre`a gotovo paralelnih puteva koji se seku pod pravim uglom i koji

se prote`u u dva osnovna smera: sever-jug i istok-zapad. No, u`lebljenje u

koje je sme{tena Velika luka u velikoj meri useca ovaj plan u vidu {ahovske

table, tako da ulice koje se prote`u od istoka ka zapadu i od severa prema

jugu zapravo izlaze na more. I tako smo dobili izgled grada koji podse}a na

sunce koje u svim smerovima isijava paralelne zrake! U moderno doba, u

sredi{tu ovog udubljenja nalazi se Bazar, centralno raskr{}e jednog ovakvog

plana, u emu slobodno mo`emo videti izvesno nastavljanje antikog mode-

la. Dakle, kao u Rodosu, i u Pireju je izveden isti majstorski potez. Ali po koju

cenu! Jer, ne zaboravimo, u oba sluaja re je o lukama. Ovim lukavstvom se

u isti mah prikriva i ukazuje na jedno istinsko pomeranje, zapravo decentri-

ranje: more postaje sredi{te, beskrajna, nedokuiva puina sa elementima koji

se prote`u do u nedogled. Videli smo da u Atini iz V veka zanatlije i trgovci

postaju sve brojniji, pa je logino da se narastanjem njihovog broja sve vi{e

razvija prekomorska trgovina, radi snabdevanja materijalom i namirnicama

za prodaju ili preradu, kao i radi izvoza svakojake robe. U isto vreme se de{a-

va evolucija na vojnom planu, u kome centralna sila postaje mornarica. Iako

kod Hipodamosa, kao teoretiara politike, tri stale`a (zanatlije, ratnici, poljo-

privrednici) imaju ista prava, profesionalni vojnici imaju direktno ue{}e u

politici, tako da je njihov javni domen zapravo domen dr`ave. Posle bitke na

Maratonu (490) zapoinju veliki radovi na Akropolju; kako bi se istakla mo-

numentalna velelepnost hramova, poru{ene su spolja{nje zidine. Radi od-

brane od novih persijskih napada 480. godine, Delfsko proroi{te savetuje

Atinjanima da izgrade nove branike, ali ovog puta od drveta, {to znai bro-

dove. U sprovo|enju ove nove strategije, zanatlije i trgovci preuzimaju ulo-

gu sitnog agrarnog zemljoposednika pe{adinca (hoplita) i nekada{njeg vite-

za aristokrate. Poljoprivredni temelji grada rastau se i slivaju u more: u Sala-

mini ve} vidimo Atinu spremnu za ukrcavanje. Javlja se nova prostorna di-

Page 37

37

Kroz istoriju grada do novog dru{tva

menzija, kao osnova dotad nevi|ene sile. Agora je svrgnuta sa svog pijedesta-

la kolektivnog operatora. Sada smo u potpunosti napustili primitivnu orga-

nizaciju prostora vezanu za religiozni mentalitet. I{upana iz centra, sila je

preme{tena na plan neuhvatljive vodene povr{ine, dok duh u potpunosti pre-

lazi u ravan geometrijskih apstrakcija.

Da bismo ukazali u kolikoj su meri evolucija urbaniteta i menjanje pred-

stave o svetu nerazdvojiv proces, treba ista}i podatak da je Hipodamos ro-

dom iz Mileta, ba{ kao i Tales, Anaksimen i Anaksimandar. Reklo bi se da su

ovi jonski fiziari bili prvi koji su tragali za poimanjem sveta koje bi bilo

oslobo|eno svake religiozne preokupacije, {to }e uzrokovati znaajnu pro-

menu u prostornom predstavljanju. Njihova polazna taka je astronomija, a

njoj svojstvene instrumente i naine posmatranja pozajmljuju od susednih

civilizacija sa Bliskog istoka, pre svega od Vavilona. Pa ipak, kako smo videli,

vavilonska astronomija ostaje da deluje u okviru astralne religije (nebeski

svet predstavlja bo`anske sile), njome se bave pisari kako bi pomogli bogo-

kralju da uredi kalendar i verske rituale. Osim toga, ona je strogo aritmetike

prirode, budu}i da su polo`aji zvezda iz dana u dan pra}eni upisivanjem u

tablice, bez projektovanja njihovog kretanja prema kosmikoj, geometrijskoj

{emi. Kod Grka iz IX i VIII veka, od Homera do Hesioda, predstava o svetu

ima isti mitski karakter kao i u Vavilonu, {to znai da je re o slici univerzu-

ma sainjenog od vi{e nivoa. Zemlja je ravna ploa; iznad nje, poput kakve

izvrnute inije, nebo od bronze, veito carstvo bogova; tu istu plou s donje

strane podupire svet mrtvih ili svet korenja, koji kod Hesioda dobija oblije

jednog ogromnog }upa ispunjenog vetrovima, kao carstva zbrke, nereda i

tmine. Za Anaksimandra (oko 610540), zemlja je zarubljen stub sme{ten u

srce univerzuma. Kako je mogu}e da se taj stub ne sru{i budu}i da ne poiva

ni na emu? Zato {to se nalazi na podjednakoj udaljenosti od svake take

nebeskog kruga, te stoga nema svrhe da se pomera ni nani`e ni navi{e, ni

nalevo ni nadesno i eto geometrijske slike sveta. Simetrino usmeren u od-

nosu na centar u svakom svom delu, univerzum vi{e nema apsolutan pravac

prostiranja: u odnosu na centar, sve take sfere su reverzibilne, odnosno sa-

svim sline. Ni{ta ne dominira ni nad im. Svi elementi od kojih je sainjen

svet podudarni su, prostor je homogen.

Tales (oko 625550), a potom i Anaksimandar (u zreloj dobi oko 545)

poku{a}e u svojim kosmologijama da izraze ovu homogenost posredstvom

jednog praelementa, kao principa svega postoje}eg. Taj prvobitni princip je

najpre voda,