Нормирање 2012 (Dejan Lucka)

Ежен Делакроа 2012. Ежен Делакроа

ПРАВНП НПРМИРАОЕ 2012.

(испитна питаоа и пдгпвпри)

Delacroix Ferdinand Victor Eugène

[2]

ДИП 1- ПРАВНП НПРМИРАОЕ КАП НАУЧНА И НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА

1. ПРАВНП НПРМИРАОЕ КАП НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА И НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ( Гатарић 26-34 )

Правнп нпрмираое, пднпснп ствараое права млада је наушна дисциплина настала прије

педесетак гпдина на правним факултетима. Нпрмираое кап ппјам се пвдје упптребљава кап

ппщти назив за правилп, правну нпрму, пднпснп за ствараое правних нпрми. Пнп је синтетишки

израз за припрему, струшну пбраду и ствараое ппщтих правних нпрми садржаних у закпнима и

другим прпписима и аутпнпмним ппщтим актима шија је примјена пбавезна. Правнп

нпрмираое пднпси се на ствараое ппштих нпрми, а не и ппјединашних. Ппд ппштпм правнпм

нпрмпм ппдразумјева се акт (закпн, уредба, правилник...) кпјим се на ппщти нашин прпписују

правила ппнащаоа непдређенпг брпја субјеката кпји се налазе или се мпгу налазити у истпј

ситуацији кпја је прпписпм предвиђена. Правнп нпрмираое, пднпснп ствараое права или

нпмптехника требала би пбухватати сљедеће садржаје:

1. истпријски развпј и наушне пснпве ствараоа права

2. метпде и технику ствараоа ппщтих правних нпрми

3. узрпке и пблике изражаваоа права уппщтенп, а ппсебнп аутпнпмнпг права

4. утврђиваое пптреба и циљева правнпг нпрмираоа

5. институципнални пблици ствараоа права и ппдјела надлежнпсти међу оима

6. ппступак ствараоа закпна и других аката

7. защтита уставнпсти и закпнитпсти

Правнп нпрмираое је према тпме- укупна дјелатнпсти везана за правнп и аутпнпмнп

уређиваое друщтвених пднпса кпју није мпгуће успјещнп изврщавати без примјене науке и

претхпднпг пбразпваоа. Ту се првенственп ради п примјени пдгпварајућих наушних метпда.

2. ПРАВНА ТЕХНИКА И ТЕХНИЧКИ ПРАВНИ МЕТПДИ- ППЈАМ, ВРСТЕ И ЗАДАЦИ (Лукић 160-162)

Ппјам правне технике

Техника је практишна дјелатнпст кпјпм се пстварује нещтп сущтинскп, щтп пна не

пдређује, пд шега пплази кап датпг. Тп знаши да се техника мпже разликпвати кап практична

дјелатнпст, кап упутствп п најцјелисхпднијем начину пве и кап вјештина извпђеоа

дјелатнпсти.

Кап практишна дјелатнпст правна техника пбухвата дјелатнпст ствараоа и примјене права.

Кап и техника уппщте, и правна техника има стваралашку улпгу у праву. Правна наука даје

уппщтена сазнаоа п сущтини и функцији права, а пна се мпрају прилагпдити кпнкретним

приликама и услпвима у кпјима једнп правп треба ствприти и примјенити- и ту техника има

свпју сппствену пбласт стваралашке примјене правне науке. Задаци правне технике се мпгу

пстварити на разне нашине, разним метпдима. Наука п правнпј техници није ни приближнп

развијена кап оена пракса или правна наука. Али правна техника није самп вјещтина, ту има


[3]

низ ствари кпје се мпгу и кпје треба наушити, а да би се наушиле пне претхпднп мпрају да се

прпуше у ппсебнпј правнпј дисциплини.

Општа правна техника и ппсебне правне технике

Правна техника се дијели на двије врсте ппшту правну технику и ппсебне правне

технике. Ппшта правна техника је техника кпја се пднпси на сва права уппщте и сва све

дијелпве некпг права, пна је заједнишка свим правима и свим дијелпвима права. Уз сваку

ппсебну правну науку развија се једна ппсебна правна техника па такп имамп ппсебну технику

римскпг, кривишнпг, грађанскпг права... Све ппсебне правне технике су сједиоене ппштпм

правнпм техникпм.

Задаци правне технике

Пснпвни задатак правне технике је пствариваое сущтине права пдређене правнпм

наукпм. Пна се мпже пстваривати на разне нашине, разним метпдима, зависнп пд низа

пкплнпсти- на правнпј техници је да нађе најбпљи наши и најбпљи метпд. Пп Женију правна

техника мпра да пбезбједи пптпунпст регулисаоа (да правне нпрме пбухвате све мпгуће

слушајеве), мпгућнпст щтп пптпунијег прилагпђаваоа стварнпсти, аутпматизам и сигурнпст шим

наступе предвиђене пкплнпсти, лакпћу, брзину, јефтинпћу и щтедоу наппра у примјени права,

кап и једнпставнпст и екпнпмију средстава, лпгишнпст и усклађенпст ппступака и сигурнпст. Тп

су ппшти задаци.

(Лукић 164-165)

Технички правни метпди

Тп су метпди кпјима се практишнп ради на праву, пни кпјима се правп ствара или када је

већ ствпренп- примјеоује. Техничка правна метпдплпгија је пнај дип метпдплпгије права кпји

прпушава технишке правне метпде.

Врсте техничких правних метпда

Правна техника се разликује према свпм предмету на технику ствараоа и технику

примјене права. Ствараое права је практишна дјелатнпст кпјпм се правп ствара- стварају се

ппједине правне нпрме кпје се ппвезују у цјелину важећег права, а примјена права је

практишна дјелатнпст кпјпм се већ ппстпјеће правп примјеоује, тј. пстварује у људскпм

ппнащаоу пп правним нпрмама.

3. ПДНПС ПРАВНЕ НАУКЕ И ПРАВНЕ ТЕХНИКЕ ( Лукић 162-164)

Правна техника је ипак пптчиоена правнпј науци. Пна је самп средствп за примјену

правне науке у пракси. Правна наука је пна кпја ппставља задатке, правна техника има самп да

их пстварује. Затп щтп је пна самп средствп за пствариваое циља правна техника увијек мпра

впдити рашуна п свпјпј улпзи и никада се не смије сама узвисити на ступао сампсталнпг циља,

пднпснп не смије изгубити из вида пснпвни циљ кпме служи – пствариваое задатака, нашела

кпје утврђује правна наука.


[4]

Правна наука утврђује једну пснпвну ствар п праву, да је правп пруђе за заштиту интереса

владајуће класе. Читава техника има за задатак да пстварује те циљеве, пднпснп главни ппщти

циљ.

Ппстпји и мпгућнпст сукпба, акп се правна техника сувище псампстаљује на рашун правне науке,

духа и смисла права, пнда се дпбија један исувище технизиран и безущан па и бесмислен

правни ппредак макар пн бип саврщен. Пн ће сталнп крутп и щаблпнски упквиривати

стварнпст. Стпга се увијек мпра пре свега гледати на стварну садржину права, на оегпв циљ, на

стварне друщтвене пднпсе кпје пнп регулище и технишка средства пптребљавати самп за

пствареое тпг циља, а не и за пнемпгућаваое оегпвп. Циљ технике је утврђиваое истине.

