Година XIX, број 195 aприл /мај 2020.€¦ · април/мај 2020. 3 ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Година ХiХ, број 195, фебруар/март

WWW.LOVCIRS.COM

ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Година XIX, број 195aприл /мај 2020.

април/мај 2020. 3

ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕГодина ХIХ, број 195, фебруар/март 2020.Издавач: Ловачки савез Републике Српске,Бијељина, улица Старине Новака бр. 24Телефон: 055/243-400, ффакс: 055/243-230E-mail: lsbijeljina�gmail.com

www.lovcirs.comЖиро рачун: 5620010000005781

За издавача: Саво МинићГлавни и одговорни уредник: Душан РепијаУређивачки одбор: Саво Минић, Василије Савић, Војо Степановић, Драшко Росић, Здравко Илић, и Душан Репија, представник "Гласа Српске"Комисија за информисање Ловачког савеза РС: Војо Степановић, предсједник, Миленко Лазаревић,Александар Шљивић, Недељко Гламочак и Жељко Антонић

Штампа: "Глас Српске"Тираж: 19.000Лист излази једном мјесечноПлаћањем чланарине чланови Ловачког савеза Републике Српскепостају претплатници "Ловачких новина"Рукописи и фотографије се не враћају, а све прилоге слати наE-mail: lovacken�gmail.com

Рјешењем Министарства просвјете и културе број 07.3-27-3/07, од 9. маја 2007. године, лист је уписан у регистар јавних гласила подбројем 512.

Засједао Управни одбор Ловачкогсавеза Републике Српске

Све одлуке донесене једногласноВлада Српске и ресорно министарство препознали Ловачки савез као важног партнера у сегменту узгоја и заштите дивљачи

Стране4 и 5

Пред ста вља моуглед ну

пу шкар ску ку ћу

"Фа у стиСте фа но"

Се стре из Лом бар ди је - но ва

ита ли јан ска ре не сан са

Странe 8 - 10

Африч ка ку га сви њаши ри се Ис точ номЕвро пом и Ази јом

Ра пид но по ве ћан број слу ча је ва у пр вом квар та лу

Страна 20

Одговори на честа питањаоко сачмене муниције

Густина посипа зависи

од чока

Дер вент ски лов ци су сре ћу се са ве ли ким про бле мом

Све ви ше ша ка ла у

ло ви шту ЛУ"Мо та ји ца"

Стране14 и 15

Странe 12 и 13

Лов ци ужи ва ју пу но по вје ре ње

Републике СрпскеНи гдје у окру же њу ло вач ки са вез и лов ци не ма ју та кав диг ни тет као што

има ју у Ре пу бли ци Срп ској, што је не мо гу ће по сти ћи без дру гар ског и ко рект ног од но са, при је све га ме ђу ло вач ком по пу ла ци јом, ка же Ми нић

Пред сјед ник ЛС РС Са во Ми нић су ми рао че тво ро го ди шњи ман дат

Страна 7

4 април/мај 2020.

ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com

правни одбор Ловач-ког савеза, на сједни-ци одржаној 29. маја уЗворнику, све одлукедонио је једногласно,манифестујући такојединство ловачке ор-

ганизације Српске на крају четво-рогодишњег рада, који јеоцијењен веома успјешним.

Како је речено, ловство Репу-блике Српске посљедњих годинадоживјело је снажну експанзију,прије свега кад су у питању улага-ња у ловишта, изградња ловно-узгојних објеката и унос дивљачи,али и уређење законских пропи-са, што ће, подвучено је, умного-ме допринијети развоју иафирмацији лова и још већег диг-нитета Ловачког савеза као једнеод најуспјешнијих невладинихорганизација у Републици Срп-ској, са више од 23.000 чланова.

На успјешне резултате у про-теклом периоду подсјетио је, ууводним напоменама, и предсјед-ник ЛСРС Саво Минић, наводећибројне активности које су реали-зоване посљедњих година на раз-воју и унапређењу ловства уСрпској.

Истакао је да је минули пери-од обиљежила и изванредна са-

УЗасједао Управни одбор Ловачког савеза РС

СВЕ ОДЛУКЕ ДОНЕСЕНЕ

ЈЕДНОГЛАСНО

Влада Српске и ресорноминистарство препозналиЛовачки савез као важногпартнера у сегменту узгоја

и заштите дивљачи

ЗахвалностЗдравко Илић, који је у протекладва мандата био члан Управногодбора из регије Бирач, захвалиоје руководству Ловачког савезашто је изабрало град Зворник заодржавање ове веома битнесједнице, непосредно пред ре-довну и изборну Скупштину, каои свим колегама из Управног од-бора на успјешној сарадњи, при-јатељству и дружењу. - Истински сам радостан, јер саму протеклих осам година имаоприлику да упознам много до-брих људи од Требиња до НовогГрада, што ће бити моје драгеуспомене - рекао је Илић.

ЗасједањеУправног одбора, али уз поштовање прописаних заштитних мјера

ИЗБОРНА СКУПШТИНА БИЋЕ ОДРЖАНА

ЧИМ ТО ДОЗВОЛИ ЕПИДЕМИОЛОШКА

СИТУАЦИЈА


радња Ловачког савеза са ВладомРепублике Српске и Министар-ством пољопривреде, шумарстваи водопривреде.

- Увршћивањем пројеката заразвој и унапређење ловства убуџет Републике Српске допри-нијели су не само богатијој ин-фраструктури наших ловишта,него и другим позитивним ре-зултатима у нашим ловачкимудружењима - рекао је Минић ијош једном захвалио Влади и ре-сорном министарству, који су, ка-ко је казао, препознали савез каовеома важног партнера у сегмен-ту узгоја и заштите дивљачи.

Представник Министарствапољопривреде, шумарства и во-допривреде Републике СрпскеМиланка Јовановић истакла је дасе сарадња, остварена измеђуЛСРС и ресорног министарства,темељи на обостраном поштова-њу.

- Министарство и Ловачки са-вез у периоду овог мандата Управ-ног одбора постала су два дијелаједне цјелине, односно створен јеамбијент за рад који се само поже-љети може - рекла је Јовановиће-ва, која је виши стручни сараднику Министарству пољопривреде,шумарства и водопривреде.

Она је затим упознала присут-не са измјенама које предвиђа но-ви Правилник о дозволама за лови начину издавања ловних картисвим корисницима ловишта. Гово-рећи о свим промјенама у садржа-ју овог документа, Јовановићева јенавела да ће убудуће дозволе залов и ловне карте, умјесто мини-

с т а р -с т в а ,штампати идистрибуиратиЛовачки савез, који је,како је казала, својим трудом, ра-дом и узајамним поштовањем иодговорношћу то и заслужио.

Учесници састанка су се сагла-сили да је ресорно министарство

урадило конкретне, ловцима при-хватљиве измјене које ће умного-ме олакшати рад и дјеловањеловачким удружењима.

- Ловачки савез је презадово-љан презентованим приједлогомПравилника, што је доказ изузет-не сарадње, као и великог повје-рења према савезу - дефинисао јеу закључку предсједник Минић,те се с тим у вези одмах налажеспровођење свих припремнихрадњи како би Ловачки савез мо-гао благовремено испунити свеобавезе и оправдати указано по-вјерење.

У наставку сједнице члановиУправног одбора разматрали суизвјештаје о раду и финансијскомпословању савеза у 2019. години,при чему је речено да само три

ловачка удружењанису изми-

р и л а

чланскидопринос за

прошлу годину због, како јеобјашњено, одређених проблема.

Надзорни одбор, који је контро-лисао пословање савеза у прошлојгодини, како је речено, није утвр-дио било какав пропуст у раду Ло-вачког савеза и његове стручнеслужбе. И овог пута истакнута јетранспарентност у свим активно-стима савеза, што ће, наведено је,бити пракса и у наредном периоду.

Речено је да већ четврту годи-

ну заредом савез има повећање

укупних средстава, која се, најве-

ћим дијелом, обезбјеђују из члана-

рине, те да ће и ове године ловци

добити планирана средства из бу-

џета Српске.

Уз оцјену да убудуће, с обзи-ром на институционалнупозиционираност савеза у дру-штву, треба више улагати у развоји јачање кровне организације ло-ваца Српске, изражено је достапохвалних ријечи кад је у питању

рад стручне службе савеза, ко-ја је свој рад организовала у

три канцеларије, у Бијељи-ни, Бањалуци и Сокоцу.

Имајући у виду да је,као једна од нареднихактивности, најављеноувођење и имплемен-тација информацио-ног система уцјелокупном Ловач-ком савезу, са свимкорисницима лови-шта, најављено је даће се радити на оса-

времењавању стручнеслужбе како би се

спремно дочекале новетехнологије које ће, на-

глашено је, још више по-бољшати рад ловачке

организације Српске.

