ПАЛЕОЛИТ

Прве слике у истoрији човечанства ствприли су ловци из каменог доба.Прво уметничко делонастаје из односа човека према природи која га окружује.Хомосапиенс је ловио дрвенимтољагама или оружјем од грубообрађеног камена.Слике бизона, дивљих говеда, јелена, ирваса,коња... насликане су примитивним средствима али са невероватним умећем.Најлепше пећинскеслике и рељефи потичу из периода који се протеже између 20 000 и 10 000 година п.н.е. иприпадају последњој значајној култури развијеног палеолита.У Европи су многобројна остварењапећинског сликарства настала у распону више хиљада година.

Слика 1: Слике на своду пећине Ласко, око 14 000 година п.н.е. Дордоњ, Француска

Значење слика

Зашто је примитивни човек цртао?

Цртао је лежећи или шћућурен у пећини, при задимљеној светлости бакље, угљенисанимкомадом дрвета, или зашиљеним комадом кости, ослањајући се искључиво на своје визуелнопамћење.Овај мукотрпан посао морао је имати неки прецизноодређен циљ од животног значајаза ту људску заједницу, осликане пећине су посећивале многобројне генерације људи.

Овладавање стварношћу сликањем

Научници сматрају да су слике имале практичну сврху: служиле су да се објасни како се одвијалов. Други научници осликане пећине тумаче као светилишта у којима су обављани обредипримитивне жртвене магије.Праисторијски чивек је покушавао да рационализује стварност и даобјасни опасан свет дивљих животиња и његов поредак.

Човек палеолита је сликао користећи земљане боје које је могао да нађе у свом крају: смеђи, жутии црвени окер који се мешао са блатом пећинских зидова. Цртао је прстима или грубим четкаманаправљеним од животињске длаке.

Магијске фигуре

Мале фигуре гојазних жена израђене у камену, слоновачи или кости, пронађене широмконтинента, пбично се сматрају најранијим симболичким обележјем женске плодности.Култплодности сопствене врсте и плодности животиња настао је из свести да само бројна заједницаможе да преживи у непријатељском окружењу. Појам размнпжавања, животне снаге, храњења,симболички представљен ликом „Велике Мајке хранитељице“, дуго најзначајније светињенарода који су живели од лова, сточарства и сакупљања плодова.

Слика 2: Гојазна женска фигура, између 27 000 и 18 000 година п.н.е.(барељеф у стени висина40cm, Дордоња, Француска)

Слика 3: Вилендорфска Венера, између 24 000 и 22 000 година п.н.е. Вилендорф Доња Аустрија

ЕГИПАT

Прве велике цивилизације развиле су се у долинама великих река које одржавају земљу плодном,то су реке Нил у Египту,Тигар и Еуфрат у Месопотамији. Самочврста рука владара могла је даусмери све технолошке и економске потенцијале у циљу контроле водених токова и планирањапољопривредних радова.У Египту је сва моћ припадала краљу-фараону.

Скулптура

Све докраја IV миленијума п.н.е. фараон је сматран отелотворењем Хоруса-бога неба, са изгледомсокола.Око 2 500. године п.н.е. прераста у сина бога сунца Раобожаваног у Хелиополису (градусунца) који постаје престоница. Божанско порекло краља је било покретач свих активнпсти ирадова.Скулптура, једна од визуелних уметнпсти добија задатак да вајарским формамаотелотвори божанску власт.Статуе се постављају на света култна места, у храмове посвећене тимфараонима, као и у краљевске гробнице.Скулптуре сакралног каратктера су, по старимЕгипћанима, пoседoвале натприрoдне мoћи.

Уметнoст пoсвећена култу

Да би се представиo кoнцепт бoжанске власти уметник је мoраo да се пoслужи израдoмсимбoличних ликoва. На слици 3 , фараoн Кефрен (IV династија, oкo 2 500 п.н.е.) зашитнички јеобавијен крилима бога сокола Хоруса. Лик фараона је ведар а црте лица су идеализоване каоштои приличи ванвременском светом лику. Статуа је исклесана у диориту, веома тврдом камену инаправљена је да траје вечно.У близини Кефренове пирамиде у Гизи биле су постављене 22овакве статуе.Сама фигура је статична нема знакова покрета, том статичношћу су уметници хтелида представе величину и моћ фараона.

Слика 4: Фараон Кефрен (диорит, укупна висина 168cm, Каиро,Египатски музеј)

Канон фигуративних правила

Чело владара је украшено свеотм змијом, женком кобре, заштитницом краљевске лозе. Осталаодличја која издвајају фараона су лажна брада и круна.

Изражајна средства

Статуа Тутмоса III исклесана у тврдом граниту црне боје, преставља божанског краља шематскимсиметричнимоблицима како би га приказала у величини његовог владарског поноса, непомичногна престолу у строго фронталном положају .Скулптура је исклесана из једног комада камена, рукеи ноге су паралелне, испружене шаке су ослоњене на бутине.Чврста форма без бочних делова,који би се могли одломити чинила је скулптуру трајнијом и предодређивала јој дужи век одкраљевог земаљског.

Слика 5: Статуа Тутмоса III (црни гранит, висина 192cm, Торино, Египатски музеј)

Слика 6: Шема фронталног изгледа и симетрије статуе

Иконографија Египатских божанстава

Немогуће је схватити изражајност египатске уметности, њеног религиозног карактера, безпознавања најважнијих божанстава старе египатске религије.У Египатској престонициХелиополису врховни бог је био Ра, каооличење снаге светла и енергије која је оживеласвет.Ноћни сати повезивани су са загробним боравком душе умрлих и припремом за њиховопоновно рођење у другом животу.

Сунчева божанства

Хорус са ликом сокола представљао је сунце у пуној снази-као сокола који блиставим летомпресеца хоризонт.Амон-Ра, бог сунца сједињен са Тебанским богом Амоном, понекад јепрестављен са главом сокола и сунчевим кругом изнад.Обожаван у сунчевим светилиштима уКарнаку и Луксору био је божанство уједињене египатске државе и јединствене власти. Једна однајстаријих египатских божанстава представљено је у различитим облицима: као крава, као женаса крављом главом, или само са говеђим роговима и сунчевим кругом међу њима. То је билаХатор-богиња мајка и симбол плодности.

Слика 7: Приказ богиње Хатор насликане у једној гробници у Долини краљева

Слика 8: Кхнум са главом овна, у чамцу од папируса плови подземним светом заједно са Хатпр(из Хоремхебове гробнице, Долина краљева)

Обелисци

Обелисци, намењени да престављају посвећени симбол бога-сунца у Хелиополису, по правилу суу пару стајали на улазима у храмове, то су огромни камени монолити, квадратне основе који сезавршавају пирамидалним врхoм. Сам врх, у прoшлости пресвучен златом, како би рефлектоваосунчеву светлост и чиниообелиск још лепшим, представљао је свети божански део.Страницеобично носе уклесане хијероглифе.Симболика Обелиска је у томе што је он представљао везуизмеђу божанског и људског света.

Слика 9: Обелиск са Трга дел Пополо у Риму, блок од гранита, висина 24m

Пирамиде

Најзначајније египатске грађевине, велике пирамиде, монументалне су гробнице најстаријихфараона и морају бити посматране као део погребне уметности везане за концепт настанказагробног живота после физичке смрти.Да би душа преминулог живела вечно, било је потребносачувати његово тело.Због овог су египћани подрвргавали лешеве компликованом процесумумификације које спречавају распадање.Мумија, третирана посебним препаратима умотана узавоје, заједно са предметима које је преминули користио у животу, затварана је у саркофаг иполагана у гробну собу у унутрашњости пирамиде.

Слика 10: Степенаста Зосерова пирамида у Сахари, висине 60 метара

Од мастаба до пирамида

Најстарије грoбнице, тзв мастабе су широке здепасте ниске грађевине облика зарубљенепирамиде.Неке су накнадно надограђиване мастабама мањих димензија да би тако добиле обликстепенасте пирамиде.Једина грађевина овог типа преживела до данас је пирамида краљаЗосера уСахари изграђена 2600.п.н.е.

Пирамиде у Гизи

Пирамиде гробног комплекса у Гизи саграђене су за време Старог краљевства 2600-2500.п.н.е. Тринајвеће пирамиде из тог комплекса су Кеопсова,Кефренова и Микеринова (набројане по висиниод највише до најмање).Све пирамиде су имале златни врх који се пресијавао на ужареномАфричком сунцу и дочаравао целокупни амбијент. Пирамиде су током времена опљачкане тако даје њихово благо заувек нестало.Највећа од њих је пирамида посвећена Кеопсу и смартана је заједноод седам светских чуда античког света.

Испред комплекса пирамида налази се Сфинга чувар пирамида.Сфинга је митско биће пола женапола лав.

Слика 11: Пирамиде у Гизи и Сфинга

Најлепша гробница за прелепу краљицу

1904. годинеоткривена је гробница најомиљеније супруге фараона Рамзеса II, краљицеНефертари. Пва гробница је била опљачкана те су у њој остали само малобројни предмети везаниза погребни ритуал. Нефертари, приказивана је као грациозна, вечно млада и лепа у белојхаљини.

Слика 12: Краљица нуди поклоне боговима

Озирис

Подземин одајама владао је Озирис, бог који је приказиван са високом капом конусног обликабеле боје, обавијен белом туником и фараонским знамењем на грудима.

