L’ALPHABET DE LA LANGUE FRANÇAISE

L’alphabet de la langue française a 26 lettres. Ce sont:

A B C D E F G H I J K L M

a be se de e ɛf že aš i ži ka ɛl ɛm

N O P Q R S T U V W X Y Z

ɛn o pe ky ɛr ɛs te y ve dublve iks igrɛk zed

Les règles élémentaires de la lecture en français

Ai – ɛ : ex: faire (fɛr) – učiniti

Aï – ai : ex: mais (mais) – kukuruz

Au – o : ex: mauvais (movɛ) – loš

Ay – ei : ex: pays (pei) – mesto,država

Ail (aille) – aj : ex: travail (travaj) – rad ; travailler (travaje) – raditi

Eau – o : ex: beau (bo) – lep

Eu – ϕ : ex: feu (fϕ) – vatra, semafor

Ille – ij : ex: famille (famij) – familia

I – j : ex: iod (jod) – jod

Oi – wa : ex: voir (vwar) – vidjeti

Oï – oi : ex: héroisme (eroisme) – heroizam

Ou – u : ex: beaucoup (boku) – puno, mnogo

Oy – waj : ex: voyage (vwuajage) – putovanje

Samoglasnici a,e,i,o,u,y kada se nađu ispred suglasnika m,n transformišu se u nazale;

u francuskom jeziku les nasales.

A + m,n – [ᾶ]: ex: ambassadeur (ᾶbasadϕr) – ambasador; antique (ᾶtik) – staro, antičko

E + m,n – [ᾶ]: ex: empire (ᾶpir) – imperia; entrée (ᾶntre) – ulaz

O + m,n – [õ]: ex: sapeur – pompier (sapϕrpõpje) – vatrogasac; honte (õt) – sramota

I + m,n – [ɛ ]: ex: important (ɛ portᾶ) – značajno; mains (mɛ ) – ruke

U + m,n – [ e run ( r – kafeno; parfum (parf – parfem

Y + m,n – [ɛ ]: ex: syntaxe (sɛ taks) – sintaksa; thym (tɛ ) – timus

I kod suglasnika ima značajnih poteskoca:

B – uvjek kao b: ex: bouteille (butej) – flaša

C + i,e,y – s: ex: ciel (sjel) – nebo; accident (akcidᾶ) – aksident, nesreća

C + a,o,u – k: ex: cacao (kakao) – kakao; corp (kɔr) – tjelo; cure (kyr) – njegovati

Ch – š e chérie (šeri – draga

C, ispred svakog drugog suglasnika, uvijek kao k.

D i F uvjek je isto : d i f.

G + i,e,y – ž: ex: gémir (žemir) – jaukati; giffle (žifl – šamar

G + a,o,u – g: ex: garder (garde) – čuvati; gout (gu – ukus; degustation (degystasjo) –

okusiti

Gn – nj: ex:gagner (ganje) – pobjediti, dobiti

G – ispred svakog durgog suglasnika uvijek je g.

H se nikad ne čita.

J je uvijek ž e jouer (žue – igrati

K , L , M , N, uvijek su ista.

Ph – f : ex: photographie (fotografi) – slika, panorama

Qu + suglasnik se čita ky: ex: piqûre (pikyr) – injekcija

Qu + samoglasnik uvijek se čita k : ex: qui (ki) – ko; quoi (kwa) – šta; quand (kᾶ) – kada

itd.

S između dva samoglasnika se čita kao z : ex: saisir (sezir) – konfiskovati

Th uvijek kao t: ex: theater (teatr) – teatar, pozorište

W kao w – to su o ično reči iz engleskog jezika. Ex: week-end itd.

X – ks : ex: taxi (taksi).