Подсјећамо, сједница Управ-ног одбора требало је да буде одр-жана 27. марта, а потом и изборнаСкупштина ЛСРС, међутим, збогпандемије вируса корона и увође-ња ванредног стања у РепублициСрпској, ове активности су одго-ђене до даљег, тако да су се посли-је два мјесеца стекли услови зазасједање Управног одбора, алиуз поштовање прописаних за-штитних мјера. Како је речено, уовом тренутку није дефинисандатум одржавања изборне Скуп-штине Ловачког савеза, али јестав да буде што прије, наравно,кад то дозволи епидемиoлoшкаситуација у Републици Српској.

МеђуграничнасарадњаПредсједник ЛСРС Саво Минићупознао је Управни одбор и сапројектима Ловачког савеза иМинистарства пољопривредеСрбије о међуграничној сарад-њи, гдје ће, како је рекао, парт-нер бити и Ловачки савезСрпске. - Ради се о изузетно значајнимсредствима и пројектима, у којеће, прије свега, бити укљученаловачка удружења из источногдијела Републике Српске - на-вео је Минић.

ИзвјештајУправни одбор је закључио дасе за предстојећу изборну Скуп-штину припреми свеобухватанизвјештај свих активности којесу урађене за ловство у Српскоју протекле четири године. Тако-ђе, у наредном периоду радићесе и на припремању моногра-фије Ловачког савеза РепубликеСрпске.

ДОЗВОЛЕ ЗА ЛОВ И ЛОВНЕ КАРТЕ УБУДУЋЕ

ЋЕ ШТАМПАТИ САВЕЗ


Према устаљеној пракси,већина ловачких удружења

отвориће лов првогвикенда у јуну, а први

човјек ловаца Српске СавоМинић подвлачи да је

обавезно поштовање свихпрописаних мјера у времену

пандемије вируса корона

ПИШЕ: АНИТА ЈАНКОВИЋ РЕЧЕВИЋlo vac ken @gmail.com

овци широм Српске,након паузе од два ипо мјесеца, поновосу са пушком на ра-мену кренули у ло-вишта, додуше уз

поштовање свих мјера социјалнедистанце које важе у времену пан-демије вируса корона. Ипак, арми-ји која броји више од 23.000чланова то неће тешко пасти. Ка-жу, најгоре је прошло јер скоро 90дана без лова и изласка у шуму чи-нило се као вјечност.

- Нема ништа љепше него кадапораните, узмете пушку и са сво-јим друштвом кренете у природу.То је нешто за шта живимо и кори-стимо сваки слободан тренутаккако бисмо уживали у нашем хо-бију. Да ли ће бити одстрела је, вје-рујте, много мање важно од самогосјећаја да сте свој на свом, са љу-дима сличним вама - рекао је једанискусни ловац из Бањалуке којиће са својом групом 6. јуна порани-ти и опробати ловачку срећу по-слије дужег времена.

Челници Ловачког савеза Репу-блике Српске су на састанку сапредставницима Министарства по-љопривреде, шумарства и водопри-вреде средином маја закључили да,упркос тренутној епидемиолошкојситуацији, лов на срндаћа, као и ре-довни или ванредни одстрел ди-вљих свиња тамо гдје праве штетуможе да почне онако како је и пред-виђено ловним календаром.

- Како се у Српској живот посте-пено враћа у нормалу, закључилисмо на састанку са ресорним мини-стром да не постоје препреке за из-вршење лова дивљачи премаНаредби о времену лова ловостајемзаштићене дивљачи, календару ло-ваигодишњимплановима- истакаоје предсједник Ловачког савеза РССаво Минић и додао да, као и до са-да, одобрење за ванредни одстрелдивљих свиња даје ресорно мини-старство уз претходно поднесен за-хтјев корисникаловишта.

Неки ловци су одмах искористи-ли могућност, али према устаљенојпракси, већина ловачких удружењаотвориће лов првог викенда у јуну.Од овог викенда у привредна лови-шта и шумска газдинства која орга-

низујукомерцијалниловсрнећеди-вљачи стижу и први гости из ино-странства.

Минић је подвукао да су токомловасвиловциобавезнидапоштујумјереРепубличкогштабазаванред-не ситуације због епидемије вирусакорона.

- Ловци судужни

д а

сепридржавајумјерасоцијалнедис-танце, патакоприликомприбавља-ња дозвола за лов не смије битивећих окупљања у канцеларијамаудружења, а придржавање мјерапревенцијенарочитојеважноуслу-чајевимакомерцијалноглова, гдјејеобавезна пратња ловочувара и гдјеловац и пратилац буду заједно у за-твореној чеки - рекао је Минић иупозориоловцеданасоцијалнудис-танцу пазе и приликом традицио-налног групног фотографисања сатрофејиманакон завршеткалова.

Члан бањалучког Ловачкогудружења "Змијање" Дарко Јованићкажедаселовсрндаћаобичноодви-јаугрупамаодтридодесетљуди, та-кодаловциманећебитипроблемдапоштују мјере социјалне дистанце.

- Одстрелсвињасевршипоједи-начно са чека, евентуално у група-макојеопетмогубитиредукованедо десетак људи, тако да ће селовци без проблема прилагоди-ти новонасталим условима, којинаснинакојиначиннеспречава-ју у вршењу наших активности -

рекао је Јованић.

Ловци нису сједилитоком паузеСаво Минић каже да епидемијавируса корона није омела ловцеу Српској јер је вријеме од 28.фебруара до 15. маја уобичајенпериод мировања.- У том периоду се, евентуално,извршава само лов на предато-ре, тако да због саме епидемијенису много тога изгубили. Пери-од мировања смо искористилиза градњу нових и одржавањепостојећих ловних објека-та, изношење хране исоли за дивљач,утврђивање зим-ских губитака,праћење живо-тиња и низ ад-минис тративнихактивности -рекао је Ми-нић.

ЛПослије скоро три мјесеца ловци могу у ловишта,уз обавезно поштовање мјера социјалне дистанце

Лов на срндаћа почиње кад јеи планирано

ПОЧИЊЕ РЕДОВНИИЛИ ВАНРЕДНИ ОДСТРЕЛ

ДИВЉИХ СВИЊА ТАМОГДЈЕ ПРАВЕ ШТЕТУ

ЈОВАНИЋ:ЛОВЦИ СЕ БЕЗПРОБЛЕМА МОГУПРИЛАГОДИТИТРЕНУТНОЈ СИТУАЦИЈИ


Нигдје у окружењу ловачкисавез и ловци немају такав

дигни тет као што има ју уРе пу бли ци Срп ској,

што је не мо гу ће по сти ћибез дру гар ског и ко рект ног

од но са, при је све га ме ђу ло вач ком

по пу ла ци јом, ка же Ми нић

ПИ ШЕ: МИ ШО ЛА ЗА РЕ ВИЋlo vac ken @gmail.com

овачки савез Репу-блике Српске никадјединственији нијебио као што је садпред Изборну скуп-штину, на којој ће се

бирати руководство и органи са-веза за наредни четворогодишњипериод, каже предсједник кровнеорганизације Саво Минић.

Он ће бити једини кандидатза предсједника и у наредноммандату с обзиром на јединстве-ну и масовну подршку коју је, то-ком изборних активности, добиоу свим ловним регијама.

- Већ сад знамо да нећемоимати никаквих подјела унутаррегија, групација и општина. Јед-ногласно смо прихватили све од-луке за избор радних тијела иоргана Ловачког савеза, што је до-каз да се ради другарски и коле-гијално, на начин да се чује исаслуша сваки глас и да се у обзирузме свако ко жели да да свој до-принос у свом раду - рекао је Ми-нић, након посљедње сједницеУправног одбора Ловачког савеза.

На сједници је манифестованопотпуно јединство ловачке орга-низације Српске, а Минић је додаода је то знак доброг и транспа-рентног рада у којем сви учеству-ју, а очекује се да ће тако бити и напредстојећем засједању Изборнескупштине, која би према свимдосадашњим засједањима треба-ло да протекне у сјајној атмосфе-ри.

Наглашавајући да ће проте-кли четворогодишњи период, апосебно посљедње двије године,због остварених резултата, лов-ство Републике Српске памтитидужи период, Минић каже да лов-

ци у сваком друштвупредстављају веомабитну социјалну ка-тегорију, па тако и уСрпској.

