Година V, Број 198 Излазе четвртком 7. март 2013. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

страна 4.

А ко ће да вози?

ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА СОЦИЈАЛНИПРОГРАМ „АУТОСАОБРАЋАЈА”

страна 16.

ОДЛАЗАК СВЕТОЗАРА СТЕВАФАНОВИЋА, ПОСЛЕДЊЕГ ИЗ ЧУВЕНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ПОРОДИЦЕ

страна 13.

Пређи Авалску – ако смеш

ПРОБЛЕМИ ЖИТЕЉА УЗ „СУШИЧКУ МАГИСТРАЛУ”

КЊИГЕ НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачким кућама

Вулкан издаваштво и Лагунанаграђују

стр. 21.

2Х2

Нераскидиво везан за завичај

ПРОЦЕС КРАГУЈЕВАЧКИМ ФУНКЦИОНЕРИМА

Ни макац од истраге

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. март 2013. www.kragujevacke.rs

ДРУГА СТРАНА

Отварање

Marija Jovi},trgovac:- Od mu`a samve} dobilapoklon, alio~ekujem cve}eili bomboweru.

MilenaProtolipac,muzi~ki pedagog:- O~ekujem da misvaki dan budeOsmi mart.

Sne`anaStevanovi},doma}ica:- Ono {tonajvi{e volim,neki cvet.

Dragana \eki},tekstilnitehni~ar:- Poklone neo~ekujem, mo`dada se zaqubim.

Ivana Dabi},u~enica:- Ne o~ekujempoklone, jo{ sammlada.

GordanaStepanovi},novinar:- Volimiznena|ewa!

MarijaMarkovi},student:- Pa`wu, ne`nosti romantiku,

JelenaMarkovi},ekonomskitehni~ar:- Dobila sam sveunapred i svaka`eqa mi jeispuwena.

Marina Lazi},menaxer:- Ni{tamaterijalno,samo qubav,pa`wu, cve}e,poqubce.

Karikatura: Goran Milenkovi}

Nauka je ~udo. Jedne godine tvrdi da je zdravije jesti mast negozejtin, druge obrnuto. Ja verujem u nauku, ali kuvam iskqu~ivona vodi jer sam li~no ustanovio da ni mast ni zejtin nisu zdraviza moj xep.

Sad je nauka provalila jo{ ne{to: pesimisti su zdraviji idu`e `ive, {to }e re}i da optimisti moraju pod hitno ne{to dapreduzmu i da preispitaju svoju `ivotnu filozofiju. Srbi,dakle, mogu da odahnu jer je optimizam ne{to {to ovde vi{e neuspeva ni pomo}u trikova, sve i da nam se izbori organizujusvake godine. Zato bi vaqalo da optimisti iz drugih irazvijenijih zemaqa zarad svog zdravqa do|u malo kod nas naoporavak. Garantujem da im ve} posle nekoliko meseci ne}ebiti ni do ~ega i od nas bi mogli potom da budu otpu{teni kaopotpuno zdravi i pripremqeni za dugove~an `ivot.

No, otkud u nama toliko pesimizma? Otuda {to umemo da naizborima izaberemo najboqe koji posle tako brinu o nama kao dasu za ovo najnovije nau~no otkri}e oduvek znali, tj. ~ine sve dabudemo {to zdraviji i dugove~niji. Konkretno, la`u kako zinu,kradu pa se ne krste, muqaju, falsifikuju, podme}u, pretr~avaju,prekomponuju... Tako je ve} odavno, deca pesimisti~nih o~eva idepresivnih majki ve} su se i opunoletila, a dokle }e tako bitipri~a}e ko pre`ivi. Ne bude li takvih, e onda ’bem ti nauku iovo weno otkri}e!

Kad ve} spomiwem izbore, oni, pored ostalog, pobednicimastavqaju u ruke izvesne poluge vlasti. Mo} koja je u tom smisludopala Aleksandru Vu~i}u nakon postizborne trgovine i deobekarata poprima, me|utim, zastra{uju}e razmere. Utisak je da jeAleksandar Silni ve} ja~i od Milo{evi}a koji je u svojoj erisam odlu~ivao o svemu i od Tadi}a pod kojim se drugi nisuni{ta pitali. Toliko je omo}ao da od toga, slutim, i wega ve}po~iwe da hvata strah. Zato mora dobro da pazi da mu se i ovajVu~i} ne otme kontroli kao {to je to ~inio onaj prethodni kojije u tom smislu naneo nesagledive {tete i svima nama, ali iwegovoj svetloj biografiji.

A ve} je na ivici: dok on ne{to ne prese~e, situaciju samlekom, prekomponovawe vlasti i u Beogradu ili pitawefinansirawa RTS-a, na primer, ostali nosioci vlasti mogu dase obri{u svojim prerogativima. Nije iskqu~eno da AleksandarSilni uskoro po~ne da preseca i slavske kola~e po ku}ama ipup~ane vrpce po bolnicama, a ako se to dogodi nije daleko dankada ni kr{tewe novoro|en~adi ne}e mo}i da pro|e bez wega.

Logi~no pitawe koje se ovde postavqa je otkud danasAleksandru Silnom tolika mo}, po op{tem mi{qewu i utiskunajve}a u dr`avi, kada je po „formaciji” tek tre}i ~ovek iza{to ba{ on mora da preseca i mleko i sve ostalo pored `ivogpremijera, na primer.? Ako nije sistemska gre{ka, a bi}e danije jer je sistem jasno definisao hijerarhiju vlasti po kojoj je,normalno, predsednik vlade ja~i od potpredsednika, onda nevaqa ne{to drugo. Mo`da siroti Aleksandar Silni i moradanas da bude toliko mo}an jer aktuelni premijer na tako ne{tonije nau~io. On je ceo svoj `ivot ve`bao samo poslu{nost, odMilo{evi}a do Tadi}a i tu ve{tinu je, to mu se mora priznati,doveo do savr{enstva.

Aleksandaru Silnom bi, pak, radi svake sigurnosti vaqalo dapod hitno u parlamentu isposluje i jednu uredbu po kojoj bionom Vu~i}u od onomad bio zabrawen povratak u ovu wegovu novuko`u. U suprotnom, ako bi mu se sa ovom mo}i koju danas ima todesilo, na{ ulazak u Evropu bio bi pomeren za po~etak slede}egmilenijuma.

АНКЕТА ШТA БИСТЕ ВОЛЕЛИ ДА ДОБИЈЕТЕЗА ОСМИ МАРТ? M. Igwatovi}

Aleksandar SilniПише Драган Рајичић

Четвртак, 7. март 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rsУ жижи

Нa pi ta we da li }e i ka -da Ju go slav Ri sti}pod ne ti o stav ku nafunk ci ju pred sed ni kaSa ve za sa mo stal nihsin di ka ta gra da Kra -gu jev ca jo{ ne ma od go -

vo ra. On je pre ne ki dan od lu ~ioda se vra ti u fa bri ku, na svo jesta ro rad no me sto teh no lo ga kon- struk to ra. Do o va kvog ko per ni -kan skog o br ta ni je do {lo nislu ~aj no, ni spon ta no. On je, naj -bla ̀ e re ~e no, i ni ci ran od stra -ne qu di iz Mi ni star stva od bra- ne, ali i fa bri~ kog sin di ka ta„Ne za vi snost“.

Va qa pod se ti ti da je Ju go slavRi sti} na me sto pred sed ni ka Sa -ve za sin di ka ta Kra gu jev ca do {aou ma ju 2008. Go di ne, po sle iz bor -ne skup {ti ne na ko joj je bio je- di ni kan di dat i na ko joj ni koni je gla sao pro tiv o va kvog pred- lo ga. Od do la ska na ovu funk ci -ju Ri sti} je pri mao pla tu izVoj ne fa bri ke, pre ma u go vo ruko ji je pot pi sao sa di rek to romfa bri ke. I u pra vo to je za sme ta -lo qu di ma iz Mi ni star stva od -bra ne.

Ima, me |u tim, in di ci ja da je svepo ~e lo jo{ 26. no vem bra pro {lego di ne, ka da je sin di kat „Ne za vi -snost“ u pu tio do pis Mi ni star stvuod bra ne u ko me se, iz me |u o sta log,tvr di da fa bri~ ki Sa mo stal nisin di kat ima dva pla }e na pred sed -ni ka od ko jih je dan (a lu di ra se naJu go sla va Ri sti }a) ima po se ban u -go vor o ra du, kao i da fa bri ka ~el -ni ci ma ove sin di kal ne or ga ni -za ci je pla }a ra ~u ne za mo bil ne te -le fo ne.

Od mah po sle No ve go di ne na a -dre su me nax men ta „Za sta ve o ru` -je“ sti glo je pi smo, ko je je po-t pi sa la po mo} nik mi ni stra od -bra ne Ja smin ka To do rov, u ko mese od di rek to ra fa bri ke tra ̀ eod go vo ri na pi ta wa ko li ko sutro {ko vi mo bil nih te le fo na, za -{to se u de le ga ci ji za sa jam na o -ru ̀ a wa u a me ri~ kom Las Ve ga su,po red ru ko vo di la ca pred u ze }a,na la ze i pred sed nik Sa mo stal nogsin di ka ta Dra gan I li} i pred -sed nik Sa ve za sin di ka ta gra da Ju-

go slav Ri sti}, da li je pred sed -nik Sa mo stal nog sin di ka ta ~lanNad zor nog od bo ra...

Fa bri ka ili sin di kat

Me nax ment fa bri ke od go vo rioje na pi smo, ali u Mi ni star stvuod bra ne ni su bi li za do voq ni po -nu |e nim od go vo ri ma, pa su na raz- go vor u Mi ni star stvo po zva nidi rek tor fa bri ke Ra de Gro mo vi} ipred sed nik Sa mo stal nog sin di ka -ta Dra gan I li}. Na tom sa stan ku sapo mo} ni kom mi ni stra po sta vqe nasu i sta pi ta wa, a sli~ na su do sta -vqe na i fa bri~ kom Nad zor nom od -bo ru. Po sle sed ni ce Na zor nogod bo ra di rek tor Gro mo vi} po zvao

od nos u Sa ve zu sa mo stal nih sin di -ka ta gra da. Za tra ̀ io sam ne ko li koda na da raz mi slim. Po sle is te katog ro ka di rek to ru sam re kao da }uda se vra tim u fa bri ku na svo jesta ro rad no me sto teh no lo ga kon- struk to ra. Od mah sam za tra ̀ io dako ri stim go di {wi od mor i za ra |e -ne da ne. Sa da sam na od mo ru. Mo -ram da ka ̀ em da mi je u go vor sadi rek to rom is te kao i da je bi lo go -vo ra da }e on bi ti pro du ̀ en. U pu -}en je do pis prav noj slu ̀ bi ufa bri ci ko ja je da la stav da je mojbo ra vak u Sa ve zu sin di ka ta ne za ko -nit, i to pet go di na po sle mog iz b-o ra za pred sed ni ka grad skog sa ve za,pri ~a Ju go slav Ri sti}.

kim vi {im sin di kal nim funk ci -ja ma, ne sa mo re pu bli~ kim, ve} ipo kra jin skim i grad skim. U pi smuje na ve de no da to, iz me |u o sta lih,ra de NIS, „E ner go gas“, zdrav stve -ne u sta no ve, da „Voj vo |an ska ban ka“pla }a ~e ti ri sin di kal na funk ci -o ne ra...

- I a ko smo na ve li ove pri me reto ni {ta ni je vre de lo, jer je o ~i todo ne ta od lu ka da se ko la slo me name ni, tvr di Ri sti}.

I sti ni za vo qu, va qa re }i daVoj na fa bri ka ni je je di na u Kra gu -jev cu ko ja pla }a vi {e sin di kal nefunk ci o ne re. To su ~i ni le, a i sa -da ~i ne, ne ke fa bri ke iz ra ni jegsi ste ma „Za sta va“, ali i iz sa da -{we Gru pe „Za sta va vo zi la“.

I na ~e, pla ta ko ju Ju go slav Ri -sti} do bi ja od fa bri ke u skla du jesa ko lek tiv nim u go vo rom i i sta jekao i pla ta pred sed ni ka Sa mo stal -nog sin di ka ta Voj ne fa bri ke, oko63.000 di na ra.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Па-вловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, ГоранМиленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) ► Се-кретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: redakcija@kragujevacke.rs

ЛЕТАК

Ne na men sko tro {e we fa bri~ kih pa raU let ku ko ji je o vih da na de qen rad ni ci ma Voj ne fa bri ke, a ko ji je u ra |enu jed noj od kra gu je va~ kih {tam pa ri ja, iz me |u o sta log, pi {e da put ni tro -{ko vi Ju go sla va Ri sti }a i Dra ga na I li }a za od la zak na sa jam na o ru ̀ a wau Las Ve gas iz no se 14.000 do la ra, da fa bri ka sva kog me se ca za pla tu Ju go -sla va Ri sti }a da je 70.000 di na ra, kao i da on ni je rad nik ove fa ri ke, kaoi da je fa bri ka pla ti la 84.000 di na ra za ra ~u ne mo bil nih te le fo na Ri -sti }a i I li }a.

A u to ri let ka po sta vqa ju i pi ta we da li su oni ~la no vi me nax men tafa bri ke, pa je to po tro {e no pri skla pa wu u go vo ra sa i no stra nim kup ci -ma. „Pi sci“ tvr de da im je sve {to je na pi sa no po tvr dio pred stav nik topme nax men ta u pi sa noj for mi, ali ne na vo de o kom ru ko vo di o cu se ra di.

ТУЖБА ПРОТИВ УГС-А

Sin di kat tra ̀ i od {te tuSin di kal na or ga ni za ci ja „Za st-a va o ru` je“ pod ne la je tu ̀ bu O -snov nom su du u Kra gu jev cu saod {tet nim zah te vom pro tiv od -go vor nih u sin di ka tu UGS zbogsvih la ̀ i ko je su iz no si li pro- te klih da na. Skri va we ko je se o -gle da kroz ne sta vqa we pot pi sa ipe ~a ta na in for ma ci je i let kego vo re o wi ho vom ku ka vi~ lu ku istra hu jer iz ne te la ̀ u ne }e mo -}i da do ka ̀ u pred sud skim or ga -ni ma.

