ПРИЈЕДОР ГОДИНА XLIII • БРОЈ 2235 • ЦИЈЕНА 1KM ... · 2018-07-20 · ЗАХВАЛНИЦА ПРИЈЕДОРСКОМ ЦРВЕНОМ КРСТУ Друштво

e-mail:[email protected] www.kozarski.com

ПРИЈЕДОР 20. ЈУЛ 2018.ГОДИНА XLIII • БРОЈ 2235 • ЦИЈЕНА 1KM

ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ “ДОБРО ЈУТРО,

КОМШИЈА 5’’

УТИСЦИ СА ПРВЕНСТВА

У РУСИЈИ

ЗАХВАЛНИЦА ПРИЈЕДОРСКОМЦРВЕНОМ КРСТУ

Друштво Црвеног крста БиХ

Генерални секретар Друштва Црвеног крста БиХ Бранко Леко у четвртак је по-сјетио новоотворене просторије приједорске Градске организације ЦК на Пећа-нима, гдје им је, уз пригодне поклоне, уручио захвалницу за све оно што чине и што ће чинити на хуманитарном плану.- Црвени крст Приједора у самом је врху републичких организација, у што сам се увјерио током санирања посљедица катастрофалних поплава 2014. године - рекао је Леко. Он је оцијенио да је мало градских власти које, кроз обезбјеђење бољег и адек-ватнијег простора за хуманитарни рад, препознају значај и улогу мисије Црве-ног крста, с чим се сложио и секретар приједорског ЦК Зоран Веселиновић. Р. Р.

ХРАНА „ПОД ЛУПОМ“ ИНСПЕКТОРА Доласком топлијих дана, инспекција за храну појачала је контролу намирни-ца у свим продајним објектима. Прије-дорчани могу безбрижно да купују све намирнице, јер се храна контролише свакодневно. Сва храна која је до сада узоркована, потпуно је исправна. Узор-кује се храна из свих угоститељских објеката на подручју града и свих прех-рамбених објеката. Главни инспектор за храну, Наида Стегић, истакла је да је ‘’под лупом’’ брза храна, сладолед, ко-лачи, месо и месни производи, млијеко и млијечни производи и јаја.

И. П.

СТАНОВИ ЗА ПЕДЕСЕТ КОРИСНИКА НА ПЕЋАНИМА

Прочитајте: КВАЛИТЕТ ПШЕНИЦЕ ДАЛЕКО ОД ОЧЕКИВАНОГ * КО ИМА ПРАВО НА ЛИЧНУ ИНВАЛИДНИНУ? * КРИВИЧНА ДЈЕЛА У ОПАДАЊУ * ТРИНАЕСТО ДРУЖЕЊЕ МЈЕШТАНА ЛУЖАНА * ВЕЧЕ ПРИЈАТЕЉ-СТВА У ПУХАРСКОЈ

Борис Латиновић

аутор књиге „Мундијал кроз историју“

ДРУШТВО • ДРУШТВО

2. 20. јул 2018. “Козарски вјесник”

Пећани: СТАНОВИ ЗА 50 КОРИСНИКА

Стамбено питање коначно је ријеши-ло 50 породица из категорије избјеглих и расељених лица. Они који су добили кључеве стана, нису крили задовољство што толико година након рата имају сигу-ран кров над главом. Зграда је изграђена у оквиру Регионалног стамбеног програма у БиХ. Ријеч је о стам-беним јединицама које су предате на ко-риштење на принципу социјалног непрофит-ног становања. Мини-стар за избјеглице и

људска права у БиХ Семиха Боровац, ре-кла је да је ово трајно рјешење за проблем који постоји од завр-шетка рата. - Битно је што ће п о -

р о -д и ц е бити тре-тиране по мо-делу социјалног ста-

новања. То значи да су локалне заједнице преузеле обавезу да помогну овим људи-ма у даљем одрживом становању. Ово је ин-тегративан пројекат, јер смо сви заједно укључени у рјеша-вање стамбених пи-тања лица која долазе из Србије, Хрватске и Црне Горе, али и оних који стамбено рје-шење траже унутар тих држава - рекла је Боровчева. Ово је прва зграда из овог пројекта која је завршена на простору Српске, а планирана

су укупно 284 стана.- На овај начин ћемо ријешити дио лица која користе алтерна-

тивни смјештај. П р и ј е

м ј е -

с е ц д а н а

почела се гра-

дити и зграда од 20 станова која се одно-си управо на распуш-тање алтернативних смјештаја у РС - рекао је министар у Влади РС за избјегла и ра-сељена лица Давор Чордаш.Ђанлука Ванини, шеф Одјељења за друшт-вени развој, цивилно друштво и прекогра-ничну сарадњу при Делегацији ЕУ у БиХ, рекао је да је ово дио регионалног пројекта у који је ЕУ уложила преко 49 милиона КМ. - Досад смо рекон-струисали преко

30.000 домова. Циљ нам је реинтеграција људи који су због рата морали да напусте своје домове - навео је Ванини. У оквиру пројекта, у Приједору се гради још једна зграда са 32 стана. Пројекат се реализује уз подршку ЕУ као највећег до-натора, са учешћем од око 450 мили-она КМ, те САД, Италије, Њемачке, Норвешке, Швај-

царске, Данске, Тур-ске и других земаља донатора, уз подршку УНХЦР-а, ОЕБС-а и Развојне банке Савје-та Европе.

Р. Речевић

З. Јелић

Ово је прва зграда из Ре-гионалног стамбеног про-грама у БиХ, која је завр-шена на простору Српске, а планирана су укупно 284 стана

Сарадња локалне, републичке и државне власти са страним донаторима

Свима који су омо-гућили изградњу ове

зграде, у име корисника захвалио се градоначелник Ми-

ленко Ђаковић. - У тренутку кад се овај велики про-грам појавио, Приједор је био најс-премнији од свих локалних зајед-

ница у БиХ. И данас први на кориштење дајемо ову зграду

са 50 станова - изјавио је Ђаковић.

Трајно стамбено рјешење

АКЦИОНИМ ПЛАНОМ ДО 1.000 РАДНИХ МЈЕСТА

Савјет за образовање и запошљавање града Приједора

- Запошљавања у Приједору ће се, углавном, дешавати код нових инвеститора који планирају отварање 380 но-вих радних мјеста, уз гене-рална очекивања да се број запослених у Приједору по-већа од 5 до 7 посто или за 750 до 1.000 нових радних мјеста - рекао је Бранислав Вујасин, пројект-менаџер у Развојној агенцији „Преда - ПД“, образлажући Акциони план запошљавања у овој години, који је разматран на сједници Савјета за образо-вање и запошљавање града Приједора. Вујасин је нагласио да се много очекује од постојећих програма обуке за дефи-цитарна занимања, које финансира Међународна организација рада “Ило”.

Пројекат “Конкурентна знања и вјештине за одржива радна мјеста” већ сада даје добре резултате. Он је додао да се десетина младих људи обучава или је већ обучено за пластеничку производњу

или дефицитарна занимања попут специјалиста у ај-ти технологији и заваривача миг и маг поступком. У склопу пројекта“Конкурентна знања и вјештине за одржива радна мјеста” отворен је јавни по-зив за тапетаре, па користим прилику да позовем сва не-запослена лица на евиден-цији Бироа за запошљавање Приједор да се јаве Бироу, односно у Машинску школу Приједор, да би имали дру-гу шансу, односно могућност запослења - навео је Вујасин и оцијенио да ни Приједор, као уосталом ни друге опш-тине у Републици Српској, није имун на појаву депопу-лације.- Због тога се у Акционом плану за ову годину посебно инсистира на запошљавању лица млађих од 40 година, у околностима кад је за те намјене издвојено 940.000 марака и кад је број незапо-слених и запослених лица скоро изједначен - закљу-чио је Бранислав Вујасин, пројект-менаџер у Агенцији „Преда - ПД“. Савјет за образовање и за-пошљавање града Прије-дора окупља представнике свих релевантних градских организација, институција и установа од значаја за про-цесе образовања и запо-шљавања.

Са сједнице Савјета

Бранислав Вујасин: много се очекује од обуке за

дефицитарна занимања

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХАРепублички хидрометеоролошки завод

Представници Републичког хидрометеоролошког завода у Приједору су презентова-

ли резултате мониторинга квалитета ваздуха. Аутомат-ска станица за континуира-но праћење квалитета ва-здуха, недавно инсталирана на подручју Хидрометеоро-лошке станице Приједор, мјери основне компоненте загађујућих материја у вазду-

ху. Прекорачењe граничних вриједности забиљежено је код суспендованих честица,

рекла је начелник Одјељења за заштиту животне средине у Републичком хидрометео-ролошком заводу, Ранка Ра-дић.- Проблем прекорачења леб-дећих честица имају велики eвропски градови и проблем загађења ваздуха присутан

је у цијелом свијету. Лебдеће честице су забиљежене и у Бањалуци, Броду, Сарајеву, Зеници и у свим градовима БиХ. У наредном периоду требало би да се дјелује да се те честице контролишу и смање - рекла је Радићева.Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да грађани Приједора удишу квалитетан зрак, без обзи-ра на поједине параметре, јер такве параметре и много горе, по његовим ријечима, имају градови Српске и Ев-ропе. Пројекат ‘’Развој капа-цитета за интеграцију гло-балних климатских промјена у политике и одлучивање о

развоју’’, који је презентован у Приједору, реализује Ми-нистарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Репу-блички хидрометеоролошки завод.

И. Пекарић

Обилазак опреме у Хидрометеоролошкој станици Приједор

ТИМ ПОВОДОМ • ТИМ ПОВОДОМ

3.20. јул 2018.“Козарски вјесник”

МЛАДИ И АКТИВ ЖЕНА СТУБ ЈАЧАЊА ДНС-а

Предсједник Организације младих ДНС-а Боривоје Обрадовић рекао је да је главни задатак мобилисање чланства младих, да изађу на избо-ре и гласају за ДНС.

- Ми смо једна од најбољих и најор-ганизованијих организација младих. Још увијек нисмо најбројнији, али то нам остаје као циљ за сљедеће три године - рекао је Обрадовић. Главни одбор Организације жена ове странке одржао је четврту сјед-ницу. Предсједница Организације жена ДНС-а, Слађана Илић, рекла је да су жене ове странке у прет-ходном периоду организовале низ хуманитарних активности.

- Са ове сједнице изашли смо задо-вољни стањем у појединим одбори-ма, односно можемо рећи да жене у свим одборима у РС никада нису биле спремније за Опште изборе, као што је то случај сада - рекла је Илићева. Сједници је присуствовао замје-ник предсједника ДНС-а Недељко Чубриловић који је истакао да Ор-ганизација младих и Актив жена имају велику подршку руководства Странке. - За нешто више од три године, Организација младих постала је унутар ДНС-а једна од најоргани-зованијих цјелина. Од младих и од

Актива жена очекујемо да ураде велики посао за предстојеће парла-ментарне изборе - рекао је Чубри-ловић.Протеклог викенда више од 300 чланова организација младих и жена Демократског народног савеза Републике Српске учествовало је у уређењу Националног парка „Коза-ра“. Члан Главног одбора и шеф Медија тима ДНС-а РС Лејла Решић иста-кла је да су млади у овој странци врло активни и да се велики број омладинаца одазива на радне ак-ције широм Српске, које су постале традиција.- Овај пут желимо да вратимо дух старих радних акција, да се мало вратимо природи, да покажемо нашу одговорност и према природи и људима, да се одморимо од мо-билних телефона и таблета, да се вратимо природи, да се вратимо контакту и можда неким истинским вриједностима - рекла је Решићева.Сједници је присуствовао члан Предсједништва ДНС-а Дане Ма-лешевић и потпредсједник ДНС-а Дарко Бањац и генерални секретар Странке Драгутин Родић.