- Држава према намаима повјерење, јер нам је да-ла природно богатство и дивљачна управљање и газдовање, као иоружје. Сваки ловац треба да бу-де свјестан те чињенице и да сеод нас очекује више озбиљности,дисциплине и повјерења - иста-као је Минић и навео да се и то-ком епидемије вируса короналовци понашају искључиво ускладу са препорукама и упут-

ствима надлежнихоргана, стављајућисвоје ресурсе, прије

свега материјално-техничка средства, на

располагање локалнимштабовима за ванредне си-

туације.Први ловац Српске посебно је

поносан на сарадњу са Владом иМинистарством пољопривреде,шумарства и водопривреде, јер,како каже, држава има разумије-вање за потребе ловачке попула-ције. Минић истиче да је ВладаСрпске ослободила ловце плаћа-ња пореза на оружје, што им је ин-

директно донијело 500.000 КМгодишње, те да су, нарочито по-сљедње двије године, обиљежилавелика улагања у ловишта захва-љујући пројектима који су реали-зовани у сарадњи са ресорнимминистарством.

- Све то је довело до позитив-них резултата на терену, међунашим ловцима, који су на кон-кретан начин осјетили бенефи-те, јер су ловачка удружењадиректни корисници средстава -наводи Минић.

Појаснио је да се ефекти ула-гања осјећају у виду богатијих ло-вишта, изградњи нових ловнихинфраструктурних објеката, на-бавци дивљачи, затим опреме заловство, попут надзорних каме-ра, али и подизањем узгојнихобјеката као што су хранилиштаи прихватилишта, те коришћењесредстава за куповину теренскихвозила, оружја за ловочуваре ислично.

У Ловачком савезу изузетноцијене и осјећају подршку Владеи институција Српске.

- Влада наше републике једала максимални дигнитет лов-цима у Републици Српској - на-глашава Минић, објашњавајућида нигдје у окружењу ловачки са-вез и ловци немају такво уважа-вање као што је то у овдје.

Он каже да је то не могуће по-стићи без другарског и коректногодноса, прије свега међу ловач-ком популацијом. Значај ловствапрепознала је и актуелна власт уРепублици Српској, сматрајући даловци имају много шири значај задруштво него што многи мисле.

- Сваки наш честит, добар ипоштен ловац је амбасадор лов-ства. И кад га виде како иде пре-ко њиве својој кући, али и кадизлази из шуме, увијек треба дабуде прикладно обучен и да лије-по хода - казује Минић, објашња-вајући добре манире и узорнопонашање које треба да одликујусваког ловца.

Ко мер ци јал ниловУ Ло вач ком са ве зу Ре пу бли кеСрп ске с не стр пље њем оче ку јупри мје ну ЦИ ТЕС кон вен ци је, ко јаће омо гу ћи ти да у пу ном за ма хуза жи ви ко мер ци јал ни лов.- Упра во кроз про јек те и под сти -цај на сред ства ко ја ре а ли зу је моу са рад њи са Вла дом Срп ске иМи ни стар ством по љо при вре де,шу мар ства и во до при вре де, же -ли мо да што спрем ни је до че ка -мо при мје ну ЦИ ТЕС кон вен ци је,од но сно ко мер ци јал ни лов ираз вој лов ног ту ри зма у Ре пу -бли ци Срп ској - ис ти че Ми нић.

ДО БРО ДО ШАО СВА КОКО ИМА ДО БРЕ НА МЈЕ РЕ,

ПОД ВУ КАО МИ НИЋ

Предсједник ЛС РС Саво Минић сумирао четворогодишњи мандат

Ловци уживају пуноповјерење државе

Л СВА КИ ЛО ВАЦ МО РАДА ПА ЗИ НА МА НИ РЕ КА КО БИ БИО ПРА ВИПРИ МЈЕР

Са во Ми нић је ди ни кан ди датза пред сјед ни ка у на ред ном ман да ту ФО ТО: М. ЛА ЗА РЕ ВИЋ

Пред сјед ник Вла де Ра до ван Ви шко вић ре до ван гост

на све ча но сти ма Ло вач ког са ве за

ПИ ШЕ: ДРА ШКО ДРА ГО СА ВЉЕ ВИЋ[email protected]

ро шле је се ни пи са -ли смо де таљ но оита ли јан ској фир -ми "ФА ИР" и томпри ли ком до та клисе број них ору жар -

ских фир ми кон цен три са них дуж"до ли не оруж ја" Вал Тром пи ја, усје вер но и та ли јан ској по кра ји ниЛом бар ди ја, гдје је смје ште на и нај -ста ри ја фа бри ка пу ша ка на сви је ту.

Ко је та да мо гао и прет по ста -ви ти да ће упра во ова бо га та ита -ли јан ска ре ги ја, гдје се оруж јеор га ни зо ва но про из во ди шест ви -је ко ва, би ти те шко по го ђе на епи -де ми јом ви ру са ко ро на, ви ше не гоби ло ко ја тач ка на пла не ти за хва -ће ној пан де ми јом. Зна ју ћи ко ли колов ци ци је не оруж је ко је до ла зииз Лом бар ди је, ко ли јев ке тра ди -ци о нал ног ита ли јан ског ору жар -ства, од лу чи ли смо да ово га пу тапи ше мо о још јед ној углед ној пу -шкар ској ку ћи из гра да Мар ке но.Пред ста вља мо фир му "Фа у стиСте фа но" и њи хо ву бо ке ри цу "ита -ли ко", сим бо ли зма ра ди и са же -љом да чо вје чан ство што при јепо би је ди опа сни ви рус.

Ком па ни ја "Фа у сти Сте фа но"по чи ње с ра дом 1948. го ди не и на -кон скром них по че та ка из ра ста уозбиљ ног гло бал ног игра ча ко јипро из во ди ква ли тет но ло вач ко итак ми чар ско оруж је по себ ног сти -ла и на ро чи те ље по те. Сте фа ноФа у сти, осни вач ове по ро дич нефир ме, по сте пе но је ши рио по саои до био по ча сну ти ту лу ка ва лиј е -ре, за хва љу ју ћи бес ком про ми сномква ли те ту про из во да и по што ва -њу ста рих пра ви ла пу шкар скогесна фа у Лом бар ди ји.

На кон Сте фа но ве смр ти упра -вља ње фир мом пре у зе ле су ње го -ве кћер ке Еле на, Ђо ва на и Бар ба ра.Ове див не же не су од дје тињ ствапро во ди ле ври је ме у оче вој фа бри -ци и од нај бо љих мај сто ра на у чи лепу шкар ски за нат а да нас на ста -вља ју да ње гују по ро дич ну тра ди -ци ју, ети ку и есте ти ку, али ипри мје њују нај мо дер ни је тех но ло -ги је у из ра ди пу ша ка.

Прем да ком пју тер ски упра вља -не ЦНЦ ма ши не про из во де са вр ше -

но пре ци зне и ме ђу соб но из мје њи -ве еле мен те а со фи сти ци ра ни си -сте ми кон тро ле ква ли те тага ран ту ју њи хо ву ап со лут ну по у -зда ност, фир ма "Фа у сти" по но сноис ти че да се сва ки њи хов про из вод,у за вр шној фа зи па жљи во до ра ђу -је и укла па ру ка ма вје штих мај сто -ра, за на тли ја и умјет ни ка по путску по цје ног му зич ког ин стру мен -та. У оруж је фирме "Фа у сти Сте фа -но је да кле утка на фи ло зо фи ја ко јаобједињује ви со ке стан дар де ква -ли те та, чу ве ни ита ли јан ски сми саоза ди зајн, раз ли чи те при ми је ње неумјет но сти и бри жљи ву руч ну за -вр шну об ра ду са по себ ним на гла -ском на фи не де та ље.

"Фа у сти ита ли ко" Ка ко се стре Фа у сти ка жу ин спи -

ра ци ју у свом ра ду про на ла зе у ита -ли јан ској ре не сан си, а њи хо вепу шке ни су са мо са вр шен спој па -жљи во би ра них ма те ри ја ла, при мје -не нај са вре ме ни јих тех но ло шкихрје ше ња и стр пљи вог руч ног ра да,оне су и пу но ви ше од то га. Есте ти -ка ускла ђе но сти ли ни ја и фор ми донај сит ни јих де та ља чи ни их без вре -мен ским пу шкар ским умјет нич кимдје ли ма но ве ита ли јан ске ре не сан -се. Пре сти жна се ри ја "Фа у сти" бо ке -ри ца на зва на "ита ли ко" нај бо љепо твр ђу је и осли ка ва по слов ну фи -ло зо фи ју ове ком па ни је. За о бље непо вр ши не, ни ска си лу е та, ге о ме -три ја, ба ланс и руч но ра ђе не гра ву -ре и че ке ринг се ри је "ита ли ко"ре зул тат су стр пљи вог и по све ће ногосми шља ва ња ди зај на ко ји је из пр -во кла сног че ли ка и би ра не ора хо -

ви не, ру ка ма ис ку сних мај сто ра, ма -те ри ја ли зо ван у пу шке је дин стве не,исто вре ме но ста рин ске и мо дер неље по те.