Слика 13: Бог Анубис приказан као шакал, чувар и заштитник мртвих са леве странеминијатура бога Озириса

Уметничка правила у сликарству

Традиционални-шематски начин био је карактеристичан за цртање људске фигуре.Мушке иженске фигуре нису поседовале физичке карактеристике и индивидуалне црте већ су свипредстављани каоуниверзални типови мущкараца и жена, увек у младпсти.Јединица мере била јевисина стопала или затворена шака. Људске фигуре су представљане са главом и ногама упрофилу док је торзо пио у анфасу.Египатски уметник није приказивао простор каошто га је видеоу стварнпсти. Није користио перспективу и ефекат дубине простора већ су све фигуре постављане уједну раван, паралелну посматрачу, да би сви детаљи били видљиви. Због таквог начинаприказвања имамо осеђај да је посматрач све гледао из птичије перспективе.

Слика 14: приказ понуда на трпези покојника, зидна слика у гробници

МЕСОПОТАМИЈА

Крајем III миленијума, на плодној територији Месопотамије Сумерци су подизали својеградове.Због недостатка материјала куће су грађене од глинених опека печених на сунцу.У IIмиленијуму ратнички народ Асирци освајају ове градове и окружују их зидинама изграђеним одопеке.На овим зидинама налази се капија богиње Иштар, данас изложена у берлинскоммузеју.Крилати бикови са људским ликом постављени су на улаз у краљевску палату.Омиљеназабава краљева била је лов на дивље животиње и опасне лавице.

Слика 15: Змај од глазираних опека са капије богиње Иштар

Слика 16: Рељеф са призором из лова

Слика 17: Статуа на улазу у краљевску палату

Слика 18: Капија богиње Иштар Берлински музеј

Месопотамски храм

Свети простор храма састојао се од дворишта и светилишта у чијој близини се дизаозигурат-високи терасасти торањ са степеништем и капелом на врху.Ова грађевина представљала јенајвише место на које је бог Мардук силазио да би среокраља. Зигурати су служили и као небескии звездани опсерваторији. Поједностављено зигурат је степенаста пирамида на чијем врху сеналазила капела у којој су се вршили религијски обреди.

Слика 19: Макета зигурата

Вавилонска кула

Вавилонска кула јавља се у многим сликарским делима као приказ кажњавања људскеохолости.Једна од најчувенијих слика са овом темом је Вавилонска кула сликара Питера Бројгела.

Слика 20: Вавилонска кула, Питер Бројгел, уље на платну

АНТИЧКА ГРЧКА

Да бисмо разумели грчку уметност неопходно је да, пре свега, схватимо културни, друштвени, алии политички живот грка.Градовима-државама владала је аристократија, образована иодушевљена уметношћу.Вредност човека као појединца наглашена је још у Хомеровим еповима иово хуманистичко поимање изражено је у целокупној грчкој фигуративној уметности.У вајарству сеово усресређивање на човека опредмећује у статуама које човека приказују у пуној младалачкојснази.

Вајарство архајског периода

Омиљени модел у античком периоду јеКурос, млади мушкарац који се приказује наг, без икаквогдругог украса сем савршенства атлеског тела. Грчки вајар је користио живе моделе али јеиндивидуалне особине трансформисао да би добио идеалан тип који неће представљати ма когчовека већ човека у пуној физичкој снази.Пве статуе нису биле портрети већ су биле намењенепосвећеним просторима.Понекад су то биле статуе бога Аполона, или статуе понуђене боговимада би се овековечило сећање на јунака погинулог у рату. Карактеристике Куроса су те да јескулптура симетрична и да се налази у благом не пренаглашеном покрету, и даље је поприличностатична али се јављају ти први знаци покрета у скулптури који ђе у каснијим периодима грчкеуметности обележити грчко вајарство. Фигуре су некада биле обојене али су те боје с временомспале. Курос дакле представља тадашњи мушки идеал лепоте и физичког изгледа, без посебнихфизичких црта и карактеристика већ јединствен приказ човека.

Слика 21: Курос, статуа из VI века п.н.е. и композициона шема статуе

Слика 22:Ефеб с Акропоља

Атлетски идеал

После куроса, почетком класичног периода, следи фигура Ефеба, младог атлете приказаног уопуштеном положају.Култура атлетског, везана за олимпијске игре, остварила је дубок утицај навизуелне уметности.Победници олимпијских такмичења били су слављени као хероји и њиховотело, средство за такмичење и остваривање победе, било је сматранооличењем божанскогсавршенства.

Девојке, Коре

Са атинског акропоља на којем се уздизало светилште потичу многобројне статуе младих женакоје су верници посветили боговима.Карактеристике ових фигура биле су младост, љупкост иженственост.Људска фигура представљала је идеал.Женску фигуру карактерисала је одећа која ихпокрива смерно скривајући тело док десна рука нуди неки плод или цвет који имају симболичкозначење везано за мит о Кори. Коре су такође као и Куроси у благом покрету, док су у суштини идаље статичне већим делом тела, али им је обично испружена једна рука, и коре су некада билеобојене као и Куроси. Коре су такође представљале идеал женске лепоте и чедности, без некихпосебних и индивидуалних црта лица.

Вајарство класичног периода

Највећи део вајарских остварења чине статуе мушкараца, перогратив мушкарца и идеал античкелепоте.Вајари су усресредили своја истраживања на мушко атлетски развијено тело.У Посејдонукоји баца трозубац непознати уметник је приказао снажне мишиће мушкарца који бацакопље.Миронов Бацач диска приказује покрет бацача диска.Код Копљоноше мушка фигура јеопуштена, одмара се.Атлета који уклања зној са телачврсто је ослоњен о тло само левимстопалом док су сви зглобови савијени. Код свих ових дела види се велики помак у вајарствукласичног периода, фигуре су доста слободније, види се покрет код фигуре, представа тела једоведена до савршенства. У овом периоду скулптуре су у потпуности у покрету, видимо савијене

руке,ноге па чак и цело тело. Овај период је познат и по Контрапосту тј. начину израђивањаскулптура. Контрапосто значи да су фигуре у шематском приказу све у облику латиничног слова Ѕ.

Слика 23: Атлета се обрће око сопствене осе

Слика 24: Посејдон баца трозубац, Каламису, бронза

Слика25: Копљоноша, Поликлет, римска копија, мермер

Пракистел је у IV веку п.н.е. створио атлетски тип и највише се посветио фигурама богова ибогиња.У IV веку п.н.е. уочава се изразитије приближавање стварности.Аполон који је биобожанство сунца представљао је оличење грчких идеала и склада.Дионис, бог винове лозе ипијанства био је оличење инстиктивног и ирационалног понашања, препознатљив по венцу одбршљана, пехару за вино и пантеровој кожи која му служи као лежај.

Слика 26: Аполон, римска копија по грчком оригиналу, у бронзи

Слика 27: Атлета уклања зној са тела, Лизио, римска копија

Слика 28: Хермес носи Диониса, античка копија Пракистеловог оригинала

Вајарство

Језик слика се у грчкој уметности заснива на људској фигури, универзалном визуелномзнаку.Поред својих легендарних подухвата и ратничких моћи, јунаци показују и своје људскеслабости, нпр.грч на лицу приказује бол који се достојанствено трпи.

Митска бића кентаури су представљали створење које је пола човек а пола коњ.Борба човека икентаура је често била тема заступљена у грчкој уметности.Први призори су имали наративну иедукативну функцију.

Слика 29: Пали ратник, почетак V века п.н.е.

Слика 30: Детаљ са фриза: лапитска жена се отима из загрљаја кентаура

Скулптура хеленистичког периода

Након падања под власт Македонског царства, за Грчку је почеопериод политичке и културнекризе. Културни и уметнички живот преселио се у градове изван грчког полуострва: Александрију,Пергам, Антиохију и Родос. Визуелне уметности биле су под утицајем новог начина размишљања,нису више ослањане на идеалне моделе већ на непосреднопосматрање стварности. Фигуре супостајале ближе стварности, натуралистичке.Долази до потпуног ослобађања покрета, фигуре сеналазе у снажном и јаком покрету, са веома изражајним емоцијама и фацијалним експресијама.

Слика 31: Лаокоон, скупина приписана родоској школи I век п.н.е., мермер, 242цм

Лаокоон

Према легенди коју Хомер приповеда у Илијади, Лаокоон се супротставио уношењу погубне ратнесправе те је вајар приказаофизички напор трију фигура у очајничком покушају да се ослободестиска змија.Овај напор изражен је међусобно супротстављајућим, раздирућим линијама силе доксе тела грче обавијена змијама. На овом делу видимо изражени контрапосто на свим фигурама.Делови тела су до савршенства представљени у самртном грчу, фацијалне експресије ликовапоказују нам са каквом умешношђу је вајар представио бола Лаокоона. Фигуре су у покрету.

У хеленистичкој уметности вајари приказују драматичне теме и призоре.Изражени су увијањефигура, напетост мишића, наизменично смењивање светлости и сенке док лица изражавајуосећања радости и бола.Умиријућу жену више неодликује идеална лепота.

Галати

Галати, рањени и поражени приказани су како сами себи одузимају живот следећи пример свогвође, да би избегли срамоту ропства коју им је наменио победник. Овакве скулптуре одликујепатос ( узвишена патња), иако се налазе у смртном часу поражени војници са достојанством ипоносом одузимају себи живот, тај осећај су вајари успели мајсторски да представе на својимделима.