Kao i pro {loj vla sti, ko ja jepro tiv za ko ni to da la la ̀ nu re -pre zen ta tiv nost sin di ka tu UGS,ka ko bi se ta da ot pu sti lo 800rad ni ka, i sa da {woj vla sti jepo treb no da ima sin di kat ko ji}e se sa gla si ti da se re a li zu jena ja vqe ni so ci jal ni pro grambez prin ci pa do bro voq no stikroz pri sil no ot pu {ta we rad- ni ka fa bri ke.

Svih pro te klih go di na na {asin di kal na or ga ni za ci ja ni ka dani je bi la in stru ment bi lo ko jepo li ti~ ke par ti je, a o sta li smodo sled ni u bor bi ko ja je u sme re -na sa mo ka o ~u va wu fa bri ke iza {ti ti in te re sa rad ni ka. Ta ko -|e svih go di na sin di kat je biopre pre ka po li ti za ci ji fa bri kei po sta vqa wu ru ko vod stva po po -li ti~ koj li ni ji.

(Sa op {te we Sin di kal ne or- ga ni za ci je „Za sta va o ru` je“)

Ju go slav Ri sti}: Da mno ge fir me ni su ne sta le sa pri -

vred ne sce ne ne bi smo sa da u op {te raz go va ra li o pla -

ti ni ti o od lu ci ko ju sam mo rao da do ne sem. O vaj na pad ni ~in

ni je i za zvan, sem mo ̀ da na me rom da sin di kat ne sta ne

”

BU RA NA SIN DI KAL NOJ SCE NI GRA DA I VOJ NE FA BRI KE

Ju ga se vra }a u fa bri ku Po zah te vu po mo} ni -ka mi ni stra od bra neJa smin ke To do rov,di rek tor „Za sta va o ru ̀je“ od pred sed ni kaSa ve za sa mo stal nihsin di ka ta Kra gu jev caJu go sla va Ri sti }a,ko ji pri ma fa bri~ kupla tu, za tra ̀ io daod lu ~i da li }e sevra ti ti u fa bri ku,na me sto teh no lo gakon struk to ra, ili }esvo ju rad nu kwi ̀ i cupre me sti ti u grad skisin di kat

je ~el ni ka grad skog sin di ka ta Ju go -sla va Ri sti }a na raz go vor.

- Ta da mi je re kao da mo ram da seiz ja snim da li }u da se vra tim ufa bri ku ili }u da za snu jem rad ni

U pi smu Mi ni star stvu od bra neme nax ment fa bri ke, iz me |u o sta -log, na veo je da mno go pred u ze }a, nesa mo dr ̀ av nih ne go i pri vat nih,pla }a svo je rad ni ke ko ji su na ne -

Iz na pred wa~ ke ku hi we

Ju go slav Ri sti} ka ̀ e da je po vo -dom po sled wih do ga |a wa u pu tiopi smo mi ni stru od bra ne A lek san -dru Vu ~i }u i Grad skom od bo ru Srp -ske na pred ne stran ke.

- O ~i gled no da tim ka na li mado la ze ta ko zva ne in for ma ci je dopo mo} ni ka mi ni stra od bra ne Ja -smin ke To do rov, ko ja je i i ni ci -ra la sve ovo. Dru gih ka na lajed no stav no ne ma. Qu di iz sin di -ka ta „Ne za vi snost“ Voj ne fa bri -ke, ma log sin di ka ta ko ji je ne -dav no na stao, hva le se da su svi izSrp ske na pred ne stran ke. Po {toje po mo} nik mi ni stra To do rovpr va po sta vi la u pra vo ona pi ta -wa ko ja su bi la u le ci ma ko ji suse de li li u fa bri ci, lo gi~ no jeda na |em ne ku ve zu. Mo rao sam utim pi smi ma da ih pod se tim ko jesu na {e za slu ge – da smo mi bi liu vre me ka da je po sto jao pro je kat

da se Voj na fa bri ka po de lu u 12de lo va, da se deo pro da, a deo kon- ver tu je. Ta da su naj mo} ni je ze mqesve ta go vo ri le da je Sr bi ja ma la ida joj ne tre ba voj na in du stri ja.Po slo vod stvo je bi lo i te ka ko sa- gla sno sa tim. Sin di kat je sve tospre ~io i za to da nas u Sr bi ji i -ma mo voj nu in du stri ju, a ne ma ju jeMa |ar ska, Ru mu ni ja..., pri ~a Ri -sti}.

U Sa ve zu sa mo stal nih sin di ka taKra gu jev ca ka ̀ u: da vlast ni je do -zvo li la da mno ge fir me jed no stav -no ne sta nu sa pri vred ne sce ne nebi ni ko mo rao da pla }a sin di kal nefunk ci o ne re, jer bi mo gli da pri- ma ju pla te od ~la na ri ne.

- Da ni su ne sta li GIK „1. maj“,„Fi lip Kqa ji}“, „Rat ko Mi tro -vi}“, „Ka zi mir Veq ko vi}“, Pred u -ze }e za pu te ve, „22. de cem bar“,„Par ti zan“, ne bi smo sa da u op {teraz go va ra li o pla ti ni ti o od lu ciko ju sam mo rao da do ne sem. O vaj na -pad ni ~im ni je i za zvan, sem mo ̀ dana me rom da sin di kat ne sta ne, tvr -di Ri sti}.

Di le ma sa po ~et ka tek sta - da li}e i ka da Ri sti} pod ne ti o stav kujo{ ni je re {e na. Go di {wi od mor iza ra |e ne da ne u zeo je u pra vo da bi udo go vo ru sa sa rad ni ci ma i qu di maiz Pred sed ni {tva i Grad skog ve }aSa ve za sa mo stal nih sin di ka taKra gu jev ca do {ao do naj bo qeg mo -gu }eg re {e wa. Na pi ta we da li }epod ne ti o stav ku i da li }e bi ti o -dr ̀ a na iz bor na skup {ti na, Ri sti}od go va ra da ne zna i da }e to bi tire {e no o vih da na.

Mi lu tin \E VI]

4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. март 2013. www.kragujevacke.rs

Вest da je dr ̀ a va o bez be -di la sred stva za ot prem- ni ne 200 pre ko broj nihrad ni ka „A u to sa o bra }a -ja” ~e ka na je du go kaopo sled wa slam ka spa saza ovo pred u ze }e. Ka da je

ne dav no ko na~ no sti gla ta kva in- for ma ci ja iz Be o gra da, uz ve li ko o -lak {a we po ja vi la se i jed na o zbiq -na di le ma - {ta ako se me |u za po -sle ni ma ko ji se do bro voq no pri ja -vqu ju za od la zak iz fir me po ja vi ve -}i broj vo za ~a i kon duk te ra ne go {toje ne op hod no za nor mal no funk ci -o ni sa we?!

Do bro voq no pri ja vqi va we za ot- prem ni ne tra ja lo je pret hod nih me -sec da na i spi sak od 199 pri ja vqe -nih rad ni ka je sa sta vqen, da bi se 4.mar ta na {ao pred ko na~ nim u sva -ja wem. Na li sti o nih ko ji `e le daodu je 39 vo za ~a, 16 kon duk te ra, 13me ha ni ~a ra i je dan broj e lek tri ~a -ra i li ma ra, a pre o sta li deo ~i niad mi ni stra tiv no o so bqe. To zna ~ida bi na ra du u pred u ze }u o sta lo oko90 vo za ~a, uz od re |e ni broj kon duk -te ra i me ha ni ~a ra, pa bi struk tu rapre o sta lih za po sle nih bi la ot pri -li ke sa sta vqe na od jed ne tre }i ne o -nih ko ji o ba vqa ju pre voz i dve tre -}i ne ad mi ni stra ti va ca.

I a ko je kod de la za po sle nih bi loo tvo re ne sum we da sa ta kvim ka drov -skim sa sta vom pre vo zni~ ka fir mate {ko mo ̀ e ne sme ta no da o ba vqapre voz do se la na pod ru~ ju gra da, kaoi pri grad ski i me |u grad ski, od lu -ka da se pri hva ti o va kav sa stav rad- ni ka, ko ji uz ot prem ni nu tre ba daodu, u svo je na je i pot pi sa na od stra -ne ge ne ral nog i iz vr {nih di rek to -ra, kao i pred stav ni ka sva ~e ti ri re -pre zen ta tiv na sin di ka ta u „AS”-u.

Pot pis u pr kos sum wi

Sin di kal na or ga ni za ci ja ko ja je i -ma la naj vi {e za mer ki na struk tu rupri ja vqe nih je „Slo bod ni si di kat”,ko ji je u jed no i naj broj ni ji u pred -u ze }u i bez wi ho vog pot pi sa do ku -

ment ne bi bio o do bren. Me |u tim,pred sed ni ca ove or ga ni za ci je Su za -na Mar ko vi} i pak je od lu ~i la da sta -vi svoj pot pis. Ka ko ob ja {wa va, na -kon {to je od iz vr {nih di rek to rapred u ze }a do bi la u ve ra va wa da }efir ma mo }i da ra di i sa pre o sta limbro jem vo za ~a i kon duk te ra, sma tra -la je da ne ma pra vo da pre u zme od go -

vor nost da zbog sum we we nog sin di -ka ta pad ne ~i tav so ci jal ni pro- gram i a go ni ja fir me se na sta vi.

De jan \o ka no vi}, pred sed niksin di ka ta UGS „Ne za vi snost” u pre-d u ze }u, sma tra da ne koj pre te ra nojza bri nu to sti ka ko }e fir ma da ra -di sa pre o sta lim bro jem vo za ~a ikon duk te ra ne ma me sta i za to je

sta vio svoj pot pis na do ku ment.- Pre ma so ci jal nom pro gra mu

ko ji nam je po nu |en, po sto ji stav kada nad le ̀ ni ru ko vo di o ci i ma jupra vo da od bi ju ne kog rad ni ka ko jise pri ja vio za od la zak ako pro ce neda wi ho va rad na ce li na ne }e mo }ida funk ci on pe bez we ga. To ni je danru ko vo di lac ni je u ~i nio, pa ako suoni ko ji su stru~ ni i od go vor ni ta -ko od lu ~i li on da mi kao sin di katne ma mo pra vo da me wa mo ta kvu od- lu ku. Ve ru je mo da su oni do bro pro -a na li zi ra li sta we kad su ta ko od lu -~i li i na da mo se da oko to ga ne }ebi ti pro ble ma, ka ̀ e \o ka no vi}.

Pop ti sa ni so ci jal ni pro gram sali stom rad ni ka ko ji su vi {ak sa datre ba da pro |e pro ve ru i o do bre weNa ci o nal ne slu ̀ be za za po {qa va -we, a po tom da do bi je i ze le no sve -tlo rad ne gru pe ko ja vo di o va kve pro- gra me pri Vla di Sr bi je. Ka da sepro |u sve te fa ze na ra ~un pred u -ze }a ko na~ no }e „le }i” 95 mi li o nadi na ra, ko li ko je po treb no za is pla -tu ot prem ni na.

Ve li ko o lak {a we

Ka da se o kon ~a so ci jal ni pro gramfir ma }e o sta ti sa oko 280 za po -sle nih, a na jed nog rad ni ka u pre vo -zu bi }e sko ro dva ad mi ni stra tiv cai rad ni ka pra te }ih de lat no sti. I -a ko bi bi lo mno go bo qe da je bi lo o -br nu to, od la zak pre ko broj nih rad ni- ka i u o va kvom sa sta vu bi }e ve li koo lak {a we za fir mu ko ja se na la zi upo stup ku re struk tu ri ra wa, jer }e me -se~ ni fond za pla te bi ti u ma wen zace lih pet mi li o na di na ra.

To }e, po re ~i ma sin di kal ca De- ja na \o ka no vi }a, bi ti tek pr vi ko- rak u po ku {a ju da pred u ze }e sta ne nano ge. Mno go je o tvo re nih pro ble mako ji }e mo ra ti da se re {a va ju, a je -dan od wih je su tu ̀ be rad ni ka za za- o sta le pla te iz pret hod ne go di ne,zbog ko jih je ra ~un fir me ~e sto ublo ka di. Pre ko 300 rad ni ka tu ̀ i loje fir mu za ~e ti ri li~ na do hot ka ko -ja ni su is pla }e na pro {le go di ne, a

Актуелно

Na kon sme ne ru ko vo di la ca u kra gu- je va~ koj fi li ja li Fon da PIO i„E lek tro {u ma di ji” od go va ra ju }impar tij skim ka dro vi ma iz re do vana pred wa ka i SPS-a na red je do {aoi Za vod za sme {taj od ra slih u Ma -lim P~e li ca ma. Ma da se i Ge ron -to lo {ki cen tar na la zio na li sti u -sta no va gde bi tre ba lo da do |e dopro me ne di rek to ra, to se, me |u -tim, jo{ u vek ni je do go di lo. U obaslu ~a ja, i di rek tor ki Za vo da u Ma -lim P~e li ca ma Su za ni Pe ro vi},kao i di rek to ru Ge ron to lo {kog cen- tra Vla da nu Jo va no vi }u (o bo je iz

DS), is te kao je man dat jo{ pro {lego di ne, ali ovo je bio raz log da Za- vod pro {le ne de qe do bi je no vogru ko vo di o ca.

Na ~e lo ove u sta no ve za vr {i o cadu ̀ no sti po sta vqen je dr Vla di caSta no je vi}, a i sto vre me no su i me -no va ni no vi u prav ni i nad zor ni od- bor. I na ~e, Sta no je vi} je stal no za- po slen kao le kar op {te prak se u Do -mu zdra vqa u To po li i na za vr {noj

je go di ni spe ci ja li sti~ kih stu di jaiz fi zi kal ne me di ci ne i re ha bi -li ta ci je u Kli ni~ kom cen tru uKra gu jev cu.

Ro |en je 1972. go di ne u Pri {ti -ni, a 2001. go di ne za vr {io je Me d-i cin ski fa kul tet Pri {tin skog u -ni ver zi te ta ko ji je pre ba ~en u Kru -{e vac. Od 2004. go di ne `i vi u To -po li, ma da }e se, ka ko ka ̀ e, pre se -li ti u Kra gu je vac, gde ve} 19 go di -

na ima po ro di~ nu fir mu i vla snikje bu ti ka „Gra ci ja” u cen tru gra da.Na po sled wim lo kal nim iz bo ri mabio je kan di dat SNS za pred sed ni -ka op {ti ne To po la.