Бра вље ње у че ти ри тач кеПо ред њи хо ве не у пит не ље по -

те и еле ган ци је бо ке ри це "Фа у стиита ли ко" ка рак те ри ше ро бу стан инео бич но по у здан си стем бра вље -ња у ком би на ци ји са ма сив ном че -лич ном ба ску лом. И "Фа у сти" јепо пут број них европ ских про из во -ђа ча уса вр шио и до дат но очвр -снуо си стем бра вље ња сво јихбо ке ри ца. За о бље на ба ску ла из -гло да на је из пу ног бло ка че ли ка,

а бра вље ње се оства ру је пу тем"че ти ри кљу ча" то јест ви ше стру -ког си сте ма са че ти ри за бра вљу ју -ће тач ке ко ји га ран ту је чвр сти ну,из др жљи вост и са о сност.

Ра ди се на и ме о уса вр ше ној"Бра у нин го вој" Б25 бра ви, код ко -је хо ри зон тал на за бра вљу ју ћапло ча из ба ску ле ула зи у жлијеб надну мо но бло ка. Ов дје су у мо но -бло ку са зад ње стра не уре за на дважлијеба ко ја се ка че за по мич нухо ри зон тал ну пло чу. По ред то га,на бо ке ри ци "Фа у сти италико" ко -ва ни мо но блок има до дат не, спе -ци јал но об ли ко ва не боч не уто ре уко је при за тва ра њу за ла зе два од -


П

"ФА У СТИ СТЕ ФА НО" НИ ЈЕ СТАР ПО ПУТ

СВО ЈИХ КОМ ШИ ЈА, АЛИ ПРО ИЗ ВО ДИ ЛУК СУ ЗНО И

ПРЕ ПО ЗНА ТЉИ ВО ОРУЖ ЈЕ

Се стре из Лом бар ди је

- но ва ита ли јан ска

ре не сан са

Се ри ју бо ке ри ца"ита ли ко" фир ме "Фа у стиСте фа но" из Лом бар ди је

кра си по себ на ље по та

го ва ра ју ћа зу ба из гло да на на уну -тра шњим зи до ви ма ба ску ле. Ти меје бра вље ње оства ре но на укуп ноче ти ри мје ста. Опи са ну кон струк -ци ју бра вље ња ко ри сти ве ћи наита ли јан ских, тур ских и шпан скихпро из во ђа ча бо ке ри ца. За хва љу ју -ћи овом чвр стом и ма сив ном ви -ше стру ком си сте му бра вље њапу шка је спо соб на да из др жи и нај -ја че ла бо ра ци је.

Пу шке су фа брич ки опре мље -не ауто мат ским ејек то ри ма, а из -вла ка че за руч ну екс трак ци јуча у ра је мо гу ће по себ но на ру чи ти.Та ко ђе, умје сто јед ног се лек тив -ног мо гу ће је на за хтјев до би ти си -стем са два оба ра ча. На вра тукун да ка пла си ра на је коч ни ца ко -ја има угра ђен и се лек тор по мо ћуко јег би ра мо ци јев из ко је отва ра -мо ва тру.

Као и све оста ле се ри је "Фа у -сти" сач ма ри ца, бо ке ри ца и по ло -жа ра, "ита ли ко" се мак си мал нопри ла го ђа ва уку си ма и по тре ба мастри јел ца. Ка ли бри глат ко ци јев -них пу ша ка су 12, 16, 20, 28 и 36(.410). Ду жи не ле жи шта па тро несу 70 и 76 мм. Дво ку гла ре се ра деу ка ли бри ма: 8X57JRS, 9,3X74R,30R Бла сер, 30.06,.444 Мар лин, .45-70 US Government, 270W, 308W,6,5X55, 243W, 7X57R и 6,5X57R.

Раз ли чи ти цје нов ни раз ре ди,вр сте и ни вои фи ни ша и гра ву расе под ра зу ми је ва ју, али ва ља ре ћида је и нај о снов ни ји мо дел на про -сто нео до љив у сво јој јед но став нојеле ган ци ји. Боч ним укра сним пло -чи ца ма опре ма се вер зи ја SLX, агра ви ра ње се ра ди ис кљу чи во руч -но (укра сне пло чи це ов дје пред -ста вља ју умјет нич ки ме ди јум нако јем гра вер ска ма шта до ла зи допу ног из ра жа ја).

Ци је виЦи је ви су из ра ђе не од ви со ко

ле ги ра ног че ли ка и спо је не у ја -ком, ко ва ном па гло да ном че лич -ном мо но бло ку, пре по зна тљи вомпо по преч ној ли ни ји. Ов дје да клеје примијењен јеф ти ни ји и тех но -ло шки јед но став ни ји по сту пакспа ја ња ци је ви ("Фа у сти" ина чера ди и ску пи де ми блок на дру гиммо де ли ма) али је то у ко нач ном ре -зул та ту на док на ђе но за бље номба ску лом и дру гим фи ним де та љи -ма. Стан дард не ци је ви су ду ге 60цм а ра де се још и ци је ви од 63.5,67.5, 71, 73, 76 и 81 цм ду жи не. Пу -не или вен ти ли ра не ни шан ске ан -ти ре флек си о не ши не ши ро ке су 7ми ли ме та ра на ци је ви ма ка ли бра


ФИР МУ ВО ДЕ СЕ СТРЕ ЕЛЕ НА, ЂО ВА НА И БАР БА РА, А СВО ЈЕ

ПУ ШКЕ ОПИ СУ ЈУ КАО НО ВУ РЕ НЕ САН СУ

12 док је ши ри нана ци је ви ма оста лих ма -

њих ка ли ба ра 6 ми ли ме та ра. Ци -је ви се фа брич ки ис по ру чу ју сафик сним чо ко ви ма док је де мон -та жне мо гу ће по себ но на ру чи ти.

Ожлијебљене ци је ви код "ита -ли ко" екс прес дво ку гла ра има јузад њи ни шан и му ши цу са ин сер -том из ра ђе ним од оп тич ког влак -на. На свим ци је ви ма је злат номжи цом тј. ли ниј ском злат ном ин -тар зи јом ути снут нат пис: "Фа у сти- Ита ли".

Кун да ци се на рав но из ра ђу јуод би ра не тур ске ора хо ви не (одко ри је на), руч но су че ки ра ни и на -у ље ни (фи ни ши ра ни) спе ци јал -ним уљи ма. Основ ни "италико"кун дак има вит ки, иде ал но за кри -вље ни пи штољ ски ру ко хват. Днору ко хва та се оп ци о но опре ма де -

ко ра тив ним ка па ма из ра ђе ним одме та ла или сло но ва че. Оста ле оп -ци је укљу чу ју кла сич ни ен гле скикун дак или фор му кун да ка по зна -ту као "прин ц од Вел са". Ка па од -но сно од бој ник кун да ка на овојсе ри ји је из ра ђена у нај бо љој тра -ди ци ји ен гле ских лук су зних сач -ма ри ца. Израђена је од ко рал ноцр ве не гу ме са цр ним еле гант ним

ин сер том. Под кун дак је та ко ђе ен -гле ског сти ла, ви так, удо бан, про -

п о р -ци о на лан

и на рав но руч -но че ки ран. Ма са пу ша ка

из се ри је "италико" ва ри ра од 2,6кг до 3,2 кг у за ви сно сти од ка ли -бра и ду жи не ци је ви.

Ита ли јан ски ре не сан сни пје -сник Ло до ви ко Ари о сто јед ном јере као да пу шка ни је са мо ду гаче лич на ци јев на пу ње на ба ру -том и ку глом, већ и пра ви при -мјер људ ског уми је ћа да иза се беоста ви тра го ве сво га по сто ја ња.Кроз од мје ре но ком би но ва њеди зај на, тех но ло ги је и тра ди ци -је, "Фа у сти" пу шка ма је удах ну тавишевјековна ита ли јан ска кул -тур на, ин те лек ту ал на, естет ска иумјет нич ка ба шти на ко ја их не -по гре ши во из два ја из ма се и већна пр ви по глед ја сно го во ри да суса по но сом по из ве де не у Лом -бар ди ји.