И. Пекарић

Организације младих и жена Демократског народног савеза одржали су сјед-нице на Козари, на којима су анализирали резултате досадашњих активности и донијели планове с акцентом на предстојеће изборе

Сједница на Козари

Предсједник Организације младих ДНС-а Боривоје Обрадовић

Замјеник предсједника ДНС-а Недељко Чубриловић

Полицијска управа Приједор

КРИВИЧНА ДЈЕЛА У ОПАДАЊУ

Полицијска управа Прије-дор, у посљедњих пет го-дина, биљежи континуиран пад евидентираних кривич-них дјела и нарушавања јавног реда и мира, рекао је новинарима начелник ове управе Далибор Ива-нић. Број кривичних дјела у овом периоду смањен је за 20 процената. У првих шест мјесеци ове године, евидентирана су 472 кри-вична дјела, међу њима су убиство у Козарској Ду-бици и саобраћајна нез-года по НН извршиоцу са смртно страдалим лицем, која су одмах расвијетље-на. Иванић је додао да је у првој половини године рас-вијетљено 73 посто свих кривичних дјела. Он је на-гласио да је, у посљедње вријеме, на подручју које покрива ПУ Приједор иден-тификовано 95 миграната, те да свакодневно имају контакте са граничном по-лицијом. Горан Микановић,

начелник Сектора крими-налистиче полиције, рекао је да је Полицијска управа Приједор самостално, али и у сарадњи са управом за организовани и тешки кри-миналитет РС, реализова-ла више акција усмјерених на откривање извршила-ца кривичних дјела, међу којима је и акција ‘’Фалси-фикат’’. Сретоја Вујановић, начелник Сектора полиције, нагласио је да је из области нарушавања јавног реда и мира у току првог полуго-дишта евидентирано 239 прекршаја, што је у односу на прошлу годину скоро 13 одсто мање. У Полицијској управи Приједор у истом периоду евидентирано је 12.600 прекршаја из об-ласти безбједности сао-браћаја. Из саобраћаја је искључен 1231 возач, од чега 80 посто због вожње под утицајем алкохола.

Са конференције за новинаре

П. Ш.

КВАЛИТЕТ ПШЕНИЦЕ ДАЛЕКО ОД

ОЧЕКИВАНОГПриноси пшенице на под-ручју приједорске регије у просјеку су као и ранијих година, али неповољне временске прилике и влага смањиле су квалитет зрна. Руководилац приједорс-ке Канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопри-вреди Министарст-ва пољопривреде, шумарства и водо-привреде Републи-ке Српске, Данијел Егић, рекао је да на територији коју по-крива Подручна једи-ница Приједор постоји један откупљивач пшени-це “Млин Јелена” из Драк-сенића, а откупна цијена креће се од 0.25 до 0.27 КМ по килограму. Већи проце-нат откупне пшенице ће се користити за производњу сточне хране, а остатак који задовољава квалитетом за млинско-пекарску инду-стрију. Овогодишњи усјев који је требало да донесе добру зараду, изневјерио је произвођаче, који до краја ове седмице могу рачунати на исплату подстицаја од 200 КМ по хектару засијане

пшенице и пет фенинга по килограму предатог и отку-пљеног зрна од ресорног министарства, што би им могло дијелом намирити т р о ш - к о -

ве про- и з -водње. Ресор за пружање стручних услуга у пољо-привреди у Приједору ове године је у огледима имао 38 различитих сорти пше-нице. Располажу подацима о квалитету и приносима, а пољопривреднике пози-вају да им се обрате уколи-ко желе да сазнају нешто више о квалитету и особи-нама пшенице на нашем тржишту.

М. Стегић

Централна тема инфо-дана у При-једору био је програм „Креативна Европа“, кроз који се жели подстаћи развој културног, креативног и ау-диовизуелног сектора. Била је то прилика за многе да сазнају како да дођу до средстава за релизацију нових идеја или унапређење већ постојећих пројеката.- Добио сам доста корисних инфор-мација везаних за овај позив. Та-кође, сазнао сам податке о пројек-

тима те коме се обратити када кренемо у њихову реализацију - ре-као је Радован Егић из Удружења „Кнежевина Драготиња“. Из бањалучког ЕУ инфо-центра, који је организовао инфо-дан, пору-чено је да је циљ упознавање јавно-сти са бројним програмима на које се може аплицирати. Кроз овакве презентације жели се подстаћи про-активнији приступ програмима. - Једна ученица нам је рекла да ју је

изненадила једноставност како се може учествовати. Каже да људи из организације коју она представља наступају према овим пројектима веома стидљиво и са ставом да не знају како. А управо је потребан је-дан проактиван приступ, јер инфор-мације о свим пројектима су и те како доступне - рекао је представ-ник ЕУ инфо-центра Андреј Берета.Програм „Креативна Европа“ је у БиХ од 2014. године, и кроз њега је досад повучено око 2.500.000 евра. Из деска „Креативне Европе“ сма-трају да то може да буде и боље, те да овакви разговори могу да подстакну многе да реализују своје идеје и да аплицирају за средства. Поред овог, представљени су и неки други пројекти. Европа за грађане је програм ЕУ чији је циљ промо-ција концепта „активног европског грађанства” и пружање подршке укључивању грађана у процесе ев-ропских интеграција, док је „Хори-зонт 2020“ највећи ЕУ програм за истраживање и иновације који има буџет од готово 80 милијарди евра за период од 2014. до 2020. године.

З. Ј.

ПОДРШКА ПРОЈЕКТИМА ИЗ КУЛТУРЕКреативна Европа

Потребан проактиван приступ

Р у к о в о д с т в о СДС-а је водило конкретне разговоре и постигло договор са власником фирме А.Д. “Пољопроизвод” Приједор, које је власник земљишта, да ће фирма потпуно бесплатно пренијети

право посједа на носиоце домаћинства из ових породица и исте увести у посјед тамо гдје за то постоје услови. За земљи-ште које фирма А.Д. “ П о љ о п р о и з в о д ” Приједор држи у по-сједу, физички ће до-

маћинства увести у посјед, а тамо гдје то није случај, извршиће уговором код нотара пренос права посједа.Нажалост, актуелна локална власт, уз помоћ режима са републичког нивоа, својим опструисањем и незаконитом додјелом концесија дала је земљиште фирме А.Д. “ П о љ о п р о и з в о д ” трећим лицима и својим тајкунима због чега овај започети

поступак стоји на чекању скоро 20 година.СДС Приједор је успио пронаћи рјешење у разговорима са власником фирме и предлаже да се одмах закључе уговори о

бесплатном преносу права посједа, а коначно р ј е ш а в а њ е и питања в л а с н и ш т в а моћи ће се реализовати н а к о н п р е у з и м а њ а власти од стране СДС и СзП када ће СДС коначно п р е у з е т и управљање јавним евиденцијама које се

воде у Републичкој управи за геодетско-правне послове и посредством стручног надзора Управе осигурати законит упис ове популације у замљишним и катастарским

евиденцијама, а све у циљу рјешавања овог великог, животног питања, посебно за породице избјеглих и расељених лица града Приједора.

ЗАКУПЉЕН ПРОСТОР • ЗАКУПЉЕН ПРОСТОР



Оно што ове категорије треба да знају је да захтјев за оствари-

вање попуњавају у Центру за социјални рад. - Лица дођу у Центар, подне-су захтјев уз потребну доку-ментацију и овдје се проводи поступак о признавању тог права - утврђује се испуње-ност услова, те комплетност документације. Након при-знавања права, рјешења заједно са списковима се шаљу другостепеном орга-ну: Министарству здравља и социјалне заштите РС, које је надлежно за спровођење ове одлуке - рекла је дирек-тор Центра за социјални рад у Приједору, Милена Мио-драговић. Правник у Центру за социјал-ни рад у Приједору, Госпа Сајак Штиковац, рекла је да су запримили око 240 захтје-ва за остваривање права на

личну инвалиднину и да се тај број свакодневно повећа-ва. Уз попуњени захтјев које добије у Центру, лице мора да приложи и увјерење о пребивалишту на подручју Града, налаз о утврђеном

тјелесном оштећењу од 80 до 100 одсто, као и доказ да је инвалидитет наступио у периоду до 18. године и да зависи од помоћи и његе другог лица.- Лица са инвалидитетом која нису евидентирана у Центру

за социјални рад и није им одређен степен инвалидно-сти, треба да се обрате Фон-ду пензијско-инвалидског осигурања, Филијала Прије-дор, како би добила подат-ке о нивоу инвалидности и њеном настанку, након чега с тим документом могу под-нијети захтјев за личну инва-лиднину. Изузетак код лица са утврђеним тјелесним ош-тећењем од 80 до 100 одсто је код лица са оштећењем интелектуалног функциони-сања, код којих степен тје-лесног оштећења не мора бити утврђен за признавање овог права. И код лица са ин-

валидитетом која зависе од помоћи и његе другог лица постоји изузетак, а односи се на лица са оштећењем слу-ха преко 90 одсто обостра-но, код којих не мора бити утврђена зависност, али мо-рају имати утврђен степен тјелесног оштећења од стра-не надлежног органа - објас-нила је Сајак Штиковац.Личну инвалиднину не могу остварити лица која су ин-валидност стекла по основу учешћа у рату, те лица која су смјештена у установе со-цијалне заштите на терет буџетских средстава.

Центар за социјални радКО ИМА ПРАВО НА ЛИЧНУ ИНВАЛИДНИНУ?Средином јуна, Народна скупштина РС усвојила је Правил-ник о остваривању права на личну инвалиднину, чија је при-мјена почела 1. јула, а прва исплата очекује се у августу. За ову годину из буџета Владе РС одобрено је 2.000.000 КМ, а према процјенама Министарства здравља и социјалне за-штите РС, 3.200 лица са најтежим инвалидитетом мјесечно ће добијати по 100 КМ, до краја ове године

М. Стегић

Милена Миодраговић, директор Центра за

социјални рад

Госпа Сајак Штиковац, правник

За личне инвалидине мјесечно 100 КМ

Предсједник Градског одбора СДС Приједор, Милан Тубин

Српска демократска странка има и нуди конкретно рјешење по питању легализације и стамбеног збрињавања преко 4.000 домаћинстава избјеглих и расељених лица избјегличког насеља у Приједору

Српска демократска

странка:

ИМАМО РЈЕШЕЊЕ ЗА СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ 4.000 ДОМАЋИНСТАВА

Тубин:конкретнипотези



На овом мјесту себе ће пронаћи авантуристи, породице, прија-тељи, спортисти, рекреативци, сви који желе да се напуне по-зитивном енергијом и сви они за које су дружење, забава и рекреација смисао живота. Како је рекао предсједник Клуба ек-стремних спортова „Албатрос“, Драшко Анђелић, парк ће бити намијењен и младима и одра-слима. - Ако нас вријеме послужи у наредних 10 дана, успјећемо све да завршимо. Прошле го-дине смо почели да градимо овај парк, али нам је неврије-ме направило проблем, тако

да нисмо успјели почетком ове године да га отворимо. Остале су нам само финесе и одређена тестирања и онда можемо да га отворимо - додао је Анђелић. Парк се састоји од различитих висећих препрека, које су пози-циониране на високим стаблима у шуми, на висини до шест ме-тара изнад земље. Корисници парка крећу се преко платфор-ми и стаза, прелазећи са стабла на стабло, уз кориштење сигур-носне опреме, уз стално надгле-дање надлежне особе. Дирек-тор Националног парка “Козара” Драган Ромчевић рекао је да ће Авантура парк сигурно привући

велики број посјетилаца који дођу на Козару. - Карта за Авантура парк ће се посебно плаћати, настојаћемо да цијена карте буде што при-хватљивија, оријентационо за сада око пет КМ, још увијек ни-смо утврдили коначну цијену - рекао је Ромчевић. Отварање Авантура парка планирано је крајем мјесеца. Вриједност Пројекта је око 25.000 КМ, а подржали су га Градска управа, Туристичка организација Прије-дор и Туристичка организација РС.