I a ko je po li ti~ ki an ga ̀ o van upo sled we ~e ti ri go di ne i pred sed -nik je Op {tin skog od bo ra SNS u To -po li, Sta no je vi} ka ̀ e da za we ga ni -je bit na par tij ska o pre de qe nost i daje na ovu funk ci ju do {ao is kqu ~i -vo ka ko bi u na pre dio Za vod u P~e -li ca ma. Tvr di da je ̀ e leo da do |e uovu u sta no vu i ma da ra ni je ni je i maopri li ke za to, do bro je in for mi sano we nom ra du, a ima i do sta pri ja -te qa i po zna ni ka ko ji tu ra de.

ZELENO SVETLO ZA SOCIJALNI PROGRAM „AUTOSAOBRA]AJA”

A ko }e da vozi?Po{to su dobili uveravawa od izvr{nih direktora da firma mo`e da opstane sa 39 voza~a i 16 konduktera mawe, koliko ihse javilo za dobrovoqni odlazak iz firme,predstavnici ~etiri sindikata potpisaliponu|eni socijalni program, po kome }e sebroj zaposlenih umawiti za 200 radnika

DE JAN \O KA NO VI], PRED SED NIKUGS „NE ZA VI SNOST“

SMEWENA DIREKTORKA ZAVODA U MALIM P^ELICAMA

Novi direktor – strana~ki funkcionerZbog is te ka man da tau Za vo du u Ma limP~e li ca ma sme we naje di rek tor ka Su za naPe ro vi}, a na we nome sto do {ao je drVla di ca Sta no je vi},le kar u Do mu zdra -vqa i pred sed nikOp {tin skog od bo raSNS u To po li

SU ZA NA PE RO VI]:PO NO SNA NA

PO STIG NU TE RE ZUL TA TE

VLA DI CA STA NO JE VI]:„PAR TIJ SKE BO JE

NI SU BIT NE”

Четвртак, 7. март 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5www.kragujevacke.rsАктуелно

sin di ka ti pred la ̀ u da se ovi spo -ro vi re {a va ju sud skim ili van sud -skim po rav na wem, uz do go vo re nudi na mi ku is pla te du ga, ka ko ra ~unfir me vi {e ne bi bio blo ki ran.

O sim pla ta zbog ko jih su pa letu ̀ be, za po sle ni ma se du gu ju itri li~ na do hot ka, od no vem brapro {le go di ne do da nas, pa i tomo ra do }i na red za is pla tu. Za po -sle ni su ta ko, re zi mi ra \o ka no -vi}, u o voj fir mi od po ~et ka pro -{le go di ne o sta li us kra }e ni za se -dam pla ta i to zna ~i da su se damme se ci od po ~et ka pro {le go di ne„`i ve li na vo di”.

- Ka ko }e po slo va we kre nu ti na -kon od la ska vi {ka rad ni ka i da li}e mo u spe ti vi {e da za ra di mo ka kobi smo op sta li, to je na na ma ko ji o -sta je mo. Ali, po {to je ve }in skivla snik fir me dr ̀ a va, ko ja za jed nosa lo kal nom u pra vom ima 60 po stoak ci ja, bi }e te {ko ako nam ona nepo mog ne. Pri me ra ra di, na ma tre- ba da se po ve ̀ e jo{ dve go di ne rad -nog sta ̀ a ko ji se du gu je. Do bro je {tosu nam ne dav no o ve re ne zdrav stve nekwi ̀ i ce, u pa ke tu sa o sta lim pre-d u ze }i ma u re struk tu ri ra wu u ze -mqi. Na kra ju, na da mo se da }e sa da,ka da smo o vo li ko u ma wi li broj za- po sle nih, bi ti vi {e in te re so va wapo ten ci jal nih stra te {kih part ne -ra za pri va ti za ci ju na {eg pred u ze -}a, o ce wu je \o ka no vi}.

U „AS”-u, ko ji je iz gu bio de lat nostgrad skog pre vo za u Kra gu jev cu i sa -da pre vo zi put ni ke u pri gra du i me -|u gra du, ku bu re i sa o snov nim sred- stvom ra da - a u to bu si ma. Po {to ne- ma ju do voq no sop stve nih is prav nihvo zi la pri nu |e ni su da iz najm qu jutu |e, u glav nom od pri vat ni ka. Ko li -ko je ta~ no a u to bu sa iz najm qe noni ko u fir mi ta~ no ne zna, ali je ne -zva ni~ na pro ce na da su uz 90 od stotih vo zi la u pa ke tu iz najm qe ni i vo -za ~i tih pri vat nih fir mi, {to jedo dat na ne po voq na o kol nost.

Mi lo{ PAN TI]

Цen tar za str na `i ta uKra gu jev cu po no vo jeskre nuo pa ̀ wu jav no -sti na svo je pro ble me,na kon {to su za po sle nipro {log ~e tvrt ka o dr -`a li jed no ~a sov ni pro -

test, ka ko bi po ko zna ko ji put u ka -za li nad le ̀ ni ma da je ne op hod no{to hit ni je re {a va we si tu a ci je uko joj se go di na ma na la ze. O vom pri- li kom u cen tru pa ̀ we bi le su ne o -ve re ne zdrav stve ne kwi ̀ i ce. Tre -nut no u Cen tru ima 44 rad ni ka ko -

lon gi ra re {e we. Tro most dr ̀ av nihor ga na na vo di na sum wu da je kra gu- je va~ ki Cen tar, jed no stav no, „pu -{ten niz vo du”.

Ne ma op stan ka bez dr ̀ a ve

Cen tar ras po la ̀ e sa 150 hek ta raze mqi {ta na vr lo a trak tiv nim lo -ka ci ja ma. Po lo vi na od ove po vr {i -ne, pre ci zni je 72 hek ta ra, na la zi sena lo ka ci ji ja ru {i~ ki put i u da qe -na je od gra da sve ga 18 ki lo me ta ra,dok se na grad skoj te ri to ri ji na la zijo{ 78 hek ta ra. U pr kos svim pro ble -

dve, tri no ve sor te. Na{ za da tak je,da kle, da ov de pro iz ve de mo do voq -ne ko li ~i ne pre do snov nog se me nako je se ka sni je u mno ̀ a va na ve }impar ce la ma, u glav nom u Voj vo di ni,ob ja {wa va Ko va ~e vi}, na gla {a va -ju }i da se zbog ne mar no sti dr ̀ a ve o -vaj po sao sve te ̀ e od ra |u je, a sva kego di ne se sma wu ju po vr {i ne podkra gu je va~ kim sor ta ma.

Pri me ra ra di, ne ka da se pro iz -vo di lo se men ske ro be kra gu je va~ kihsor ti za 4.500 hek ta ra, a sa da za je -dva 600 hek ta ra, i a ko je pro iz vod wase me na o snov ni iz vor pri ho da oveu sta no ve. ^ak 80 od sto sred sta va o -bez be |u je se od pro da je se me na i na -pla te a u tor skog do pri no sa za se lek- ci o ni sa ne sor te, dok dr ̀ a va iz dva- ja naj vi {e 15 od sto ko je Cen tar do- bi ja kroz pro jek te za na u~ no is tra -`i va~ ki rad. Ma li deo nov ca sti ̀ e

tu ta, pri ~e mu je kra gu je va~ ki slo -vio za naj u spe {ni ji u sva kom po -gle du. Lo {e ru ko vo |e we do ve lo jedo pro pa sti svih in sti tu ta, ko ji i -a ko ni su zva ni~ no u ga {e ni prak- ti~ no ne ra de. Ta kav slu ~aj je saCen trom Za je ~ar ko ji je bio ve }iod kra gu je va~ kog, ali ne ra di ve}dve go di ne. U ne za vid noj si tu a ci -ji su i Cen tar za krom pir u Gu ~i,za tim In sti tut za krm no bi qe uKru {ev cu, Cen tar za vo }ar stvo ivi no gra dar stvo u Ni {u, ta ko |e.Do bro ra de je di no no vo sad ski In- sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvoi In sti tut za vo }ar stvo u ^a~ ku,dok Cen tar za po vr tar stvo u Sme -de rev skoj Pa lan ci po ku {a va dase iz bo ri sa sve ve }om kon ku ren -ci jom na tr ̀ i {tu.

Zah tev kra gu je va~ ke lo kal ne sa -mo u pra ve da Cen tar za str na ̀ i ta,~i ji je o sni va~ dr ̀ a va, do bi je sta- tus grad ske u sta no ve i da qe seraz ma tra. Ko na~ ne od lu ke o to mejo{ u vek ne ma, a na pi ta we o ka da}e bi ti do ne ta iz re sor nog Mi ni -star stva je od go vo re no da sta tusCen tra ni je do ve den u pi ta we.

Ob ja {we no je da je Pri vred nodru {tvo Cen tar za str na `i tad.o.o. Kra gu je vac u pi sa no u Re gi -star i no va ci o ne de lat no sti, kaois tra ̀ i va~ ko - raz voj ni cen tar,ko ji vo di Mi ni star stvo pro sve te,na u ke i teh no lo {kog raz vo ja. Svihse dam za po sle nih is tra ̀ i va ~a togCen tra u kqu ~e ni su u na u~ no i -stra ̀ i va~ ke pro jek te, ~i me su o -bez be |e na sred stva za na u~ no i -stra ̀ i va~ ki rad to kom 12 is tra -`i va~ kih me se ci.

„E vi dent no je da se an ga ̀ o va weCen tra u pro jek ti ma na u~ no i -stra ̀ i va~ ke i i no va ci o ne de lat -no sti vr {i pre ma svim ras po lo -`i vim ka pa ci te ti ma tog Cen tra,te sta tus Cen tra sa tog a spek ta ni -je do ve den u pi ta we. S ob zi rom daje Cen tar od svog o sni va wa o stva -ri vao zna ~a jan pri hod po slo va wemna tr ̀ i {tu, te {ko }e u po slo va wusu na sta le sa a spek ta po re me }a ja ipla sma na pro iz vo da i u slu ga ko jesu i ma li na tr ̀ i {tu”, na ve de no jeu od go vo ru Mi ni star stva.

Na pi ta we za {to se o du go vla ~i sado no {e wem od lu ke o pro me ni sta- tu sa i da li su o va kve u sta no ve u op -{te po treb ne, ili ih tre ba u ga si ti,od go vo re no je da „o dr ̀ i vost Cen traza vi si od pre po zna va wa tog Cen trau si ste mu pro gra ma i pro je ka ta ko -ji su u nad le ̀ no sti Mi ni star stvapo qo pri vre de, {u mar stva i vo do -pri vre de”. Tim po vo dom for mi ra -na je rad na gru pa ko ja tre ba da o ba -vi pro ce nu stru~ nih i pro stor nihka pa ci te ta i da u tvr di mo gu} nost zawi ho vo an ga ̀ o va we u pro jek ti ma ko -je bi fi nan si ra lo Mi ni star stvo po- qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri -vre de.

To bi, prak ti~ no, zna ~i lo da }e u -me sto lo kal ne sa mo u pra ve ov da -{wim Cen trom ga zdo va ti no vo mi -ni star stvo, a ko }e i ka ko re {a va tina go mi la ne pro ble me iz o vog od go -vo ra ne mo ̀ e se ni na slu ti ti.

Gor da na BO@I]

- Za me ne, kao i za pret hod nu di- rek tor ku, pri ~a lo se da smo po sta -vqe ni iz po li ti~ kih raz lo ga, alisma tram da to u op {te ni je bit no.Mi slim da tre ba gle da ti spo sob -no sti ~o ve ka, da par tij ske bo je ni -su bit ne i svi rad ni ci u Za vo du zame ne su i sti, bez ob zi ra da li su une koj par ti ji. Ov de }u da ce nim sa -mo red, rad i di sci pli nu i ni ka kodru ga ~i je ne }e mo }i da sa ra |u ju samnom. Ko ri snik Za vo da je naj va -`ni ji i svi smo tu zbog wih, re kaoje Sta no je vi}, na gla {a va ju }i da jeZa vod ren ta bil na u sta no va, da jeza vr {ni ra ~un po zi ti van i da se po -slo va lo do bro.

Di rek tor Sta no je vi} je od mah podo la sku na ja vio ka drov ske pro me neka ko bi an ga ̀ o vao naj kva li tet ni jequ de, a o be }ao je da }e ve} za par me -se ci si tu a ci ja u Za vo du bi ti jo{ bo -qa, u {ta }e jav nost i ma ti pri li ku dase u ve ri. U pla nu je, ka ̀ e na{ sa go -vor nik, a dap ta ci ja ne kih kro vo va ive {e ra ja, za {ta po sto ji pro je kat, a uto me o ~e ku je i po mo} Mi ni star stva.

Biv {a di rek tor ka Su za na Pe ro -vi}, ne u rop si hi ja tar ko ju je o ba ve -{te we o sme ni za te klo u tre nut kusmrt nog slu ~a ja u po ro di ci, ni je ̀ e -le la da ko men ta ri {e na ~in na ko -ji je do ne ta od lu ka o we nom raz re -{e wu. Wen rad ni an ga ̀ man u Za vo -du po ~eo je jo{ 2001. go di ne, ot ka -da je bi la an ga ̀ o va na kao stru~ nikon sul tant, a 2008. po sta vqe na je zadi rek to ra. To kom pe to go di {wegman da ta pot pu no je iz me wen kva li -tet ̀ i vo ta ko ri sni ka i za hva qu ju }iwe nom kon cep tu ra da mno gi ko ri -sni ci po sle vi {e de ce ni ja pr vi putsu i za {li van za vod ske ka pi je.

Re kon struk ci ja pa vi qo na, rad -nog cen tra, o tva ra we pra te }ih sa dr -`a ja u o kvi ru Za vo da sa mo su ma lideo u od no su na e mo tiv ni na pre dakko ri sni ka na ko ji je naj po no sni ja.Po sao ne u rop si hi ja tra na sta vi }e dao ba vqa u Spe ci ja li sti~ koj am bu -lan ti Do ma zdra vqa, gde joj je mi ro -va lo rad no me sto dok je o ba vqa la di- rek tor sku funk ci ju.

G. BO@I]

NOVA PREVIRAWA U CENTRU ZA STRNA @ITA

Ni tamo ni ovamoNa pitawe zbog ~ega se ne odlu~uje o predloguda grad preuzme od dr`ave rukovo|ewe Centromiz Ministarstva prosvete odgovaraju da statusCentra nije ugro`en i da se razmi{qa dapre|e pod patronat Ministarstva poqoprivrede

PAR CE LE CEN TRA NA POD RU^ JU GRA DA

BLA GO JE KO VA ̂ E VI]:O BE ]A WA STI@U, A RE [E WA NE MA

ji ne mo gu da se le ~e jerim kwi ̀ i ce ni su o ve re -ne od 1. ok to bra pro {lego di ne, zbog ne u pla }e -nih do pri no sa.