У МО ДЕЛ "ИТА ЛИ КО" УТКА НА ВИ ШЕ В ЈЕ КОВ НА

ИТА ЛИ ЈАН СКА КУЛ ТУР НА,ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НА, ЕСТЕТ СКА

И УМЈЕТ НИЧ КА БА ШТИ НА


ПИШЕ: ДРАШКО ДРАГОСАВЉЕВИЋddra go sa vlje vic @gmail.com

лади ловци се че-сто при куповинисвоје прве ловач-ке пушке сачма-рице питају којесу боље, бокерицеили обичне дво-

цијевке положаре. Најбољи одго-вор на ово питање био би да је тоискључиво ствар укуса. Што се ти-че избора калибра треба разми-слити. Пушке калибра 16 нешто

с ул а к ш еод два на е сти-це и спретније за пуца-ње. С друге стране, пушка калибра12 је за нијансу ефикаснија, јер уњене патроне стаје мало више сач-ме него у муницију калибра 16.

Истина, разлика није велика,али ако је ловац млад и довољноснажан, свакако би боље било дасе одлучи за већи калибар и тежупушку. Пушка сачмарица би, поста рој фор му ли, тре ба ло да буде100 пута тежа од масе њеногосновног пуњења сачме. Метак ка-либра 12 има пуњење сачме изме-

ђу 32 и 36 грама. Тако се тежиналовачке пушке у калибру 12 крећеизмеђу 3.200 и 3.600 грама. Тежи-на пушке у калибру 16 је између2.800 и 3.200 грама (пуњење сач-ме тешко је од 28 до 32 грама), атежина пушке у калибру 20 је од2.600 до 2.800 грама. Лакше пушкесу пријатније за цјелодневно но-шење али јаче трзају. Они који ло-ве на богатим теренима, гдје им сепружа шанса да у једном лову ис-пале десетак и више метака, требада се одлуче за тежу пушку. Лов сатаквом пушком биће и пријатнијии успјешнији. Ако се ловац двоумиизмеђу двије пушке приближноједнаке вриједности али различи-те тежине, онда предност требадати тежој.

З а -тим се поставља

питање дужине цијеви.Међутим, при избору ловачке

пушке сачмарице много је важни-је питање "чока" (то јест степенасужења при врху сачмене цијеви)од дужине цијеви како многи по-грешно закључују. Млад и неиску-сан ловац сматра да ћеглаткоцијевна пушка сачмарицаса дужим цијевима бити убојитијаод оне са краћим и да ће успјешни-је обарати дивљач на већим даљи-нама. Таква размишљања немајуреалног основа а дужина цијеви јесамо у вријеме када се употребља-вао црни барут имала некаквогзначаја.

Данас већина сачмарица у ка-либру 12 има цијеви дужине 72цм, у калибру 16 дужина је 68 цм,а у калибру 20 цијеви су обичнодужине 65 цм. Комбиноване пу-шке, двоцијевке са куглом и сач-мом или троцијевке, без обзира на


ПУЊЕЊЕ САЧМЕ

ТЕШКО ОД 28 ДО 32 ГРАМА

Дужина цијеви нема практичног значаја и

утицаја на ефикасност сачменог метка. Битни

су чокови и посип

Густина посипа зависи од чока

Одговори на честа

питања и заблуде

око сачменемуниције

М

калибар, имају цијеви дугеизмеђу 60 и 65 цм. Дужи-на цијеви нема прак-тичног значаја иутицаја на ефика-сност сачменогметка.

Одлучујућиутицај на гу-стину посипасачме имајуч о к о в и .Убојитост,ако се ра-ди о нор-м а л н и мдужина-ма цијеви,з а в и с ип р в е н -ствено одквалитетаметка а неод дужинецијеви. Дужецијеви у ка-либру 12(обично не пре-ко 76 цм) имајунајчешће пушке загађање глинених го-лубова али не због бо-љег учинка на већим

даљинама, већ због дужевизирне (нишанске) лини-

је коју такмичари сматрајубољом.

Ваља знати да су ције-ви са пуним чоком намије-њене за гађање удаљенихциљева (наравно, не уда-љенијих од 50 метара) наотвореним теренима.Слабије чокиране пушкесу универзалније, погод-

није су за мјешовите тере-не и шумски лов.

Цилиндричне и слабо чоки-ране цијеви намијењене су за ловпернате дивљачи на мањим од-стојањима, на покривеним тере-нима (шума, тршчаци,кукурузишта).

Свака пушка има своју "личнукарту". Из ње можемо лако прочита-

т ичоковецијеви и про-центе количине сачме изједног метка, која на даљини од 35 мулази у круг од 75 центиметара.

Јасно је, што је проценат већи,чок је јачи, а пушка гушће носи. Та-блица посипа се чита на сљедећиначин: пун чок 70 одсто, триче-

твртчок око

65 одсто, полу-чок 60 одсто, четвртчок око

55 одсто, побољшани цилиндар 50одсто и цилиндар 35 до 40 одсто.Постоје различите модерне кон-струкције чокова али ово су осно-ве и темељ за правилноразумијевање.

Већи проблем од избора сач-меног калибра је избор крупноћесачме за одређену врсту дивљачи.Веома је раширено схватање дакрупнија сачма и даље и боље уби-је. Заблуда је у томе, што је круп-није сачме мање у метку, па идобро нанишањена дивљач пого-

ђена са једном до двије крупнесачме (куглице) пада тек

послије пређених вишестотина метара и често

остаје непронађена.Дивљач не пада на

мјесту од смртнихповреда сачмом

већ од шока на-сталог исто-в р е м е н и мпоготком ве-ћег броја ку-г л и ц а ,макар и ма-ње пробој-ности. Зазеца, нашунајчешћел о в љ е н удивљач, са-свим је до-

вољна сачмаод 3 мм на

почетку сезо-не или 3,5 мм

на крају сезоне. Сачма има

лоше балистичкеособине због лопта-

стог облика и зато бр-зо губи на брзини.

Битан је посип. Стога пу-цање на већим удаљености-

ма треба увијек избјегавати.Оптимална гранична удаљеностне би требало да прелази 35 до 40метара. Старо правило гласи: акосе ловац двоуми између двијекрупноће сачме, увијек треба даизабере ситнију.

Када је терен покривен густомвегетацијом или је непрегледан,онда ловац мора да води рачуна отоме има ли кога иза дивљачи. Тоје код сачмарица бар неколикостотина метара. Крајњи домет сач-ме зависи, прије свега, од њеногпречника. Крупнија сачма има ве-ћи домет а ситнија мањи. И овдјепостоји правило да је то најмањесто пута више од крупноће сачмеизражене у милиметрима (круп-ноћа сачме у милиметрима помно-жена са сто). На примјер сачмапречника 3 мм има домет 300 ме-тара! Она од 3,5 мм - 350 метара,"шестица" - 400 метара, итд(европске ознаке крупноће сачмедате су у табели). Међутим, то ни-како не значи да на тој даљини мо-жемо и одстријелити дивљач. Натој даљини сачма је опасна по чо-вјека или домаћу животињу, акоби се случајно нашли иза дивља-чи, при отварању ватре. Због то-га, са оружјем увијек опрезно!


УБОЈИТОСТ ЗАВИСИ ПРВЕНСТВЕНО ОД

КВАЛИТЕТА МЕТКА, А НЕ ОД ДУЖИНЕ ЦИЈЕВИ

АКО СЕ ЛОВАЦ ДВОУМИ ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ КРУПНОЋЕ

САЧМЕ, УВИЈЕК ТРЕБА ДА ИЗАБЕРЕ СИТНИЈУ

mmСрбија

Италија

Аустрија

Њемачка

Чешка

Пољска

Француска

Русија

Шпанија

ПИШУ: ДИПЛ. ИНЖ.МИОДРАГ ЂЕОРЂИЋ И МР ДРАГОСЛАВ МРЂА

рви примјерци шака-ла (чагља) у ловиштуЛУ "Мотајица" изДервенте у ближојпрошлости одстрије-љени су крајем 2005.године на подручју

ловачке секције "Трстенци". Пода-ци о одстрелу су сигурни, јер је жи-вотињи коју је тада одстријелиоБранислав Милић кожа огуљена иосушена па је идентификована истручно детерминисана као ша-кал (Ca nis aure us L.). Такође, истегодине Јасмин Милић из Босан-ског Дубочца одстријелио је жен-ку шакала, а јамарењем из јазбинеизвадио је њене младунце и од та-да је шакал практично стална ди-вљач у нашем ловишту.

Ловни стручњаци сматрају даје шакал на подручје Посавине до-шао из Бугарске, гдје га има у ве-ликом броју и да је правац ширењабио поплавном долином Дунава, азатим долином Саве у Посавину.Ширењу шакала погодовала јеприсутност влажних и мочварнихподручја, шикара и минских поља.Обиље хране и заклона у посав-ским ловиштима пружило му јемогућност за насељавање и опста-нак. Ратним догађањима на под-ручју Посавине одређени диоповршина у некадашњим зонамараздвајања (миниране површине)постао је недоступан за ловно ко-ришћење. На овим површинамабројно стање дивљачи се по-већавало због немогућно-сти одстрела. Шакали суискористили немогућ-ност коришћења,мир у станишту иобиље хране тезнатно повећалибројност наовим и проши-рили се надруга подруч-ја.