М. Стегић

АВАНТУРА ПАРК УСКОРО НА КОЗАРИ

„НД ПИЛЕ ПРОМ“ у Горњим Орловцима

ПРОШИРЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ НА ЈОШ ДВИЈЕ ФАРМЕ

НА БАЊСКО ЛИЈЕЧЕЊЕ ОТПУТОВАЛО СТОТИНУ ПЕНЗИОНЕРА

Живинарска производња одувијек је била профи-табилна због брзог обрта

уложених средстава. Онај ко се бави овом производњом, може очекивати солидну зараду, али и обавезе и ризик. Приједорско предузеће „НД ПИЛЕ ПРОМ“ Приједор у овој производњи има велико искуство, због чега су од-лучили да ове године прошире производне капацитете. Поро-дица Шаренгаћа у производњу товљених пилића кренула је прије двадесетак година, када су стартовали са неколико сто-тина пилића по турнусу. Данас је та цифра премишила 30.000, а по ријечима Немање Шарен-гаће, млађег члана породице,

капацитети ће до краја године бити проширени.- Тренутна производња у неких два мјесеца, колико траје ци-клус това, је 35.000. То није до-вољно, због чега тренутно пра-вимо двије нове фарме у којима ће бити додатни капацитет за

још 21.000 товљених пилића. Људи су навикли на квалитет који имамо, јер сами припрема-мо храну за пилиће. Због тога и проширујемо производњу, да би у малопродаји имали довољно да задовољимо потребе купаца - рекао је Немања. У „НД ПИЛЕ ПРОМУ“ кажу да им је производња заокружена. Имају властити инкубатор, фар-му, клаоницу и малопродају на више локација у граду. Тренутно запошљавају двадесетак радни-ка, а када прошире производњу до краја године, уз нову техно-логију, тај број ће бити већи.

П. Ш.

Немања Шаренгаћа: - Навикли смо купце

на наш квалитет

Пензионер Ранко Вукић каже да му је Удружење пензио-нера изашло у сусрет чим им се обратио. У Бањи Врућици остаје десет дана, а боравак ће платити само 160 марака. - Оперисан сам и имам три бајпаса. Организација је од-лична. То што плаћам је више него повољно и свима који имају могућности, препору-чујем да иду, јер капацитета има довољно - каже Вукић. Радмила Новаковић у бањи је била и прошле године. Ко-ристи погодности одгођеног плаћања.- Ми, пензионери, смо сла-бог имовног стања, тако да нам одгођено плаћање много значи. Удружење пензионера нам излази у сусрет, зато што је плаћање у више рата. Прву рату платимо одмах, а остале у неколико мјесеци - каже Но-ваковићева. Пензионери су сагласни у јед-ном: да није Удружења пензи-онера, бању себи не би могли приуштити. Слободан Брдар, предсједник Удружења пензи-онера Приједор, каже да не

би могли без Градске управе омогућити опоравак и погод-ности најстаријој популацији.- И они са најнижим и они са вишим пензијама иду преко Удружења због разнораз-них болести, што доказују одређеним налазима. За њих Град Приједор бањи директ-но плаћа 70 одсто средстава за кориштење десетодневног

боравка. Пензионери учест-вују са 30 одсто средстава, што у новцу износи 156 мара-ка. Наше удружење је, управо због оваквих погодности, по-стало препознатљиво у Репу-блици Српској - каже Брдар. Ове године у Бањи Врућици боравиће 300 приједорских пензионера. Посљедња гру-па одлази 21. јула, а њих стотину користиће могућно-сти одгођеног плаћања. Од 13.000 чланова Удружења пензионера града Приједора, њих 3.500 је, у посљедњих 13 година, користило по-годности лијечења у Бањи Врућици. За потребе Удру-жења пензионера, из град-ског буџета је, ове године, издвојено 220.000 марака. Стотину хиљада биће кори-штено за бањско лијечење, а остатак за једнократне нов-чане помоћи, набавку огрева и организацију излета.

На организовано бањско лијечење у Бању Врућицу код Те-слића, средином прошле седмице, отпутовала је група од 100 пензионера, чланова Удружења пензионера града Приједора. На опоравак су отишли под посебним погодностима, по чему је ово удружење, чији рад са 220.000 марака на годишњем ни-воу помаже Град, постало препознатљиво у РС

Одлазак пензионера Слободан Брдар, предсједник

Удружења пензионера

Уколико жудите за авантуром, своју дозу уз-буђења ускоро можете пронаћи на Козари, у Авантура парку. Клуб екстремних спортова „Албатрос“ из Приједора, у сарадњи са Наци-оналним парком „Козара“, ових дана приводи крају радове на уређењу и изради овог парка

Отварање крајем мјесеца

Доза узбуђења на Козари И за младе и за одрасле

М. З.

Разлог по-већања произ-

водње је потреба тржишта. Иако снаб-дијевају искључиво Приједор кроз власти-ту малопродају, инте-ресовање за њихо-

вим пилићима се повећава.

ИСПРАВКА

У прошлом броју „Ко-зарског вјесника“, због грешке настале у техничкој припреми листа, умјесто текста о одласку пензионера у бању, поновљен је текст са збора у Ми-ској Глави. Извињава-мо се Удружењу пен-зионера Приједор и читаоцима због овог пропуста.



-

Након сарајевског “Бајбука”, из-давач друге књиге је “Академска мисао” из Београда. Књига је, у ствари, значајно допуњено из-дање, доста је квалитетније тех-нички одрађена, са мноштвом фотографија и детаља које сам пропустио у првој књизи. По броју проданих примјерака, убједљиво је надмашила прво издање, а до-штампано је око 1.000 примјера-ка - каже Борис. Између корица новог издања описано је готово 1.000 утак-мица мундијала, а Борис је препору-чује свим фудбал -ским фа-натицима који су одрастали кроз мун-дијале и формира -ли се као људи. - Мундијали су моја вјеч-на страст. Све је по-чело када ми је мама купила ал-бум са сличи-цама Италија ‘90 и

када сам као прву сличицу добио легендарног Колумбијца, Карло-са Алберта Валдерама. Помама и еуфорија која је тада владала и у мом родном граду, обиље-жила ме је за читав живот, тада сам почео размишљати о томе како би било да једног дана на-пишем књигу. Преломио сам при-је пар година и дао се у озбиљан задатак, обраду правог

мора података, који готово и да не-мају свој по-четак и крај, као и моја

знатижеља - додаје Борис. Иако је већ 20 година страствени

сакупљач сличица са мундијала, признаје да је прикупљање ма-теријала за оба издања био му-котрпан процес.- Искрено, нисам вјеровао да ће бити до те мјере исцрпљујући. Највише времена сам потрошио на прикупљање података, то је трајало око двије године, а моја комплетна архива стара је око 20 година. Ја то прикупљам из дана у дан, као што су новински члан-ци, то мало звучи превазиђено, али вјерујте, ту сам сазнао неке ствари које нисам успио да про-нађем на интернету и мислим да ова књига има своју тежину, упра-во због тога - каже он. Након шест година, поново се од-лучио да посјети Русију, а можете и сами закључити због чега. При-

ча нам как-ве је утиске понио са Мундијала, тачније са утакмице Србија - Бразил. - Мун-дијал је био ор-га н и зо -ван до перфек-ц и ј е . Н а сваком кораку м о гл и

сте да сазнате: гдје, шта, коли-ко... Све је било везано за Мун-дијал, од локала до превоза. Ако сте имали карту за Мундијал, могли сте да се крећете метроом и градским превозом бесплат-но. Уз ту улазницу, бесплатан је био и обилазак многих музеја. Искрено, нисам очекивао тај сте-пен савршенства кад је о орга-

низацији ријеч. Само присуство на утакмици Србија - Бразил, за мене је било прекрасно. Бразил сам одувијек сматрао посебном фудбалском репрезентацијом која има свој сопствени стил и игра најљепши фудбал на свије-ту. У то сам се и сам увјерио. Посебан је доживљај када уживо видите њихову технику, по којој они значајно одскачу од осталих

професионалних реперезента-ција. Неимара (смијех) сам видио први пут уживо, уз сву његову театралност и позирање при па-дању, при фаулима, то је човјек бриљантне технике - каже Борис који нам је открио свог фаворита, а за Французе каже да су играли јако озбиљан фудбал.

Борис Латиновић, аутор књиге „Мундијал кроз историју“

УТИСЦИ СА ПРВЕНСТВА У РУСИЈИ

Сергеј је одли- ч а н ученик, трени- р а кошарку, иде у Музичку школу. Дру-жи се са својим дру-гарима, са дједом иде у шетње, а недавно се вратио са кошаркашког кампа на Ја-хорини. - Својим дру-гарима бих поручио да се што чешће играју вани, да проводе вријеме са својим друшт-вом, умјесто да стално буду за компјутером и играју игрице. Дјед и ја стално играмо кошарку, шетамо крај Сане, написао је и једну књигу о мени и мојим

другарима и стално ми купује сладолед - рекао је Сергеј. Дјед Стојан ужива у дружењу са унуком. Често одиграју ко-шарку, али их разочара када затекну празно игралиште.- Дружимо се нас двојица. Имамо свој план. Мало на иг-ралиште, а мало у шетњу и тако прође дан. Покушавам да га усмјерим у оно што је корис-но за њега, а то је да тренира, да што више времена проводи на свјежем ваздуху и да зна које су то његове обавезе. Што је најважније, слуша ме - до-дао је Стојан. Ово је поука за све Сергејеве вршњаке и њихове родитеље, поготово у вријеме доминант-ног присуства интернета у свакодневници наше дјеце. Зато би било добро да се сви угледамо на овај примјер, јер распуст је прилика да дијете ужива у ономе што воли, али и да, на опуштенији и забав-нији начин, усвоји доста новог знања.