Kwi ̀ i ce se re dov noo ve ra va ju je di no za se -dam na u~ nih rad ni ka,~i je se za ra de fi nan si -ra ju pre ko pro je ka ta izdr ̀ av nog bu xe ta, zbog~e ga u Cen tru sma tra juda po sto ji dis kri mi na -tor ski od nos pre ma za- po sle ni ma. Sa mo stal nisin di kat ove u sta no vepred lo ̀ io je da se pro -blem sa ne o ve re nimkwi ̀ i ca ma u Cen trukao dr ̀ av noj u sta no vimo ̀ e re {i ti po mo de lupred u ze }a u re struk tu -ri ra wu i uz ve }e an ga ̀ o -va we nad le ̀ nog Mi ni -star stva pro sve te i na u -ke. Ali, te {ko da }e o va -

i od u slu ga la -bo ra to ri je. Na -`a lost, pro iz -vod wa se me nani je do voq na zafunk ci o ni sa -we Cen tra, adu go va wa su do -sti gla iz nos odgo to vo 100 mi -li o na di na ra.Naj vi {e se du -gu je za pla terad ni ci ma –57 mi li o na, za- tim grad skoj u -pra vi 20, a zaPDV 5,5 mi li -o na di na ra. Dabi se nor mal nopo slo va lo ne -op hod no je dase do stig nepro iz vod wa se- me na za 2.000hek ta ra, {to je

kav pred log pro }i, po {to ta kavsta tus mo gu do bi ti je di no pred u ze -}a ko ja su pred vi |e na za pro da ju.

I sto vre me no, za po sle ni su na- gla si li da su ne o ve re ne kwi ̀ i ce sa -mo kul mi na ci ja na go mi la nih pro b-le ma, o ko ji ma jav nost sa zna sa mo ka -da do |e do si tu a ci ja kao {to je bi laova po sled wa. Pre to ga do {lo je dosme ne ru ko vod stva u sta no ve, pri ~e -mu je pred sed nik Sa mo stal nog sin di -ka ta, i na ~e a gro nom Bla go je Ko va ~e -vi}, pre u zeo di rek tor sku funk ci juod @i vo mi ra Vu~ ko vi }a, ko ji je previ {e od go di nu da na pod neo o stav ku,ali ni je bio raz re {en du ̀ no sti,{to sa mo po tvr |u je ko li ko je Be o gradza in te re so van za sud bi nu Cen tra.

Ne mo ̀ e se po re }i da je bi lo bez -broj po ku {a ja i da je lo kal na sa mo -u pra va po nu di la da po mog ne u re {a -va wu pro ble ma, ali je re sor no Mi -ni star stvo pro sve te i na u ke, pod ~i -jim je pa tro na tom Cen tar za str na`i ta, u vek na la zi lo raz lo ge da pro-

mi ma po sled wih go di na pro iz vod wau Cen tru ni je pre ki nu ta, ali se od u -kup ne po vr {i ne ob ra |u je po lo vi na,dok se dru ga po lo vi na iz da je tre }imli ci ma i za se jan je ku ku ruz.

No vi di rek tor Bla go je Ko va ~e vi}ka ̀ e da se na wi ho voj par ce li pro -iz vo di sve ono {to je se lek ci o ni -sa no u Cen tru pret hod nih sto ti nugo di na.

- I ma mo sve sor te str nih ̀ i ta inaj kom plet ni ji smo Cen tar tog ti -pa. Po se du je mo i o zi me p{e ni ce,je~ mo ve, tri ti ka le, o zi mu ra` ije di ni u Sr bi ji i na Bal ka nu i ma -mo o zi mi o vas. Ta ko |e, i ma mo ja resor te p{e ni ce, je~ ma, a naj po zna -ti ji smo po ja rom ov su i dr ̀ i mopre ko 90 od sto ove pro iz vod we u ze -mqi. Pro {le je se ni, po sle tri go- di ne, pri zna te su nam ~e ti ri no vesor te, a pri ja vi li smo se dam no vihli ni ja ko je se na la ze pred ko mi si -jom na is pi ti va wu i o ~e ku je mo da }eove go di ne bi ti pri zna te bar jo{

mi ni mum za o snov no funk ci o ni -sa we.

Ni ka da ne is pu ne o be }a we

Me |u tim, i a ko je po sle ne dav nogsa stan ka po slo vod stva u re sor nomMi ni star stvu o be }a no da }e cen- tri u Kra gu jev cu, Gu ~i i Kru {ev -cu po ~e ti da ra de po slo ve za Mi -ni star stvo po qo pri vre de, ~i mebi se ko li ko-to li ko o bez be di li re- dov ni ji pri ho di, Ko va ~e vi} je iz -ra zio sum wu u is hod o vih na me -ra.

- U vek su nam u Be o gra du sve o be -}a va li i u vek su nas sla ga li. O bi~ -no se kre ne sa ne kim po slom, u ra -di se ne {to sit no i on da se sta ne.Ja to sa da kao ru ko vo di lac si gur -no ne }u do zvo li ti. Tru di }u se dase sa o vim ide do kra ja, ka ̀ e di- rek tor Cen tra.

On pod se }a da je 1992. go di ne o -sno van In sti tut Sr bi je, u ~i jem sa -sta vu je bi lo u kup no o sam in sti -

6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. март 2013. www.kragujevacke.rs

Пише Слободан Цупарић

УSkup {ti ni Sr bi je od ne -dav no ra di jo{ je dan, 14.po sla ni~ ki klub, pod na -zi vom „Za jed no za Sr bi -ju”, ko ga ~i ni {est po -sla ni ka i za bra nih sa li -ste De mo krat ske stan ke.

kim iz bo ri ma i da }e tra ̀ i ti igle da ti ko joj ko a li ci ji ili gru pa -ci ji da pri stu pe. Ne ma sum we da}e se ova no va stran ka pri kqu ~i -ti ne kom sa ve zu, a da li }e to bi -ti URS ili ne ko dru gi o sta je da sevi di na na red nim iz bo ri ma.

- I skre no sum wam da ta kva po -li ti~ ka op ci ja ima ne ku sve tlubu du} nost, o sim da na ne kim bu du -}im iz bo ri ma bu de pri le pak ne -ke ve }e ko a li ci je ili stran ke i da

kih kur se va po li ti~ kog bon to napo ve ra va ju naj va ̀ ni je dr ̀ av nefunk ci je i po slo vi, on da ka da wi- ho va stran ka do |e na vlast, ka ̀ eRa do je vi}.

Pre drag Xa je vi} pod se }a da jeje dan od ve li kih pro ble ma na {e-po li ti~ ke sce ne taj {to se ve}dva de set i ne {to go di na jed ni tei sti qu di, sa mo u ra zli ~i timpar ti ja ma, ro ti ra ju na funk ci ja -ma. On i pak ve ru je da u Sr bi ji po- la ko do la zi vre me da se po ja ve, neno ve stran ke, ne go no vi qu di ko -ji }e se iz dig nu ti iz o vih po sto -je }ih par tij skih struk tu ra.

- Mno gi su za go vor ni ci te o ri -je da tre ba da do |e do u krup wa va -wa po li ti~ ke sce ne i da se mi sve -de mo na ne ki dvo par tij ski si stem,a po stro fi ra Mi lan U ro {e vi}.– Re al nost nas, me |u tim, de man -tu je. U par la men tu i ma mo pre ko40 stra na ka, tu je sad i ~e tr na e stipo sla ni~ ki klub, na sce ni je do -sta lo kal nih i re gi o nal nih stra -na ka, a na lo kal nim iz bo ri ma sepo ka za lo da one u ̀ i va ju po ve re wegra |a na sa mo u svo jim sre di na ma.De fi ni tiv no, pro }i }e jo{ mno- go go di na, dok ne do |e do u krup -wa va wa srp ske po li ti~ ke sce ne,tvr di U ro {e vi}.

U ce wi va~ ki ka pa ci tet

Pre ma ne kim pro ce na ma, no vo- for mi ra ne par ti je ne mo gu o ~e -ki va ti bit ni ju po dr {ku bi ra ~a.Na pri mer, bi ra~ ko te lo na ko jeDu {an Pe tro vi} mo ̀ e da ra ~u nau o vom tre nut ku su gla sa ~i DS,ali za hva qu ju }i we go voj pri ~i ore gi o nal nom raz vo ju, iz ve stanbroj gla so va mo gao bi da od vu ~e iURS-u. U va ̀ a va ju }i Pe tro vi }e vois ku stvo u po li ti ci, i pak se sti -~e u ti sak da on ne ma u ti caj i po -dr {ku u de lo vi ma Sr bi je, iz vansvog {a ba~ kog kra ja.

- No ve par ti je, for mi ra ne odsta rih par tij skih li~ no sti, nemo gu do pri ne ti ne ~em no vom, nemo gu bit ni je pro me ni ti sta we,ni ti pre }i iz bor ni cen zus, eks -

pli ci tan je Pre drag Xa je vi}. –Ve ro vat no }e gle da ti ko joj ko a -li ci ji da se pri kqu ~e, a u o vomtre nut ku je mno go lo {e {to o gro- man broj sit nih par ti ja, ko je ne- ma ju u po ri {te u bi ra~ kom te lu, u -la zi u par la ment, Vla du – i ta moi ma ju naj ve }i u ce wi va~ ki ka pa -ci tet.

Kad je re~ o URS-o vom bi ra~ komte lu, Mi lan U ro {e vi} ne mi sli dasu gla sa ~i o vog po li ti~ kog sa ve zastro go o pre de qe ni ka da se od lu ~u -ju da da ju glas za URS u pra vo zbogde cen tra li za ci je, ve} da „din ki -}ev ci ma” gla so ve do no se u pra voma we lo kal ne i re gi o nal ne stran -ke. Kon kret ni je, wi ho vi li de ri i -

- Ni ka ko se to ne mo ̀ e na zva tia nar hi jom, od go va ra Mi lan U ro -{e vi}. – Ka da i ma te o va kav iz bor -ni za kon ka kav tre nut no u dr ̀ a vii ma mo, ka da po sla ni ke ne bi ra mone po sred no, i me nom i pre zi me -nom, ve} gla sa mo za stran ke, a ka -sni je kan di da ti ko ji su na iz -bor noj li sti po sta ju vla sni ciman da ta, lo gi~ no je da nam se de -{a va ovo {to se de {a va. I u mno- go raz vi je ni jim de mo kra ti ja mabe le ̀ i mo ve li ki broj stra na kako je par ti ci pi ra ju u par la men tu,ta ko da ne mi slim da je to a nar -hi ja.

Pre ma mi {qe wu Pre dra ga Xa- je vi }a, pra va de mo kra ti ja je ka da

Политика

NO VE STRAN KE NA PO LI TI^ KOM NE BU SR BI JE

Dro bqe we – bez no vih i de jaU na {im stran ka mave ru ju da je va ̀ ni jimar ke ting ne go po li ti~ ka i de ja, pa hi per pro du ku ju po li ti ~a re a ne i de je.Po slu {nim par tij skimvoj ni ci ma se na konin stant stu di ra wa ikrat kih kur se va po li ti~ kog bon to napo ve ra va ju naj va ̀ ni jedr ̀ av ne funk ci je,~im do |u na vlast,tvr di po li ti~ ki a na li ti ~ar Mi o dragRa do je vi}

[TA MO GU SA SVO JIM NO VIM STRAN KA MA BIV [E DE MO KRA TE DU [AN PE TRO VI] I ZO RAN @IV KO VI]

SR BI JA MO RA DA PRO ME NI IZ BOR NISI STEM: PRE DRAG XA JE VI]

[ef o vog klu baDu {an Pe tro -vi} re kao je da}e ova po sla -ni~ ka gru pa de- lo va ti kao o po -zi ci ja, ali da}e po dr ̀ a va tisve za ko ne i ak -te ko ji vo de kaE vrop skoj u ni -ji.

Po {to }e su -{ti na po li ti -ke no vog po sla -ni~ kog klu ba ino ve po li ti~ kestran ke „Za jed -no za Sr bi ju”,bar pre ma na ja -vi we nih o sni -va ~a, „bi ti i -stin ska i pra vade cen tra li za -ci ja”, a Du {an Pe tro vi} }e sa svo- jom mla |a nom stran kom te {komo }i sa mo stal no da o stva ri ne kire zul tat i u la zak u par la mentpo sle sle de }ih iz bo ra, tre ba li o -~e ki va ti we gov sa vez sa Din ki }emi URS-om zbog sli~ nih sta vo va ode cen tra li za ci ji?

- Ne za hval no je prog no zi ra tipo li ti~ ka de {a va wa i sud bi nepo li ti ~a ra na o vim pro sto ri ma,pa a na li ti ~a ri ~e sto gre {e upro ce na ma, ka ̀ e za „Kra gu je va~ -ke” po li ti~ ki a na li ti ~ar Mi o -drag Ra do je vi}. – Du {an Pe tro vi}je for mi rao po sla ni~ ki klub i toje we gov pr vi u spe {an po li ti~ kipo tez na kon od la ska iz DS, to jeka pi tal ko ji se mo ̀ e ko ri sti ti ura znim po li ti~ kim kal ku la ci ja -ma. Ima on po li ti~ ko is ku stvo,ali ne ma po li ti~ ku ha ri zmu i u -ti caj na jav no mwe we. Ako ne bu -de pre vre me nih par la men tar nihiz bo ra, ra stu we go ve {an se za po -li ti~ ku pro mo ci ju – ali to sa -svim su gur no ne }e bi ti po zi ci jajed nog od po li ti~ kih fa vo ri ta, o -ce wu je Ra do je vi}.

Po re ~i ma Pre dra ga Xa je vi -}a, pred sed ni ka Grad skog od bo raDSS u Kra gu jev cu, ne op hod no je u -krup wa va we po li ti~ ke sce ne, jero va kva da qa raz grad wa par ti jasa mo na no si {te tu gra |a ni ma,po {to je si gur no da no ve, mla destran ke sa mo stal no ne mo gu pre -}i cen zus na bu du }im re pu bli~ -

Du {an Pe -tro vi} za -ra di je danman da t zase be – iliza jo{ ne -kog svog sa -r a d n i k a ,ka ̀ e Mi- lan U ro -{ e v i } ,p r e d s e d -nik Grad- skog od bo -ra SPO uc e n t r u[u ma di je.– O ~i gled -no je da onu [ap cu,Lo zni ci itom kra juima u ti ca -ja i da }e

to na ne ti ve li ku {te tu De mo -krat skoj stran ci, ali pi ta we je{ta mo ̀ e da u ra di u Voj vo di ni,cen tral noj i is to~ noj Sr bi ji. Posa da {wem sta wu stva ri – ma lo, o -ce wu je U ro {e vi}.