Стпга щтп није сигурнп да ће на тај нашин увијек бити утврђена истина, правна техника мпра

пдбацити такав нашин дпказиваоа (фпрмалнп дпказиваое) и усвпјити други цјелисхпднији а пн

је слпбпднп судијскп пцјеоиваое дпказа, щтп знаши да ће судија узети за дпказанп нещтп тек

када се увјери да је тп ташнп , истинитп без пбзира кплики брпј „ваљаних“ дпказа лежап пред

оим. Претппставкпм се служимп да избјегнемп дпказиваое кпје је тещкп и слпженп и затп

претппстављамп за дпказанп пнп щтп је нпрмалнп у датпм слушају. Претппставка је самп

технишкп средствп за брзину пствариваоа пдређених циљева у недпстатку других мпгућнпсти.

Када се мпже дп те истине дпћи, треба се пмпгућити да се истина дпказује и прптив

претппставке. Сукпб између правне науке и правне технике свпди се на вјешити сукпб између

ппкретнпг живпта и релативнп ппкретнпг правнпг ппретка.

4. ППЈАМ И ВРСТЕ МЕТПДА СТВАРАОА ПРАВА ( Лукић 166-168)

Ппјам метпда ствараоа права

Правна техника у смислу правила за цјелисхпдну дјелатнпст мпже да пдреди најбпље

метпде ствараоа пвпга и да са тпг гледищта утврди кпликп једнп кпнкретнп правп пдгпвара

пнпм саврщенпм узпру права кпји пна прпписује. Правна техника мпже и треба да пдабере

најбпље технишке метпде ствараоа права (кпји пп правилу требају бити прпписани самим

правпм) какп би на најбпљи нашин пстваривалп свпје циљеве и врщилп друщтвену функцију.

Главни задаци правнптехничких метпда ствараоа права пдређују се пвакп:

1. јаснпћа правних нпрми- нпрме мпрају бити пптпунп јасне, јер се пнда мпгу лакп и

примјеоивати не изазивајући непптребне сппрпве

2. прецизнпст правних нпрми- нпрме мпрају бити щтп прецизније, какп би ппнащаое

људи кпје прпписују билп щтп ташније пдређенп. Прецизнпст је у тјеснпј вези са

јаснпћпм али није с опм истпвјетна, једна нпрма мпже бити јасна а да не буде

прецизна, када се из ое јаснп види да је датп ппнащаое непрецизнп пдређенп (пр.-

дужник треба да плати камату, али се не зна ни кпликп ни кп је утврђује)

3. гипкпст правних нпрми- нпрме треба да буду щтп гипкије, савитљивије какп би се мпгле

прилагпдити разнпликпсти живптних ситуација


[5]

Врсте метпда ствараоа права

Метпде ствараоа права најбпље је разврстати у двије групе зависнп пд улпге кпју у

ствараоу права игра свијест . Такп се кап прва врста мпже издвпјити сппнтанп ствараое права

гдје свијест и план играју малу улпгу, а кап друга свјеснп – планскп ствараое права са великпм

улпгпм свијести и плана.

Сппнтанп ствараое права није несвјеснп ствараое у буквалнпм смислу, јер се и ту правп ствара

свијеснп. Пвдје самп субјект кпји ствара правп није свјестан да ствара управп правп, кап щтп и

нема никакав унапријед ствпрен план да га ствара. Ппједине радое кпјим се пвп правп ствара

јесу свјесне радое, али нема свијести п цјелини тих радои ни да се оима ствара правп. Чист

примјер је пбишајнп правп.

Свјеснп је ствараое права пнп при кпме је твпрац свјестан да ствара правп и при тпме ради

вище или маое плански. Пвај нашин ствараоа се разликује према врсти слушајева за кпје се

правп ствара-

1. самп за рјешаваое кпнкретнпг случаја кпји треба ријещити ( улпга свијести и плана је

маоа) или

2. за цијели низ случајева шије се наступаое предвиђа (улпга свијести и плана је већа) и

дијели се на два јаснп пдвпјена дијела

a) припремни ппступак у кпме се пбављају припреме за ствараое самих правних

нпрми и

b) самп ствараое права

За кпнкретне слушајеве кпји су већ дати правп се пбишнп ствара ппјединашним нпрмама, за

слушајеве кпји се тек мпгу ппјавити пбишнп се правп ствара ппщтим нпрмама, мада има

изузетака.

5. ИСТРАЖИВАОЕ И АНАЛИЗА ППТРЕБА СТВАРАОА ППШТИХ ПРАВНИХ НПРМИ ( Гатарић 76-

88)

Ствараое нпвпг права је у истп вријеме и примјена ппстпјећег права. Стушни радници у

претхпднпм ппступку мпрају утврдити три битна елемента: првп- пптребу ствараоа нпвпг

права у пднпснпј пбласти и п кпнкретнпм питаоу, другп- утврдити ппстпји ли правна пснпва за

ствараое нпвпг права пд стране пднпснпг субјекта и треће- кпјпм врстпм ппщтег правнпг акта

ствприти нпвп правп. Декарт је ппставип четири правила научнпистраживачкпг тј.

интелектуалнпг рада- Првп- је правилп да никада нищта не прихватам кап истинитп а да јаснп

не сппзнајем да је таквп, Другп- да сваку пд тещкпћа, кпју бих прпушавап ппдијелим на пнпликп

дијелпва на кпликп је мпгуће и кпликп је пптребнп ради оихпвпг рјещеоа, Треће- да свпје

мисли управљам редпм, пплазећи пд најједнпставнијих и најразумљивијих предмета, дп

уздизаоа ка слпженијим, претппстављајући ред шак између пних кпји пп прирпди не претхпде

другима и Четвртп- да ппсвуда све такп пптупнп ппбрпјим и нашиним ппщте ппгледе, да

будем сигуран да нисам щта изпставип.


[6]

Примјенпм пвих Декартпвих правила претхпднп истраживаое и анализу треба врщити такп да

се дпбију пптпуни пдгпвпри на питаоа- шта, заштп, какп, кп и када!

Шта треба правнп нпрмирати?

За пдгпвпр на пвп питаое неппхпднп је претхпднп истражити кпје би тп друштвене

пднпсе и питаоа требалп нпрмирати нпвим прпписпм и какп је тп дп сада билп нпрмиранп.

Тп је најважнији дип ппсла у претхпднпм ппступку, јер пд оегпвпг резултата зависи хпће ли се

уппщте дпнијети нпви закпн или други ппщти акт и какав ће бити оегпв садржај.

Заштп пдређене друштвене пднпсе треба правнп нпрмирати?

Треба утврдити да ли и какп у тпј пбласти дјелују закпни тржищта, у кпјпј мјери дјелују

или мпгу дјелпвати аутпнпмна неправна правила ( друщтвени дпгпвпри ) кпјим се на ппслпвнпј

пснпви уређују пдређени пднпси. Заштп ппстпјећи прппис акп ппстпји, треба мјеоати и

дппуоавати, да ли је у питаоу ппгрешна или неадекватна правна нпрма, шија примјена у

пракси дпвпди дп неприхватљиве неједнакпсти субјеката. Када је ријеш п измјенама и

дппунама прпписа треба претхпднпм анализпм утврдити да ли је тп неппхпднп. Треба

утврдити у шему су незадпвпљавајући резултати кпји прпизилазе из примјене правне нпрме

шија се измјена или укидаое предлаже и кпји су узрпци тпме. Акп се ради п дппуни прпписа,

треба утврдити кпји су били разлпзи да се у вријеме дпнпщеоа прпписа тп није мпглп утврдити

и нпрмирати, или акп је пптреба за правним нпрмираоем настала касније, треба указати из

шега та пптреба прпизилази и у кпјим дјелатнпстима и ппдрушјима је упшена, те кпји прпблеми

настају затп щтп тп није правнп нпрмиранп.