ЈЕДАН НА ЈЕДАН: ДЈЕД И УНУК

М. Стегић

М. Стегић

Несвакидашња слика на кошаркашком игралишту код приједорс-ке Гимназије. Један на један, дјед и унук. Млади Сергеј Лишчин-ски и његов дјед Стојан Шашић, на распусту су нераздвојни

Француска је други пут у историји на врху свијета на највећем спортском догађају - Свјетском првенству у фудбалу. Када је највећи овогодишњи спортски догађај на планети у питању, нисмо могли да не проћаскамо са младим спортским новинаром из Приједора, Борисом Латиновићем, који живи и ради у Београду, а ове године је издао другу књигу “Мундијал кроз историју”

СРПСКИ ФУДБАЛ РАК-РАНАБорис каже да је српски фудбал за њега вјечна тужна прича и наша рак-рана већ 20 година. - Од те проклете Мијатовићеве пречке у Француској и од распада Југославије, никако да направимо оз-биљан и значајан резултат на свјетском такмичењу. Једина два човјека за које сматрам да би могла до-нијети бољитак српском фудбалу су Вељко Пауно-вић и Владан Милојевић. Међутим, моје мишљење је да су они преозбиљни људи, да би ушли у те ме-шетарске менаџерске игре и да би преузели селек-торску позицију и да им неки полусвијет саставља репрезентацију - закључује Борис.

Фудбал је његов живот

Лијепи утисци из Русије

Два другара

ЗА СВАКОГ ПОНЕШТО • ЗА СВАКОГ ПОНЕШТО


Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477

КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222 Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 5:18, 16:46

Приједор - Бањалука:(5:00 нe суб. и нeд) 5:30, 6:15, 6:30,(6:50 нe нeд.) 7:00,( 7:35, 7:45, 7:50 нe нeд.),7:55,( 8:30 нe нeд.), 8:50, 9:45, 10:00, 10:30, (10:55 нe суб.и нeд.), 11:30,(12:35 нe нeд), 14:00, (14:30 нe нeд.),15.00, 15:15,15:45,(16:40 нe суб. и нeд.), 17:00,17:15,17:40, 18:00,18:05,19:00,19:30,19:55,22:00.Приједор - Сански Мост:(6:30 нe нeд.), 7:35, (7:40 кaд рaдe шкoлe),8:00,9:35,(10:30 нe нeд.), (12:40 нe суб. и нeд.), 13:40, 15:40, 17:45.Приједор - Нови Град: 6:30, 8:45, 10:20, (11:30 нe нeд.), 13:00,(14:00 нe суб. и нeд.), (15:00 нe нeд.), 16:30, (17:50 нe нeд.), 18:05,(19:00 кaд рaдe шкoлe), 20:40. Приједор - Козарска Дубица:(6:42 кaд рaдe шкoлe), 12:50, (13:30 кaд рaдe шкoлe), (14:40 нe суб. и нeд.), (15:50 нe нeд.), (19:00 кaд рaдe шкoлe),(21:10 кaд рaдe шкoлe). Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:40 (сриjeдa,пeтaк,нeдjeљa), (15:45,16:40 преко Хрватске),19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 6:30, 10:00, 10:30. Приједор - Задар: у сeзoни.Приједор - Љубљана:10:30, 12:30, (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ 5. графичке визије - од 12. до 29. јулаАрхеолошка изложба - стална поставкаЕтнолошка изложба - стална поставкаСПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставкаГАЛЕРИЈА “СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ”Фестивал цртежа и музике

Од 19. до 25. 7. 2018.“Луис и другари из свемира” у 19:00 - анимирани, “Сикарио 2” у 21:00 - акциони

PRIJEDORSKIINFORMATOR

VOZOVI

AUTOBUSI

KINO #KOZARA#

IZLO@BE

TELEFONI

СЛОБОДА ГОВОРА Слобода говора ће нам доћи главе!

„Она“ будала опет не затвара уста.

ДВА ЧУЛА Није проблем што се пасуљ далеко чује.

Проблем је што се далеко и осјећа.

ПОРУКА ДАНА Јесте, чули смо шта је рекао, а боље да није.

КОНАЦ И КОНОПАЦ Да разјаснимо још нешто.

Дјело не краси само конац, већ и - конопац.

У РАДУ ЈЕ СПАС Радите и ви нешто!

Што да цијелог живота будете безгрешни?

МЛАДИ И СТАРИ Млади и стари се разликују само у три слова! Први су потентни, а други - препотентни.

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

ВОДОРАВНО: 1. Шала, виц, 9. Симбол хришћанства, 10. Ма-дридски музеј, 12. Кратка и узана улица, 14. Грчка покрајина, 15. Стручњак за грађу тијела, 17. Временско одређење, 18. Ознака азота, 19. Планинска биљка, 21. Танаси Кокинакис, 23. Очев брат, 24. Саставни везник, 25. Врста врбе (мн.), 27. При-падник ромског народа, 28. Хусеин Чокић, 29. Заштитник, 31. Британски морепловац Џејмс, 32. Подручје, 33. Врста малих коња, 34. Управљачи чамцима.

УСПРАВНО: 1. Беспилотна летјелица, 2. Једна филмска на-града, 3. Правни положај, 4. Једанаесто слово ћирилице, 5. Јуначки спјев, 6. Три (итал.), 7. Пркос, инат, 8. Довиђења (шп.), 9. Зла жена, 11. Које припада Арктику, 13. Провјера, 16. Дебил, 20. Притока Дрине, 22. Субатомска честица, 26. Течност то-пљива у алкохолу, 28. Народ монголског поријекла, 30. Оквир, 31. Погодак у кошарци, 33. Ријека у Италији, 35. Шеснаесто слово ћириличног алфабета.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: Барбадос, Сара, козак, атест, лира, мастер, рам, о, терапија, сд, ребус, т, топ, зар, па, ани-лин, јар, навој, јони, томахавк.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

На данашњи дан, 20. јула 1919. године, у Окленду, Нови Зеланд, рођен је сер Едмунд Персивал Хилари, новозеландски алпиниста и истраживач, први човјек који се попео на врх Монт Евере-ста. Било је то 29. маја 1953. године када је, заједно са непалским шерпасом Тен-зингом Норгајем, а у саставу британске експедиције, но-гом крочио на 8.850 метара висок врх највише планине на свијету.Едмунд Хилари је у периоду од 1956. до 1965. године ос-војио још десет врхова на Хи-малајима, а 4. јануара 1958. године, као члан Трансан-тарктичке експедиције бри-танског Комонвелта, и Јужни

пол. Поводом педесетогодишњи-це првог успјешног освајања Евереста, Влада Непала му је додијелила почасно др-жављанство, чиме је Хила-ри постао први страни др-жављанин коме је указана таква част. Добар дио живота Хилари је посветио помагању народа Шерпа из Непала, саградивши пуно школа и болница у том региону Хима-лаја. Био је и почасни пред-сједник Америчке фондације Хималаја и једини Новозе-ланђанин чији се лик за живо-та појавио на новчаници. Умро је у Окленду 11. јануара 2008. године.

Сјећање: Едмунд Хилари, новозеландски алпиниста

ПРВИ ЧОВЈЕК НА ВРХУ МОНТ ЕВЕРЕСТА

Р. Р.

ЗАНИМЉИВОСТИ***

Аустралијски кљунаш је једина длаком покривена животиња која је отровна.

***Кад човјек легне да се одмори, мишићи главе су посљедњи који се опусте!

***Арапско писмо нема великих слова!

***Кад би постојао пут од Земље до Мјесеца, аутомобилу који би возио просјечном брзином од 50 километара на час, требало би 300 дана да превали тај пут!

***Британски војсковођа Велингтон је посебном наредбом забранио својим официрима да за вријеме битке носе сунцобране!

***Композитор Жорж Бизе умро је непуна три мјесеца послије премијере своје славне опере „Кармен“ - не дочекавши задовољство успјеха, јер је на премијери опера пропала!

***Љети 1901. и 1950. године у Мостару је забиљежена температура од 46 степени - у хладу.

1813. - Умро Хајдук Вељко, српски јунак. 1917. - Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. 1919. - Рођен Едмунд Хилари, новозеландски планинар.1923. - Умро Панчо Виља, мексички револуционар.1943. - Рођен Драган Николић, српски глумац.

1947. - Рођен Карлос Сантана, мексички музичар.1969. - Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човјек који је ступио на Мјесец.1973. - Умро Брус Ли, глумац и мајстор борилачких вјештина. 1976. - Америчка сонда „Викинг 1“ спустила се на Марс послије 11 мјесеци лета.

НА ДАНАШЊИ ДАН

Краљ висина: Едмунд Хилари

Пала је посљедња клапа пе-тог наставка домаће комедије „Добро јутро, комшија 5“, зајед-ничког филмског остварења БН Телевизије и Информативно-по-словног центра „Козарски вјес-ник“. -Тешко је задржати континуи-тет, да буде занимљиво и да људи прате. Наставци нека-да знају бити промашај. Ми се надамо да ћемо успјети да бу-демо занимљи- ви. Циљне групе су нам љ у д и с в и х г е -

нерација. Можда у свему томе нема много умјетности, али то је оно што пролази и што на-род воли - рекао је један од главних глумаца, Алексан-дар Стојковић Пикси.На снимању једне од сце-на које ће у нередном пе-риоду засмијавати публи-ку на малим екранима, затекли смо добру радну атмосферу већ уходане екипе. Глумица Мирела Предојевић о петој сезони и хумористичним дешавањима није жељела да открије преви-ше.

- Не бих да откривам

о чему с е

ради, јер циљ нам је да будемо занимљиви. Слажем се са тим да је најтеже снимати наставак, али сматрам да је претходни, четврти дио, био бољи од првог филма, тако да се надамо да ће свака нова прича доживјети успјех - рекла је Предојевићева.Сценариста и продуцент Перо Шпадић, који животну свакод-невицу, кроз филмове, пред-ставља на хумористичан на-чин, каже да неће стати на посљедњој клапи петог настав-ка „Комшије“. - Филма неће бити, али могуће је да наставимо са серијом. На-

равно, све то зависи од догово-ра са глумцима, а што се тиче продукције, Телевизије Прије-дор и БН Телевизије, ми смо потпуно и финансијски спремни - рекао је Шпадић.Глумачку и техничку екипу чи-нило је 35 људи, а осим Прије-дорчана, било је ту глумаца из Бањалуке, Бијељине и Цазина. Већ у августу, очекује се завр-шетак монтаже, а у октобру, у кинима широм Српске, љуби-теље доброг хумора очекује премијера домаће комедије „Добро јутро, комшија 5’’.


POPUST ZA

%PONEDJELJKA

SVAKOGPopust se ne odnosi na akcijske artikle, novine, dopune, cigarete

i posebno označene proizvode u trgovini. Popust se obračunava na kasi i važi za fizička lica

bez obzira na način plaćanja.

PENZIONERE

PRIJEDOR, Urije


ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ “ДОБРО ЈУТРО, КОМШИЈА 5’’

И. Пекарић

Пети дио овог филмског серијала сниман је на многим локација-ма у Приједору и широм Републике Српске, са препознатљивом глумачком екипом која је одушевила многобројне гледаоце у прет-ходним сезонама

Филм преточити у серију

Сценариста и про-дуцент Перо Шпа-дић каже да неће стати на посљедњој клапи петог настав-ка „Комшије“.

- Шестог настав-ка неће бити, али могуће је да ћемо снимати серију, што зависи од глумаца. Што се тиче продук-ције, БН Телевизије и Телевизије Прије-дор, нема препрека.