Jed ni te i sti qu di

Uz Du {a na Pe tro vi }a i Zo ran@iv ko vi}, ta ko |e kao biv {i „vi -|e ni” de mo kra ta, for mi ra svo justran ku. U jav no sti se sma tra daone ne }e do ne ti no ve i sve ̀ e po -li ti~ ke i de je, ili o ri gi nal nare {e wa za na ra sle pro ble me uSr bi ji, ~e mu se gra |a ni na da ju, jerje re~ o sta rim i po ma lo is tro {e -nim po li ti ~a ri ma. S dru ge stra -ne, po li ti~ ka sce na ve} je pre tr -pa na i u me sto ce pa wa stra na katre ba lo bi kre nu ti u su prot nomsme ru, ka u krup wa va wu. Za {to mii de mo u su prot nom sme ru?

- Ne ka da su se bi ra ~i o ku pqa -li oko i de ja, a da nas se o ku pqa juoko li de ra, ali to je slu ~aj u sa -vre me nim de mo kra ti ja ma – {to jere zul tat po li ti~ ke e stra di za ci -je, sma tra Mi o drag Ra do je vi}. – USr bi ji po sto ji kri za po li ti~ kihi de ja, jer u stran ka ma pre o vla |u -je duh pol tron stva i in te lek tu -al ne za tu ca no sti. One ve ru ju da jeva ̀ ni ji mar ke ting ne go po li -ti~ ka i de ja, one hi per pro du ku jupo li ti ~a re, a ne i de je. Po slu -{nim stra na~ kim voj ni ci ma sena kon in stant stu di ra wa i krat -

NAJ BO QE SE SNA LA ZE DE MA GO ZI IPO PU LI STI: MI O DRAG RA DO JE VI]

U ME STO U KRU PWA VA WA MNO@E SENO VE STRAN KE: MI LAN U RO [E VI]

ma ju o grom -nu po dr {kuu svo jimsre di na mai na taj na -~in „u pum -pa va ju” gla -so ve URS-u.I na ~e, U ro -{e vi} nesma tra daURS svoj u -speh du gu jepri ~i o de- cen tra li -za ci ji, jerkod nas tapri ~a jo{u vek ni jepre po zna takao ne {to{to mo ̀ eda do ne sebo qi tak.

- Du {an Pe tro vi} za stu pa i de -ju ko ja ni je no va na o vim pro sto -ri ma, a to je kon cept te ri to ri -jal no-po li ti~ ke de cen tra li za -ci je u vi du ta ko zva ne re gi o nal nedr ̀ a ve, pod se }a Mi o drag Ra do je -vi}. – Da nas ova i de ja ne ma onuvr stu po li ti~ kog le gi ti mi te taka kvu je i ma la u to ku po sled we de -ce ni je dva de se tog ve ka, a to je dabu de kqu~ za re {e we me |u na ci o -nal nih su ko ba. Ta ko |e, is ku stva uI ta li ji i [pa ni ji po ka zu ju da de- cen tra li za ci ja ni je ~a rob ni {ta -pi}, ve} da ona u sa dej stvu sadru gim ~i ni o ci ma mo ̀ e da po sta -ne ~ak i je dan od iz vo ra ne da }a –kao {to su po rast bi ro kra ti je, ko- rup ci je i se pa ra ti sti~ kih ten- den ci ja.

Do dvo ra va we bi ra ~i ma

I sti na je da Sr bi ja ve} imapre vi {e par ti ja, ali i sti na je, ta -ko |e, da u krup wa we po li ti~ kesce ne i we no svo |e we sa mo nadve stran ke i dvo par tij ski si stemni je pra va de mo kra ti ja. Da li jepra va de mo kra ti ja, ili to po ~i weda li ~i na ah nar hi ju, ka da u par- la men tu i ma te 14 po sla ni~ kihgru pa i ~e tr de se tak stra na ka?

}e mo, ve ru je Xa je vi}, po di }i i le -stvi cu de mo kra ti je u na {em dru -{tvu. O vaj broj stra na ka i po sla -ni~ kih gru pa sva ka ko ni je vidde mo kra ti je ko jem Sr bi ja tre ba date ̀ i.

- Vla da ju }e stran ke tro {e o -grom nu e ner gi ju na re {a va we u n-u tar ko a li ci o nih raz mi ri ca za ne- ma ju }i dr ̀ av ne po slo ve, ka ̀ eMo drag Ra do je vi}. – Wi hov re- form ski po ten ci jal je su ̀ en, jerzbog vi so kih po li ti~ kih ri zi kana sto je da se do dvo re bi ra ~i ma, ane da me wa ju dru {tvo i re {a va jupro ble me. U ta kvoj si tu a ci ji na-j bo qe se sna la ze po pu li sti i de -ma go zi. Oni nu de jed no stav no re -{e we za slo ̀ e ne pro ble me. Ka koob u zda ti hi per pro duk ci ju stra na- ka ko ja vo di hi per tro fi ji de mo -kra ti je u Sr bi ji? Pa, va qa pro me -ni ti iz bor ni si stem , u ve sti no -va iz bor na pra vi la, e fi ka sni jukon tro lu fi nan si ra wa po li ti~ -kih stra na ka, o ne mo gu }i ti po li -ti~ ku korp ci ju i zlo u po tre bu vla -sti... Pro blem je u to me {to pro -me na pra vi la i gre ne od go va ra ve -}i ni po li ti~ kih stra na ka, za- kqu ~u je Mi o drag Ra do je vi}.

gra |a ni bi ra jupred stav ni keza ko je su li~ -no gla sa li.Kon kret ni je,on po ten ci rada je vre me dase u Sr bi jipro me ni iz -bor ni si stem,da se ne gla saza par ti je, ve}da gra |a ni nasvom lo kal nomni vou da ju glasqu di ma, od no -sno pred stav -ni ci ma ko ji }eih za stu pa ti iu re pu bli~ komp a r l a m e n t u.Ka da bu de modo {li do togni voa, si gur no

Четвртак, 7. март 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7www.kragujevacke.rsПравосуђе

Пише Елизабета Јовановић

И a ko se po di na mi ci hap -{e wa o ~e ki va lo da }etri naj ve }a sud ska pred- me ta - Di rek ci ja za ur ba -ni zam i za tvo re ni ba ze -ni, FK „Rad ni~ ki” itran sfer fud ba le ra Fi -

li pa Ko sti }a i slu ~aj di rek to ra po -li ti~ ke stran ke „Za jed no za [u ma -di ju“ Zlat ka Mi li }a u ve zi tro {e -wa stra na~ kih pa ra, ko ji su po o -dav no u ̀ i ̀ i jav no sti zbog „ak cen -ta“ ko ji im je dao an ti ko rup cij skitim, bi ti i eks pre sno do ve de ni doglav ne ras pra ve, to se i pak ni jede si lo. I sti na, ni je pr vi put da seiz ne vi |e nog pre sin ga, ko ji pod ra -zu me va pri ba vqa we do ka za na br zuru ku, hap {e we, sta vqa we qu di upri tvor, do vo |e wa sve do ka pre za ka -za nog ter mi na, pre |e u „klaj-klaj“si stem, i to od mo men ta e ko nom -sko-fi nan sij skog ve {ta ~e wa pa doiz ri ca wa pre su de.

Prak sa je po ka za la da jo{ kod pi- sa wa op tu ̀ ni ca po ~i we ra pid no u -spo ra va we, ko je re zul ti ra ti me da seo zbiq ni pred me ti sa e le men ti mapri vred nog kri mi na la i ko rup ci -je to li ko raz vla ~e i raz vod wa va ju dago to vo ni ka da i ne do bi ju sud ski e -pi log. Ili, u ko li ko se to i de si, ka -zne su to li ko mi nor ne da se po sta -vqa pi ta we za {to se u op {te i u la -zi lo u te „pri ~e“.

Po sta vqa se pi ta we za {to je to ta -ko ako se zna da se u star tu u zi ma jusvi bit ni pa pi ri i po slov ne kwi -ge, sa slu {a va ju svi pred lo ̀ e ni sve- do ci od bra ne da se ne bi u ti ca lo nawi ho ve is ka ze, o sum wi ~e ni sta vqa- ju u pri tvor po me sec pa i vi {e da -na, pod iz go vo rom o bez be |i va wa do -ka za. Po sle, po o kon ~a noj is tra zi ka -da ne do |e do po di za wa op tu ̀ ni ceili, pak, do we nog od ba ci va wa ilio slo ba |a ju }e pre su de, to vi {e ni jeta ko in te re sant no kao ka da su o tvo -re ne a fe re. Ni za jav nost, pa ~ak niza one ko ji su va ga li ima li kri vi~ -nog de la ili ne i da li }e dr ̀ a va nakon to to ga pla ti ti po za ma {ne od -{te te u ko li ko se is po sta vi da je ne -ko bes po treb no pro veo par me se ciu pri tvo ru.

[ta se sve ~e ka

Sva ta u ju dur ma, ko ja pra ti u la zaku pri ~u o ko rup ci o na {kim po slo -vi ma, po go to vu vi so kih funk ci o ne -ra i ru ko vo di la ca jav nih pred u ze -}a, po put glav nih ju na ka ove pri ~e,pro sto vre me nom pa da u za bo rav i gu -bi se in te zi tet i in te re so va we za i -sti nu - da li je bi lo zlo u po tre ba ilije ne ko o to me na pra vio fa mu. A jav -nost ima pra vo da zna ko je i gde za -ta jio u tom lan cu i da pra vo vre me -no o to me bu de o ba ve {te na.

Pod se ti mo, pr vo je o tvo ren slu -~aj Di rek ci je za ur ba ni zam. Bi lo jeto 4. ok to bra pro {le go di ne, ka da jeis tra ga o tvo re na pro tiv ge ne ral nedi rek tor ke Di rek ci je Mir ja ne ]i -ri} i ar hi te ka ta Zvon ka Mi hi }a, I -

va na Stan ko vi }a, Go ra na Pe tro vi }a,Mir ja ne A lek si}, prav ni ce Di rek -ci je, kao i I va no ve maj ke Sne ̀ a neHa xi Stan ko vi}, vla sni ce pro jekt -nog bi roa „A tri jum”, ko ja ni je i ma -la li cen cu za taj po sao. Sum wi ~e seda su, mal ver za ci ja ma pri li komiz grad we za tvo re nih ba ze na, o {te -ti li dr ̀ av nu ka su za 1,9 mi li o nadi na ra. Oni se te re te da su, u me stoda Di rek ci ja u ra di pro je kat iz- grad we za tvo re nih ba ze na, za taj po -sao an ga ̀ o va li kao po di zvo |a ~epro jekt ne bi roe „A tri jum” (ko ji dr -`e Mi hi }e vi pri ja te qi) i „Ar hi -kon” (Stan ko vi }e va maj ka), sa ko ji -ma je ]i ri} ka 19. ok to bra 2010. go- di ne za kqu ~i la u go vor u ime Di rek- ci je.

Na ra ~u ne o vih pri vat nih fir- mi, po sle za vr {e nog po sla, po u go -vo ru na knad no je iz dr ̀ av ne ka se is- pla }e no po 954.000 di na ra. O vajpred met se jo{ u vek na la zi u fa ziis tra ge.

Po re ~i ma su di je Su za ne Gru jo -vi}, ko ja vo di ovu is tra gu, jo{ u vekse ~e ka na laz ve {ta ka fi nan sij skestru ke. Pred met se na la zi u Za vo duza ve {ta ~e we od pre dva me se ca. Su -di ja je u na {em pri su stvu po zva laZa vod da ur gi ra da se {to pre do sta -vi na laz su du i do bi la u ve ra va wa daho }e, ali ne i ka da. Ne zva ni~ no smosa zna li da su iz beg nu ti ve {ta ci sali ste o vog su da zbog mo gu }e pri stra -sno sti i pri ti sa ka.

U is toj fa zi na la zi na la zi se ipred met FK „Rad ni~ ki”, ko ji je ta -ko |e do de qen su di ji Gru jo vi}, stim {to se u o vom slu ~a ju, po red e -ko nom skog ve {ta ~e wa ko je jo{ u vekni je za vr {e no, ~e ka i na laz nad le -`nog su da iz Ho lan di je, ko ji bitre ba lo da sa slu {a pred stav ni ke FK„Gro nin gen”. Pre ko na {eg Mi ni -star stva i no stra nih po slo va pro sle -|e na su pi ta wa za pred stav ni ke ho -land skog fud bal skog ti ma ko ji je ku- pio fud ba le ra Fi li pa Ko sti }a.Tre ba da ob ja sne ka ko je te kao tran -sfer i {ta je bi lo do go vo re no pri- li kom skla pa wa u go vo ra. Ta pi ta wasu, po re ~i ma su di je Gru jo vi}, po -sla ta 24. de cem bra pro {le go di ne,ka da je u Vi {em su du o tvo re na is tra- ga pro tiv Ne boj {e Va si qe vi }a, pot- pred sed ni ka FK „Rad ni~ ki”, Dar kaSto ja no vi }a, ge ne ral nog se kre ta raklu ba, kao i fud bal skog me na xe raZo ra na Pa vlo vi }a. Oni se, i na ~e,sum wi ~e da su po me nu ti fud bal skiklub o {te ti li za 550.000 e vra,prak ti~ no za ko li ko je od tran sfe -ra i gra ~a Fi li pa Ko sti }a po ras taoli~ ni kon to me na xe ra Pa vlo vi }a.

I stog da na ka da i Va si qe vi} bioje u hap {en i Zlat ko Mi li}, di rek -tor stran ke „Za jed no za [u ma di ju”,a pri ja va je pod ne ta i pro tiv vla s-ni ka kwi go vod stve nih fir mi „AB2”i „Kont-AB2“ @ar ka Bi or ca, zbog

sum we da su „Za jed no za [u ma di ju”o {te ti li za 18,5 mi lo na di na ra.Sum wa lo se da je on, na o sno vu fik- tiv nih ra ~u na za {tam pa we pla ka -ta, kol sal ting i dru ge stra na~ ke ak- tiv no sti, od sep tem bra 2008. do no- vem bra 2011. go di ne, u zi mao no vacko ji je ka sni je u ru ~i vao Mi li }u. Gdesu po sle za vr {i le stra na~ ke pa rejo{ u vek je ne do u mi ca, jer Mi li}ni {ta ne pri zna je.