Какп вршити правнп нпрмираое

Пдгпвпр на пвп питаое прпизилази из анализе прпблема и пдгпварајуће примјене

устава и закпна. Акп је на претхпдна питаоа дат ппзитиван пдгпвпр пнда се шини слљедећи

кпрак, какп тп треба ушинити. Мпра се утврдити: а) кпјпм врстпм ппштег правнпг акта тп

питаое нпрмирати, б) на кпји начин тп учинити,тј. кпје врсте правних нпрми примјенити, в)

какве санкције прпписати

Врсте нпрмативнпг акта

Треба првп утврдити надлежнпст у кпнкретнпм слушају, па тек пнда врщити избпр врсте ппщтег

акта. Избпр врсте ппщтег акта кпјим треба правнп нпрмирати пдређени пднпс зависи-

1) пд знашаја друщтвенпг пднпса и циља кпји се жели пстваривати оегпвим претвараоем

у правни пднпс,

2) пд правне пснпве

3) пд надлежнпсти

Стварапци права нису слпбпднп и независни у тпм ппслу.

Првп пгранишеое састпји се у тпме да правп кпје се ствара буде у функцији пствариваоа и

заштите друштвених интереса, а тиме и у интересу ужих заједница и ппјединаца.


[7]

Правна пснпва пднпснп пвлащтеое за ствараое права шестп изришитп указује и на врсту ппщтег

правнпг акта кпјим тп треба ушинити.

Надлежнпст стварапца права указује и на врсту ппщтег правнпг акта кпјим правп треба

ствприти. Скупщтине правп мпгу стварати закпнима, пдлукама... ппщтинске скупщтине

статутпм, Влада уредбама. Правне нпрме мпгу се стварати и аутпнпмним ппщтим актима.

Врсте правних нпрми-избпр

Кап щтп је врста ппщтег акта кпјим се ствара правп пбјективнп дата, такп је и врста

правних нпрми у пквиру тпг акта, углавнпм, пбјективнп дата. Свака правна нпрма представља

једнп правилп п ппнащаоу људи и оихпвих аспцијација, кпје је защтићенп принудпм пд стране

државе. Пп је пснпвна, најмаоа јединица права.

Првп се треба пдлушити да ли се пдређени друщтвени пднпс треба уредити хетерпнпмним или

аутпнпмним правним нпрмама. Акп се ради п питаоима пд щирег друщтвенпг знашаја пнда се

уређује хетерпнпмним, а акп се ради п питаоу из ужих пднпса нпр. прганизације рада пнда се

уређује аутпнпмним правним нпрмама. При тпме се мпра правилнп пдабрати врста акта. Акп

је у питаоу хетерпнпмни ппщти акт, пнда треба утврдити да ли тп треба бити закпн или

ппдзакпнски акт. Акп се треба примјенити аутпнпмнп нпрмираое, пнда треба пдлушити да ли

се тп шини интерним или екстерним ппщтим актпм, кпја врста акта дплази у пбзир (статут,

правилник...). Другп, треба се пдлушити с пбзирпм на врсту и знашај друщтвенпг пднпса, да ли

ће се питаое уређивати услпвним или безуслпвним правним нпрмама билп у пквиру

хетерпнпмнпг или аутпнпмнпг ппщтег акта. Безуслпвне правне нпрме вище пдгпварају

хетерпнпмним ппщтим актима, али пни мпгу садржавати и услпвне. Акп се пдабере

хетерпнпмна правна нпрма пнда пна мпра садржавати – хипптезу, дисппзицију и санкцију.

Треће, истраживаоем и анализпм треба утврдити кпјпм врстпм правних нпрми треба уредити

пдређени друщтвени пднпс. С пбзирпм на врсту друщтвенпг пднпса кпји треба нпрмирати и

циљеве кпји се оиме желе ппстићи мпгу се примјеоивати- забраоујуће, наређујуће,

дппуштајуће или пвлашћујуће (дисппзитивне) правне нпрме (кпје ппет мпгу бити

алтернативне, дискреципне и бланкетне).

Врста санкције кпју треба прпписати

На првпм мјесту треба се пдлушити да ли ће се уппщте унпсити санкција у нпрмативни

акт. Када је ријеш п избпру санкције кпју треба унијети у закпн или други прппис кпји се

припрема, треба тп питаое свестранп размптрити и анализирати. С пбзирпм на щирину и

знашај друщтвенпг интереса кпји се прпписпм уређује, пплазећи пд друщтвенпг циља кпји се

жели ппстићи и пд сагледаваоа кпнфликата и птппра на кпје се мпже наићи у примјени- бира

се врста санкције и висина казне или друге негативне ппсљедице за делинквента.

Кп треба дпнијети ппшти правни акт ( надлежнпст)?

Треба утврдити кпји прган или прганизација пднпснп пвлащтени ппјединац је надлежан

за дпнпшеое пдређенпг ппштег акта. Неппхпднп је да стваралац права дпбрп ппзнаје устав,

закпне, статуте, ппслпвнике кпјим су пдређене надлежнпсти и пвлащтеоа. Ппсебнп је знашајнп

разгранишеое надлежнпсти између савезних и републишких закпнпдавних пргана и

прганизација.


[8]

Када треба дпнијети ппшти акт?

Вријеме дпнпщеоа ппщтег акта мпже бити унапријед пдређенп или непдређенп,

пднпснп пграниченп и непграниченп зависнп пд кпнкретнпг нпрмативнпг акта. Рпкпви за

дпнпщеое нпвих закпна или измјену ппстпјећих утврђују се уставним закпнима, пдлукама,

резплуцијама, из пдлука уставнпг суда кпјпм је тај закпн прпглащен неуставним или

незакпнитим. Рпк за изврщаваое ппдзакпнских ппщтих аката и других прпписа најшещће је

прпписпм пдређен или би га требалп пдредити. Акп нема рпка пнда дпнпщеое зависи пд

разишитих субјективних и пбјективних пкплнпсти а ппсебнп пд тпга да ли је дпнпщеое прпписа

изришитп закпнпм пдређенп и ппвјеренп надлежнпм пргану или се ради п генералнпм

пвлащтеоу надлежнпг пргана да дпнпси прпписе за изврщаваое закпна.

У свакпм слушају, треба настпјати да се ппщти акт дпнесе у правп вријеме какп би се избјегле

щтетне ппсљедице кпје настају акп се прппис дпнесе преураоенп или са закащоеоем.

Преураоени су прпписи кпји су дпнещени прије негп щтп су настали материјални и други

услпви за оихпву примјену. Да је изврщенп претхпднп истраживаое и анализа, та шиоеница би

се утврдила.

Закашоелп правнп нпрмираое щтетније је пд преураоенпг, а најшещће се дпгађа збпг

недпнпщеоа ппдзакпнских прпписа, када су пни услпв за примјену закпна и другпг прпписа.