Слика 32: Варварски вођа који је убио своју жену и потом чини самоубиство да не би пао у рукенепријатеља

Херојски акт

Грци су од људске фигуре створили симбол многих божанских или надљудских особина.Нагомушко тело, познато каохеројски акт било је истовремено симбол савршеног човека и богаАполона. Митска фигура бога мора Посејдона доминира многим италијанским траговима каглавни јунак монументалних фонтана XV и XVI века.

Слика 33: Статуа бога Нептуна, Ђанболоња, Италија

Слика 34: Аполон Белведерски, IV век п.н.е.

Овај модел поново се јавља, кад год се некој личности желе приписати херојска својства-уепохама које су следиле после периода грчке цивилизације, у сличној пози и облицима, било дасе ради о римском императору или о неком владару новијег периода попут Наполеона Бонапарте.

Слика 35: Наполеон Бонапарта, рад Антонија Канове

Уобличавњое лепоте

Најраспрострањенија од свих представа је Венера која се изнова јавља у свим епохама као изразженске лепоте и заводљивости.

Слика 36: Венера Медичи II век п.н.е. Фиренца, Галерија Уфици

Претворила се у украсни предмет, алегоријску фигуру, или управо у предмет обесвећивања као услучају савременог дела Венера међу дроњцима концептуалног уметника МикеланђелаПистолета.

Слика 37: Венера међу дроњцима, Микеланђело Пистолето

Слика 38: Рађање венере, Сандро Ботичели, 15. век п.н.е.

Архитектонски стилови класике

Упоређивањем се уочавају разлике између стилова, највище у изгледу стубова. Постојала су триархитектонска стила: дорски, јонски и коринтски стил. Дорски стуб је масиван и састављен одваљкастих блокова који су постављени један на други.Дорски капител је једноставан безукраса.Јонски стуб је виткији и нежнији, са већим бројем канелура(уздужне линије на стубу)заобљених ивица. Јонски капител карактерише волута, украс у облику стилизоване пужеве кућице.Коринтски стуб је витак и елегантан, а на врху је украшен раскошним капителом у обликустилизованог лишћа у мермеру. Овај стил је највише коришћен у грађевинама хеленистичкогпериода.

Слика 39: Три архитектонска стила: дорски, јонски, коринтски

Позоришта

Позоришта су у Грчкој била културна установа од изузетног значаја и начин изражавања читавогдруштва.Архитектонска конструкција у коју је могло да се смести неколико хиљада гледалацакористила је природан нагиб брежуљкастог терена.Добра акустичност је била неопходна да би свигледаоци могли да чују гласове глумаца.Сваки значајан грчки град имао је својепозориште.Позоришта која су доброочувана користе се и данас и у њима се приказују античкетрагедије.Глумци су носили маске које су користили за изражавање различитих стања духа али суистпвремено служиле и као резонантна кутија која је служила за појачавање гласа.

Слика 40: Трагикомична позпришна маска

Слика 41: Реконструкција разних типова маски

Слика 42: План грчког позоришта у Епидаурусу

Атински акропољ

Акропољ је препознатљивообележје грчких градова.Смештен је у Атини на стеновитом брежуљкувисоком 50 метара.У грчком полису краљевска палата замењена је храмом посвећеномзаштитници града, богињи Атени. Архитектонски облици Партенона и данас сведоче о друштвеноји уметничкој величини.Овај споменик је у своје време био симбол градског поноса, политичке икултурне надмоћи Атине у односу на остале грчке градове. У лепоти и савршенству АкропољаАтињани и дошљаци видели су отелотворење највиших идеала грчког народа. На западној страниПартенона је градитељМнесикле подигао Пропилеје, кроз које се успињањем улази у посвећенипрпстор. Око партенона су подигнута и друга светилишта и грађевине потребне за верскеобреде.Поред централног храма Партенона налази се још пар храмова у главном посвећенихАтини.

Слика 43: Поглед на Атински акропољ са најзначајнијим грађевинама

Слика 44: Детаљ са Каријатидама, Ерехејтон

Партенон

Ово је највећи храм читавог комплекса, посвећен Атени Партенос и слави је. Градитељ Иктин ињегов помоћник Каликрат саградили су храм у складу са канонима дорског стила, али димензијеове грађевине далеко су веће него код осталих дорских храмова.Грађевина је од белог мермера,има 17 стубова на дужим странама и по 8 на фронталним.Подигнута је на тростепеној основи.Наосу унутрашњости храма има колонаде у дорском стилу на три стране и још два реда стубова дуждве стране.У дну наоса постављена је узвишена статуа богиње у слоновачи и злату, висине 13м.Иданас можемо да се дивимо избразданим мермерним стубовима храма високим 11м пречника уоснови 1,9м.Сужавају се ка врху и заврщавају дорским капителом.Грађевина делује тако складнојер је заснована на математичким односима између делова.Израда статуа поверена је великомвајару Фидији и другим изванредним али непознатим ауторима. Укупна иконографија била јеосмишљена са циљем да се величају надмоћ Грчке, превасходно града Атине и супериорност Грканад варварима.Скулптуре расппређене у 92 метопе дорског фриза илуструју борбу против титана икентаура који персонификују варваризам и агресивност. На фронтону прочеља приказано јерођење Атене, богиња, у пуној ратничкој опреми, излази из Зевсове главе, у присуствунајважнијих божанстава.Од овог фронтона до данашњих дана сачуван је само мањи део десногћошка у коме су представљене суђаје, на тим фигурамаа видимо са каквом умешношћу је Фидијапредстављао све ликове, тоге које носе суђаје су представљене до савршенства.На фронтонустражње фасаде се бори против бога мора Посејдона око власти над Атиком. Фидијине скулптурепредстављају највиши уметнички домет класичне пластике.На сачуваним деловима његовихскулптура можемо да посматрамо како је овај уметник успевао да оствари пуноћу пблика и како јеумео да удахне живот мермеру.На слици видимо једноодбожанстава на источном фронтону.Наунутрашњем фризу храма, оствареном у јонском стилу, осећај за ритам изражен је у призоримакоји илуструју поворку грађана за време панатенејских светковина. Све скулптуре су првобитнобиле обојене у црвено, окер и смеђе, на модрој основи.Други храм по важности на Акропољу јеЕрехтејон, посвећен митском краљу Атине. Овај храм је урађен у јонском стилу, мањих једимензија али је значајан по томе што се на њему налате стубови у облику женских фигураКаријатиде. Овакав архитектонски стил је био иновативан и непоновљив. Стилиноване женскефигуре које својим главама придржавају свод терасе дају необичан и надасве очаравајући призор.

Слика 45: Детаљ источног фронтона Партенона, Суђаја

Слика 46: Водоноше са непрекидног фриза Партенона

Слика 47: Детаљ са унутрашњег фриза са поворком коњаника. Фигуре младића на коњима нижусе наизменично са фигурама младића који стоје, да би сеостварио ефекат природности идинамичности

Осликана керамика

У античко време комуникација се одвијала пре свега помоћу слика које се јављају на свимподлогама изложеним људском оку.Предмети за свакодневну употребу били сунајраспрострањенија средства визуелне комуникације.Посуде припадају реду најлепших грчкихпроизвода и нису имале само практичну примену већ и задатак да информишу, обучавају и забавете су представљале неку врсту илустрованих књига које су се могле читати са свих страна.Слике накерамици илуструју верске и митолошке чињенице, легенде и епове, призоре из свакодневногживота и обичаје.Црне фигуре постизане су танком глазуром на бази оксида гвожђа, која је припечењу постајала црна.Детаљи су урезивани металним шиљком, што је омогућавало да се на тимместима види светлија подлога.Белим лаком су осликавана лица женских фигура. Преосликавања људских фигура вазе су биле украшаване геометријским облицима као што сутроуглови,спирале,меандри,линије, кругови док се прве људске фигуре појављују у 7 веку п.н.е.

Постоје два вида оликавања грчких ваза: Црно фигуралне и црвено фигуралне вазе.

Слика 48: Хидрија са црним фигурама

Слика 49: Основни облици грчких посуда

Наративно сликарство на пехару

Наградни пехари -У Атини су током игара одржаваних у част богиње Атене победницима дариванепанатенејске амфоре пуне маслиновог уља.Ове посуде су увек украшаване спортским призоримаи ликом богиње. На неглазираној површини приказан је призор младића који се утркују.

Слика 50: Призор атлетског такмичења

Пехар је доспевши у Италију донео и сазнања о техници, стилу, истприји и митологији.Сликар којисе сарађивао са грничарем осликао је пехар херојским призорима из Тројанског рата.Уметник јеморао да се суочи са неколико проблема.Требао је да ослика заобљену и уску површинупризорима пуним покрета, затим да наслика ликове једним јединим потезом кичице, као и да безупотребе перспективе успостави осећај простора између фигура.Фигуре на пехару уметникраспоређује у низу наизменично различитих акционих ритмова.На тај начин постигнута једраматичност радње.

РИМСКО ЦАРСТВO

Као наследници етрурске и грчке уметности Римљани су у принципу копирали грчка и етрурскауметничка дела са малим изменама или чак без љих. Напредак су римљани учинили у изградњидржавних и јавних објеката. Главно откриће има је био пун лук који су примењивали уархитектури аквадукта, и купола коју су користили приликом изградње храмова.Римљани супримењивали пун лук при изградњи јавних зграда. Постављана дуж више десетина километара,ова структура представљала је основу аквадукта који су доводили воду од апенинских извора доримских градова.Римљани су камене блокове заменили цементном мешавином.Употребом овемешавине омогућено је грађење сводова великих димензија. Још један од архитектонских изумаримљана је Форум, централно место града, отворени широки простор на коме се народ могаоокупљати постављати производе и тезге за продају, претеча данашњих тргова.