Александар Стојковић Пикси: народ воли оваква остварења

Мирела Предојевић: гледаоци неће бити разочарани

Са сета


РЕПОРТАЖА • РЕПОРТАЖА

Прије рата село Лужани, смјештено у долини ријеке Сане, бројало је скоро 60 домаћинстава и око 200 становника. Онда је рат учинио своје. Данас је ово село пусто и у њему живе само двије породице. Сваког првог викенда послије Петровдана, Лужани оживе. Ту се окупе бивши мјештани, расути по бијелом свијету. Међу њима и Милорад Праћа који је током рата избјегао у Сремске Карловце.- Долазимо годишње колико можемо, али на овај скуп редовно, како би се срели са родбином, пријатељима, комшијама... Имања је тешко одржавати због велике удаљености, али настојимо да не запустимо гробове наших предака. Због тога гробље редовно одржавамо заједнички - каже Милорад који је у Лужане стигао са унуком и синовцем.

Милена и Радивоје Кондић сваке године имају улогу домаћина петровданског окупљања Лужана. У родно село су се вратили послије рата. Баве се пластеничком производњом, од које и живе. Кажу да им је

у Лужанима лијепо, а било би љепше да има више повратника.- Данас у селу живе само нас двије породице, односно

четири становника. Супруг и ја те двојица браће Стојановића. Када се овако сви окупе, онда се сјетим како је овдје било живо, када нас је било педесет пута више - прича нам Милена која, и ове године, у пластеницима има изузетно добар род парадајза. Продаје га на пијаци у Санском Мосту, заједно са другим поврћем из властите производње. Свештеник у пензији Илија Проле давне 1974. године дошао је на службовање у овај крај у којем је боравио пуних 20 година. Много је тога што га веже за мјештане Лужана, па је то разлог да на Петровдан дође на овај скуп и види се са некима од њих.- Лужани су били мало село, али пуно добрих људи. Били су то добри домаћини, вриједни и побожни. Кад бих дошао у Лужане, тешко сам одлазио, јер су сви жељели да свратим код њих, да би ме почастили и мало разговарали о свему и

свачему - прича Проле који своје пензионерске дане проводи у Србији.Давор Праћа у Лужане је стигао из Љубљане. Овог пута без родитеља. Имао је три и по године када је, заједно са својима, избјегао из овог села. Иако је био мали, у сјећању су му остале неке слике села и куће која је у рату запаљена. - Волим овдје доћи, иако сам одрастао у Љубљани. Обиђем срушену кућу и запуштено имање. Овај скуп је и јединствена прилика да се видим са родбином која након рата живи на разним странама свијета - прича нам Давор. Новосађанина Горана Башића за Лужане веже супруга Невенка која је родом из овог санског мјеста. Ријетко коју годину пропусти да не дође на овај скуп.- Овдје је природа тако лијепа. Имам осјећај да је зеленија него код нас у Војводини. Осим

тога, људи су пријатни, посебно домаћини, па кад сам спријечен да дођем, буде ми жао

- каже Горан.Многи тврде да овог скупа не би било нити би се оволико одржао да цијелу организацију окупљања не води Дујо Миланко, такође бивши мјештанин.- Многи тврде да кад ја не могнем ово организовати, да ће се традиција угасити. Међутим, сигуран сам да неће бити тако. Има много младих који се укључују у организацију посла и ово раде са срцем. Чак и они најмлађи, који нису ни рођени у Лужанима, своје родитеље

подсјећају на долазак у ово село, јер су научили да сваког

љета проведу који дан у родном крају својих

родитеља - каже Дујо.

Д а

би се одржао континуитет годишњег окупљања прогнаних становника Лужана, на сваком скупу се прикупљају добровољна средства за организацију наредног дружења. Ово окупљање подржавају и поједини привредници из Приједора, који немају никаквих додирних тачака са Лужанима, изузев редовног годишњег дружења са добрим људима из долине Сане.

ТРИНАЕСТО ДРУЖЕЊЕ МЈЕШТАНА ЛУЖАНА

П. Шпадић

Завичај у срцу

Тринаесто по реду петровданско окупљање мјештана села Лужани, удаљеног десетак километара од Санског Моста, одржано је протеклог викенда. И овог пута, некадашњи становници Лужана, које је рат расуо по бијелом свијету, окупили су се код Кондића, једне од свега двије породице које су се вратиле у ово село

И овог љета на окупу

ВРАТИЛЕ СЕ СВЕГА ДВИЈЕ ПОРОДИЦЕ

- Данас у селу живе само нас двије породи-це, односно четири становника. Супруг и ја те двојица браће Стојановића. Када се ова-ко сви окупе, онда се сјетим како је овдје било живо, када нас је било педесет пута више - прича Милена Кондић.

Дујо Миланко, организатор окупљања

Милорад Праћа данас живи у Сремским Карловцима

Милена Кондић: само четворо мјештана у Лужанима


МАНИФЕСТАЦИЈЕ • МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Други Петровдански сабор у БусновимаУ озбиљну организацију ове ма-нифестације, која се одржава други пут, дали су се чланови и родитељи дјеце КУД-а „Душан Пантелић“, мјештани Буснова и Томашице, Савјет мјесне зајед-нице и Град Приједор на челу са градоначелником Миленком Ђа-ковићем. - Наша жеља је да поново зажи-ве културне активности у нашем мјесту. Протеклих 20 година, у Бусновима културног живота, практично, није ни било. Ово је прилика да се окупимо и да са радошћу дочекамо наше госте из сусједних села који су нас по-зивали да наступамо код њих и да се дружимо као у стара добра времена - рекла је предсједник КУД-а „Душан Пантелић“, Да-нијела Кантар. Oво друштво је обновило рад у новембру 2016. године и дјело-вали су као фолклорна секција, а од марта ове године званично су културно-умјетничко друшт-во у чијем саставу дјелују двије секције: млађа и старија, као и мушка пјевачка група. У плану је оснивање и женске пјевачке групе. - Мени се свиђа фолклор због старинских игара и супер ми је

на наступима, дружимо се и ск-лапамо многа пријатељства - ре-

кла је Марија Пиљић из КУД-а „Душан Пантелић“.

Иако су младо друш-тво, иза њих је већ

много наступа на подручју града. - Наша старија група у августу путује на осмодневну турнеју заједно са члановима КУД-а „Омарска“, на Међународни фе-стивал фолклора „Балкан Фолк Фест“, који се одржава у бугар-ском граду Варна. Ово путовање не би могли реализовати без по-моћи Града и нашег градоначел-ника, који су финансирали трош-кове превоза за ова два друштва и којима смо веома захвални - рекао је умјетнички руководилац КУД-а „Душан Пантелић“, Бојан Раковић. Радосни су били сви. И гости и домаћини. Све је било у знаку традиционал-не пјесме и игре, а осим домаћи-на, КУД-а “Душан Пантелић”, у вишечасовном програму уче-ствовали су СКУД „Др Младен Стојановић”, КУД „Милан Егић” из Брезичана, КУД „Поткозарје“ из истоименог мјеста, КУД „Са-

ничани”, мушка п ј е вач к а

г р у п а КУД-

а

„ Д у -ш а н

Пантелић”, и з - ворна група „Пот-козарје” из Приједора, „Колина група” из Градине и млада во-кална солисткиња Софија Пре-дојевић.

М. Стегић

Расавци - ДВАНАЕСТ ДРУШТАВА НА СМОТРИ ФОЛКЛОРА

У присуству бројних мјештана Буснова и Томашице и њихових комшија из су-сједних села, протеклог викенда одржан је 2. Петровдански сабор. За све посјетиоце приређен је богат културно-умјетнички програм, а вриједне до-маћице припремиле су укусна традиционална јела

У Расавцима смо први пут. Пред-ставили смо двије кореографије: „Ваљевску подвалу“ и „Игре из Лесковца“ - рекао је Ратко Ла-ловић, умјетнички руководилац Фолклорног удружења грађана „Мотајички вук“ из Српца.Давор Синишић из Културно-умјетничког друштва „Лепа Ра-дић“ из Градишке рекао је да су се сусретали са домаћинима ове манифестације, Фолклорном секцијом „Расавци“, на неким ранијим наступима, изразивши

задовољство што су сада успо-ставили конкретну сарадњу.- Представили смо се дјечијом групом која је одиграла „Игре из Јасенице“. Имамо 270 чланова, разврстаних у 14 група и три сек-ције, а посебну пажњу посвећује-мо раду с најмлађим члановима - рекао је Синишић.Манифестацију су отворили домаћини Смотре, Фолклорна секција „Расавци“, а потом су се смјењивали наступи друштава из Рогоља, Кукуља, Двора, Јабу-

ковца, Трна, Дебељака, Градиш-ке, Српца. Милана Лукић, умјетнички ру-ководилац Фолклорне секције „Расавци“ и домаћин 4. Смотре фолклорног стваралаштва, под-сјетила је да је ова секција осно-вана 2013. године, захваљујући породици Каљевић. Нажалост, обојица кореографа Каљевић, отац и син, су преминули, а Лу-кићева је, уручивањем захвал-нице мајци, нагласила да њихов допринос раду Секције неће

бити заборављен. Захвални-це су уручене институцијама,

предузећима и појединцима који су помогли организо-

вање Смотре музичког фолклорног стварала-штва у Расавцима, као и израду ношњи за чланове Фолклор-не секције. У име Градске управе При-једор, захвалницу је примио замјеник гра-

доначелника Алек-сандар Миљуш, потвр-

дивши подршку Града и значај његовања културе

и традиције кроз овакве ма-нифестације.

У Расавцима је одржана 4. Смотра музичког фолклорног стваралаштва „Заиг-рајмо, запјевајмо, обичаје сачувајмо“ на којој су учествовала културно-умјет-ничка друштва из Републике Српске и Хрватске

Д.С.

Смотру отворили домаћини, ФС „Расавци“Публика с пажњом пратила програм

Допринос породице Каљевић неће бити заборављен

Буснови и Тома-шица броје заједно

око 400 домаћинстава, а Друштвени дом је обновљен

2014. године. - Вратила се радост и живост у наше село. Народ је постао

веселији и окупља се око овог дома и, што је најважније, чува

своје обичаје и традицију - рекао је мјештанин Бусно-

ва, Бране Радановић.

Домаћини КУД „Душан Пантелић“ из Буснова

Домаћице припремиле укусна јела

Чула се изворна пјесма


МАНИФЕСТАЦИЈЕ • МАНИФЕСТАЦИЈЕ

ЦРКВА ЋЕ ВРАТИТИ ЖИВОТ У СЕЛО

Борис Нарић, протонамјесник парохије маринске, каже да

је храм Светих апостола Петра и Павла, захваљујући донатори-ма, онима који живе овдје, али и онима који нису заборавили гдје су рођени, саграђен за кратко вријеме. Требало је много тру-да и одрицања, али, како кажу, ништа није тешко ако су људи сложни. Надају се да ће црква вратити живот у Јутрогошту.- Јутрогошта, као већина наших села у Српској, има тенденцију нестајања. Ми се надамо да ће овај храм и његово освештење освијестити народ са ових про-стора да своју родну груду не забораве и да се врате у мје-ста одакле су поникли. Нарав-но, ништа не иде лако, али док год има вјере, наде и љубави у људима, простори с којих они потичу, неће бити заборавље-ни. Управо овај храм је мјесто гдје се окупљамо, јер смо, током градње цркве, успјели да збли-жимо наше мјештане и људе који су родом одавде - рекао је протонамјесник Нарић.Цркву је освештао и свету Свету литургију заједно са свештенст-

вом маринске парохије служио изасланик бањалучког влади-ке Јефрема, игуман манастира Осовица, Теофил. Част да ку-мује овом храму припала је по-

родици Драгојевић.- То је нешто што у овом нашем свјетовном животу остаје вјеч-но. Имали смо част да први пут у Јутрогошти правимо храм.