Ширењепопулацијеове дивљачисе каракте-рише каобрза експан-зија са вели-к о мгустином на-сељености, аобјашњава сеначином ис-хране ове вр-сте, која јестрвинар ивјешт предатор,што је чини врлоуспјешном врстом уприроди. Шакал је

сисар из породице канида, који сеопортунистички храни и једе свешто може да се поједе, првенственоанималног поријекла. На менију мусе налазе стрвине које може прона-ћи у ловишту, младунци дивљихсвиња, ланад, ситна длакава и пер-ната дивљач, мишеви, волухарице,пацови, пужеви, шкољке, рибе, гли-сте, инсекти и домаће животиње.Храни се и сезонским самониклими култивисаним воћем и поврћем,сјемењем уљарица и житарица.

- Поред тога имамо отворенедепоније смећа на које се баца ор-

гански отпад, тако да шакал на-лази велику количину хране.

Када животиња има довољ-но хране, онда се брзо и

много размножава, такода број расте (др М.

Пауновић).Шакал је живо-

тиња веома слич-на вуку, мада јемања од њега, авећа од лисице.Просјечна масатијела му је од13 кг (Фергу-сон, 1981) до21 кг (Бошко-вић и сур.2009). Имашиљату њу-шку, дужеуши и краћи,дебео реп. По-кривен јекратком цр-венкастосме-

ђом илизлатносмеђом

длаком. Крупнешапе и дуге пот-

кољенице омогућа-вају му да буде добар

и истрајан тркач и преваљује ве-лике удаљености па је велика опа-сност за дивљач, али и за некедомаће животиње.

Ријетко живи појединачно, че-шће у паровима, а најчешће у чо-порима. Чопор чини родитељскипар и њихова младунчад до старо-сти од године дана, отприлике 6-12 јединки. Пар чини полно зрелимужјак и женка старости прекодвије године. Шакал је углавномноћна животиња и рјеђе ћемоимати прилику да га видимо дању.У суживоту живи једино с припад-ницима исте врсте. Предаторе сла-бије од себе (лисице) тјера са свогаподручја, док по правилу узмичеод јачих предатора вукова. Алипси скитнице који живе на одлага-лиштима отпада добро се слажу сашакалима, тако да има случајевамеђусобног парења и постојањамјешанаца између паса и шакала.

Шакал је изразито лукава иопрезна дивљач која показује за-дивљујуће начине извлачења крозраспоред ловаца у погону и приго-ну приликом групних ловова. Ло-ве га на више начинапојединачним и групним ловом.Уобичајени начини лова су приго-ном и погоном, приликом лова ди-вљих свиња. Расе дугоногихгонича и ловни теријери обичногласно гоне шакала и тада га је мо-гуће ловити погоном. Осим тогашакала лове дочеком са високихчека и уз адекватан мамац ова тех-ника се показала веома ефикасна.

НА "ШАКАЛИЈАДИ" КРАЈЕМ ФЕБРУАРА

ОДСТРИЈЕЉЕНО ДЕСЕТ ПРЕДАТОРА

П

Колики је ниво садашњебројности шакала у ловишту показују и резултати анкете међучлановима удружења којиоткривају да је у току ловне 2019/2020. годинеодстријељено 118 шакала,док их је шест настрадалона саобраћајницама

Дервентски ловци сусрећу се са великим проблемом

Све више шакала у ловишту ЛУ "Мотајица"

ШАКАЛ НА ПОДРУЧЈЕ ПОСАВИНЕ ДОШАО ИЗБУГАРСКЕ

Ловачка група Младена Вајића са одстријељеним шакалима


Колики је ниво садашње број-ности шакала у ловишту "Мотаји-ца" Дервента показују и резултатианкете међу дервентским ловци-ма, који показују да је у току ловне2019/2020. године одстријељено118 шакала, док их је шест настра-дало на саобраћајницама. Да јераспрострањеност на појединимподручјима ловишта веома вели-ка можемо закључити из чињени-це да је само на "Дервентскојшакалијади", одржаној у Босан-ским Лужанима крајем фебруара2020. године, одстријељено десетшакала.

Велики број ловаца удружењасе слаже у процјени да је бројностпребацила бројност лисице у на-шем ловишту и да их већ има настотине. Дервентски ловци сусхватили озбиљност ситуације имогуће штете коју шакал моженачинити

фонду племените дивљачи, такода посљедњих година све више иодговорније учествују у организо-ваним акцијама на нивоу удруже-ња и секција на плану одстрелашакала.

Такође, поједине ловачке гру-пе, које лове предаторе током чи-таве ловне сезоне (Младен ВајићЦоки, Зикрет Грачанкић и друге)су се практично специјализовалеза лов овог предатора па је такоВајићева ловачка група у току овесезоне одстријелила 15, а Зикрето-ва 11 јединки. Исто тако, по десе-так шакала јеодстријељено на подруч-ју секција Велика Соча-ница, Дервента, ДоњаЉупљаница и БосанскиЛужани, што показујењихову велику

распрострањеност на овим под-ручјима.

Након лова треба водити рачу-на о мјерама заштите ловаца при-ликом поступања саодстријељеним примјерцима, јерсу шакали природни разервоар

различитих зооноза(бјеснило, трихине-лоза, алариоза и др.)и као такви су могу-ћи преносиоци зара-зе.

У наредном пе-риоду у нашем ло-вишту потребно је

повећати монито-ринг популације шакала

и наставити вршити редо-ван одстрел. Једино редов-

ним одстрелом може сеефикасно смањивати бројност

ове дивљачи. Наравно, не треба ихпотпуно истријебити, јер шакалису и санитарци у ловишту, већ ихтреба стално контролисати. Коли-ко се брзо размножавају и повећа-вају своју бројност у ловиштупоказују констатације некихстручњака који кажу да је ситуа-ција са шакалом добра док примје-ћујемо њихове трагове, а кадпочнемо чешће виђати самог ша-кала, стање је већ забрињавајуће.

Да је шакал веома инвазивнаврста дивљачи показују и најнови-ја истраживања присуства попула-ције вука на европском подручју,из којих се види да је током по-

сљедњих 20 година у највећој мје-ри преузео станишта вука, тако дасе на мапама тренутног присуствавука у Европи он налази практич-но у траговима (проф. Трбојевић).

Иако је вук физички јачи одшакала и радо га једе, изгледа да јебројност шакала пресуђујућа у за-узимању територије по оној на-родној: "Десет паса угризошевука".

Исто тако цијенимо да би, докјош није касно, проблемом све ве-ћег присуства шакала у ловишти-ма Републике Српске, свакако усарадњи са корисницима лови-шта, требало да позабави и Ловач-ки савез Републике Српске, као инадлежно министарство, а с ци-љем примјене и реализације пре-вентивних мјера на смањењуштете на племенитој дивљачи.

Можда би након процјене си-туације једна од донесених мјерамогла бити пракса слична у зе-мљама окружења, гдје је надлежноминистарство Хрватске за једнукалендарску годину издвојило из-нос од готово 150.000 евра награ-де за одстрел шакала и лисице(око 50 евра по одстрељеној једин-ки). Исто тако, већи број општинау Србији на подручју Баната саданаграђује ловце са 15 до 30 евра поодстријељеној јединки шакала, асамо општина Апатин за посљед-њих пет година издвојила је за на-граде око 11.000 евра. Шакали нечине штету само на дивљачи негои на ситној стоци, нарочито овца-ма, као што су недавни случајевина подручју општина Бијељина иПрњавор.

Све у свему, шакал ће у наред-ном периоду бити све чешћа темаразговора међу ловцима и кори-сницима ловишта.

БРОЈНОСТ ШАКАЛА

ПРЕБАЦИЛА БРОЈНОСТ ЛИСИЦЕ

Акција на шакала на подручју секције Доња Љупљаница



ПИШЕ: ДЕЈАН ЈОВИЧИЋlo vac ken @gmail.com

овачко удружење"Срна" из Српца од-лучно је да набав-ком нових камера завидео-надзор и те-ренског возила још

снажније притисне криволовце,који харају ловиштем чак и у вре-мену пандемије вируса корона, не-ријетко и током полицијског часа.

Предсједник удружења ГоранСавановић каже да ће камере којепостављају ових дана омогућитида видео-надзором буде покривеннајвећи дио ловишта.