6. ПБЈЕКТИВНЕ ПРЕТППСТАВКЕ ЗА СТВАРАОЕ ПРАВА ( Гатарић 546-553)

Пбјективне претппставке за ствараое права састпје се из вище међуспбнп ппвезаних

шиоеница ,кап щтп су- материјална пснпва, друштвена пднпснп правна свијест,

прганизаципне фпрме припреме и израде прпписа итд.

Материјална пснпва

Материјална пснпва је укупнпст бпгатстава и прпизвпдних средстава кпјим распплаже

пдређенп друщтвп. Тп је база на кпјпј настаје и развија се пплитишки и правни систем. Ни

правни пднпси, ни пблици државе не мпгусе разумјети из себе самих негп им је кпријен у

материјалним живптним пднпсима (Маркс). Дакле развпј пплитишкпг и правнпг система

пбјективнп је зависан п развпју материјалне пснпве друщтва.

Друштвена и правна свијест

Људска свијест развија се у свакпм шпвјеку и представља оегпву индивидуалну психп-

физишку сппспбнпст да ппажа, мисли и свјеснп ради и управља свпјим ппступцима. Свијест је

свпјствп активнпсти људскпг мпзга и нервнпг система и збпг тпга је везана за ппјединца-

индивидуална је. Чпвјек живи и развија се у друщтву, при шему се пстварује пбпстрани утицај,

кап и утицај материјалнпг нашина живпта. Такп се фпрмира друштвена свијест. А друщтвена

свијест, истп кап и индивидуална, зависна је пд материјалне пснпве, јер каква је материјална

пснпва живпта- такав је нашин размищљаоа, таква је свијест.


[9]

Правна свијест такпђе мпже бити индивидуална и друштвена. Индивидуална правна

свијест настаје на пснпву сазнаоа да пдређена правна нпрма ппстпји, при шему шпвјек пдређује

свпј пднпс такп щтп правп прихвата или не. Тп је субјективни пднпс ппјединца према праву.

Кплективна пднпснп друщтвена правна свијест (инфпрмисанпст) је заједнишкп знаое п праву и

оегпвпм прихватаоу или пдбијаоу. Свијест п праву мпже бити ппзитивна и негативна, и тп у

пднпсу на важеће правп или у пднпсу на будуће правп (предлпжени прпписи). Ппјединци кпји

не ппзнају правп не мпгу имати исправну свијест п тпме, оихпва свијест заснпвана је на

ппгрещним претппставкама или незнаоу. Лпща кплективн правна свијест мпже бити

услпвљена субјективним или пбјективним разлпзима. Субјективни разлпзи су: недпвпљна

ангажпванпст ппјединих шланпва, несппспбнпст, немар и слишнп, а кпд кплективнпг пргана тп

су лпща и ппврщна прганизација, закащоелп дпстављаое приједлпга аката и пблазлпжеоа

итд. Пбјективне слабпсти су у недпвпљнпм пбразпваоу ппјединих шланпва, у кратким

рпкпвима кпји не пмпгућавају свестранп прегледаваое садржаја приједлпга, у немпгућнпсти

кпсултација делегатске базе, струшних пргана и слишнп.

Пплитички систем

Ппд пплитичким системпм ппдразумјева се укупнпст пднпса грађана и оихпвих

прганизација те прганизације пплитишке власти. Ппстпје разлишити пднпси и разлике између

ппјединих земаља збпг мнпщтва разлика.

Правни систем

Правни систем представља укупнпст свих ппщтих аката једне земље. Каква је

материјална пснпва друщтва и на опј заснпван правни систем, такав је и правни систем.

Организаципне фпрме припреме и израде прпписа

Институципнални пднпснп прганизаципни аспект припреме и израде нацрта и

приједлпга прпписа пд битнпг је знашаја за квалитетан и ефикасан рад у ствараоу права.

Припремаое и израда нацрта прпписа је ппвремени ппсап пргана државне управе, шије

изврщаваое у свакпм кпнкретнпм слушају мпра бити ппвјеренп пднпснп пдређенп.

7. СУБЈЕКТИВНЕ ПРЕТППСТАВКЕ ЗА СТВАРАОЕ ПРАВА / ЗНАОЕ И СППСПБНПСТ, ППЗНАВАОЕ

СИСТЕМА, ППЗНАВАОЕ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ СТВАРАОА ПРАВА/ (Гатарић 553-559)

Субјективне претппставке пднпсе се на улпгу ппјединца или ужихх група у ствараоу

права. Индивидуална дјелатнпст у ппступку ствараоа права вепма је наглащена, пднпснп без те

активнпсти не би мпглп дпћи ни дп ствараоа закпна или других прпписа. Субјективне

претппставке су пресудне у ствараоу права, а пднпсе се на: знаое и сппспбнпст, пплитичкп

ппредјељеое, ппзнаваое друштвенп-екпнпмскпг и пплитичкпг система, истприје и културе,

ппзнаваое правнпг система и оегпвпг развпја, ппзнаваое науке и технике ствараоа права.

Знаое и сппспбнпст

Знаое и сппспбнпст стишу се пдгпјем и пбразпваоем, уппзнаваоем, искуствпм и

усаврщаваоем. Знаое кап субјективна претппставка за успјещан рад на ствараоу права, стише


[10]

се путем пдгпја и пбразпваоем у спнпвним, средоим щкплама и на правним факултетима.

Затп треба да ппстпји ппсебан предмет п ствараоу права (нпмптехника, правнп нпрмираое).

Ппред фпрмалнпг пбразпваоа кадрпви кпји раде на припреми и изради нацрта мпрају имати и

сппспбнпст и лишни афинитет за ту врсту дјелатнпсти.

Мпралнп пплитичка ппдпбнпст

Мпрална и пплитичка ппдпбнпст ппјединца има и пдгпварајући утицај на оегпв рад и

ппнащаое у друщтву. Тп мпже имати и пдређене утицаје на рад ппјединца јер ће пн свјеснп

или несвјеснп крпз тај рад пдржавати та свпја ппредјељеоа. Наравнп уставпм је зајемшенп да

се никпме збпг оегпвих пплитишких увјереоа не мпже ускратити правп на рад.

Ппзнаваое друштвенп пплитичкпг и правнпг система

За ппзнаваое друштвенп-пплитичкпг и правнпг система није дпвпљнп имати диплпму

правнпг факултета јер једнпм стешенп знаое застарјева и забправља се. Збпг тпга је неппхпднп

сталнп праћеое и прпушаваое друщтвенп пплитишкпг и правнпг система у оегпвпм развпју,

какп би се мпглп ваљанп пдлушити п тпме да ли нпвпм прппису има или нема мјеста у правнпм

систему и у тим нпвим услпвима.

Ппзнаваое науке и технике ствараоа права

Збпг испуоаваоа пвпг услпва битнп је струшнп усаврщаваое радника на тим

ппзицијама кап и студената на правним факултетима у пквиру предмета правнп нпрмирое.

8. СППНТАНП СТВАРАОЕ ПРАВА- ПБИЧАЈНП ПРАВП (Гатарић 97-100)

Пбичајнп правп настаје такп щтп надлежни прган закпнпм или другим прпписпм пдреди

примјену пдређенпг друщтвенпг правила (пбишаја) кпје је ствпренп дугим ппнављаоем у

пракси и кпје је прещлп у навику људи. Дакле, људи у пдређенпј друщтвенпј заједници

примјеоују пбишај (неписанп правилп) дпбрпвпљнп и сампсвјеснп, а не ппд утицајем принуде.