Осјећам се испуњеним зато што сам остварио велики сан - рекао је Драган Драгојевић чија је по-родица поријеклом из Јутрогош-

те. Бојан Милашиновић, предсјед-ник Савјета мјесне заједнице Ју-трогошта, напомиње да је храм изграђен за три године. - Почели смо градњу 2015. и три године касније, посао је за-вршен. То значи много за овај крај. Овдје се одржавају многе манифестације које су постале традиционалне. Једном ријечју, враћамо будућност у ово село - напомиње Милашиновић. Црква је постала мјесто оку-пљања мјештана овог краја. Окупљање је прилика за раз-говор о будућности, а мјешта-ни, њих 300, не заборављају да напомену да је Јутрогошта и најљепше село у Приједору. Из-међу осталог, и зато што има нај-мање магловитих дана у години.

М. З.

У присуству великог броја вјерника, мје-штана, али и оних који данас не бораве у Јутрогошти, прош-ле суботе је освештан новоизграђени храм Светих апостола Пет-ра и Павла. Црква је, уз помоћ донатора и ку-мова храма, изграђена за мање од три године

“Чаршијске ноћи” у Доњој Љубији по четрнаести пут

ЧЕТИРИ ДАНА ИГРЕ, ПЈЕСМЕ И ШАХА

- Љубија ми је и тамо далеко увијек у срцу и свака година је нова прилика да се дође у завичај и на ову манифестацију - изјавио је Сабахудин Алишић, успјеш-ни бизнисмен из Енглеске, који вријеме годишњег одмора увијек користи да би присуствовао овој културној манифестацији. “Чаршијске ноћи” се, категорич-на је Санела Шумић, радо прате и дочекују међу домицилним ста-новништвом Доње Љубије.- То је нешто најљепше што се дешава у овом мјесту и без тога Љубија не би била Љубија. То је нешто јединствено и што одр-жава нашу чаршију - поручила је Шумићева. Тај осјећај подијелила је и Шејла Хоџић, чланица Културно-умјет-ничког друштва “Козара”, које је било домаћин и организатор јул-ских дешавања у Доњој Љубији. - Задовољство нам је да будемо домаћини и да угостимо наше

драге колеге фолклористе из других мјеста, јер и ми добијамо прилику да наступамо код њих - навела је Хоџићева.На „Чаршијским ноћима“, већ првог дана, „прштало“ је од игре и пјесме, што су, уз домаћине, употпунили и фолклористи „Из-вора“ из Санског Моста, КУД-а „Осман Џафић“ из Приједо-ра, „Козака“ из Трнопоља, „Козаре“ из Козарца и „Брда“ са Хамбари-на. Похвале им је упутио и Хамдија Јолдић, умјетнич-ки руководилац „Козаре“ из Коза-рца, који је изја-вио да домаћине из Доње Љубије ускоро очекује на њиховој традицио-налној приредби. - Видјећемо се 21. јула на нашој великој смотри коју одржавамо по девети пут - рекао је Јолдић и најавио да у Ко-зарцу очекује преко двадесет културно-умјетничких друштава.О “Чаршијским ноћима” све најљепше говори Душко Ра-довановић који подсјећа да се“Козара” из Доње Љубије није представљала само на домаћој сцени. - Наступали смо и у иностран-ству, а сада, скромним средст-вима, али са много ентузијазма, настојимо да очувамо оно што

смо до сада постигли - рекао је Радовановић.“Козара” из Доње Љубије у више секција, према ријечима Смаи-ла Шумића, предсједника овог друштва, окупља око 80 чланова, који су, како истиче, алфа и омега

четвородневне манифе -

с т а -

ц и ј е која обје-

дињује разли-чите облике културног стварала-штва.Шаховским турниром биће за-вршене 14. “Чаршијске ноћи” у Доњој Љубији које се више го-дина, у склопу манифестација “Приједорског културног љета”, одржавају уз подршку приједорс-ке Градске управе.

Р. Речевић

У Јутрогошти освештан храм Светих апостола Петра и Павла

Црква Светих апостола Петра и Павла у Јутрогошти Кум храма Драган Драгојевић и протона-мјесник Борис Нарић

Света литургија

- Јутрогошта, као већина наших села у Српској, има тенден-цију нестајања. Нада-мо се да ће овај храм и његово освештење освијестити народ са ових простора, да своју родну груду не забораве и да се вра-те у мјеста одакле су поникли - рекао је про-тонамјесник Нарић. У Јутрогошти се надају да би, ове године, и ло-кални пут могао бити асвалтиран.

- Ово су посебни и радосни дани за све нас, јер се овдје тра-диционално, у доброј атмосфери, сусрећу дијаспора и домицил-но становништво - једногласна је порука са „Чаршијских ноћи“ у Доњој Љубији

У колу старо и младо

Ништа без изворних народних ношњи

- Први дан „Чаршијских ноћи“

је у знаку фолклора, дру-ги у знаку пјевача аматера,

а трећи посвећен концерту на-родне музике са неким од позна-тих извођача. Завршићемо их у суботу, 21. јула, традиционалним шаховским турниром у Доњој Љу-бији, гдје очекујемо велики број мајстора и велемајстора, па чак и репрезентативаца који су наја-

вили долазак на наш шахов-ски турнир - прецизирао

је Смаил Шумић.



ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ПЕТ МЕКСИЧКИХ УМЈЕТНИЦА

У Музеју Козаре отворена је из-ложба „Графичке визије 5“ на којој је представљен 31 рад пет мексичких ауторки: Монике Гути-ерес Мартинес, Енеиде Ернан-дес Домингес, Итселе Касимиро Крус, Дијане Моралес Галисиа и Марте Муњос Аристисабал. Заједничко им је да све припа-дају Графичком атељеу „Кар-лос Олачеа“ који ради у оквиру Националне академије „Сан Карлос“. Све су афирмисане умјетнице, релативно млађе ге-нерације, живе и раде у Мексику. Ово је пета у низу истоимених изложби и наставак је сарадње приједорског музеја и магистра вајарства Лепосаве Милошевић Сибиновић, захваљујући којој је овдашња публика, прошле го-дине, имала прилику да погледа

изложбу „Графичке визије 4“. - Мексико има богату графичку традицију. Графика је у мексич-кој култури и друштву имала посебан утицај, чак и социјални карактер у револуционарним да-нима. Ових пет ауторки веома вјешто користи традиционалне и савремене графичке техни-ке, као и њихово комбиновање. Самим тим ова изложба, због добрих извођачких карактери-стика, са техничке стране има педагошки значај за младе људе који се интересују да сазнају не-што више о графици - рекла је Лепосава Милошевић Сибино-вић.Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић потврдио је едукативни

карактер изложбе „Графичке ви-зије 5“, нагласивши да посјетио-ци могу на веома илустративан

начин да се увјере како изгледају све врсте штампе графичке тех-нике.

- Осим тога, изложба носи карак-теристику мексичког поднебља и темперамента, с тим што је она за нијансу мирнија од „Графич-ких визија 4“. Лепосава ми је ре-кла да је разлог томе што на овој изложби, за разлику од претход-не, учествује пет жена, а раније је било пет мушкараца - рекао је Радоњић.Изложба „Графичке визије 5“ у Музеју Козаре ће бити отворена до 29. јула.

Д. С:

Све ауторке при-падају Графичком атељеу „Карлос Олачеа“ који ради у оквиру Националне академије „Сан Кар-лос“. Афирмисане су умјетнице, релатив-но млађе генерације, живе и раде у Мекси-ку.

Мр Лепосава Милошевић Сибиновић

Мексико има богату графичку традицију

КУД „Осман Џафић“

У оквиру ‘’Културног љета у При-једору 2018’’, у Пухарској је одр-жана културно-умјетничка мани-фестација ‘’Вече пријатељства’’ на којој су се, поред домаћина, представили чланови друштава из Санског Моста и Цазина. Ово је тринаеста година заредом да КУД ‘’Осман Џафић’’ органи-зује ‘’Вече пријатељства’’, рекла је секретар КУД-а Алма Семанић.- Циљ је да се наши суграђани окупе на једном мјесту и да виде шта ми то радимо у Пухарској, дружимо се, веселимо и пјевамо - рекла је Семанићева. Ова манифестација прилика је да се бројни Приједорчани који живе у дијаспори, окупе на јед-ном мјесту, друже и забаве уз традиционалне игре и пјесму.

ВЕЧЕ ПРИЈАТЕЉСТВА У ПУХАРСКОЈ

У Приједору ће 17. и 18. авгу-ста бити одржан нови фести-вал музике и умјетности под називом “ША фест”, који је по-свећен прерано преминулом умјетнику Далибору Поповићу Микши. Ријеч је о фестивалу који слави Микшин живот и који ће се сваке године одржавати у граду на Сани, у сјећање на умјетника који је својим по-стојањем и стварањем просла-вио свој град и своје суграђане учинио поносним. Фестивал је име добио по потпису Микши-них радова, а са собом носи и значење музике коју је стварао, звук саксофона који је свирао и радова које је сликао. Значај овог фестивала препознали су

и Град Приједор, “Јелен пиво”, “Арцелор Митал”, Уникредит банка, “Аустронет”, “Приједор-чанка”, “Фортис група”, а ме-дијски покровитељ је РТРС. Организатор Фестивала је Друштво урбаних умјетника из Приједора које позива и дру-ге да га подрже. Фестивал ће бити одржан у Љетној башти 17. и 18. августа и угостиће велика имена регионалне му-зичке сцене. “ША фест” је од ове године дио манифестације “Приједорско културно љето”. Далибор Поповић Микша пре-минуо је 13. октобра прошле године, а био је музичар, сли-кар и пјевач групе “Тату” .

“ША ФЕСТ“ 17. И 18. АВГУСТА

СРНА

И. П.

Ветерани КУД-а „Осман Џафић“

У Приједору ће бити промо-висана прва књига пјесама новосадско-приједорског књи-жевника Ненада Грујичића, објављена 1978. године у едицији „Пегаз“, овај пут, по-слије 40 година, као четврто

допуњено издање. Књижевно вече, уз пригодну бесједу Ду-шана М. Кнежевића, биће одр-жано у „Галерији 96“, 26. јула, са почетком у 20 часова и 30 минута.