Pro {i re na is tra ga

pro tiv Mi li }a

O vaj slu ~aj vo di su di ja \or |eRi sti}. On je iz ja vio da se pred metna la zi jo{ u vek u fa zi is tra ge, da se~e ka na laz ve {ta ka, ali i sa slu {a -we ve }eg bro ja sve do ka, jer je u me -|u vre me nu (14. fe bru a ra) is tra gapro {i re na za jo{ jed no kri vi~ node lo zlo u po tre be slu ̀ be nog po lo ̀ a -ja pro tiv Zlat ka Mi li }a, a is tra gomje do dat no ob u hva }en i Bo jan Sto ja -di no vi} (33), kao o vla {}e no li ce u -dru ̀ e wa gra |a na „O mla di ne [u m-

a di je“ . We mu se ta ko |e sta vqa na te -ret zlo u po tre ba slu ̀ be nog po lo -`a ja, jer je ras po la gao nov cem u dru -`e wa ta ko {to je sa po slov nog ra ~u -na a gen ci je „AB2” @ar ka Bi or ca ina ra ~un SZR „El spas” iz Kra gu jev -ca, vla sni ka Mi ro sla va Bi or ca(@ar ko vog bra ta), pre ba cio1.410.000 di na ra, i a ko je znao da ovaa gen ci ja i ova rad wa ni je pru ̀ i lani ka kve u slu ge. Na vod no su bra }aBi o rac po di za li u vi {e na vra tasred stva sa ra ~u na iz ban ke, ko ja suza vr {a va la u ru ka ma Sto ja di no vi -}a.

- Svi su sa slu {a ni, ra ~u na ju }i iSto ja di no vi }a, ko ji ni {ta ne pri -zna je. On tvr di da su to bi la sred stvaod do na to ra, te da je u dru ̀ e we i ma- lo ve }i broj ak tiv no sti, da su po s-to ja le fak tu re A gen ci je „AB2” i dato ni su bi le fik tiv ne u pla te, da jeu dru ̀ e we i ma lo sa A gen ci jom „AB2”u go vor za vo |e we kwi ga. Re kao je dasu to bi li stvar ni tro {ko vi {tam -pa wa ma ji ca, ka~ ke ta, ba lo na, ka ̀ esu di ja \or |e Ri sti}.

@ar ko Bi o rac i u pred kri vi~ -nom i u do sa da {wem is tra ̀ nompo stup ku tvr di da su to i pak bi -li fik tiv ni po slo vi. We gov bratMi ro slav tek tre ba da bu de sa lu -{an na te o kol no sti, u svoj stvusve do ka. @ar ko je iz ja vio da su oni we gov brat po di za li no vac, ali

Ras pra va pred Ve li kim ve }em E -vrop skog su da za qud ska pra va uStra zbu ru za ka za na je za 15. maj po`al bi Vla de Sr bi je na pr vo bit nupre su du ko ja je bi la u ko rist rat- nih ve te ra na. A dvo kat ska kan ce -la ri ja Sr |a na A lek si }a, prav nogza stup ni ka ve te ra na, pri pre mado pu nu prav ne ar gu men ta ci je u su -sret toj ras pra vi. A lek si} a pe -lu je na naj e mi nent ni je prav nestru~ wa ke, u ni ver zi tet ske pro fe- so re i ne vla di ne or ga ni za ci je dase pri dru ̀ e u kon ci pi ra wu no veprav ne ar gu men ta ci je za ras pra -vu pred Ve li kim ve }em u Stra zbu- ru.

On je za tra ̀ io mi {qe we i od za {tit ni ka gra |a -na Sa {e Jan ko vi }a, sma tra ju }i da je va ̀ no i we go -vo pi sa no iz ja {we we o to me da li su rat ni ve te ra -ni u pra vu ili ne ka da zah te va ju is pla tu rat nih dnev -ni ca za sve u ~e sni ke ra ta iz 1999. go di ne i da li sudis kri mi ni sa ni u od no su na bor ce To pli~ kog o kru- ga ko ji ma su 2008. go di ne pod pla {tom „so ci jal ne po -mo }i“ is pla }e ne rat ne dnev ni ce.

Rat ni re zer vi sti, u ~e sni ci ra ta 1999. go di ne, sma- tra ju da je te {ko po ve ro va ti da }e sud u Stra zbu ru po -

sle maj ske ras pra ve pred Ve li kim ve -}em od u sta ti od kva li fi ka ci je iz re -~e ne u pre su di iz av gu sta pro {le go- di ne u ko joj se ka ̀ e da je is pla tom rat- nih dnev ni ca sa mo rat nim ve te ra ni -ma To pli~ kog o kru ga dr ̀ a va Sr bi ja po -~i ni la dis kri mi na ci ju nad o sta limrat nim ve te ra ni ma.

Ve li ko ve }e su da u Stra zbu ru }e, po -sle ras pra ve za ka za ne za 15. maj, u ro -ku od tri me se ca mo ra ti da se iz ja snio ko na~ noj i pra vo sna ̀ noj pre su di, nao sno vu ko je }e dr ̀ a va Sr bi ja u ro ku od{est me se ci bi ti du ̀ na da sa rat nimve te ra ni ma sklo pi spo ra zum o na ~i -nu na dok na de rat nih dnev ni ca.

U ~e sni ci ra ta su po zva li i sve ko -ji mo gu da im po mog nu da prav no de fi ni {u {to kva -li tet ni je a mand ma ne na ak tu el ni Pred log za ko na obor ci ma, bo ra~ koj i in va lid skoj za {ti ti ko ji je Vla- da ve} u pu ti la par la men tu.

I na ~e, u Sa ve zu u dru ̀ e wa rat nih ve te ra na Sr bi -je ka ̀ u da pre ko 90 od sto rat nih ve te ra na ko ji su ra- to va li na Ko so vu u mi re od ma lig nih bo le sti, a da na-j ma we 15 od sto wih ima le kar ski di jag no sti fi ko van„vi jet nam ski sin drom“.

M. \.

RAT NI VE TE RA NI PRED ZA SE DA WE SU DA U STRA ZBU RU

Tra ̀ e mi {qe we za {tit ni ka gra |a naU ~e sni ci ra ta ko ji tra ̀ e is pla tu dnev ni ca a pe lu ju na prav nestru~ wa ke, u ni ver zi tet ske pro fe so re i ne vla di ne or ga ni za ci je daim se pri dru ̀ e u kon ci pi ra wu no ve prav ne ar gu men ta ci je za ras pra vupred Ve li kim ve }em u Stra zbu ru

SR \AN A LEK SI]:PO ̂ I WE NA JE DIS KRI MI NA CI JA ME \U VE TE RA NI MA

DO KLE SE STI GLO SA PRO CE SI MA OP TU@E NI MA ZA KO RUP CI JU U KRA GU JEV CU

Ni ma kac od is tra gePred me ti ko je je ra dioan ti ko rup cij ski timpo hit nom po stup kuni su mrd nu li od fa ze is tra ge, i a ko su ne kiza po ~e ti pre pet me se ci. Ni u jed nomod tri slu ~a ja ni jesti gao na laz ve {ta ka,ko ji bi e ven tu al nomo gao da po tvr di dali je i u ko joj me ribi lo fi nan sij ske„gim na sti ke“

O KU PQA WE PRED SU DOM U VRE ME PRI VO \E WA GRAD SKIH FUNK CI O NE RA

da je sa mo on pre da vao no vac Zlat -ku Mi li }u i Da ni je li Pe tro vi}u pro sto ri ja ma stran ke. Od neoim je oko mi li on di na ra i tompri li kom ni su sa ~i wa va li ni ka -kve po tvr de o pri je mu. Ka zao je ito da je ta~ no da je on za u dru ̀ e -we „O mla di ne [u ma di je“ vo diokwi go vod stve ne po slo ve, a da „El -spas” ni je vr {io ni ka kve po slo -ve ni za o mla din ce ni za stran ku„Za jed no za [u ma di ju”.

Su di ja \or |e Ri sti } od re dio jee ko nom sko ve {ta ~e we. Dok to nepri stig ne bi }e sa slu {an vla snikSZR „El spas” i vi {e dru gih sve do- ka.

Kao {to se iz pri lo ̀ e nog vi di,u sva tri slu ~a ja za pe lo je oko ve -{ta ~e wa. A da li su ona ba{ u vekto li ko va ̀ na i nu ̀ na, pa ~ak i on -da ka da su stva ri o ~i gled ne i po -sto ji pri zna wa - dru go je pi ta we.Prak sa je po ka za la da se na wi masve ba zi ra, pa ~ak i on da ka da suona „{te lo va na“.

8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. март 2013. www.kragujevacke.rs

Пише Александар Јокићевић

Нa pre po ru ku Vla de Sr- bi je U prav ni od bor „E -lek tro pri vre de Sr bi -je” u svo jio je od lu ku ore gu li sa wu sta rog du gaza e lek tri~ nu e ner gi ju,ko ja pod ra zu me va re pro-

gram du go va wa gra |a na i pri vre de,uz ot pis za te zne ka ma te ob ra ~u na teto kom 2012. go di ne. U slo vi za pot- pi si va we Spo ra zu ma o re pro gra musu da ku pac ko ji je 31. de cem bra2012. go di ne i mao dug za u tro {e nue lek tri~ nu e ner gi ju, a jo{ ga ni jeiz mi rio, mo ̀ e da pod ne se zah tev zaza kqu ~e we spo ra zu ma. Rok za pri h-va ta we ove po nu de je 31. mart, alipo sto ji i u slov - da du ̀ nik iz mi rido spe le o ba ve ze iz 2013. go di ne zaja nu ar i fe bru ar.

Je dan od u slo va za spo ra zum o re- pro gra mu je i da ku pac u pe ri o du ot- pla te re pro gra mi ra nog du ga u red -no iz mi ru je te ku }e o ba ve ze za e lek- tri~ nu e ner gi ju. U slu ~a ju da ku paci po sle u po zo re wa ne iz mi ri dve u -za stop ne ra te re pro gra ma, ili ka -sni sa iz mi ri va wem te ku }e me se~ -ne o ba ve ze, sma tra }e se da je spo ra -zum ras ki nut i iz vr {i }e se ob ra ~unce lo kup nog du ga sa ob ra ~u na tomka ma tom na na ~in ko ji bi se pri me- nio u slu ~a ju da spo ra zum ni je za- kqu ~en. U tom slu ~a ju EPS }e pre-d u ze ti sve za kon ske me re za na pla -tu po tra ̀ i va wa (ob u sta va is po ru -ke e lek tri~ ne e ner gi je, u tu ̀ e we ina pla ta na po kret noj i ne po kret noji mo vi ni).

I na ~e, re pro gram du ga se o do -bra va u ra spo nu od tri do 24 me se~ -ne ra te, za vi sno od vi si ne du ga.Pri me ra ra di, du ̀ ni ci ma iz ka t-

e go ri je do ma }in stva sa du gom do10.000 di na ra bi }e o mo gu }en re pro- gram na tri, a o ni ma sa ve }im du gombi }e o mo gu }e na ot pla ta na {est do24 ra ta. Pri vre da se za tri ra te„kan di du je” tek sa du gom od 20.000di na ra, pa se ta ko i o sta li nov ~a -ni iz no si i broj po nu |e nih ra ta ra- zli ku ju od po nu de za gra |a ne.

A pel po tro {a ~i ma

„E lek tro {u ma di ja“ o vih da na o -ba ve {te wi ma ko ja sti ̀ u na ku} ne a -dre se u po zna je du ̀ ni ke sa tip skompo nu dom EPS-a, a sva kom je po na o -sob iz ve de no sta we, ko ji je iz nos du -ga, ko li ko se nu di ra ta i ko li ko tome se~ no ko {ta. Na gla {a va se daspo ra zum o re pro gra mu mo gu da za- kqu ~e do kra ja o vog me se ca, a i a koza pra vo rok te ~e od 1. mar ta, nad -le ̀ ni u o vom pred u ze }u ob ja {wa -va ju da je zbog pe ri o da o ~i ta va wa po -tro {we i za u ze to sti za po sle nihnaj bo qe sa ~e ka ti do kra ja ove sed- mi ce.

Do ma }in stva ko ja du gu ju do 10.000di na ra i ma ju pra vo na tri ra te, teni je te {ko iz ra ~u na ti da me se~ nau pla ta tre ba da iz no si 3.000 di na -ra, ali ne tre ba za bo ra vi ti ni na -mi ri va we te ku }e po tro {we ko ja, o -pet, mo ̀ e ko {ta ti pri bli ̀ no. Dugdo 50.000 di na ra mo ̀ e se is pla ti -ti na {est ra ta, {to je ve} ra ta od8.333 di na ra me se~ no, du go va wa do100.000 di na ra na de vet ra ta, {to jene {to vi {e od 11.000 di na ra me se~ -no, do 500.000 di na ra na 12 ra ta,{to je 41.666 di na ra po ra ti, i du -go vi pre ko po la mi li o na di na ramo gu se pla ti ti na 24 ra te.

I na ~e, pr va ra ta spo ra zu ma ono vom re pro gra mu do spe va u a pri -lu, 20. u me se cu za do ma }in stva, od -

no sno 15. a pri la za po tro {a ~e izka te go ri je pri vre da. U „E lek tro -{u ma di ji” su tim po vo dom pr vograd nog da na ove se mi ce u pri li ~i -li kon fe ren ci ju za me di je.

Mi ro slav Mla de no vi}, di rek -tor Po slov nog si ste ma „E lek tro -{u ma di je” ot kri va da su i oni, kaoi po tro {a ~i, `eq no i{ ~e ki va lidu go na ja vqi va nu od lu ku U prav nogod bo ra EPS-a. Pre ma we go vim re -~i ma, pri li ka je do bra, sva ka kopo voq ni ja od ban ~i nih kre di ta,ko ji ma su pri be ga va li ne ki du ̀ ni -ci, jer ne ma ka ma te.