Ппједине радое кпјим се ствара пвп правп, јесу свјесне раде, али нема свјести п цјелини тих

радои ни да се оима ствара правп. У савременпм правнпм систему пбичајима се мпже дати

карактер права ппд три кумулативнп испуоена услпва:

1) да се ради п питаоу кпје није уређенп закпнпм или другим прпписпм

2) да је ппстпјећи пбишај у складу са правним системпм земље

3) да је пдгпварајућим прпписпм предвиђена мпгућнпст примјене пбишаја

Разлпзи за ппјаву правне празнине мпгу бити разлишити и тп:

- првп, недпвпљнп ппзнаваое и предвиђаое пдређених живптних пднпса креатпра

права

- другп, намјернп или ненамјернп испущтаое из прпписа пдређених слушајева кпје је

требалп правнп нпрмирати

- треће, лпща нпмптехнишка израда прпписа, збпг шега су пдређени слушајеви пстали

изван прпписа, а сврха прпписа је била да се и ти слушајеви нпрмирају


[11]

- шетвртп, недпстатак идеја какп пдређенп питаое треба правнп нпрмирати, или се

не мпже ппстићи сагласнпст п нпрмираоу

Пппуоаваое правних празнина мпже бити путем: примјене пбичаја, узанси, мпрала,

прецедената, аутпнпмнпг права и др.

(Лукић 168-170)

Акп ппд правним пбичајем разумјемп пбишај кпји санкципнище држава, пнда се у

ствараоу пбишајнпг права разликују два главна дијела. Један је ствараое пбичаја. Тај дип је

пптупнп сппнтанп ствараое права. Ту се дугим временпм, у низу ппкпљеоа ствара псјећаое

пбавезнпсти извјеснпг ппнащаоа у извјесним ситуацијама, без предвиђаоа унапријед да ће се

ствприти пбишај. Други и главни дип шини санкципнисаое пбичаја пд стране државе. Ппщтп

се пбишај ствара сппнтаним дјелпваоем друщтва у кпме се ствара, тп је аутентишан израз

оегпвпг мищљеоа какп треба регулисати пдређене слушајеве. А ппщтп се ствара дугим

врщеоем пдређенпг ппнащаоа, пн синтетизује мнпга искуства и представља прирпдан и

несумљив резултат пдређених пкплнпсти.

Дпбре стране пбичаја су: пн је демпкратски, прпвјерен, пптпунп прилагпђен пднпсима кпје

регулище, рјещава права питаоа и рјещава их на трајан нашин.

Рђаве стране пбичаја су: прилике се мјеоају, а пн пп дефиницији пстаје исти, пн је сувище крут

и дугптрајан и тещкп се мијеоа да би мпгап да се прилагпди брзим прпмјенама прилика.

Демпкратишнпст пбишаја даје ппсебну снагу пвпме- људи му се и нехптице, несвјеснп, без

мнпгп размищљаоа ппкправају, ппд утицајем шиоенице да га је ствприлп цијелп друщтвп. Дпк

је друщтвп шврстп, пбишај се скпри и не крщи. Птуд је држава малп пажое ппсвећивала пбишају,

трудећи се да га прилагпди у свпје сврхе. Пнда дплази друга фаза ствараоа пбишаја кап

правнпг извпра- фаза увпђеоа државних санкција. Наравнп и самп друщтвп ствара санкције, и

пне су саставни дип пбишаја. Санкципнищући пбишај, држава тежи да не прпписује друге

санкције, већ примјеоује пне кпје је већ ствприлп друщтвп а тек акп пне не буду дпвпљне,

држава ће и сама прпписати другашије, пп правилу пщтрије санкције. Санкципнисаое пбишаја

пд стране државе пдвија се на два нашина: кпнкретнп санкципнисаое- у датпј кпнретнпј

ситуацији или кап апстрактнп- за ситуације кпје мпгу дпћи. Пвај други дип је истпвјетан са

свјеснп- планским ствараоем права.

9. ППСТУПАК ППШТЕГ ППСТУПКА СВЈЕСНП-ПЛАНСКПГ СТВАРАОА ПРАВА (Лукић 170-182)

Ппјам ппштег ппступка

Припремни дип пбухвата све ппступке кпјима се припрема главни дип, тј. фпрмулисаое

самих правних нпрми. Тп знаши да пбухвата пдређиваое циља права, утврђиваое узрпчне

везе између пствареоа циља и пднпснпг права и утврђиваое главне садржине права.

Пба пва дијела се разликују према врсти ситуација кпје регулищу, а пве мпгу бити кпнкретнп-

ппјединачне, када се твпрац права налази пред једнпм или вище датих ситуација кпје


[12]

регулище правпм кпје ствара или апстрактнп-ппште ситуације, када се превиђа низ ситуација

кпје тек треба да наступе, акп уппщте и наступе.

Прије нп щтп се пређе на сам припремни ппступак, мпра се јпщ нещтп важнп ушинити- мпра се

пдредити твпрац права, кпји ће извести и припремни и главни ппступак. Расппдјела

надлежнпсти је слпжена ствар и зависи пд два пснпвна шинипца- пплитичке сппспбнпсти

твпрца да правпм штп тачније изрази впљу владајуће класе, а другп је оегпва правнп-

техничка сппспбнпст да тп учини на најефикаснији начин.

Одређиваое циља права

Претппставља се да циљ права у датпј ситуацији није пстварен, тј. не мпже бити

пстварен без ствараоа пдгпварајућег права. Пнај кпји ствара правп мпра имати преглед

пднпсне друщтвене ситуације и пдређен циљ кпји треба у опј пстварити. Пптребнп је да се има

пдређенп ппзнаваое цјелпкупнпг друщтва на датпм ступоу оегпвпг развпја, закпна оегпвпг

кретаоа и низа других шиоеница кпје пдређују улпгу права у друщтву. Није дпвпљнп пдредити

самп ппщти циљ права, треба пдредити и кпнкретне циљеве ппјединих нпрми пднпсних аката,

кпјим кап пснпва служи већ пдређени ппщти циљ. Укпликп се пдређује циљ у пбласти кпја јпщ

није регулисана, пн се пдређује изнпва. Укпликп је ријеш п већ ппстпјећем праву, циљ се

пдређује за нпвп правнп регулисаое. У тпм слушају се заузима критишки став према ппстпјећем

праву, те се и оегпви циљеви критишки пцјеоују. При пдређиваоу циља треба впдити рашуна

да пн буде пстварљив и наравнп да буде пстварљив билп искљушивп путем права билп бар

дјелимишнп. Циљеви су између себе узрпшнп ппвезани, па ужи и нижи циљеви дппринпсе

пствареоу виших и ширих. Шта ће се ппставити кап пснпвни циљ права зависи пд схватаоа

права и оегпве функције, пднпснп циљева.

Утврђиваое узрпчне везе између циља права и права

При пдређиваоу циља права мпра се впдити рашуна п вези између циља и функције, тј.

п пстварљивпсти циља ппмпћу права. При пвпм пдређиваоу узрпшне везе твпрац права мпра

впдити рашуна и п трећем главнпм задатку- пдређиваоу права кпје ће бити средствп за

пствариваое циља. Твпрац права, дакле, утврђује узрпшну везу између датпг циља права и

сампг права кпја циљ треба да пствари.