ГРУЈИЧИЋ У „ГАЛЕРИЈИ 96“

Р. Речевић


CEMEX BH d.o.o.

objavljuje

POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA ZA ZAKUP SKLADIŠTA I POSLOVNIH PROSTORA (KANCELARIJA)

Predmet poziva je zakup skladišnog prostora i poslovnih kancelarija upravne zgrade terminala u Prijedoru. Adresa:Rudnička39,79100Prijedor Površinaskladišta1000m2(diok.č.br.2728,k.o.Prijedor1)upravnazgradadvasprata,površinekancelarijapremaodabiruzakupca. Početnamjesečnanetozakupnina: -Premanajboljemponuđaču/m2(ulokalnojvaluti) Rok plaćanja mjesečne neto zakupnine od datuma sklapanjaugovora:do10-ogdanaumjesecuzatekućimjesec Osiguranjeiuslovuoblikuzadužnicešestmjesečnihratazakupa. Traženadjelatnost:premadokazuomogućnostiobavljanjadjelatnostiilizapravneosobeupisuslužbeniregistarnadležnogtijela. Datum i vrijeme pregleda predmeta natječaja: od (datuma objaveoglasa),radnimdanomodponedjeljkadopetka09:30hdo14:30h Kontaktpodaci:mobtel.,e-mail-ZoranSavićtel.+38763991435/[email protected]

1.Rokzapodnošenjepisanihponuda:Dvijesedmicepozatvaranjuoglasa. 2. Planirano vrijeme na koje se poslovni prostor daje u zakup: Prema dogovoru. 3.Poslovniprostorsedajeuzakupuviđenomstanju. 4.NanatječajunemogusudjelovatipravnailifizičkalicakojaimajudugovanjapremafirmiCEMEXBHd.o.o.isestrinskimkompanijama. 5.Najpovoljnijiponuđačćebitidužannajkasnijeurokuod30danaoddanapodnošenjazaključkasklopitiUgovorozakupu. 6.Pisanaponudamorasadržavati: a.imeiprezimefizičkeosobe,odnosnopunnazivpravneosobe,JIBitačnuadresu, b.adresuipovršinuposlovnogprostorazakojisepodnosiponuda, c.prihvaćanjedjelatnostinavedeneunatječaju, d.ponuđeniiznosmjesečnezakupnine, e.kopijuličnekartetedokazomogućnostiobavljanjadjelatnosti,akojenatjecateljfizičkaosoba, f.kopijuaktaoupisupravneosobeuslužbeniregistarnadležnogtijelasprilozimaoregistraciji, g. Potvrdu porezne uprave o podmirenim obavezama za pravne osobe(nestarijeod30dana). 7.Nepotpuneinepravovremenedostavljeneponudesenećeuzetiurazmatranje. 8.CEMEXBHd.o.o. u svakom trenutkumože odustati od javnogpozivatenijedužnasklopitiUgovorsnijednimodponuđača. 9.CEMEXBHd.o.o.nijeodgovornazamogućetroškovenastaleupripremii/ilizavrijemepodnošenjaprijavenaovajpoziv. 10.Rokdostavezaključkaoodabirunajpovoljnijegponuđačasvimponuđačima:dvijesedmiceodzaključenjanatječaja.

ОГЛАСИ • ОГЛАСИ

ArcelorMittal Prijedor d.o.o. Prijedor

Na osnovu ukazane potrebe Proizvodno-tehničkog sektora,ArcelorMittalPrijedord.o.o.Prijedor,raspisuje:

O G L A Sza prijem radnika na određeno vrijeme

1.električar 1izvršilac 2.bravar-zavarivač 2izvršioca

PoredopštihuslovapredviđenihZakonomoradu,kandidattrebadaispunjava i posebne uslove:

1.završenaškola:

•Elektrotehničkaškola-energetskismjer,IIIiliIVstepen

2. završena škola:

•Mašinskaškola (zanimanjebravar,bravar-zavarivačilizavarivač)

Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova slati na adresu: ArcelorMittalPrijedord.o.o.Prijedor,A.J.Raškovićabr.1Prijedor,ilidonijetiličnouzgraduDirekcijeRudnikaradnimdanomod12hdo14h.

Oglasostajeotvorendo03.08.2018.godine

Nepotpuneineblagovremeneprijavenećeseuzetiurazmatranje.

Izborkandidataćeseizvršitinaosnovutestiranja(provjereznanja)uskladusaproceduramaArcelorMittalPrijedor.

DokumentipriloženiuzprijavunaOglassenevraćaju.

Prijedor,20.07.2018.godine

- Продајем мерцедес - дизел 220 ЦДИ 2001. год. у екстра стању, регистрован- Продајем шуму 5.100 м2, погодно за викендицу у Горњим Орловцима- Продајем плац 1.100 м2 на дубичкој цести 2,5 km од Теши-нића, вода, струја... Погодно за викендицу. Тел. 065/526-169 и 052/323-098

МАЛИ ОГЛАСИ-Продајем кућууКопривни, вода, струја, телефон, са11дунумаземље.Свеинформацијенателефон052389006или065917207.(9105)

-ПродајемкомбајнЗМАЈ133.Тел.066888978(10120)

-Продајемромановскеовцеијагњадзаприплод.Можеизамјеназасточнухрану.Тел.065533060

-Тражимженусаискуствомзачување24сатаибригуокодвојестаријихпокретнихљудиуЗагребу.Назватинаброј00385989804313(10084)

-ПродајемкућууСанскомМосту,улицаПрвомајска59.Плац800квадрата,стан160квадратаплусподрумисподкуће.Посједује воду, струју, канализацију. Цијена по договору.Свеинформацијенател.065930515(10045)

-ПродајемгробницунаспратнаПашинцу.Тел.052962201(10/04)

-ПродајемкућууГаћанима,високогстандарда,повољноиградилиштапокрајСане.Тел.065393394(10173)

- Продајем гаражу 18м2 у центру Приједора, гаража сеналазиуУлициМухаремаСуљановићаодмахизазградеМтелаустрогомцентрузватииза15hнаброј066/522-759.

-Продајесеилииздајелокалвеличине42м2.Ул.МилошаОбреновићакодКарингтонке.Тел.065969606(10168)

Дана18.7.2018.године,у74.годиниживота,

преминуојемојдрагиотац

ИВО БЈЕКИЋ

КћеркаСњежанаизетВјеко

10171

Посљедњипоздравдеди

ИВИ

УнучадБојаниБојана

10171


ИВИ

УнукБојаниснајаСрна

10171


ИВИ

УнукеЉиљанаиБиљана

10171


Дана 11.7.2018. године у 65. години живота преминула је наша драга супруга, мајка и бака

НЕВЕНКА ЂУРАШИНОВИЋ

(1953 - 2018)

Драга наша Нено, како наћи ријечи да би изразили ову огромну тугу и празнину коју си оставила иза себе. Све што си у свом животу урадила за нас, било је из љубави и бриге према нама. Била си стуб ове породице коју си неизмјерно вољела, као и она тебе. Знамо да ћемо у својим срцима заувијек чувати успомену на тебе, на оно што си чинила и што си нам значила. Вјечно захвални, твоји најмилији: супруг Милан, кћерка Лариса, син Александар, унучад Алекса, Милош, Милица и Јован 10149

Посљедњи поздрав драгој ћерки и сестри

НЕВЕНКИ ЂУРАШИНОВИЋ(1953 - 11.7.2018)

Драга моја Нено, пуно нам недостајеш. Пролазе дани и ноћи, а ми се још нада-мо да ћеш нам доћи, покуцати на наша врата и питати: „Како си, тата?“ Узалуд ишчекивања сва, кад те је проклета бо-лест од нас одвојила. Срце наше никад заборавити неће кад си била с нама, било је пуно љубави и среће.Твој тата Душан и брат Брацо са поро-дицом 10159

Посљедњи поздрав сестри

НЕВЕНКИ ЂУРАШИНОВИЋ

(1953 - 2018)

Ако је смрт била јача од живота, није од наше љубави према теби и туге за тобом.Брат Милан и снаха Анђа са породицом

10156

Дана 20.7.2018. године навршавају се четири тужне године од смрти нашег вољеног

ЛАЗЕ (Бранко) САВИЋА

(1949 - 2014)

С љубављу коју смрт не прекида и тугом коју вријеме не лијечи, чуваћемо те од заборава.

Твоји најмилији

10148

Посљедњи поздрав драгој нашој

МИЛКИ ГЊАТИЋ

Твог ведрог лика, племенитости, а нарочито смијеха, вјечно ће се сјећатиНада, Весна и Дарко са породицама

10160

Дана 24.7.2018. године навршава се 17 тужних и дугих година од смрти

нашег драгог и вољеног

ЉУБАНА ПАУКОВИЋАТешко је заборавити твоје велико срце у којем је било мјеста за све нас. Далеко си отишао ти, ал вјерујемо да ће те тамо анђели чувати, јер ти си анђео према нама био и читав си живот нама посветио.Твоја супруга Стана, породице Пауковић, Пухалић и Радоњић

10161

Дана 21.7.2018. године навршиће се година дана од смрти мог драгог и вољеног брата

ВАСИЛИЈА ВАСЕ ГАЈИЋА

(1950 - 2017) Драги мој брате, увијек ће те се сјећати и вољети твој брат Коста, снаха Зора, синовци Синиша и Саша са породицом 10165

Дана 21.7.2018. године навршиће се година дана од смрти мог драгог и вољеног брата

ВАСИЛИЈА ВАСЕ ГАЈИЋА

Драги мој брате, увијек ће те се сјећати и вољети твој брат Радомир са породицом

10165

Дана 13.7.2018. године у 70. години преминула је наша драга супруга, мајка и бака

МИЛКА ГЊАТИЋ(1948 - 2018)

Хвала ти за сву љубав и доброту коју си нам несебично поклањала. У срцу те чувају твоји најмилији, супруг Славко, син Дејан, снаха Дражена, унуци Срђан, Никша, унука Мила и кћерка Данијела 10167

Посљедњи поздрав стрицу - стрикану

МОМЧИЛУ (Ђурађ) КУКИЋУ(1930 - 2018)

Од Зорана, Мире и Младена са породицама

10164


Дана 26.7.2018. године навршава се тужних шест мјесеци од када није са нама наша драга мајка, бака и прабака

МИЉА ЖУЈИЋиз Сводне

Напуни се срце туге, а у души пуно бола, дани су нам много тешки, драга мама, како боли. Данима лијемо сузе, али ни једна наша суза не може те вратити, плакати морамо, јер другачије не можемо побиједити бол и тугу коју нам твој одлазак ствара. Сјећања остају, јер туга није у сузама и ријечима већ у нашим срцима. С поносом и љубављу, чуваћемо успомену на тебе. Волимо те!Твоја дјеца, унучад и праунучад 10155

Дана 17.7.2018. године навршило се 10 година од смрти драгог супруга и оца

ДУШАНА ПУШЦА(2008 - 2018)

За мог оца уморни су дани неки, осмеси су предалеки, године се нижу све, већ дуго нема те. Оче мој, откад те нема, сва-ки дан нешто спрема. Све нешто ново долази, само туга за тобом не пролази. Уморне руке од свега су, само за молитву спремне су. Док молим се да чује бог, да увек буде крај оца мог.Твоји најмилији: супруга Гордана, кћерка Дражена, син Младен, снаха Мирјана 10154

Дана 25.7.2018. године навршиће се четрдесет тужних дана од смрти наше вољене сестре и тетке

АНЂЕ (Драгоје) БРКИЋДрага моја и мила сестро, изненадила си нас брзим одласком, али си кроз свој живот обезбиједила да наставиш боравак на небеском царству међу праведнима. Са неизмјерном тугом у срцу, твој драги лик, искреност, праведност и сестринску брижност, никад нећемо заборавити.Захваљујемо многобројним пријатељима који су у тешким тренуцима били уз нас и достојанствено те испратили на пут вјечности.Много тужни и неутјешни, воле те твоји најмилији, сестра Ана и сестрић Драги 10151