Слика 51: Колосеум

Колосеум

Колосеум је грађен 77-80.године н.е. и имао је 45.000 седишта. Основа грађевине је велика елипсаа спољашња фасада висока је скоро 50м. На сваком нивоу има 80 лучних отвора у којима су сенекада налазиле скулптуре које су с временом пропале или су уништене.Колосеум је урађен у 4нивоа, први ниво је украшен дорским стубовима, други ниво јонским а трећи ниво коринтскимстубовима, док је четврти ниво служио да држи цераду која је била постављена дуж ивицеколосеума која је служила да публици не иде сунце у очи. Под Колосеума је некада био поплочандаскама и био је покрета, испод њега су се налазиле просторије у којима су били затворени

гладијатори и звери које су кориштене за борбу.Арена је овални простор оивичен зидом иза ког сеналази подијум са царским троном и седиштима за званичнике.

Сводови и куполе

Сводови и куполе су најзначајнија тековина стваралачког умећа римске архитектуре.За времевладавине Хадријана изграђена је купола Пантеона чији је пречник у основи 43метра.Пропорционалност делова и целине храма чине ово дело изразитим примером класичнеархитектуре.Унутрашњост Пантеона оставља изузетан утисак због осећаја просторности исветлости која продире кроз округли прозор смештен на врху куполе.Купола је урађена у касетамакоје се смањују како се приближавају прозору. Унутрашњост храма је пространа и издељена унише у којима се налазе скулптуре богова.Сам храм је кружног облика док је прочеље храмаизграђено у класичном грчком стилу са коринтским стубовима.Техничка решења којима су секористили римски архитекти служила су као узор градитељима све до проналаска армираногбетона.

Слика 52: Пантеон

Слика 53: Пантеон, пресек

Вајарство

Римљани су се дивили грчким скулптурама док типичноримски стил у вајарству налазимо упортретима.Наручиоци уметничких дела више су ценили дирљив и реалистичан портрет него некуидеализовану слику.Вајари су представљали људе онакви какви су они заиста били безулепшавања и додворавања. Представљани су са свим својим манама и врлинама како физичкимтако и психичким. Због добро одрађених портрета данас успевамо да схватимо какав је карактер инарав имала портретисана особа, зато што су вајари до савршенства преносили одлике и особинепортретисаних.

Слика 54: Портрет старијег човека. На лицу уочавамо трагове година и републикански понос

Цар Константин

Слика 55: Попрсја Катона и Порције

Рељефи

Скулптуре су у доба Рима рађене у реалистичном стилу а теме које су обрађиване односе се напобеде генерала и императора, ратни плен и богове.

Трајанов стуб

Трајанов стуб је ремек дело вајарства и политичке пропаганде.Подигнут у част Трајанове победенад Дачанима.Висина стуба без постоља је 29,78 метара (са постољем 39,83 метара). Наспиралном фризу који 23 пута обилази стуб, дужине 200 метара, приказане су сцене из Трајановогвојног похода против Дачана(година 101/102 и 105/106). Укупно је приказано 2500 људскихфигура висине од 60 до 75 центиметара.Цар је присутан у 60 сцена.Представе римске војске дајуувид у одећу и оружје у 2.веку.

Подигнута десна рука на фигурама углавном је значила поздрав, мир и добронамерност.Управотакво држање има најчувенија античка статуа коњаника Марка Аурелија у позлаћеној бронзи.

Слика 56: Трајанов стуб

Слика 57: Марко Аурелије на коњу, 174. године. Споменик подигнут у славу императоровогтријумфа над Сарматима и Германима

Од паганске базилике до ранохришћанске цркве

Године 313.је Константинов едикт дао хришћанима слободу да исповедају своју веру. Великеранохришћанске базилике настале су из потребе за окупљањем великог броја верника под једнимкровом.Већина првих базили ка је више подсећала на античке храмове него на данашњекатедрале и цркве.

Пре тих првих базилика хришћани су се крили и молили у катакомбама на којима су оставилиприказе из библије, и неке симболе које ће користити у каснијим верским церемонијама.Углавном су на тим фрескама представљени пастири са овцама, што је представљало Исуса христакао божијег пастира а овце су представљале божије стадо тј. вернике и народ.

ВИЗАНТИЈA

Византијски стил потиче из Византиона (Цариграда), односно Константинопоља који је биопрестоница источног римског царства.Византијска уметности је била на свом врхунцу за времевладавине цара Јустинијанa.Сакрална архитектура одликовала се великим куполама коједоминирају над средишњим простором.Једноод ремек дела архитектуре овог периода подигнутоје у Равени, северна Италија. То је црква Сан Витале, подигнута половином VI века.Ова грађевинаима осмоугаону основу коју покрива купола и осам снажних стубова међусобно повезанихсистемом лукова. У унутрашњости задивљују разноврсност и богатство архитектуре и светлосниефекти.Контрасти светлости и сенке, бљештавило разнобојних и златних мозаика и обрађенмермер одају утисак упечатљиве источњачке раскоши.

Слика 58: Мозаик, Сан Витале

Мозаици у цркви Сан Витале

Сликама и скулптурама с обличјем императора одаване су Римске империје почасти какве суследивале владару.Фигуре на мозаицима Сан Витале представљају историјске личности, одевенеонако како је то дворским церемонијалом било предвиђено.Јустинијан је приказан са свиленимогртачем пурпурне боје која је била намењена само највишем рангу. На његовој глави је крунапрепуна драгог камења, а ореол око главе га одваја од обичних смртника који га окружују.У руцидржи посуду која се користи у Ефхаристији тј, црквеној церемониј, око њега се налазе црквенивеликодостојници , дворјани и у позадини видимо војнике, овим прказом се хтело показати којасу то три стуба државе а то су владар,црква и војска. Наспрам мозаика цара Јустинијана налази семозак царице Теодоре која је такође обучена у раскошну одору пурпурне боје, на глави носитакође круну од драгог камења док се иза круне злати ореол ако и код Јустинијана. Око царице сеналазе дворске даме. Царица у руци држи путир чиме се указује да и она учествује у Ефхаристијикао и њен супрук.Сјај злата и чисте боје су средства којима се творци византијских мозаика служекако би приказали величину и узвишеност двора источног царства. Ови мозаици одају раскош ибогатство Византије. Мозаик је израђен од малих тезера, пирамидалних стаклиђа који су гурани усвеж малтер и на тај начин се радио мозаик.Поред ова два мозаика у наосу цркве се налази имозаик голобрадог Исуса који је такође обучен у пурпурну тогу како седи на глобусу, десномруком предаје круну Св. Виталију.И овај мозаик је урађен у позлати, што заједно са осталиммозаицим одаје раскош и богатство простора.

Мозаици из Сан Витале у Равени са представом цара Јустинијана и царица Теодоре

Уметност покрштених варвара

У првој половини раног средњег века Европу заузимају варварски народи пореклом са севера иистока.Номадски народи су сматрани за изванредне мајсторе златарства, односнообрадеплеменитих метала и драгог камења (драгуљи, круне, коче за огртаче, пехари).Германско племеЛангобарда прихвата хришћанство под краљицом Теодором и са покрштавањем варварскауметност постаје израз хришћанске вере.

Свете књиге су на пергаменту руком преписивали монаси минијатуристи.Почетна словаосликавали су црвеном и модром бојом, златом и сребром.Скупоцени листови пергамента суповезивани корицама које су у злату украшене гравирањем и драгим

камењем. Слика 59: Копче

РОМАНИКА

Најоригиналнија одлика романике је нов начин употребе крстастог свода који са стубовима градиотвор лука.Труо цркве формиран је од низа оваквихотвора.Ребрасте кровне греде замењујукамене плоче и настављају се на стубове сачињене од снопова међусобно спојених, на које сепреноси вертикални притисак тежине свода.

После хиљадите године обележене страхом од смака света, у Европи се рађају нова нада и новиживотни занос.Градитељска активност се обнавља највише кроз изградњу цркава иманастира.Романичка црква, својом чврстом структуром и украсним формама изражава снажну ијединствену побожност хришћанског света.Цркве и катедрале су биле базилике изразитихдимензија, које на врхунцу романичког периода попримају облик латинског крста.Архитектонскаструктура заснива се на отвору лука покривеног крстастим сводом који почива на моћнимпотпорним стубовима.Код цркве Сан Микеле уочава се основа у облику латинског крста, код којесе краћи крак назива трансепт или попречни брод.Изнад трансепта се налази купола.Попречнипресек открива ребрасте греде које се спајају у сноповима потпорних стубова.

Библија исклесана у камену

У романичком периоду скулптура је још увек тесно повезана са архитектуром.Она украшавафасаде, портале и капителе казујући приче из јеванђеља и библијске догађаје, комбинујућиликове митолошких животиња са мотивима из биљног света. Архитекта и вајар раде раме уз раме,каошто су точинили на катедрали у Модени. Ова катедрала је добар пример романичкеархитектуре, њено прочеље се одликује избочинама, а линија крова је изломљена.Стил скулптураове цркве у савршеном је складу са строгим линијама грађевине.