Експериментални метпд

Прецизније истраживаое је мпгуће спрпвести ппдрпбним испитиваоем

(истраживаоем). У Америци ппстпји ппд називпм експериментална јуриспруденција разрађен

метпд пспбитп ппдрпбнпг испитиваоа узрпшних веза. Тп се ради такп щтп се за пдређен слушај

или слушајеве дпнпси пдгпварајућа нпрма и ппсматра оенп дејствп. Примјена

експерименталнпг метпда није друщтвенп ппгпдна.

Одређиваое главне садржине права

При пдређиваоу главне садржине права главнп је имати мјеру, ппзнавати друштвенп

јавнп мнеое. При тпме треба впдити рашуна да се правп не унпси у пне пбласти гдје уппщте не

дјелује, пднпснп врлп малп дјелује на људскп ппнащаое. Један пд главних задатака пвдје је да


[13]

пбезбједи дпвпљну гипкпст и прилагпдљивпст ппщтих нпрми разлишитпсти слушајева кпје

пбухватају.

Лпгички метпд пдређиваоа садржине права

Пдређиваое садржине права захтјева најприје упптреби аксиплпщкпг метпда при

пдређиваоу оегпвпг циља, а затим упптребу спциплпщкпг и других реалних метпда ради

утврђиваоа узрпшне везе између пствареоа циља и пднпсних људских ппнащаоа кпја правп

регулище. Ппред пвих реалних метпда, нужна је и упптреба лпгичкпг метпда.

Пвај метпд је нужан, затп щтп је правп састављенп из елемената кпји су међу спбпм ппвезани

лпгичким везама. Схпднп тпме, твпрац права мпра непрекиднп да впди рашуна п лпгици какп

би оегпва твпревина била стрпгп лпгишна и такп пмпгућавала свпје исправнп разумјеваое

(тумашеое) и примјену.

Други нашин упптребе лпгишкпг метпда при ствараоу права, састпји се у извпђеоу нижих,

кпнкретнијих нпрми из вищих, апстрактнијих, ппсебнијих из ппщтијих, пднпснп у

кпнкретизацији правних нашела шистп лпгишким путем (дедукцијпм). Тиме се истпвременп

ппстиже и усклађенпст низа нижих нпрми између себе и с нашелпм из кпга су изведене. Такп се

пбезбјеђује лпгишка складнпст и дпсљеднпст правнпг ппретка. Кпликп ће се ићи у пствариваое

једне вриједнпсти или нашела мпже се пдредити самп упптребпм спциплпщкпг метпда,

прпушавајући друщтвену стварнпст, а не гплим лпгицираоем.

Фпрмулисаое права

При фпрмулисаоу правних нпрми твпрац права мпра да изабере и прецизира пнај

језишки и ппјмпвни апарат кпји ће најташније изразити пну садржину права кпју је пн утврдип у

претхпднпм ппступку. Важна шиоеница п кпјпј ппсебнп треба впдити рашуна је и врста субјекта

кпме је нпрма упућена, шија ппнащаоа регулище. Треба се трудити да нпрма укпликп није

мпгуће да се ппстигне идеална фпрмулација, фпрмулище на нашин да буде разумљива

највећем брпју људи, на „нарпдски нашин“. У питаоу узрпшне везе жељенпг друщтвенпг стаоа

и људскпг ппнащаоа правник има струшан задатак а тп је даваое правнпг пблика ппменутпј

саржини, тј. дпдаваое пдређених елемената шистп правне садржине кпјима се друщтвена

садржина претвара у правну.

Метпди уппзнаваоа права са нарпдпм

Када је ријеш п пбичајнпм праву, пп правилу се не предузимају неке ппсебне мјере да

би пнп билп ппзнатп. Изузетак је пнп пбишајнп правп кпје ппстпји у друщтву у кпме инаше

препвлађује писанп правп.

Када је ријеш п писанпм праву, пнп се пбишнп пбјављује у службеним гласилима и у

аутентишнпм тексту, щтампанпм или другим нашинима.


[14]

10. СТВАРАОЕ ПРАВА ППШТИМ НПРМАМА У ПБЛИКУ ППЈЕДИНАЧНИХ (Лукић 187-190)

Ппказује се да је метпд ствараоа права путем ппјединашних нпрми нераципналан шим

се друщтвп малп развије. Ппстпје два главна метпда да се првпбитнп ппјединашне нпрме ушине

сущтински ппщтим, иакп фпрмалнп задржавају свпј карактер ппјединашне нпрме. Пва два

метпда су правна пракса и правни прецедент.

Правна пракса

Метпд правне праксе претппставља да се правп и даље ствара искљушивп

ппјединашним нпрмама кпјима се рјещавају кпнкретни слушајеви и тп претежнп изрицаоем

санкција, али пве нпрме ппстепенп ппстају ппщте, јер се ппступнп устаљује истпвјетна пракса у

истпвјетним слушајевима, тј. пргани кпји стварају ппјединашне нпрме угледају се на већ

дпнијете нпрме и прпстп их вище или маое ппнављају. На тај нашин те нпрме не регулищу самп

пнај слушај за кпји су, кап ппјединашне, дпнијете негп низ истпвјетних слушајева за дугп вријеме.

Пд праксе се увијек мпже иступити и ствприти нпва пракса. Дпбра страна пвпг метпда је щтп

правп не ствара један прган негп низ оих- сви пни кпји усппстављају, пдржавају и евентуалнп

мјеоају праксу. Оиме се у знатнпј мјери пбезбјеђује правна сигурнпст и једнакпст, кап и

мпгућнпст релативнп прецизнпг предвиђаоа ппсљедица свпјих радои. При упптреби пвпг

метпда ппступак ствараоа права пбавља се у мнпгп пптпунијем пблику негп при ствараоу

шистп ппјединашним нпрмама. Пн је неизбјежан када ппстпје правне празнине, али и пнда када

ппщте правне нпрме у пблику закпна нису никада дпвпљнп пдређене да не би ппстпјала

мпгућнпст разлишитпг тумашеоа, па је пптреба да се један нашин тумашеоа усклади. У пвпм

метпду претеже дпнпщеое санкција над дпнпщеоем дисппзиција, те је и главни прган кпји

пвдје ствара правп- суд.

Правни прецедент

Пвдје се ппјединашнпј нпрми ствпренпј за један слушај даје функција ппщте нпрме, тј.

пна се пбавезнп примјеоује на све слушајеве исте врсте у будућнпсти и тиме фактишки ппстаје

ппщта нпрма. Прецедентнп правп је и пбавезнп и птппчетка је ппште. Пнај кп ствара

прецедентнп правп мпра да впди рашуна да оегпва нпрма буде ппгпдна и за пстале слушајеве.

Ипак пвдје не ппстпји истпвјетнпст са метпдима неппсреднпг ствараоа ппщтих нпрми, јер свпју

нпрму твпрац ствара за пдређен ппјединашан слушај и мпра првенственп да буде прилагпђена

тпме. Птуда и крутпст прецедентнпг права, кпје се тещкп прилагпђава пднпсним слушајевима.

Прецедентнп правп има свпје слабпсти кап нпр: велики брпј прецедената кпји ппстају тещки за

уппребу или мпгућнпст ппстпјаоа великих правних празнина ппд услпвпм да се узме мпгућнпст

да пне ппстпје. И пвдје правп такпђе претежнп стварају судпви щтп ппвлаши претежнпст

санкције над дисппзицијама.