Дана 25.7.2018. године навршиће се 40 дана како је умрла наша предсједница

АНЂА БРКИЋДрага наша и поштована Анђо, захвални смо ти на свему што си учинила за нас. Била си велики борац и зналац, налазећи начин како да нам помогнеш, не штедећи своје вријеме нити већ нарушено здравље. Свима којима је твоја помоћ била потребна, ниси знала рећи „не могу“, већ си се натчовјечно залагала, не мислећи на себе.Велико ти хвала, УДРУЖЕЊЕ ПАРАПЛЕГИЧАРА 10153

Дана 23.7.2018. године навршава се седам

година од смрти наше драге

ЗЕЈНЕ ДОШЕНС љубављу, кћерке Деја-на и Сандра, унук Новак и зет Бојан

10147

Дана 21.7.2018. године навршава се година од

смрти нам драге

ПЕРСЕ ПУЗИГАЋАТвоја доброта и племе-нитост остаће у нашем сјећању.Снаха Бранка, унуци Не-бојша и Синиша, унука Младена и праунук Урош

10157Дана 25.7.2018. године

навршавају се три године од смрти драге

ЗОРКЕ ВРАЊЕШДрага мама, вријеме пролази, а бол и туга за тобом никад неће проћи. Живјећеш вјечно у срцима оних који те много воле.Твоја кћерка Оливера и унук Срђан са породицом

10162

Дана 19.7.2018. године навршило се 40 дана од смрти наше тетке

МИЛЕНЕ (Анђић)

ГАВРАНОВИЋ(1939 - 2018)

Успомене на вољене остају вјечно.Драган и Дражана са породицама

10160

Дана 21.7.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти нашег

драгог оца и дједа

ВЛАЈКА БАБИЋАиз Омарске

Тога дана посјетићемо његов гроб, окитити цвијећем и залити сузама.Ожалошћена породица: син Драган, кћерка Дијана, снаха Слађана, унучад Бранко, Јелена и Милица

10152

БОСИЉКА КАНТАР(1972 - 2018)

Што вријеме више одмиче, нама је теже. Мајко, имала си тежак живот, кад си могла мало да прогледаш, морала си поћи.Твој син Драгиша (Драгутин), снаха Гордана, унуци Драженка и Душко, праунука Милица

10172

Дана 25.7.2018. године навршиће се четрдесет тужних дана од смрти моје вољене тетке

18/2018

Дана 18.7.2018. године у 70. години живота преминуо је наш драги и вољени

ДРАШКО БУРЗА (Томо) БОГДАНОВИЋ

(рођ. 1948. - Јелићка)

Са љубављу и поштовањем ћемо те спомињати, а у срцу од заборава чувати.Ожалошћени: супруга Радојка, синови Срђан и Мрђан, снаха Жељка, унука Матеа 10169

Посљедњи поздрав пријатељу

ДРАШКУ БУРЗИБОГДАНОВИЋУ

Ожалошћени пријатељ Радомир, супруга Горда-на и ћерка Јелена Дошен

10170

Тужно сјећање

НЕНАД ПЕЂА СТАКИЋ

(1986 - 2018) Са тобом смо били радост, а без тебе туга и жалост.Отац Лазо, мајка Милка и брат Илија са породицом

10158

Посљедњи поздрав

ДРАШКУ БУРЗИБОГДАНОВИЋУ

Ожалошћени: синовка Милена са супругом Милорадом Радићем и дјецом

10170

Дана 18.7.2018. године у 70. години живота

преминуо је наш драги и вољени

ДРАШКО БУРЗА (Томо) БОГДАНОВИЋ

(рођ. 1948. - Јелићка)

Ожалошћени: брат Ђуро, снаха Миља са дјецом Тихана, Свјетлана, Тихомир и унучад Николина, Дејан и Душко

10170

АНЂЕ БРКИЋДрага моја Лино, данима сједим и гледам у празно, надајући се да ће се однекуд појавити твој драги лик...Ја те чекам, али тебе нема, јер ти ми више нећеш доћи...Увијек ћеш остати у мом срцу.С љубављу, твоја Боба и Бобан с породицом

СПОРТ • СПОРТ

У прољеће 1942. године појавио се први број “Козарског партизанског вјесника” у издању Партизанског обавјештајног бироа Другог крајишког (козарског) НОП одреда “Младен Стојановић”.У љето 1975. изашао је први број послије другог свјетског рата.

Козарски вјесникИздаје: Информативно-пословни центар “Козарски вјесник” ПриједорРедакција и администрација: Улица Саве Ковачевића 15. Лист регистрован код Министарства информација Републике Српске, бр. 170/93 од 10.3.1993.године. Излази сваког петкаДиректор и главни и одговорни уредник: Зоран Совиљ Редакција: Милан Богун, Мира Згоњанин, Тања Мандић (главни и одговорни уредник РТВ Приједор), Радомир Речевић, Мирјана Стегић, Деборах Совиљ, Перо Шпадић, Зоран Јелић, Ивана ПекарићТехничка припрема: Силвија Дејановић, Радмила Радиновић, Миле Станар

Телефони: Директор 232-803, уредник 243-440, новинари 234-271, 234-701, 234-442, служба малих огласа, рачуноводство и маркетинг 232-863, 211-575, техничка припрема 243-441, Радио Приједор 911-822, Телевизија Приједор 211-239, Уредник РТВ Приједор 911-988. Тел/факс 232-803, 232-863.Цијена примјерка одштампана на “глави” ЛистаПретплата: Све информације о претплати на Лист на телефоне 211-575 и 232-863Рукописи и фотографије се не враћајуЖиро рачун: НЛБ Развојна банка АД Филијала Приједорж.р. 5620070000263992 (са назнаком за “Козарски вјесник”)Штампа: “Дневне Независне новине” За штампу: Александар Копања, директор

Приједорски бици-клиста Синиша Лукић, репрезен-

тативац Босне и Хер-цеговине, наступио је, протеклог викенда, на Балканском првенству у брдском бициклизму „MTB Academy Cup“, који је одржан у румун-ском граду Кимпулунгу. Лукић је имао одличан наступ, освојивши пето мјесто у категорији ка-дета. Овим је још јед-ном потврдио да свјетс-ка бициклистичка сцена већ сад озбиљно треба да рачуна с њим.- Такмичење је било за-нимљиво, али и напор-но, јер је температура била доста виша него овдје. Стаза је била захтјевна, како физички тако и технички. Упркос свему, остварио сам добар резултат - каже

Лукић. То је једно од најбољих такмичења на којима је имао прилику да насту-пи. И конкуренција је била изузетно јака. - Стварно је било теш-ко, и у сваком тренутку је било напето. Борба је била константна, у сва-кој трци и за сваку пози-цију - додао је Лукић. Ово је само посљедњи у низу добрих резултата. Возио је на Купу Србије, у Новом Саду, и ту је освојио одлично треће мјесто. На Државном првенству у брдском би-циклизму, дисциплина XЦО елиминатор, Лукић је освојио прво мјесто. Коначни циљ младог приједорског бицикли-сте је наступ на Олим-пијади.- Дугорочно гледано, мој циљ и жеља је учешће

на Олимпијским игра-ма 2024. године. За ову годину браним освоје-не титуле, док наред-не очекујем што бољи пласман на Балканском првенству. Надам се на-ступу на шамионатима Европе и свијета - рекао је Лукић.У свему што је пости-гао досад, таленат игра малу улогу, сма-тра млади бициклиста. На првом мјесту је оз-биљан рад и посвеће-ност, љубав према спорту и спремност на одрицање. Потребна је и доза среће у неким мо-ментима. Слиједи мали одмор од тркања, али већ средином наредног мјесеца наставља се такмичарска сезона. Са њом би требало да дођу и нови трофеји на које нас је Лукић навикао.

ЛУКИЋ ПЕТИ НА БАЛКАНУБрдски бициклизам

Стонотенисерка Марија Гњатић наступа на Европском првенст-ву за младе у румунском граду

Клуж Напока. У току је екипни дио Првенства гдје Гњатићева, заједно за Дором Ћосић из Витеза, наступа за кадетску репрезентацију БиХ. Ка-деткиње БиХ су забиљежиле двије побједе и два пораза. Побиједиле су Швајцарску са 3:0 и Малту са истим резултатом, а изгубиле су од Енгле-ске 3:1 и Грчке 3:0. Гњатићева је у овим мечевима добила три партије - против Енглескиње Wонг Јасмин 3:2, Швајцарке Бернет Мелание 3:0 и Малтежанке Захре Маy 3:0. При-једорска стонотенисерка изгубила је само један меч, и то против Гркиње Пападимитроуе Малматение 3:0. Следећи противник репрезентације БиХ је екипа Шпаније. Након екипног дијела, Гњатићева ће наступити на

појединачном Европском првенству, такмичењу парова и мјешовитих па-рова.

ПРИЈЕДОРЧАНКА НА СТОНОТЕНИСКОМ ШАМПИОНАТУ ЕВРОПЕ

Познати приједорски теквондо тренер и члан Куће славних

Весо Арежина положио је испит за црни појас пети дан. Испит је по-

лагао пред велемајсто-рима Лее Кwанг Баеом ( 9. дан) и Мирославом Брежаном (9. дан), ле-гендом југословенског теквондоа, у Бечу. Аре-

жина је овим још једном потврдио да се ради о једном од најуспјеш-нијих теквондо тренера на овим просторима.

Теквондо: Арежина потврдио класу

“Отписани”

РЕПРЕЗЕНТАТИВНО МЈЕСТО ЗА ВУЈИЋА

Зоран Јелић

Циљ Олимпијске игре

Атлетичар Божидар Вујић, члан сек-ције “Отписани” из

Приједора, изборио је ућешће на Шампионату Балкана за сениоре које ће бити одржано наред-ног викенда у Бугарској. Селектор репрезента-ције БиХ му је указао велико повјерење, јер ће Вујић да брани боје

државе у двије дисци-плине 5.000 м и 3.000 м. У овим дисциплинама је убједљиво тријумфовао на Првенству државе. Ово су само неки у низу Вујићевих успјеха. Тако је на међународној трци у Кладуши, у вео-ма јакој конкуренцији, освојио треће мјесто. Испред њега су били

репрезентативци из Мађарске и Словеније. Његов тренер Слави-ша Бунић побиједио је у својој категорији. Пред “Отписанима” стоји још изазова, међу њима и међународна трка у хрватском Жумбераку. Ту се очекује европска атлетска елита, а “От-писани” су побјеђива-ли већ два пута на овој брдској трци. Вујић нам је рекао да је пресрећан због чињенице да ће на-ступити на Балканском првенству. - Велика је то част за сваког спортисту, а по-готово за мене, јер сам то остварио уз мини-малне услове за рад. Захвалио бих се трене-ру, јер без њега ово не бих успио. Научио ме је да је трчање стил живо-та, да се може уживати у томе и тренирати без стреса и притиска. Ме-даље и резултати су само премија која дола-зи на крају - каже Вујић.“Отписани” се надају финансијској помоћи, како би дошли до бољих услова за рад, а самим тим и бољих резултата. Како кажу, потенцијала има и штета би било да се то не искористи, јер већ дуго успјешно пред-стављају град Прије-дор, Републику Српску и БиХ.

Мајстори теквондоа у БечуГњатићева ниже успјехе

Documents

ПРИЈЕДОР ГОДИНА XLIII • БРОЈ 2235 • ЦИЈЕНА 1KM ... · 2018-07-20 · ЗАХВАЛНИЦА ПРИЈЕДОРСКОМ ЦРВЕНОМ КРСТУ Друштво