Пизанска романика

У различитим крајевима Европе развијан је специфичан градитељски стил, заснован на локалнојкултурној традицији, утицају суседних земаља или по угледу на неке чувене грађевине.Ремекделоовог периода је пизанска катедрала, чија је изградња отпочела 1063.године. У XI веку Пиза јебила прворазредна поморска сила те привредни процват града оправдава величанственосткатедрале и пратећих споменика: кривог торња и крстионице. Грађевина је споља украшенанизовима лукова у белом мермеру.Јединствени торањ цилиндричног облика обавијашестоспратна галерија.Сваком предмету у катедрали придавана је велика важност.Проповедницеса којих је проповедано јеванђеље, балдахиниолтара, велики свећњаци и бискупски престо билису исклесани у мермеру и украшени рељефом.Главни портали из овог периода, израђени у бронзии украшени рељефом, сведоче о богатству појединих градова Италије у том добу.Бонано Пизано јеизрадио бронзане вратнице катедрала у Пизи и у Монреалу.

Слика 60: Монреалски клостер чија је свака страна дугачка 47 метара. Парови стубова носеоштре лукове.У позадини се види низ лукова у маварском стилу.

Покољ витлејемске деце

На овој фресци у Капели дељи Скровењи Ђото приказује типичан простор средњовековногграда.Две грађевине у типично тосканском романичком стилу дефинишу простор у односу напозадину плавог неба.Ђото са умешаношћу родитеља распоређује личности унутар ограниченогпростора.Десно група жена оплакује своју убијену децу, у средини џелат, који застаје у свомокрутном чину да би повећао болну зебњу покоља, одликује се невероватном изражајномснагом.Пластичност тела наглашена је наборима одеће.Ђото својим цртежима којипоједностављују форме саопштава вечиту трагедију насиља.

Покољ Вилемске деце

Описни и алегоријски призори

Богатство многих италијанских градова у првој половини XIV века учинило је да поштинске властивеличају начин живота грађана трговаца, занатлија и становника околних села.Пошто нисурасполагале другим средствима визуелног изражавања, заједнице су своју поруку благостања иупозорење да ваља чинити добра дела, поверавале сликама.Најпознатији пример оваквепропаганде и моралистичке поруке која се саопштава уз помоћ уметности је фреска алегоријепоследица добре и лоше власти, у згради градске већнице у Сијени, дело сликара АмброђаЛоренцетија које се протеже на око 14 метара.Амброђо Лоренцети се служио алегоријама,најчешће оличеним у женским фигурама симболичког значења.Да би се појачала снага поруке иолакшало препознавање поред слике исписано је име сваке од њих на латинском језику (мир,снага, разборитост, вера итд.)

ГОТИКA

Гoтички стил

Дoк је рoманичка архитектура масивна и често засењујуће сведена, готичка архитектура јепревасходно грациозна, заснована на новом, ребрастом систему изградње захваљући којем сувелики прозори одменили до тадашње велике „слепе“ зидне површине. И у сликарству искулптури, готички период уродио је префињеним плодовима, с фигурама неретко издуженим иосећањем лепршаве отмености.Каошто је случај био са романичком, и готичка уметност претежноје била у служби хришћанске цркве, мада је она дошла до извесног светског израза, нарочито кадасе развила у дворски стил познат као интернационална готика.

Слика 61: Линколнска катедрала

Порекло и утицај

Појам „интернационална готика“ односи се на мешавину одређених тенденција које су оставилетрага у уметничком стваралаштву разних земаља почев од око 1380., па до 1430.године.Елеганција позе и геста типична за готички стил у северној Европи спојена је овде с једнимновим занимањем за натуралистички детаљ.Нов уметнички приступ брзо се ширио, јер су сада иуметници били покретнији, а и дворови су се међу собом надметали у екстраваганцији иразметању богатсвом.

Теме

И у овом периоду вера је потала главни стожер на којем почива уметност, с тим што на значајувидно добијају и световне теме, како то, на пример, бива рукописним илуминацијама браћеЛимбург.Мада су књиге које су тројица браће украсила биле превасходно религиозне садржине, утим илуминацијама препознајемо право богатстволепих детаља које је проницљивоуметничкооко запазило у свакодневном животу.

Стилитехника

Интернационалнa готичка уметност често је упадљиво луксузна –та дела прављена су за богате, аобразоване опкровитеље који су умели да цене леп уметнички рад.Вилтонски диптих ипоклоњење мудраца, примера ради привлаче пажњу и по издашној употреби златног листа иосликане су са изванредном сензитивношћу.Уметници све маштовитије приступају темама,каошто је случај у архитектонској позадини Пизалове слике Свети Ђорђе избавља трапезутскупринцезу.

РЕНЕСАНСА

Ренесанса, препород културних идеја античке Грчке и Рима, процват је доживела у Европи 15.и 16.века.Утемељени на новом, наученом, посматрачком духу, сликарство и скулптура попримили сувише натуралистички карактер, а уметници су прибегавали перспективи како би у својим делимапредставили тродимензиналан свет, претпостављајући га духовном пространству које суприказивали средњовековни ствараоци. Колевка ренесансе била је Италија, где су богати банкарии трговци наручивали слике, скулптуре и фреске за цркве и палате.Фиоуре на сликама постале суреалистичније, а скулптпрални приказ нагог тела био је заснован на проучавању анатомије.Развојуљаних боја ослободио је уметнике свих ограничења која је подразумевао рад јајчаном темпероми омогућио им да експериментишу са слојевима боје.У Фландрији и Немачкој уметници сустварали изванредне олтарске слике и кипове, а природа је приказивана до најситнијегдетаља.Двадесетих година 16.века класични склар позне (високе) ренесансе почео је да губисвежину, а појавиосе маниризам, префињен стил који се одликовао пренаглашеном позом, бојоми перспективом.Уметност је у овом периоду доживела процват и на Далеком истоку.У Кини, увреме династије Минг, сликари су стварали огромне пејзаже.Композиције са цвећем и птицама, аразвијало се и наративно сликарство, комбинација технике туша и калиграфије.А у Јапану, утицајфилпзофије зена био је видљив на рефлексним сликама и параванима осликаним тушем на

златној подлози.Први пут после антике, сликарство је почело да ствара убедљиву илузијутродимензионалнпсти, са реалистичним фигурама смештеним у обједињени простор.Фигуре садаисказују веродостојна осећања.Док су Фирентинци неговали интелектуалистички приступуметности, Венецијанци су уживали у раскошном богатству уљаних боја.

Порекло и утицај

Ренесанса значи „препород“, а зачетник ове идеје био је Петрарка, италијански песник из 14века.Он је историју поделио на доба:златно доба класичне старине, мрачно доба после падаРимског царства и доба у којем сам живео, модерно доба у којем су античке вредности „поноворођене“. Мада класични текстови нису губили на значају током целог средњег века, Петрарка јегајио уверење да су он и његови савременици заслужни за поновнооживљавање грчких и римскихидеала и мисли после једног раздобља културне стагнације.Упоредос интелектуалнимпрепородом, процват је доживела и привреда а у градовима-државама Апенинскогполуострва.Око 1400. године трговци и банкари издвојили су се као најмпћнији грађани.Заразлику од племића, који су своје иметке и положаје добијали у наследство, новостворена средњакласа за свој новац је морала да се избори сама. Уместо да се клања смрти и бави се загробнимживотом, тај сталеж се отворено поносиооним што је могао да учини за друштвосада иовде, уовом животу.Подразумевало је то, поред осталог и стицање образовања у областима класичногправа, реторике и филозофије.Овај културни преокрет касније ће у 19. веку, бити названхуманизам.

Слика 62: Стварање Адама, Микеланђело

Теме

Хришћанство није ни најмање изгубило на снази у овом периоду, па су религиозне теме и даљебиле најчешћа преокупацијауметника.Било је међутим и оних који су оштро критиковаликорупцију у Римокатоличкој цркви што је у 16.веку довело до протестантске реформације. Почевод средине 15.века, на портретима је остало приметно једно ново псећање самопотовања.Покровитељи су сакупљали и дела с митплошким темама. Стил и технике

Сллкарство и скулптура постали су реаллистични, представљајући онај живи, видљиви свет уместода, каошто је то био случај у средњовековној уметности, употребом разних симбола приказујузбивања у царству небеском.Проналазак законитости перспективе поставио је чин уметничкогстварања на рационалну основу, тако да је сада са математичком прецизношћу могла да сеизрачуна, рецимо, дубина или пропорције.С техничког гледишта, прелазак на уљане боје дао јевећу слободу уметницима.

Мазачо

Мазачо је први великиреформатор сликарства.Његово најславније остварење су фреске КапелеБранкачи у цркви дел Кармине у Фиренци. Мазачу и његовом помоћнику Мазолину је поверензадатак да насликају призоре изгона Адама и Еве из Раја после првобитног греха, као и животаХристовог и чуда светог Петра. Теме су верске, али начин на који их Мазачообрађује је нов.

Слика 63: Леви зид Капеле Бранкачи. Христ налаже Петру да порезнику плати данак.Јединствена композиција садржи три фазе истог догађаја. Свети Петар је у њој насликан трипута, а порезник два пута

Изражајна средства

Мазачо дели површину на два широка појаса који потом нису подељени у засебне слике већпредстављају јединствене целине. Сликар се у потпуности удаљава од готског сликарства новимјезиком формиобликованих коришћењем ефекта светло-тамно( Кјаро –Скуро на италијанском).Он посматра стварност, али не улепшава фигуре већ их чини у већој мери људским, одева их уједноставну одећу, уливањем достојанства а не лепоте. Визуелна средства су пластичногкарактера: обликовање валером наглашава телесност а перспектива одређује положај фигура упростору. Мазачов реализам представља потврду важности људског рода.