- U pu }u jem a pel po tro {a ~i ma isma tram da ovu pri li ku ne bi tre- ba lo pro pu sti ti. ̂ i we ni ca je da po -sto ji pri li ~an broj du ̀ ni ka sa po -ve }im du go va wi ma i, ve ruj te, o simpo o vom tip skom u put stvu ko je su do- bi le sve di stri bu ci je ne vi dimka ko bi dru ga ~i je na go mi la ni pro -ble mi mo gli da se re {e. Ti me }e mo,ako ve} ne mo ̀ e mo pot pu no da ih iz -beg ne mo, is kqu ~e wa stru je, ko ja sune pri jat na i po tro {a ~i ma i na madi stri bu te ri ma, bar sve sti na mi -ni mum. U ra ni jem pe ri o du bi le suak tu el ne tu ̀ be za u tvr |i va we du ga,za ko ji ma su po se za li gra |a ni, alisvi ve} do bro zna mo da ta kve tu ̀ bevi {e ni su do zvo qe ne, pa je i to ra-z log vi {e da gra |a ni i pri vred ni -ci i pak o zbiq no shva te po nu duEPS-a. Na ro ~i to jer u na red nom pe- ri o du, bar pre ma in for ma ci ja mako je do bi ja mo, ne }e bi ti sli~ nihpo nu da, na gla {a va Mi ro slav Mla -de no vi}.

Li~ na od lu ka

Ka kva je sud bi na broj nih tu ̀ biko je su na „~e ka wu”, ho }e li bi ti od -ba ~e ne ili }e ih sa mi du ̀ nii po -vla ~i ti, jer ka ko tvr de u„E lek tro -{u ma di ji”, du go va wa ko ja su u sud- skom spo ru ne mo gu bi ti pred metre pro gra ma, tek }e se vi de ti. U

sva kom slu ~a ju, o vog tre nut ka ni na-d le ̀ ni u o vom pred u ze }u ne mo guko men ta ri sa ti u tu ̀ e wa.

I sto ta ko ne ma po da ta ka ni ko li -ko je pret hod nih me se ci bi lo is -kqu ~e wa stru je od ko jih, pak, „E lek -tro {u ma di ja” ne od u sta je. Ne mo gu -}e je bi lo i do bi ti od go vor da lipred u ze }e tu ̀ i svo je du ̀ ni ke iko li ko je tu ̀ bi bi lo. Da pred u ze }eima ve li ka po tra ̀ i va wa - pri zna -ju (po gle da ti ta be lu - Du go va wagra |a na i pri vre de na dan28.02.2013. go di ne).

- U vek smo o tvo re ni za sa rad wu,ali ne ma mo spre mqe ne po dat ke obro ju tu ̀ bi. Ta ko |e, te {ko je od go -vo ri ti i na pi ta we ko li ko se, napri mer, nov ca ot pi su je u ko li ko jene ~i ji u ku pan dug 50.000 di na ra.Tre ba ob ra ~u na ti iz nos ka ma te, avi {e pa ra me ta ra u ti ~e na to i svese ra ~un skim pu tem pre ci zno od re -|u je. Ali, ot pri li ke, ot pi su je se oko20.000 di na ra, i na ra te se raz la ̀ e30.000 di na ra. Mo ra }e sva ko sa mo -stal no da od lu ~i da li mu je re pro- gram pri hva tqiv. Bit na ra zli ka uod no su na pret hod ne re pro gra me je{to sa da na dug ko ji se re pro gra -mi ra ne ide ka ma ta. To je po voq nostza ve li ke du ̀ ni ke. Po sto je jo{ dvau slo va za skla pa we re pro gra ma, a toje da je bro ji lo o ~i ta no, i u ko li kose to pro pu sti po tro {a ~i su u o ba -ve zi da do sta ve sta we, kao i da sespo ra zu mi pot pi su ju sa mo sa vla s-ni kom bro ji la. To, dru gim re ~i ma,da je pri li ku po tro {a ~i ma da nasvo je ime pre ve du bro ji lo i ta u s-lu ga ih ne }e ko {ta ti, ka ̀ e Voj kan

Jo va no vi}, di rek tor Sek to ra za tr- go vi nu e lek tri~ nom e ner gi jom „E -lek tro {u ma di je”.

Gra |a ni ra zli ~i to re a gu ju na no -vu po nu du EPS-a. Ima o nih ko ji suje dva do ~e ka li re pro gram, ali i o -nih ko ji ka ̀ u da }e do bro raz mi -sli ti pre pot pi si va wa spo ra zu -ma.

- Jed nom i ja da u }a rim. Ot pi su -ju nam 2.700 di na ra od du ga ko ji jeoko 8.150 di na ra, {to }u is pla ti -ti u tri ra te. Ne ka je to i 2.000 di- na ra me se~ no, is ko ri sti }u, jer i dosa da smo to li ko pla }a li pre ko po -tro {we u ma wu ju }i ne ki sta ri dugko ji je to kom pro {le go di ne bio oko16.000 di na ra. Znam da ni sam ba{pri mer o zbiq nog du ̀ ni ka, ali sma- tram da po nu da ni je za od ba ci va we.U {te de }e mo za ot pri li ke tre }i nudu ga, ka ̀ e jed na na {a su gra |an ka.

Ka ko }e re a go va ti ve li ki du -`ni ci, ko ji du gu ju od 50.000 do100.000 di na ra, i mno go vi {e, tek}e se vi de ti. Dru gi na{ sa go vor niksvoj stav sa svim dru ga ~i je ob ja -{wa va.

- Ka kav re pro gram, to je jo{ jed naod po li ti~ kih pre va ra. Ot pi su juka ma te iz 2012. go di ne. Pa to, on da,ni je sta ri dug. Ili, mo ̀ da, na o vajna ~in pri zna ju da su du go va wa sta -ri ja pre ko go di nu da na za sta re la. Za- mi sli te, ko du gu je 300.000 mo ̀ e dasklo pi re pro gram. Ra ta mu je 25.000di na ra, plus re dov na po tro {wa,{to je vi {e od ce le u o bi ~a je ne pla -te u Kra gu jev cu i Sr bi ji. Zar ih ta -kvi du ̀ ni ci ni su tu ̀ i li, ili onidu ̀ ni ke, pi ta na{ sa go vor nik.

Дуговања

СМЕНА НА ЧЕЛУ „ЕЛЕКТРОШУМАДИЈЕ”

No vi di rek tor Ne boj {a Ob ra do vi}I a ko na te mat skoj kon fe ren ci ji za me di je, po sve }e noj re pro gra mu sta -rih du go va, pred stav ni ci o vog pred u ze }a ni su od go vo ri li da li je ta~ -na in for ma ci ja o sme ni di rek to ra „E lek tro {u ma di je” I va na Ra do vi -}a, ne spor no je da po sto ji od lu ka U prav nog od bo ra EPS-a o po sta vqe wuno vog di rek to ra.

I a ko su ve} me se ci ma u ~ar {ij skim na ga |a wi ma kao no vi di rek to ripo mi wa ni Sa wa Tu ca ko vi} i Go ran Ko va ~e vi}, funk ci o ne ri Grad skogod bo ra Srp ske na pred ne stran ke, no vi di rek tor „E lek tro {u ma di je” je,ka ko sa zna je mo, Ne boj {a Ob ra do vi}. Tvr di se da je i Ob ra do vi} ~lan SNS-a. O vaj di plo mi ra ni ma {in ski in ̀ e wer u pe ri o du od 2000. do 2004. go- di ne, na kon iz bor ne po be de De mo krat ske o po zi ci je Sr bi je, ka da je sto -`er vla sti u gra du bi la De mo krat ska stran ka, bio je di rek tor JKP „^i -sto }a” kao ka dar De mo krat ske stran ke Sr bi je.

EPS RE PRO GRA MI RA STA RE DU GO VE

U slov – pla }a we te ku }e po tro {weE lek tro pri vre da Sr bi je nu di re pro gram sta rih du go va na vi {e me se~ nih ra ta, uz ot piska ma ta ob ra ~u na tih u 2012. go di ni. Po tro {a ~iko ji i ma ju ne iz mi re ni dug do 31. de cem bra pro {le go di ne mo gu da sklo pe spo ra zum o re- pro gra mu do 31. mar ta, a pred u slov je iz mi re weo ba ve za iz ove go di ne za ja nu ar i fe bru ar, plusre dov no pla }a we te ku }ih me se~ nih ra ~u na

ДУГОВАЊА ГРАЂАНА И ПРИВРЕДЕ НА ДАН 28. ФЕБРУАРА 2013. ГОДИНЕ

ПОНУДА ЕПС-А

RU KO VO DI O CI „E LEK TRO [U MA DI JE” NA KON FE REN CI JI ZA [TAM PU

Четвртак, 7. март 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9www.kragujevacke.rsРазвој

ЗА ПОСЛОВНЕ КОРИСНИКЕ

Izvr{ni direktor za tehnolo{ki razvoj ka`e daimaju posebnu ponudu za poslovne korisnike.

- Na osnovu iskustva sa brojnim malim i sredwimpreduze}ima u na{oj korisni~koj bazi, kreiralismo specijalne tarife koje ispuwavaju speci-fi~ne zahteve poslovnih korisnika i omogu}ava-ju u{tedu na tro{kovima mobilne komunikacije.Novo u na{oj ponudi je BizPartner Zauvek tarifa,koja nudi dve nove pogodnosti za poslovne koris-nike – mogu}nost prebacivawa nepotro{enih min-uta za komunikaciju prema svim nacionalnimmre`ama u naredni period, i to bez vremenskogograni~ewa, kao i dodatnih 1.000 minuta za raz-govore u okviru Vip mre`e. Promocija }e trajati

Posebna ponuda

Kompanija Vip mobajl20. februara otvorila je regionalni telekomunikacioni centar u Kragujevcu, koji predstavqa dodatnupodr{ku korisnicima,posebno kada je u pitawuprenos ve}e koli~ine podataka

Izgradwom ovog telekomunika-cionog centra umre`ena je celateritorija Srbije, tako da je koris-nicima omogu}en pristup svim us-lugama koje operater nudi, ~ak i uslu~aju kvara na mre`i. Ovimpovodom razgovarali smo sagospodinom Dejanom Kastelicem,izvr{nim direktorom za tehno-lo{ki razvoj.

- Posle Beograda, Novog Sada iNi{a, ovo je ~etvrti regionalnitelekomunikacioni centar kom-panije Vip mobajl, koji smosagradili u ciqu podizawa kva-liteta na{e mre`e. Kragujeva~kiregionalni centar }e se aktivi-rati u slu~aju ve}eg kvara namre`i, kako bi na{i korisniciimali pristup svim uslugama i uslu~aju nepredvi|enih okolnosti.Tako|e, on poseduje kapaciteteneophodne za preuzimawe funkci-je centra u Beogradu, {to zapravozna~i da bi, u slu~aju tehni~kogproblema na beogradskom postro-jewu, kragujeva~ki centar u pot-punosti preuzeo wegovu ulogu,omogu}iv{i funkcionisawe svihusluga koje nudi Vip, rekao je g.Kastelic i dodao da je novi re-gionalni centar izgra|en prema

ostaje najve}a grinfild investicijau Srbiji do sada:

- Samo tokom tokom pro{le go-dine Vip je ulo`io 6,5 milijardidinara, najve}im delom u najsavre-meniju 2G i 3G mre`u, otvarawenovih poslovnica {irom Srbije i

u sisteme za brigu o korisnicima.U 2012. godini, na{a korisni~kabaza porasla je za 13.2% na vi{e od1,8 miliona korisnika, a tr`i{nou~e{}e iznosilo je 17.6%. Prihodisu porasli za 24%, a kompanijabele`i i jasan rast postpejd seg-menta privatnih i poslovnih ko-risnika. Daqim ulagawima u na{eposlovawe, mre`u i konkurentneponude u ovoj godini poku{a}emo daprivu~emo jo{ vi{e korisnika danam se pridru`e, obe}ava g. Kastel-ic.

Vip je prvi na tr`i{tu koris-nicima ponudio HSPA+ mre`nutehnologiju, u februaru 2011. go-dine. „HSPA+ tehnologija po-dr`ava brzine do 42 Mbit/s, pru-`aju}i ve}e brzine prenosa po-dataka. Kontinuirano se radi i na{irewu wenih kapaciteta ipokrivenosti, koja je u novembru2012. godine obuhvatala ~ak 72%populacije Srbije, to jest svegradove sa vi{e od 10.000 sta-novnika kao i odre|eni broj maw-ih mesta.

jevca. Ukupna vrednost investicijeiznosila je 3,2 miliona evra.

Na{ ciq je da korisnicimapru`imo najboqe - od podr{ke uvidu data centra, najbr`e mre`e, ve-likog broja ure|aja, do tarifa kro-jenih po wihovoj meri. Tako Vipsada broji vi{e od 1,8 milionazadovoqnih korisnika, a mo`e da sei pohvali ~iwenicom da je mre`a ukoju prelazi najvi{e korisnikamobilne telefonije - vi{e od 53%od ukupno 114.000 prenetih brojevazavr{ilo je u Vipovoj mre`i, {tosmatramo velikim uspehom.

Prema na{em internom is-tra`ivawu, mnogi gra|ani kao ra-zlog za prelazak u Vip navode dobarizbor telefona, konkurentne pro-mocije, najbr`i internet u Srbijii kompetentnu podr{ku koris-nicima, istakao je g. Kastelic.

Sa ulo`enih skoro 748 milionaevra kapitalnih investicija, Vip

najvi{im doma}im i me|unarod-nim standardima za ovu vrstu ob-jekata i da poseduje najsavremenijuinformaciono komunikacionutehnologiju i kapacitete dovoqneza pru`awe usluga poslovnim ko-risnicima kompanije Vip mobajli drugim kompanijama koje imajupotrebu za razvijawem novihposlova u centralnoj Srbiji.

Izgradwa kragujeva~kog teleko-munikacionog centra ne bi bilamogu}a bez podr{ke gradskih vlasti,rekao je g. Kastelic:

- Radovi su zavr{eni za samoosam meseci od dobijawa upotrebnedozvole, zahvaquju}i gradona~el-niku Kragujevca, gospodinu Ste-vanovi}u, koji se naro~itoanga`ovao u prethodnom perioduomogu}iv{i nam da, u rekordnomroku, na prostoru od preko 1.500kvadratnih metara, izgradimo ovajobjekat u industrijskoj zoni Kragu-

REGIONALNI TELEKOMUNIKACIONI CENTAR U KRAGUJEVCU

Vip mobajl umre`io celu SrbijuNAJMODERNIJI

REGIONALNICENTAR VIP-A U

KRAGUJEVCU

do 1. maja, a svi zainteresovani mogu da zaka`u sas-tanak sa Vipovim predstavnikom za prodaju usvakom Vip centru.