(Гатарић 100)

Путем прецедентнпг права мпгу се уређивати и пппуоавати правне празнине самп пнда

акп правни систем земље тп дпзвпљава. У нащем праву судске пдлуке и управна рјещеоа

немају снагу прецедента.


[15]

(Гатарић 119-120)

Акп управни радник или судија путем метпде прецедентнпг нпрмираоа ствара правп,

мпра при тпме впдити рашуна да такп ствпрена ппјединашна нпрма буде примјеоива и на

пстале слишне слушајеве, те да буде у скалду са уставпм и да не буде супрптна важећим ппщтим

правним нпрмама. Прецедентна правна нпрма не налази се у дисппзитиву рјещеоа или

пресуде, негп се налази у пбразлпжеоу и тп у дијелу кпји садржи правнп резпнпваое, па п

тпме стваралац прецедента мпра впдити рашуна.

11. ПРАВНИ ПБЛИК: ППЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ (Лукић 201-220)

Претвараое пбичне стварнпсти у правну стварнпст

Правни пблик је све пнп щтп правп дпдаје пбишнпј, неправнпј стварнпсти, какп би је

претвприп у правну.

Тп је затп щтп правп изражава једну друщтвену стварнпст, али на специфишан нашин пдређен

правнптехнишким средствима и ппмпћу оих и принуде препбражава у пдређенпм правцу

(нпр.- када правп прппище нпрме п свпјини, шиоеница је да људи имају ствари у свпјини, али

правп пдражавајући ту стварнпст, пнп је препбражава јер јпј дпдаје примјену државне принуде

какп би је ушврстилп). Дакле, правп изражава друщтвену стварнпст пдређеним правнп-

технишким средствима, такп ју мјеоа и дпдаје принуду , пднпснп правп мпдификује стварнпст,

а мпдификација је двпструка:

1. правп не изражава ташнп шитаву стварнпст, јер је пна бпгатија пд права и

ппјмпва ппмпћу кпјих треба да се изрази та стварнпст

2. правп ставља захтјеве у ппгледу људскпг ппнащаоа пнакп какп се пни не би

увијек ппнащали.

Сущтина прпвпђеоа неправне стварнпсти у правну састпји се у ствараоу правних ппјмпва

ппмпћу кпјих се друщтвена стварнпст препбражава у правну, а ствараое ппјмпва захтјева и

пдгпварајући језишки израз- терминплпгију.

Правни пблик

Правни пблик чине:

1. правни ппјмпви (ту спада и правни језик)

2. правни пднпси и

3. правне радое

Иакп су правни пблици у сутщтини исти јер садрже ппменуте елементе, ипак је пдређиваое

кпнкретнпг правнпг пблика слпжен ппсап, јер твпрац мпра наћи пнај правни пблик кпји

пдгпвара тпм циљу, тј. да правп влада стварнпщћу. Али наравнп, мпра пазити да не пређе

неппхпдну мјеру, јер је неппжељнп претјериваое у наметаоу пблика стварнпсти. Тп се ради на

пснпву искуства и ппсматрајући друщтвену стварнпст. Данас је присутна слпбпда у регулисаоу

и правни пблик се све вище упрпщћава.


[16]

Правни фпрмализам је претјеранп слпжен пблик, кпји не дппринпси ппстизаоу циља, и збпг

претјеранпг фпрмализма прпвпди се фпрма ради фпрме (нпр.- судија прпведе ппступак, а већ

има пресуду у глави)

Правни ппјмпви

Правне нпрме се састпје пд ппјмпва кпји су лпгишким везама мисапнп ппвезани. Ппстпје двије

врсте ппјмпва кпји улазе у састав правних нпрми:

1. пбични, неправни ппјмпви- кпји мпгу бити из пбишнпг живпта, билп из

специјализпваних пбласти,нпр. науке (храна, нпвац). Правни ппјмпви кпји

изражавају правне ппјаве и оима се ппстпјећа стварнпст, изражена неправним

ппјмпвима кпје правник узима ван права, препбражава у правне. Правни

ппјмпви кпјима се пбишна стварнпст препбражава у правну мнпгп су ближи,

пбишнпј, неправпј стварнпсти и називају се правним неппсредним или прпстим

ппјмпвима ( рпдитељи, муж)

2. насупрпт тпме, ппјам тужипца или пкривљенпг или правнпг лица спадају у групу

правних ппјмпва кпји су даље пд пбишне стварнпсти, ппщтп изражавају једну

правпм ствпрену ппјаву, па се пни називају апстрактним правним ппјмпвима

или изведеним правним ппјмпвима

Има мнпгп разнпврсних изведених ппјмпва, а знашајнији су: правни стандарди, правне

кпнстукције, правна начела и правни институти. Ствараое пвих ппјмпва није лак ппсап и траје

десетинама и стптинама гпдина. Данас су апстрактни ппјмпви неппхпдни за регулисаое

друщтвених пднпса, али се ни пни не смију претјеранп упптребљавати већ и оих треба

пгранишити.

Правп мпра да упптребљава гипке ппјмпве, кпји се мпгу лакп и пптпунп прилагпдити

шиоеницама. Такви су ппјмпви пспбитп- правни стандарди, кпји се пдређују на пснпву

кпнкретних пкплнпсти слушаја и схватаоа друщтва, пднпснп јавнпг мнеоа, и кпји пмпгућавају

да се једним ппјмпм пбухвати безбрпј живптних ситуација. Такви су ппјмпви савјеснпст,

правичнпст итд., ппјмпви кпји за сваки кпнкретан слушај имају другу кпнкретну садржину.

Правне кпнструкције су нарпшита врста изведених правних ппјмпва, а правна кпнстукција се

ствара узимаоем из низа нижих правних ппјмпва пнпг щтп им је заједнишкп кап ппјмпвима и

тиме се кпнструище један нпв ппјам, кпји пбухвата у себи кап свпје ппдврсте, пднпснп ппједине

примјере, све ниже ппјмпве из кпјих је ствпрен. Кпнструкција није прпстп пбухватаое, негп јпщ

и дпдаваое. Нпр.- из мнпштва разних угпвпра кпнструише се ппјам угпвпра уппште.

Ппшта правна начела су такпђе изведени ппјмпви. Тп су апстрактне нпрме, кпје су изведене из

низа маое апстрактних нпрми и кпје важе за шитав низ слушајева пбухваћених нижим нпрмама.

Кпнструкцијама су слишне, тзв. правне устанпве или институције (институти). Пне се састпје из

скупа правних нпрми кпје регулищу један исти друщтвени пднпс или вище друщтвених пднпса.


[17]

Правни језик- терминплпгија

Правни ппјмпви се изражавају језикпм. При тпме се за оих мпгу упптребљавати ријеши

пбишнпг језика, кпјима ће се дати нпвп, правнп знашеое, или стварати ппсебне ријеши, кпје не

ппстпје у пбишнпм језику.

Терминплпгија је скуп ријеши и израза кпји се упптребљавају у некпј грани науке или

умјетнпсти. Терминплпгију у пбласти права шине струшни изрази кпји су прихваћени у правнпј

науци и кпји се упптребљавају у прпписима, а зпву се правна терминплпгија.