Слика 64: Свети Петар пружа новчић порезнику, детаљ фреске. Фигуре су у просторпосатављене у перспективи а њиховообликовање је засновано на посматрању стварнихефеката светлости и сенки који телима дају волумен

Како приказати простор?

Почетком XV века, група уметника почела је да трага за начином приказивања дубине простора наравној подлози.Филипу Брунелескију се приписује заслуга за формулисање графичког системакоји на геометријски начин дефинише простор.Овај систем назван је линеарна перспектива и имаза циљ уређивање видика и одабирање угла посматрања. Централна перспектива била јенајчешће коришћена јер је омогућавала симетрично представљање простора, као и јасан погледна простор у првом плану, оном који је посматрачу најближи.

Слика 65: Панорама идеалног града, школа Пијера дела Франческе, уље на дрвету. Наметнутастрога централна перспектива омогућава да се виде ренесансне палате око трга којимдоминира храм кружног облика

Слика 66: Централна перспектива

Фирентинска катедрала или Санта Марија дел Фјоре је једна од најпознатијих италијанскихграђевина и симбола Фиренце. Црква је пета (или како неки сматрају четврта) по величини уЕвропи (после базилике Светог Петра у Риму, катедрале Св. Павла у Лондону, севиљске катедралеи миланске катедрале и све до данас највиша грађевина у граду. Дуга је 153 метара. Изградња јепочела 1296. али је због комплексности плана куполе, завршена тек 173 година касније - 1436. и тозахваљујући Филипу Брунелескију који је за овај подухват изумео посебну машину. Због дугогтрајања изградње катедрала је попримила и готичке и ренесансне облике.Купола катедрале којује конструисао Филипо Брунелески један од првих ренесансних сликара, архитекти,научника,проналазача...

Као и већина ренесансних уметника и Брунелески је био свестрана личност која се поредсликарства бавио и осталим научним дисциплинама везаним за уметност и истраживање.

Фирентинска катедрала

Небо изнад таванице

Андреа Мантења осликао је Собу младенаца Војводске палате у Мантови. Генијалним потезомупотребио је перспективу одоздо навише и насликаоопсенарски делић неба на таваници.Овајизванредни ефекат заснован на перспективи доживео је велики успех и успоставио традицијусводова осликаних призорима неба, венцима и лажним архитектонским елементима.

Слика 67: Андреа Мантења, таваница Собе младенаца

Слика68: Шема перспективе осликаног свода

Простор и светлост

Пјеро дела Франческа, био је значајан теоретичар перспективе.Један је од највећих уметника несамо периода ренесансе, него и свих времена.На његовим сликама предмети и људска фигураподлежу геометријским правилима, а око њих сликар гради архитектпнски прецизан и светаопростор.Дневна светлост осветљава сваки предмет и дефинише облике.

Слика 69: Пјеро дела Франческа, Бичевање Христово

Слика 70: Шема перспективе слике Пјера дела Франческе

Ботичели

Учени и начитани хуманисти учинили су да у поезији оживе антички грчки митови.Сликари су изтих митолошких приша црпили идеје за слике намењене украшавању раскошних ренесанснихвила.Слика "Пролеће", уметника Сандра Ботичелија је најчувенија митолошкаалегорија.Насликана је да би улепшала медичијевску вилу ди Кастело. Композиција је заснована

на централној перспективи коју одређује фигура Венере. Повијање грана дрвећа гради око богињенеку врсту зелене нише. Линије комопзиције крећу се од силе која покреће свет: љубави, лепоте,врлине-идеала хуманизма.

Слика 71: Сандро Ботичели, Пролеће

Леонардо да Винчи

Леонардо је најславнији интелектуалац ренесансног периода захваљујући мноштву његовихинтересовања: од војне архитектуре, преко анатомије, геометрије, астрономије, грађевинарства,хидраулике, физике доопште технике. Леонардо ди сер Пиетро да Винчи познат као Леонардо даВинчи (15. април 1452 — 2. мај 1519) је био италијански ренесансниархитекта, проналазач,инжењер, вајар и сликар.Био је описан као идеал "ренесансног човека" и као универзални геније.Познат је по својим ремек-делима, каошто су "Тајна вечера" и "Мона Лиза", а његови изуми седанас користе у модерној технологији, иако нису примењивани у његово доба. Помогао је развојуанатомије, астрономије, и грађевинарства.Његове слике се данас сматрају врхунским делима овог"универзалног генија" како су га често називали. Био је фасциниран мистеријом људског лица имогућношћу читања "покрета душе" кроз покрете и изразе лица.Леонардов портрет женефирентинског званичника тога времена "Мона Лиза" надалеко је познат по загонетном изразулица портретисане даме.Портрет "Мона Лиза" је први психолошки портрет насликан у историји тесе зато даје толики значај овом делу.

Живот

Његов живот је први пут описан у биографији Гиоргиа Васарија „Живот славних сликара...“ Како серодио пре заведене конвенције о именима Леонардо се звао именом које је значило „Леонардосин господара из Винче. Леонардо је сам потписивао своје радове као „Леонардо“ или „ЈаЛеонардо“ ( „Ио Лопнардо“). Многи аутори његове радова навода као радови од Леонарда а нерадови да Винчија. Име свога оца наравно није употребљавао због свога нелегитимногпорекла.Леонардоје растао са својим оцем у Фиренци. Око 1466.године је постао ученик сликараАндрејеа касније је постао независан сликар у Фиренци. Леонардо учи занат у уметничкојрадионици Андреје 1466. Андреја је био водећи фирентински кипар, златар и сликар. Био јеодушевљен цртежима младог Леонарда и примио га у своју радионицу, где Да Винчи почиње даради са многим познатим уметницима - Ботичелијем, Перугином.... У јуну 1472. Леонардо јепостаочлан сликарске братовштине, чиме је завршио

школовање.1476. Леонардо и Андреја по наручбини су насликали слику Благовести. Леонардо јенасликао предњег анђела и пејзаж.Разлика између ова два уметника види се у изради анђела.Око1482. године до 1499. године је радио за миланског војводу у Милану где је основао и властитиатеље са ученицима. Од 1513 – 1516 живео је у Риму где је у то време деловао сликар РафаелоСанти и Микеланђело.Иако са њима није одржавао контакте сматра се да је извршиоодлучујућиутицај на пресељење скулптуре Давида – мајсторског дела Микеланђела.

Сликар

Леонардо је јако познат захваљујући својим делима и мајсторском сликом каошто је„Посљедњавечера„ која је насликана 1498 године и „Мона Лиза„која се налази у Лувру у Паризу и насликанаје 1503 – 1506 –тих година иако се воде полемике дали је ову слику направио сам или заједнп санеким од његових ученика. До данашњих дана је сачуваноњегових седамдесет слика али ни једнањегова скулптура.Леонардо је често планирао велике слике са великим бројем пројеката, нацртаи скица али нису биле завршене. Године1481. био је поверен да направи слику „Клањање трикраља“ али слику није завршио када одлази у Милано. У Фиренци је био поверен да направивелику и опсежну слику „Битка код Ангиарија“, док је његов ривал Микеланђело требао данаправи слику на супротниј страни зида. После разраде у небројаним скицама он је напустиосликање из техничких разлога.Користио је нови композицијски приступ - централна фигура сеналази напред и све је подређеноњој, док су остале фигуре и предмети у позадини, груписанитако да још више истичу централну фигуру.

Мона Лиза

Мона Лиза, Леонардово најпознатије дело, једнако је познато по иновацијама које користи усликарској техници, као и по мистериозном осмеху субјекта који Леонардо приказује.Ово дело јекохезија две технике које је он установио– сфумата(замагљено , магловито) икјаро-скура(светлотамно). Да Винчи је утицао на скоро све касније уметнике високе ренесансе, а пре свега наРафаела. У потпуности је изменио миланску школу, а утицао је и на школе у Парми, Фиренци идругим ренесансним центрима. Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих јевелики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметникаРенесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није семногоразликоваоод стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вештоодбацио ригиданначин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи сфумато, своју надалеко

популарну технику. Слика 72: Мона Лиза

Тајна вечера

Тајна вечера усресређена је на најдраматичнији тренутак у којем, према јеванђељу, Христсаопштава да га је један од његових ученика издао.Сцена је решена коришћењем централнеперспективе која се у позадини, кроз три прозора, отвара ка пејзажу.У овој композицији којауспоставља правилан и уравнотежен простор окп фигура, уметник приказује психологијуличности.Изрази лица и покрети откривају узнемиреност која попут таласа прелази прекп двегрупе апостола.Покрете и изразе лица који изражавају немир душе, Леонардо је, у црвенојоловци, скицирао током припреме за фреску.

Слика 73: Тајна Вечера, Леонардо да Винчи

Венецијанско сликарство

Млади венецијански уметник, Ђорђоне да Кастелфранко Венето под Леонардовим утицајемпотпуно усваја нова схватања пејзажа и отвореног прпстора, те моделује фигуре користећи благепрелазе светло-тамно који потпуно ублажавају чврстину контура.Однос светло-тамно Ђорђонепостиже градацијом боја, која пејзажу даје дубину, а телима пластичност. Дрвеће се разликујенаспрам неба, а боја одеће наспрам травњака.Дајући пејзажу велики простор, сликар постиже дафигуре и прича коју оне носе, губе чак и алегоријско значење.Боја је средство којим Ђорђонеизражава дубину пејзажа, ваздух и густину облака.