DEJAN KASTELIC, IZVR[NI DIREKTOR ZA TEHNOLO[KI RAZVOJ

Пише Јаворка Станојевић

Дa li ste primiti va-kcinu protiv gripa?Pitawe koje starijimosobama i hroni~nimbolesnicima do prenekoliko godina bilobesmisleno, danas, u

vreme interneta i svakojakihmedijskih spekulacija o {tetnimposledicama vakcinacije, ugla-vnom ima negativan odgovor.

Strah i nepoverewe posejanikrajem 2009. godine, kada je zbogpojave novog virusa H1N1 pro-gla{ena pandemija (na koju je far-maceutska industrija odgovorilarekordno brzo pripremqenom vak-cinom za koju se moglo ~uti da jeopasnija od samog gripa) zaposledicu ima podatak da brojgra|ana koji se redovno vakci-ni{e, iz godine u godinu, opada.

I Kragujev~ani, koji su ranijesami kupovali vakcine da bi bilisigurni da ih grip ne}e „za-ka~iti“, posledwih godina neradopribegavaju ovoj vrsti za{tite.Podaci kragujeva~kog Instituta zaza{titu zdravqa pokazuju da se2009. godine, kada se pojavilavakcina protiv sviwskog gripa,vakcinisano 93 odsto lica iztakozvanih rizi~nih grupa, sle-de}e godine 62 odsto, 2011. va-kcinu je primilo 60 procenata, apro{le godine 57 odsto.

Smrt zbog komplikacija

Poquqano poverewe, kome ku-muju u ~itavom svetu sve ja~i an-tivakcinalni lobi, lako {ireweneproverenih informacija prekointerneta, senzacionalisti~koizve{tavawe medija, politi~ki ifinansijski interesi, za posle-dicu nema samo ~iwenicu da je ukragujeva~kom Domu zdravqa osta-lo neiskori{}eno 3.857 od 9.000nabavqenih vakcina, nego i mnogotu`niji podatak - da su komp-likacije izazvane virusom gripaodnele dva `ivota. Institut zaza{titu zdravqa ima potvrdu da jekod dve pacijentkiwe sredwih go-dina, obe preminule od te{kevirusne upale plu}a, potvr|enoprisustvo virusa A, odnosno,H1N1.

Na~elnica Slu`be epidemi-ologije dr Ru`ica Atanaskovi},me|utim, ne iskqu~uje mogu}nostda je neki od tri virusa gripa kojisu ove godine izolovani odgovoranza komplikacije bolesti, pa ~ak ismrt, jo{ nekog pacijenta.

- Imamo podatke o pacijentimakoji su zbog te{ke upale plu}abili hospitalizovani i prikqu-~eni na respiratore. Re~ je od de-setak obolelih iz ~itavog regiona,od kojih dve ̀ ene nisu uspele da seizbore za virusom koji napadaplu}a. Nije, me|utim, iskqu~enoda je me|u pacijentima koji sule~eni na ostalim odeqewimaKlini~kog centra ili starimakoji su preminuli u svom domubilo i onih za ~iju smrt je, di-rektno ili indirektno, odgovoranvirus gripa, ka`e dr Atanaskovi}.

Iako se i ranije de{avalo da

10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. март 2013. www.kragujevacke.rsЗдравље

te{ke bolesti danas gotovo isko-rewene i upravo je imunizacijana~in da se stvori barijera zarazn-im oboqewima ~ije le~ewe, osim{to mo`e imati neizvestan ishod,mnogo ko{ta.

Nekriti~ki {irene informa-cije i ~iwenica da danas ~ovek, ko-riste}i internet, mo`e da do|e dofrapantnih, navodno nau~no ute-meqenih podataka o {tetnostivakcina, dovode do toga da su se

te{ki i hroni~ni bolesnicipodlegnu zbog komplikacija izaz-vanih gripom, doktorka Atana-skovi} smatra da bi ve}ina pre-minulih da je na vreme vakcin-isana pre`ivela.

- Bez obzira na negativne kam-pawe, vakcina je definitivno na-jkorisnija za{titna mera kojumoderna medicina mo`e da pru`i~ove~anstvu. Upravo vakcinacijidugujemo ~iwenicu da su mnoge

ra da mu pomognemo - onda smonemo}ni. Takvi brigu o svomsvom zdravqu ~esto prepu{tajuglobalnim mre`ama i oslawajuse na ne{to {to su pro~itali naraznim sajtovima. Zbog toga se ot-por prema imunizaciji najja~eose}a me|u mla|om populacijomkoja koristi internet. Porazno je{to i me|u lekarima imamoslu~ajeva otvorenog otpora vakcin-isawu. Mada i lekari imaju pravona svoje mi{qewe, ja za takve pos-tupke nemam razumevawa, jer na{astruka ima pravila koja zahtevajuoslawawe na medicinsku doktrinu,etiku i dobru klini~ku praksu,ka`e na~elnica Slu`be op{temedicine Doma zdravqa.

Umesto vakcine, mnogi gra|aniradije pribegavaju reklamiran-im sredstvima za ja~awe imunitetai narodnim lekovima. Iskustvo,me|utim, pokazuje da strah imasvoje nali~je, pa se ne treba izne-naditi ako u slu~aju ve}e epi-demije i nekoliko medijski pro-pra}enih te{kih komplikacijamasovno pohrlimo na vakcinaci-ju. Problem je {to vakcina ne{titi ako je ne primimo blagov-remeno. Za one koji bi sada da seza{tite je kasno, jer vi{e nemavremena za stvarawe imuniteta.Pravo vreme za za{titu je po~etakzime, pre pojave virusa. Zato sadatreba razmisliti, odvagati iodlu~iti kome verovati i kogaposlu{ati dogodine. Pri tome netreba zaboraviti da cena ove od-luke mo`e biti veoma visoka i dase lo{e stvari o kojima slu{amone de{avaju samo drugima.

mnogi ozbiqno upla{ili, a ima ionih koji su poverovali u „teori-je zavere” farmaceutskih ku}a iraznih centara mo}i. Strah inepoverewe najmawe su izra`enikod starijih sugra|ana koji se,jo{ uvek, u najve}em broju vakci-ni{u. Mladi, me|utim, pokazujusve ve}i otpor. Posebno zabriwa-va {to me|u protivnicima vakci-na ima i zdravstvenih radnika.Ohrabrije jedino podatak dave}ina roditeqa redovno vakci-ni{e decu protiv zaraznihbolesti, ka`e na{a sagovornica.

Pogubno internet „le~ewe“

Dr Nata{a Nikoli}, na~elnicaSlu`be op{te medicine Domazdravqa Kragujevac, tako|e, isti~eda su strah i sumwa u pouzdanostvakcine protiv gripa velikaprepreka u spre~avawu komp-likacija bolesti kod rizi~nihgrupa. Iako ova lekarka tvrdi da seu svom 25 godina dugom radnomveku nije srela niti ~ula za te{kuzdravstvenu komplikaciju izaz-vanu vakcinom, weni pacijentisve ~e{}e odbijaju savet da na ovajna~in preveniraju te`e posledicevirusnih infekcija.

- Pre 2009. godine, kada je ja-vnost nekriti~ki zasuta vestima onavodnoj pogubnosti vakcinisawa,na{i pacijenti su ve} u prva tridana od po~etka vakcinacije pro-tiv gripa koristili sve doze kojesmo dobijali. Bilo je i godinakada smo tra`ili da nam odobredodatne isporuke, a nije bilaretkost i da qudi sami kupujuvakcine u apotekama. U posledwevreme, me|utim, ima sve maweonih koji se sami interesuju zavakcinu i sve vi{e pacijenatakoji kada im savetujemo vakcini-sawe odbijaju ili su jako skep-ti~ni. Iako u takvim slu~ajevimalekar ima obavezu da tra`i dapacijent potpi{e da mu je vakci-na ponu|ena, a da je on odbio da jeprimi, jedan broj pacijenata radi-je svesno prihvata odgovornost irizik nego vakcinisawe, ka`e drNikoli}.

Mada isti~e da lekar ne mo`e davr{i pritisak na pacijente, dok-torka Nikoli} smatra da je put kaprevazila`ewu problema u ja~awupoverewa izme|u doktora i paci-jenta. Naime, lekar koji prati svogpacijenta zna da li bi virusne in-fekcija kod wega mogla da se iskom-plikuje i zato je od su{tinskeva`nosti da mu pacijent veruje.

- Ako ima poverewa i ako slu{asavete i preporuke onda je put kauspe{nom izle~ewu otvoren. Ali,ukoliko ono {to se pro~ita na in-ternetu bude ja~e od na{ih napo-

УПОЗОРЕЊЕ УВАЖЕНОГ ЕПИДЕМИОЛОГ

Dr Branislav Tiodorovi},jedan od najistaknutijihsrpskih epidemiologa,isti~e da, uprkos sve ja~embojkotu, oni koji propagi-raju imunizaciju ne smejuda gube nadu u svoj zadatak.

- Mnogi qudi prebolegrip a da se ne jave lekaru,ali to ne zna~i da suvakcine nepotrebne. Vakci-nacija, naime, podrazume-va stvarawe kolektivnog be-dema. Blagovremenom pre-vencijom {titimo ne samo vakcinisane ve} i one koji to ne `ele.Zato je va`no da budu vakcinisani zdravstveni radnici i svi kojidolaze u kontakt sa velikim brojem qudi. Veoma je bitna za{titadece, jer wihovi organizmi jo{ uvek nisu u potpunosti izgradiliimuni sistem.

Svest o va`nosti ovog vida prevencije, me|utim, nije dovoqnojaka, a wene pristalice ~esto bivaju optu`ene za zastupawe poli-ti~kih, farmaceutskih ili finansijskih lobija. [irewe raznihpri~a i glasina koji nemaju utemeqewe u nau~nim argumentimadovode do stalnog pada poverewa u vakcinaciju. To je ove godine uSrbiji `ivotom ve} platilo nekoliko qudi. Posledice su, me|utim,mogle biti daleko gore, ali je sre}na okolnost {to par godina nemavelikih epidemije gripa. Odsustvo masovnog oboqevawa i te{kiposledica komplikacija, na drugoj strani, dovelo je do opu{tawa,pa i oni koji su se redovno vakcinisali to sada nisu u~inili.

Deo odgovornosti svakako le`i i na zdravstvenim radnicima koji~esto odbijaju vakcinaciju i otvoreno iznose sumwe u posledice ovogvida prevencije. Takve lekare treba pitati da li govore ne{to {toje zasnovano na strahu, morawu proisteklom iz slu`be odre|eniminteresima, ili na nau~nim ~iwenicama. A ~iwenice su da je vakci-nacija osnovna i za sada jedina mera spre~avawa {irewa virusa gri-pa, koji mo`e izazvati i fatalne komplikacije.

U svetu se to zna i sve razvijene zemqe imaju obaveznu vakcinacijuzdravstvenih radnika i nastoje da vakcini{u {to ve}i brojstanovnika. Ove dr`ave, tako|e, znaju da imunizacija ima veomava`an ekonomski aspekat, jer je prevencija mnogo jeftinija odle~ewa i zato {to se na ovaj na~in spre~avaju odsustvovawa sa poslai tro{kovi bolovawa, ka`e profesor Tiodorovi}.

I lekari su odgovorni

Iako su najmawe dve osobe preminule odkomplikacija izazvanih gripom, od 9.000nabavqenih vankcina neiskori{}eno je ostalo 3.857, uglavnom zato {to gra|anismatraju da ih ova bolest ne}e „zaka~iti“,ali i zbog potpuno nau~no neutemeqenihpri~a o {tetnosti vakcina

DR BRANISLAV TIODOROVI]

ZA[TO SE SVE MAWE KRAGUJEV^ANA VAKCINI[E PROTIV GRIPA

Strah od vakcine i vera da }e ihvirus mimoi}i

DR RU@ICAATANASKOVI], NA^ELNICA SLU@BEEPIDEMIOLOGIJE INSTITUTA ZAZA[TITU ZDRAVQA

NATA[A NIKOLI], NA^ELNICASLU@BE OP[TE MEDICINE

DOMA ZDRAVQA

Четвртак, 7. март 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 11www.kragujevacke.rsПошта

Пише Лела Вујошевићсоциолог

Iz u ~a va ju }i bi o gra fi je zna me -ni tih qu di (pr venstvno `e -na) iz i sto ri je Kra gu jev ca,

o tvo ri lo mi se pi ta we da li je for- mal na bi o graf ska ~i we ni ca „ro -|en/a u Kra gu jev cu” sa mo bez li ~anpo da tak ili ima ne ko sim bo li~ ko,u je di wu ju }e zna ~e we, od re |e ni ka -rak ter, pred no sti ili ma ne? Napr vi po gled mo ̀ e iz gle da ti da to za- vi si od sva kog po na o sob, od na ~i nana ko ji od re |e na li~ nost us po sta vqae mo tiv ne i mi sa o ne od no se s gra domi i den ti fi ku je se ili se ne i den -ti fi ku je sa `i vo tom u we mu. Napri mer, sli kar ka Oqa I va wic ki, i -a ko je kao ru ski e mi grant u de tiw -stvu do {la u Kra gu je vac i u Sr bi -ji pr o ve la ceo ̀ i vot, Ru si ju je sma- tra la svo jim za vi ~a jem. Qu bi caMa ri}, pr va srp ska kom po zi tor kai a ka de mik, ro |e na je u Kra gu jev cu,ali je u rod nom gra du pro ve la sa mopr ve dve go di ne i, po sop stve nompri zna wu, ni ka da se ni je o se }a laKra gu jev ~an kom.

Za ra zli ku od wih, po je di ne [ko -tlan |an ke iz le kar ske mi si je Bol- ni ce {kot skih `e na ko je su to komPr vog svet skog ra ta do {le u Sr bi -ju, na kon za vr {et ka ra ta od bi le su dase vra te u En gle sku, jer su za vo le leSr bi ju i o sta le da po ma ̀ u we nomna ro du i u po sle rat nom zbri wa va -wu.

Bez ob zi ra na o vaj ili dru ge pri -me re, ne mo ̀ e mo sa svim da po rek -ne mo da i den ti tet me sta po re klaili ̀ i vo ta ne ma u ti ca ja na na{ kul- t