- У прошлој години смо значај-није кренули са овом активношћунабавком великог броја покрет-них и стационарних камера, а уве-

зали смо се и у систем видео-над-зора који је инсталирала општинаСрбац у сарадњи са полицијскомстаницом, чиме су покривени свиважнији путни правци, а тиме иприлази ловишту. Кренули смо иса постављањем табли на којимасе налази упозорење да је лови-ште под видео-надзором - рекао јеСавановић.

Он је додао да ће, након штостигне ново возило, њихове лово-чуварске службе бити још присут-није у свим дијеловима ловишта.

- Одлучни смо да станемо украј несавјесним ловцима који не-мају обзира ни током ванредногстања. Пронашли смо велики бројпостављених замки у ловишту, а

добили смо дојаве од наших чла-нова да се употребљава и оружје,чиме не само да се крше прописа-не мјере већ и угрожава безбјед-ност људи. Затражили смо у томпогледу и асистенцију полиције -рекао је Савановић.

Србачки ловци су искористи-ли ловостај како би изградили но-ве хранилице и солишта, што јеврло значајно у овом периоду ка-да се ствара нови подмладак ифонд дивљачи. Међу њима су Нин-ко Петковић и Бошко Давидовић

Значајна улагања у ЛУ "Срна" Србац

Видео-надзором стају у крај криволовцима

Пронашли смо велики број постављених замкиу ловишту, чак и токомпандемије. Добили смо

дојаве од наших члановада се употребљава

и оружје, рекао Савановић

ПРИОРИТЕТ ИЗГРАДЊА ЛОВАЧКОГ ДОМА

Л

Чланови секције Роћевић-Па-ђине, која припада ЛУ "Соко" изКозлука, засијали су почетком ма-ја девет дунума кукурузом радишто успјешније прихране дивља-чи и смањења штете на пољопри-вредним посједима на трипарцеле, у насељима Врела и Па-ђине.

Дугогодишњи ловац из Пађи-на Милан Стјепановић Ћепало, ко-ји је заједно са Милом Косовићеми Рајом Рудановићем уступио зе-мљиште за сјетву кукуруза, кажеда су се ловци сами организовалиу обезбјеђењу сјеменског матери-јала и механизације, као и токомсијања ове пољопривредне култу-

ре. Очекују да ће на овај начинобезбиједити око четири тоне ку-куруза наредне јесени за прихра-ну дивљачи.

- Брига о заштити и узгоју ди-вљачи је међу примарним задаци-ма у нашем удружењу. У зимскомпериоду у ловиште уносимо со, ку-куруз, сијено и друге врсте хране,док у топлијем дијелу године оба-вљамо сјетву пољопривреднихкултура које су подесне за исхранудивљачи како би се задржала у ло-вишту, те побољшало њено број-чано и здравствено стање - истичеСтјепановић.

Поред ове акције, док је миро-вала сезона лова на племениту ди-вљач, ловци из Роћевића и Пађинаизградили су и неколико ловно-техничких објеката у свом лови-шту.

- Искористили смо овај периодловостаја да изградимо шест по-моћних чека за срнећу дивљач, ко-је ће нашим ловцима послужити иза одмор и уживање у природи -додаје Стјепановић.

У ЛУ "Соко" у суботу, 6. jуна, би-ће отворена сезона лова на срнећудивљач, у којој је предвиђен од-стрел 30 срндаћа.

М. Л.


ТОКОМ ЛОВОСТАЈА ИЗГРАДИЛИ ШЕСТ ПОМОЋНИХ ЧЕКА

из Каоца који сваки слободан тре-нутак, поштујући мјере кризнихштабова, користе како би побољ-шали ловну инфраструктуру.

- Поставили смо до сада двијехранилице, четири солишта и из-градили двије чеке. Ископали смои стари извор, гдје се каљужајусвиње. Добили смо помоћ од на-шег суграђанина Радивоја Мики-ћа, старог ловца, који нам је за овепотребе поклонио четири врећекукуруза - казао је Давидовић.

Ловачко удружење "Срна" изСрпца у протекле четири годинепословало је позитивно и у свимсегментима рада показало напре-дак, закључак је са извјештајно-из-борне скупштине удружења која је

одржана у недјељу, 31. маја.Предсједник удружења рекао

је да је обновљен фонд дивљачи,првенствено дивље свиње, а кон-тинуирано је у ловиште убацива-на и фазанска дивљач.

- У току прошле године напра-вљене су ловачке куће у Илићани-ма, Повеличу и Новом Мартинцу, аизграђено је мноштво ловачкихчека, сједалица, солишта и храни-лица - рекао је Савановић.

Он је додао да је питање кри-волова сведено на минимум иуједно похвалио секцијски и груп-ни лов предатора током зиме.

- У наредном периоду ћемо по-кушати да унаприједимо лов ди-вље свиње и уз подршку општинеСрбац обезбиједимо земљиште накоме би требало да буде изграђенцентар за узгој дивље свиње - ре-као је Савановић.

Он је изабран на нови мандат-ни период од четири године, докће предсједник Скупштине поно-во бити Горан Татић, а потпред-сједник Милован Ћетојевић.

Замјеник начелника општинеСрбац Драган Микић, који је каогост присуствовао сједници Скуп-штине, похвалио је сарадњу са ср-бачким ловачким удружењем којеје, по његовим ријечима, једно однајстаријих у Српцу са традицијомдугом седам деценија.

- Један од приоритета србач-ких ловаца је изградња ловачкогдома и потрудићемо се да им про-нађемо адекватну локацију - рекаоје Микић.

ЛУ "СОКО" КОЗЛУК, СЕКЦИЈА РОЋЕВИЋИ-ПАЂИНЕ

Ловци засијали девет дунума кукурузом

Помоћ Како би помогао својим најста-ријим члановима, који због мје-ра ограничења кретања нисумогли да напусте своје домове,Управни одбор ЛУ "Срна" је то-ком најжешће пандемије вирусакорона донио одлуку да уручи25 прехрамбено-хигијенских па-кета.- Било је много наших ловацакоји нису могли сами да дођудо основних животних намир-ница, а међу њима је значајанброј обољелих. Уз помоћ пред-сједника ловачких секција сачи-нили смо списак и подијелилипакете, а добили смо подршку иод кризног штаба општине и на-челника Српца Млађана Драго-сављевића - рекао је Савановић.

САВАНОВИЋУ НОВИ МАНДАТ НА ЧЕЛУ УДРУЖЕЊА


ПИШЕ: МАРКО ПАВЛОВИЋlo vac ken @gmail.com

овачка секција "За-гони" ЛУ "Сембе-рија" из Бијељинеобухвата простород око 3.100 хекта-ра површине иброји 75 ловаца.

Као таква једна је од најорганизо-ванијих, а предсједник ЗдравкоСтевановић подвукао је да су ње-ни чланови саградили више од 85високих чека, поставили 100 хра-нилишта за дивљач, 200 солила инаправили десет појила. Стевано-вић истиче да је секција организо-вана у пет група, а свака група је у

посљедњих неколико година из-градила ловачку кућу.

- Захваљујући томе имамо нарасполагању широк избор мјестаза дружење прије и послије лова,како ми из секције, тако и гости издругих секција и удружења - рекаоје Стевановић.

Ловачка секција "Загони" ва-жи за једну од најбогатијих, усуди-ћемо се рећи, можда и најбогатијуу удружењу срнећом дивљачи.

- Домаћинско газдовање и са-вјестан однос према ловишту на-грађени су константним порастомкако грла високе дивљачи, тако иниске - каже Стевановић.

Током претходне године ЛУ"Семберија" је уз несебичну помоћи подршку Ловачког савеза Репу-блике Српске, изградило савреме-но стрелиште за гађање летећих инепокретних мета на територијисекције "Загони". Управо на томстрелишту одржан је Куп Репу-блике Српске у ловном стреља-штву 2019. године.

Ловци ове секције надају се даће простор стрелишта бити датна управљање Удружењу од стра-не Градске управе, како би се ен-тузијазам младих стријелацаматеријализовао и спровео у дје-ло.

На крају, врата ловачке секци-је "Загони" увијек су широм отво-рена свим савјесним гостима,односно свима онима који наетички и домаћински начинуправљају сопственим лови-штем.