Слика 74: Ђорђоне, Олуја. Изненадни бљесак муње пресијава се на белим кућама и пара облакена зелено-сивом небу

Микеланђело Буанароти

Микеланђело Буанароти добио је од Папе Јулија II задатак да ослика свод Сикстинске капеле,простор који се и данас користи приликом избора новог папе.Буанароти, готово сасвим сам стваравеличанствено дело којим препричава најважнија поглавља Старог завета.Величанствени призорихришћанске митологије постављени су у архитектонски оквир који наглашава сваку сцену и свакуфигуру.Осам бочних поља облика троугаоног једра приказују Христове претходнике, док четиринешто већа поља истог облика, смештена у угловима, садрже библијске приче. Мишићава телаприказана су снажним линијама пуним изражајне снаге.

Техника сликања фреске

На груби слој креченог малтера, Микеланђело је поставио завршни, фини слој.По сушењу, наомалтерисаној површини остајала је фреска.

Слика 75: Микеланђело, Свод Сикстинске капеле

Давид

Ово дело Микеланђела представља ремек дело из доба ренесансе. Скулптура од мермера, висока5,17 m, представља библијски лик Давида у тренутку размишљања. Скулптура представља Давиданепосредно пре борбе са Голијатом, а извајана је као симбол средњовековне државе Фиренце ибио је оригинално постављен испред данашње Палате Векио, седишта фирентинскевласти.Скулптура је откривена 8.септембра 1504. године. На оригиналном месту од 1910.годиненалази се реплика скулптуре, а оригинал се од 1873. године налази у Галерији Академије (ит.Galleria dell'Accademia) у Фиренци где је заштићен од оштећења.

Слика 76: Микеланђело, Давид

Куполла цркве Светог Петра у Ватикану, такође дело Микеланђела, представља круну овехришћанске цркве.

Слика 77: Купола цркве Светог Петра

Рафаел Санцио

Природни склад његових добрих особина огледа се у делима префињене чистоће облика исавршеној равнотежи реалнпсти и идеалне лепоте.Сликајући велики број портрета, Рафаелпостиже исти склад стварне и идеализоване слике објекта, валера и тоналитета боја.

Атинска школа

У атинској школи приказани су највећи умови античке мисли окупљени под сводовима класичнеархитектуре Храма филозофије.Највећи филозофи антике, Платон и Аристотел, налазе се у центруслике на врху степеништа.На левпој страни Сократ разгпвара са групом ученика, док десно Еуклид,користећи шестар, размерава неку геометријску фигуру.У оквиру простора приказаног по свимправилима ренесансне централне перспективе, уметник је распоредио групе фигура упокрету.Гестови ликова одају њихове карактере и идентитет.

Атинска школа

БАРОК

Дoк се пoчетком XVII века у Европи афирмишу велике националне монархије, зачетнице модернихдржава способне да освоје свет, Италија је била расцепкана и политички слаба, али је Рим и даљебио центар уметности. Црква, присиљена да се супротстави ударима реформатора, била јепринуђена да се меша, а промене у уметности довеле су до рађања новог стила барока, термин сазначењем: бизаран, чудан. Бежећи од затворених облика и класицизма претходне епохе,архитекти и вајари тражили су нове димензије израза и стварали раскошна дела, препунасценских иновација и покрета. У потрази за новим ефектима у третману боје и простора, сликарису и даље интерпретирали религиозне садржаје, али су новине уносили и у пејзаж, портрет, као иу интерпретацију природе. У XVIII веку барок се проширио преко Алпа где досеже својневероватни домет у виду рококоа. Захваљујући раскошној уметности европских дворова ипапског Рима тако је рођена и грађанска уметност, више окренута реалности свакодневногживота, која је у Венецији и Фландрији добила прве центре свог развоја.

XVII век

Термином барок дефинисана је величанствена, екстравагантна уметност богата иновацијама итеатралним ефектима. Најиновативнији пројекти се реализују у Риму при Светој столици. Битобјашњења и тумачења је немогуће схватити уметничку и симболичку вредност балдахина.Кровни део балдахина у бронзи репродукује тканину којом се штитила еухаристија завремепроцесија, њено порекло је од сунцобрана које су носили древни краљеви. Терминбалдахин азијског је порекла и потиче од речи Балдак, античког имена града Багдада.

Слика 78: Балдахин у цркви Светог Петра, Рим

Ђанлоренцо Бернини

Ђанлоренцо Бернини је у мермерној скулптури постигао изузетну префињеност моделовања, којувидимо у делу “Аполон и Дафне“ направљеном за принца и кардинала Сципиона Боргезеа. Многицрквени великодостојници и папе показивали су интересовање за свет антике, као и за митолошкетеме. На делу “Аполон и Дафне“, бог Аполон прогони нимфу Дафне у коју је заљубљен. Да бипобегла од њега нимфа тражи од богова да се претворе у ловорово дрво. Ово, као и другаБернинијева дела, представљају “отворену“ структуру засновану на композицоним линијама којеиз основе воде навише. Бели мермер је обрађен са изузетном финоћом, до крајњих границаиздржљивости материјала. Група представља композицију облика који стварају илузију покрета иемоција које прожимају фигуре. Фигура прелепе Дафне постављена је на пањ. Њени прсти сепретварају у гранчице и пупољке ловора. Вешто користећи длетпо и остале алатке, вајар јеприказао разлику између коже, косе и дрвета.

Слика 79: Аполон и Дафне , Ђанлоренцо Бернини, мермер

Слика 80: Детаљ, Аполон и Дафне, Ђанлоренцо Бернини

Барок у Риму

Ђанлоренцо Бернини је именован за архитекту цркве Светог Петра, као и за надзорника свихрадова на папском двору. Трг Светог Петра је центар хришћанства и можда најпознатије инајфотографисаније место на свету. До краја средњег века циљ многих ходочасника, Бернини јеосмислио као замишљени и симболички загрљај мноштва верника, остварен колонадом у обликуелипсе. Стубови носе хоризонталне носаче са статуама 140 светитеља на врху. У центру елипсе,између две фонтане, уздиже се египатски обелиск висок преко 25 метара.

Слика 81: Трг Светог Петра, Ђанлоренцо Бернини

Слика 82: Базилика Светог Петра, Трг Светог Петра, Ђанлоренцо Бернини

Слика 83: Трг Светог Петра, Ђанлоренцо Бернини

Каравађово иновативно стваралаштво

Најиновативнији уметник сликарства XVII века био је Микеланђело Меризи, рођен у Каравађу, покојем добија надимак. Његов опус, један је од највећих домета историје уметности. Оригиналностњеговог стила очарава и узнемирује, али има и огроман утицај на сликаре и ван граница Италије.

Један од најупечатљивијих елемената Каравађовог сликарства јесте виталност насликаних ликова.Библијски ликови насликани су реално по живим моделима, без улепшавања, са свим људскимособинама. Црквени наручиоци радова су овај реализам сматрали омаловажавањем у односу насветост тема које је приказивао. Богородице су поседовале народну лепоту, а свеци оронуласељачка лица.

Светлост и сенке: снажан контраст

Експресивни језик Каравађовог сликарства заснива се најпре на контрасту светлости и сенке.Светлост која обасјава ликове не потиче од сунца, већ је вештачка и околни амбијент оставља утами. На слици “Мадона из Лорета“, приказана је неуобичајена представа Марије која стојинаслањајући се на “свети дом“, насликан са фасадом са које се круни малтер. Двоје сиромахапролазника са обожавањем исчекују божанско провиђење.Човекова стопала, одувек боса ииспрљана земљом, виде се у првом плану. Оштра светлост истиче детаље који су изазивалипротесте свих који су слику сматрали богохулном и ружном.

Слика 84: Мадона из Лорета, Микеланђело Каравађо, уље на платну

На слици “Бекство у Египат“ радња се одвија у сумрак. Анђео звуцима виолине помаже Христов,Маријин и Јосифов одмор у њиховом бегу од Ирода. Свети Јосиф у рукама држи музички записчије су ноте потпуно читљиве.

Слика 85: Бекство у Египат, Микеланђело Каравађо, уље на платну

Велики европски мајстори

Нови наручиоци уметничких дела били су богати грађани који од уметника траже лаичке темепригодне за улепшавање домова. Долази до наглог развоја жанра сликарства и мртве природе.Илуструју различите видове свакодневног живота као и приказе неживих објеката.

У XVII веку у Холандији долази до снажног напретка, захваљујући прекоморској трговини саИндијском компанијом. Ово благостање бележе и најбоље приказују сликари ентеријера, међукојима је један од највећих био Јан Вермер.

Платно са слике “Разговор“ приказује унутрашњост једне холандске куће, са типичним прозоромод мутног стакла. Ликови-мушкарац и жена, седе недалеко од прозора да би их обасјали зрацисунца. Џентлмен обучен по моди из седамнаестог века седи за столом са девојком која изгледавеома радосно због овог сусрета. Иза фигура налази се окачена географска карта која је била честмотив на холандским сликама.

Изражајна средства

Студија светлости у амбијенту ентеријера представља први елемент који одређује сликарствохоландских уметника. Вермер је такође вешт у дошаравању перспективе. Ефекат дубине оствариоје диференцирањем димензија фигуре најближе посматрачу и оне у другом плану. Изражајностликова је још један од елемената који захтева анализу: девојка се смеши што показује њенодушевно стање.

Слика 86: Разговор, Јан Вермер, уље на платну и Шема осветљења

Златни век у Шпанији

Шпанија у седамнаестом веку такође достиже свој максимални уметнички и културни развој.Шпански уметници школовани у Риму инспирисани су италијанском уметношћу која представљаузор читавпј Европи. Највећи шпански сликар тог времена био је дворски сликар, Дијего Веласкез.Његово најпознатије дело је “Краљевска породица“, или “Младе племкиње“. Веома комплексанрад, представљен као позорница са које нас ликови гледају у очи и позивају да им сепридружимо. У левом доњем углу упшавамо сликара, Веласкеза који ради на огромној слици чијисе садржај не види. Две особе, као да смо то ми, посматрачи,

виде се у огледалу које виси на зиду. У центру композиције и пажње свих осталих, окруженадворским дамама и другарицама у игри, млада инфанткиња Маргерита, приказује своју новухаљину. Уметник користи оригиналне композиционе и перспективне поступке: велико платно упрвом плану, фигуре у различитим простпоним положајима, сликар иза свог платна, дворјанин настепеништу у позадини, сенка која захвата већи део слике и светлост која истиче ликове.

Слика 87: Краљевска породица, Дијего Веласкез, уље на платну

Слика 88: Детаљ, Маргерита, одраз у огледалу

При светлости свеће

Велики сликар, Ел Греко, био је један од првих који на сликама експериментише са вештачкимосветљењем. На слици “Дечак који дува у угљен“, лице дечака је обасјано одсјајима зажареногугљена. Осветљење је доминантан мотив. Када је тачкасто, односно када потиче из малогсветлосног извора, представља се на различит начин од сунчеве светлости.

Слика 89: Дечак који дува у зажарени угљен, Ел Греко, уље на платну

Мртва природа

Међу темама жанр-сликарства, мртва природа заузима најважније место. Ради се о представамаразличитих неживих ствари: воћу, цвећу, бокалима, чашама и сличном. Слике овог жанранајчешће су наручивали богати грађани. Мртве природе са цвећем и воћем су често алегоричногкарактера, односно нису само прикази свакодневних предмета, већ имају и концептуално илиморализаторско значење.

Слика 90: Мртва природа са воћем и поврћем, Пјер Паоло Бонци, уље на платну

Слика 91: Мртва природа, Е. Башенис, уље на платну

Слика 92: Мртва природа са музичким инструментима, Е. Башенис, уље на платну

XVIII век

Апсолутистичке монархије подстицале су развој барока, чији је грандиозни и раскошни карактеродговарао захтевима и потребама крунисаних глава. У томе су европски дворови имали самоједан узор: Версај, дворац француског краља Луја XIV. Ова палата, била је краљевска резиденцијаод 1682. до 1789. године. Палата нема стилске карактеристике римског барока, али својомкласичном грандиозношћу и луксузом унутрашње архитектуре и намештаја пример је без премца.Површина дворца је 67.121 m², од којих је око 50.000 отворено за јавност. У њему се налази 700соба, 2.512 прозора, 352 димњака (у 18. веку 1252), 67 степеништа и 483 огледала. Ту су и око 6000

уметничких слика, 2.100 скулптура и 5.000 комада намештаја и других уметничких предмета. Паркдворца Версаја простире се на 815 хектара (8.000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови.Парк садржи 200.000 стабала дрвећа и 50-ак већих фонтана. Он обухвата више објеката и локацијакао што су: велики и мали Тријанон, краљичино село, велики и мали канал, менажерија,пранжерија и Щвајцарско језеро. Краљ се успротивио савету својих архитеката да изграде сасвимнов дворац, тако да је ловачки дворац током времена адаптиран и уклапан у ново здање. Прво супопуњени опкопи и грађевина Луја XIII у облику слова U (Corps de Logis) је у периоду од 1668. до1671. добила тзв. „капут“. Грађевина је уместо касније изграђене Галерије огледала имала великутерасу над баштенском страном галерије у приземљу. У јужном крилу старог дворца направљенаје

краљичина дворана, а у северном краљева. Од 1678. дп 1684., Жил Арден-Мансар је надградиотерасу и суседне салоне Галеријом огледала и створио салоне рата и мира. Тако је затворенаглавна фасада Corps des Logis. Оригинално равни сводови прозора су прерађени у лучне, којиодговарају облику огледала у галерији. Грађевине су груписане око низа дворишта у центру,заједно чине велики део града, и оријентисане су тако да воде ка срцу дворца. Велико„Министарско двориште“ се надовезује на „Краљевско двориште“ и на крају на мање „Мермернодвориште“ испред првобитног ловачког дворца. Главна зграда старог дворца је служила каорезиденција краља и његове породице, док су пространа крила и остале зграде служиле задворјане.

Баштенска фасада дворца је декорисана у стилу француског класицистичког барока. У архитектуридоминирају хоризонтале, и само стубови и украсне скулптуре разбијају строгост фасаде одпешчара. Завршна балустрада на другом спрату је украшена каменим вазама и представаматрофеја. Фасада окренута према граду је рађена у старијем прилагођеном стилу мермерногдворишта. Изграђена је од цигле са истакнутим елементима од пешчара. Сен Симон је описаоконтраст архитектонских стилова Версаја као „диван и ружан, па зашивен“

Палата није била резервисана само за племство; ући је могао свако ко је поседовао шешир и мач.Обичан народ је имао приступ дворанама Версаја. Краљевска породица је тако и обедовала уприсуству јавности. Познато је да је Марија Антоанета родила своје прво дете у соби препунојппсматрача. Приступ дворцу није значио и могућност контакта са дворјанима. Контакт саслужбеницима и дворјанима је био могућ само поштпвањем устаљених дворских правила ипосредника. Да би се забавили беспослени дворјани у Версају су организовани балови, прославе итурнири. Лично је краљ био организатор редовних забавних вечери у својим апартманима. Поредсталних банкета, маскенбала и извођења опера, повремено су организоване вишедневнепрославе које су својом блиставошћу и бројем званица служиле да увеличају краљеву славу.

Слика 93: Версај

Галерија огледала

У центру дворца, на првом спрату и целом његовом дужином простире се 75 метара дуга и 10метара широка „Галерија огледала“ (такође позната као „Галерија Луја XIV“) која повезује салонерата и мира. Салони су некад били ходници ка апартманима краљевског пара, где је салон ратабио намењен краљу, а салон мира краљици. Галерија огледала повезује апартмане краљевскогпара. Галерија украшена са 30 слика на таваници уоквирених штуко украсима које глорификујукраља, 357 огледала, и мраморним пиластерима оставља изузетан утисак на посетиоца.Седамнаест великих огледала одговара истом броју лучно засвођених прозора на баштенскојфасади. Огледала рефлектују слику парка и светлост Сунца по дану, док ноћу рефлектују светлостсвећа.

Галерија огледала је коришћена и за прославе, али јој је основна функција била функција дворскепроменаде, где су се дворјани окупљали у нади да ће срести краља. Пошто није било дозвољено

директно се обраћати краљу, надали су се да им се он обратити или да ће их повезати некиутицајни посредник. Величина дворане је била намерно одабрана тако да се на дистанци можемимоићи са нежељеним саговорником.

У средини галерије налази се пролаз ка централној спаваћој соби. Некада је ту бип салон који јеповезивао собе краља и краљице. После смрти Марије Терезе соба је изгубила ову функцију, па јекоришћена као соба за облачење, а од 1701. као помпезна спаваћа соба Луја XIV. То је било местогде су се одвијале чувене церемоније краљевог буђења и починка, који је ту у центру свог дворцаи своје државе симболизовао дневни циклус Сунца и своје краљевине. У овој соби је и умро 1.септембра 1715.

Слика 94: Версај, галерија огледала

Паркови

Као и дворац, и паркови су служили глорификацији краља Сунца. Вртови су препуни отворенихили сакривених алузија посвећених краљу. Фонтане и скулптуре приказују теме из митологије којесе симболично односе на Лујеву владавину. Паркови се терасасто пењу према дворцу што такођесугерише краљев положај. Звездаста раскршћа су постављена свуда по парку, али главне стазеводе ка доминантној оси која се простире од великог канала до дворца и даље према граду. То јесимбол путева који сви воде до краља. Близу главне зграде дворца налазе се два вештачка језераукрашена скулптурама које симболизују реке Француске.

Од северног и јужног крила дворца нижу се декоративне скулптуре и вазе. У удаљеној зони паркапонављају се сале дворца, овај пут реализоване на отвореном. Салони су симулирани измеђудрвећа и живица, украшени скулптурама, фонтанама и обликованим баштенским биљкама. Једнаод најпознатијих атракција је Мансарова кружна колонада фонтана.Сам Луј XIV је написао првиводич по своме парку у којем је предложио најлепши пут обиласка паркова. За доставу воде упаркове развијен је систем аквадуката и водопада.

Слика 97: Версај, парк

Лавиринт

Лавиринт из Версаја је био парк трапезног облика, површине нешто веће од једног хектара, који сеналазио у „малом парку“.Био је богато украшен као део дворске палате.Први планови за лавиринтсу начињени 1661, док је изградња почела 1664.У периоду 1672—1681.парк је украшен са 39фонтана. Све оне су биле осликане призорима из Езопових (Лафонтенових) басни. Свака фонтанаје имала и исписан афоризам Исака де Бенсерадеа који се односио на одговарајућу басну.Ово нијебио уобичајени лавиринт у које је потребно пронаћи излаз или циљ, већ је организован тако да сепоред сваке фонтане прође тачно једном. Одржавање лавиринта је било скупо, па је каснијеостављен пропадању. Коначно је уклоњен 1774.и претворен у парк под именом „краљишин врт“.