Чланови саградили вишеод 85 високих чека,

поставили 100 хранилиштаза дивљач, 200 солила инаправили десет појила

ЛОВАЧКА СЕКЦИЈА "ЗАГОНИ" ЈЕДНА ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ У ЛУ "СЕМБЕРИЈА"

Добро газдовање награђено повећањем броја грла

Л

НАДАЈУ СЕ ДА ЋЕ НА УПРАВЉАЊЕ

ДОБИТИ СТРЕЛИШТЕ

ЛОВАЧКА СЕКЦИЈА

"ЗАГОНИ" ВАЖИ ЗА ЈЕДНУ ОД

НАЈБОГАТИЈИХ У УДРУЖЕЊУ

СРНЕЋОМ ДИВЉАЧИ

Прихрана дивљачи један од примарних

задатака

Успјешан лов надивљу свињу

Чланови секције много улажу у ловно-техничке објекте

Вриједни чланови секције


ПИ ШЕ: МАР КО ПА ВЛО ВИЋ[email protected]

о вач ко удру же ње"Иг ман" Ис точ наИли џа мо же се по -хва ли ти но вим ус пје -си ма оства ре ним уобла сти ма лов ства.

Шта ви ше, за ври је ме ван ред ног ста -ња узро ко ва ног пан де ми јом ви ру са

" к о -вид 19" лов ци су пру жи ли по др шкуло кал ној за јед ни ци.

Пред сјед ник удру же ња Сте ванДра шко вић ис та као је да је про те -кла лов на се зо на би ла ви ше не гоуспје шна за лов це овог кра ја. План

од стре ла је ис пу њен ско ро у пот пу -но сти. Пле ме ни те вр сте ди вља чипро на шле су мир и уто чи ште у ло -ви шту ко јим га зду је удру же ње. Заово је по себ но за слу жна ло во чу вар -ска слу жба, али и сви чла но ви удру -же ња, ко ји по све ћу ју ве ли ку па жњуза шти ти ста ни шта ових вр ста. Заоба вља ње сва ко днев них по сло вало во чу ва ри су опре мље ни те рен -ским во зи ли ма и свом нео п ход номопре мом пред ви ђе ном Пра вил ни -ком о ра ду слу жбе.

По ред обез бје ђе ња нео п ход ногми ра у ло ви шту, сва ко днев но се вр -ши при хра на. Углав ном је то ку ку -руз за при хра ну ди вљих сви ња,си је но и со за ср не ћу ди вљач, те хра -на ани мал ног по ри је кла за при хра -ну пре да то ра, у пр вом ре ду ву ка име двје да.

У по ра сту је по пу ла ци ја ву ка,што је до бро за лов ни ту ри зам. Вукје атрак тив на ди вљач за од стрел ка -ко до ма ћим, та ко и ино стра ним

лов ци ма. У про те клој се зо ни од -стри је ље на су че ти ри, а од пла -

ни ра на два ме двје даодстријељен је је дан због си ту -а ци је узро ко ва не пан де ми јомви ру сом ко ро на. Вре мен скиусло ви ни су ишли на ру ку лов -ци ма "Иг ма на" у то ку се зо нело ва на ве ли ког те три је ба, та -

ко да ни је би ло од стре ла ове вр -сте ди вља чи.

На кон из ра де и одо бра ва ња го -ди шњег пла на га здо ва ња до би је наје са гла сност ре сор ног ми ни стар -ства, чи ме су оства ре не све прет по -став ке за ре а ли за ци ју још јед неуспје шне лов не се зо не. Дра шко вићје на кра ју ис та као да су све оба ве зепре ма са ве зу из ми ре не до фе бру а ра2020. го ди не, од но сно пре ма ми ни -стар ству кра јем мар та.

Л

Ло вач ко удру же ње "Мо та ји ца"Дер вен та сва ке го ди не у сво је при -хва ти ли ште усе ља ва ви ше од1.000 ко ма да фа зан ских пи ли ћа.Та ко ће би ти и ове го ди не, јер сучла но ви удру же ња за при хва ти ли -ште на ба ви ли пи ли ће ко је ће при -

пре ма ти за пу шта ње у при ро дуна ред них пет сед ми ца. Та да ће каооформ ље ни фа за ни би ти пу ште ниу ло ви ште.

- Унос ди вља чи јед но је одна ших стра те шких опре -

дје ље ња. На сто ји мо сва -ке го ди не да на ше

ло ви ште бу де бо га ти -је и да сру ши мо сте -ре о тип да лов циса мо из ло вља ва јуди вљач, већ да чи немно ге ства ри ка ко би

на ше шу ме би ле пу неди вља чи - ре као је

пред сјед ник ЛУ "Мо та ји -ца" Дар ко Бе ћа ре вић.

Све бо га ти јело ви ште ЛУ "Мо та ји ца"

Дер вен ћа ниуно се 1.000

фа за на у ло ви ште

ЛУ "Иг ман" Ис точ на Или џа

Про те кла лов на се зо на би ла је ви ше не го

успје шна. План од стре ла је ис пу њен ско ро

у пот пу но сти, а пле ме ни тевр сте ди вља чи

про на шле су мир и уто чи ште у ло ви шту

ВРЕ МЕН СКИ УСЛО ВИ НИ СУ ИШЛИ НА РУ КУ

ЛОВ ЦИ МА У ТО КУ СЕ ЗО НЕЛО ВА НА ВЕ ЛИ КОГ

ТЕ ТРИ ЈЕ БА

Пан де ми ја ни јеути ца ла на рад


ПИШЕ: МАРКО ПАВЛОВИЋlo vac ken @gmail.com

ажња цјелокупне јав-ности протеклих мје-сеци била је усмјеренана ширење вируса ко-рона, тако да је африч-ка куга свиња готово

занемарена. Ипак, најсвјежији по-даци говоре о томе да се ова болестсвиња шири великом брзином теда ће смртност домаћих и дивљихсвиња у 2020. години далеко пре-машити претходне године.

Овај вирус је познат научници-ма дуже од 100 година и готово свејединке које се заразе умиру.

То је веома отпоран вирус којиможе да преживи у екстремнимусловима те га је врло тешко иско-

ријенити. Иако је познат годинама,тек 2018. избила је пандемија ши-роких размјера. Тада је регистрова-на смрт више од 1,1 милион свињау свијету. Тренутно најкритичнијажаришта су Кина, Вијетнам, Фили-пини и источна Европа. Број зара-жених дивљих свиња у овом дијелуСтарог континента рапидно се по-већава у првом кварталу 2020. го-дине.

Ово је закључак Европске ко-мисије и Ветеринарског заводаХоландије. У прва три мјесеца2020. године у цијелој Европскојунији пронађено је 4.085 зараже-них дивљих свиња. То је отприли-ке 60 одсто од укупног бројапронађених у цијелој 2019. годи-ни. Процентуално учешће из Пољ-ске и Мађарске достиже више од70 одсто укупно заражених, доктај проценат у Румунији износивише од 50 одсто.

Пољска, која води изузетнопрецизне податке о овој зарази, са-општила је да је на њеној терито-рији у првих пет мјесеци 2020.године пронађено укупно 2.505мртвих свиња - што је више него уцијелој 2019. години. Сматра се даје куга захватила 45 одсто терито-рије ове државе и то углавном ње-не западне дијелове.

Научници ипак сматрају даприликом прегледа актуелних бро-јева треба имати на уму да је у др-жавама источне Европе токомпротекле зиме вршен интензивни-ји лов на дивље свиње, као и интен-зивнија потрага за лешевимаугинулих јединки.

То би могло бити једно од обја-шњења за повећање броја зараже-них животиња. Они додају да сеподаци о афричкој куги свиња ме-ђу дивљим свињама не прикупља-ју на прави начин у Украјини иБјелорусији те да не постоје добрипоказатељи за ове државе.

АФРИЧКА КУГА СВИЊА ШИРИ СЕ ИСТОЧНОМ ЕВРОПОМ И АЗИЈОМ

Рапидно повећан број случајева у првом кварталу

П

БОЛЕСТ ЗАХВАТИЛА 45 ОДСТО ТЕРИТОРИЈЕ ПОЉСКЕ

ТОКОМ 2018. ГОДИНЕ РЕГИСТРОВАНА

СМРТ ВИШЕ ОД 1,1 МИЛИОН ГРЛА

Ускоро стижевакцинаКада је у питању заштита дома-ћих свиња тренутно у ВеликојБританији испитују вакцину којаби се према ријечима стручњакаускоро требало да нађе на тр-жишту. То би и те како олакша-ло живот и посао узгајивачима,који сваке године стрепе од по-јаве ове болести.

У прва три мјесеца 2020. године у цијелој

Европској унији пронађеноје 4.085 заражених

дивљих свиња. То је отприлике 60 одсто од

укупног броја пронађених у цијелој 2019. години

Година Број заражених дивљих свиња

2014. 302015. 532016. 802017. 7412018. 2.4432019. 2.4772020. 2.531

Documents

Година XIX, број 195 aприл /мај 2020.€¦ · април/мај 2020. 3 ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Година ХiХ, број 195, фебруар/март