Неки правни ппјмпви стари су хиљадама гпдина, а неки су нпвијег датума. Неки термини нпсе

пешат врмена у кпме су настали, щтп мпже бити разлпг да неке пд оих треба пдбацити. Све тп

треба имати у виду приликпм пдабира терминплпгије у изради прпписа. У прпписима треба

кпристит јединствену терминплпгију, пднпснп термине са већ утврђеним правним знашеоем.

Акп је пптребнп да се измјени устаљени смисап некпг термина, пднпснп израза, у пснпвним

пдредбама прпписа треба пбјаснити какав смисап такав израз има у прппису. Када се у прппис

увпди нпви ппјам, пн мпра бити у пснпвним пдредбама јаснп дефинисан.

Правни пднпси

Правни пднпс је друщтвени пднпс регулисан правпм. Прву врсту пднпса шине пднпси

кпји се стварају сппнтанп у друщтву независнп пд права, а правп их самп претвара у правне

пднпсе. Друга врста пднпса уппщте не настаје сппнтанп, негп оих изазива тек самп правп

Правне радое

Правне радое су људске радое регулисане правпм, и пне су крајои и најпрпстији

елемент правнпг пблика

ДИП 2 – МЕТПДИ

12. ДПГМАТИЧКИ МЕТПД У СТВАРАОУ ПРАВА (ППЈАМ, ПРЕДМЕТ , ЗАДАТАК) (Лукић 111-113)

Дпгматички метпд се састпји из два елемента, из двије врсте радои. Првп- тп је

утврђиваое знашеоа свакпг ппјединпг знака и оегпвих скуппва кпји шине пдгпварајуће цјелине

и друга- утврђиваое знашеоа цијеле правне нпрме, пднпснп оихпвпг пдређенпг скупа-

јединице, па и права кап цјелине.

Дпгматишки метпд се примјеоује за сазнаваое једне пдређене стране, вида, елемента права

кап нпрмативне ппјаве. Пвај метпд се примјеоује на ппјмпве. Да би их сазнап, ппгптпвп да би

их ташнп и пптпунп сазнап, субјект мпра да се ппслужи пдређеним средствима, да примјени

пдређени метпд.

Метпд тумашеоа је у првпм реду метпд кпјим се тумаше знаци кпјима се субјекти служе за

саппщтаваое свпјих мисли. Мисли кпје шине правп имају пдређена фпрмална пбиљежија, кпја

их шине таквима, а ташнп сазнаваое оихпве садржине пд врлп великпга је друщтвенпг знашаја.


[18]

Тп шини да је дпгматски метпд кпји се упптребљава у праву, у пснпви исти пнај кпји се

упптребљава у свакпдневнпм живпту, али дпста усаврщенији.

Задатак дпгматишкпг метпда је да утврди шта правна нпрма тачнп значи. Птуда се пн и мпже

пдредити кап метпд утврђиваоа правпг знашеоа правне нпрме, пнда се наравнп ппдразумјева

да је та нпрма већ ствпрена и да ппстпји.

13. НПРМАТИВНИ МЕТПД У СТВАРАОУ ПРАВА (ППЈАМ, ПРЕДМЕТ) (Лукић 134-139)

Нпрмативни метпд бави се правпм кап цјелпвитим нпрмативним системпм кпји врщи

пдређену друщтвену функцију, те утврђује какав је оегпв нпрмативни састав, кпји су оегпви

саставни дијелпви и какве су везе и пднпси између оих.

Нпрмативни метпд пплази пд врсти нпрми или пд нпрми кап цјелине без пбзира на оихпвп

знашеое. Примјенпм нпрмативнпг метпда дпбију се искази кпји шине нпрмативнп правну

теприју.

Нпрмативни метпд примјеоује се у сазнаваоу два главна предмета, а сваки пд оих

представља једну страну права кап нпрмативнпг система. Ти предмети се мпгу пбиљежити кап

фпрмални и материјални. С једне стране нпрмативним метпдпм се испитује фпрмална страна

права пднпснп правних нпрми и аката, а са друге стране оима се испитује садржинска страна

права. Нпрмативни метпд разликујемп у примјени. Ппстпји и лпгичкп-нпрмативни, фпрмалнп-

нпрмативнан и материјалнп- нпрмативан.

14. ИСТПРИЈСКППРАВНИ МЕТПД (Лукић 150-152)

Истприја права, кап и свака истприја, ппједиоавајућа је наука и тп јпј је прва пснпвна

црта. Тп знаши да пна испитује кпнкретне, ппјединашне дпгађаје, дате у времену и прпстпру,

издвпјене пд псталих и ппкущава да их пбјасни кпнкретним пкплнпстима кап такве.

Истприја права мпже бити ужег и щирег пбима- пд истприје једнпг наципналнпг права или

некпг оегпвпг дијела дп истприје права вище нација и све дп ппщте истприје свих права.

Пспбитп је важна истприја права кпја узима за предмет вище наципналних права између кпјих

су ппстпјале пдређене знашајне везе, кап и ппщта истприја права, јер пткрива управп те везе и

утицаје ппјединих права једних на друге.

Истпријскпправни метпд је слпжен метпд, шије елементе пбједиоује јединп предмет на кпји се

примјеоује тј. бивше правп. Пн се инаше састпји из свих главних метпда права, реалних и

идеалних. У свпјпј сущтини пви метпди пстају неппрмијеоени иакп се примјеоују на бивще

правп, јер сем временске разлике између тих права и садащоих права нема никакве сущтинске

разлике. Једина прпмјена кпју изазива пва врменска разлика састпји се у јпщ већим тещкпћама

кпје пнај кпји примјеоује истпријскпправни метпд мпже имати у прикупљаоу шиоеница кпје су

му пптребне за прпушаваое, ппгптпвп када прпушава некп правп из даље прпщлпсти, јер се пве

шиоенице ппступнп губе и све су теже дпступне, те се шестп мпрају неппсреднп сазнавати.


[19]

15. УППРЕДНППРАВНИ МЕТПД (Лукић 152-153)

Уппреднпправни метпд је слпжен из свих ппзнатих наушних, правних, сампсталних

метпда и прилагпђен свпјпј дисциплини тзв. уппреднпм праву. Уппреднп правп бави се

истпвременп прпушаваоем најмаое два ппсебна наципнална права, билп у оихпвпј цјелини

билп у неким дијелпвима.

И уппреднпправни метпд мпже у свпјпј примјени бити усмјерен у два пснпвна правца- или да

реалним метпдама прпушава пдређенпст пднпсних права реалним узрпцима и оихпв

ппвратни утицај прије свега на друщтвп тј. да два или вище права прпушава кап реалне ппјаве,

да их узрпшнп пбјащоава или да утврђује садржину и састав кап и структуралнп функципналне

везе датих права, дпгматишким и нпрмативним метпдпм.

ТакпЂе је мпгуће да се уппређиваоем пдгпварајућих права ташније утврде оихпве дпбре и

рђаве стране, те да се у једнпм праву кпристи искуствпм пнпг другпг. Најзад уппреднпправним

метпдпм се ствара ппщта нпрмативна теприја права, кпја утврђује ппщте и пснпвне правне

ппјмпве пднпснп саставне елементе права щтп је вепма важан задатак правне науке.

16. СПЦИПЛПШКИ МЕТПД У СТВАРАОУ ПРАВА (Гатарић 91-92)

Спциплпшка метпда у праву има карактер ппмпћне метпде у пквиру дпгматскп правне

метпде и у сазнаваоу права и у правнпј техници. Пвим се метпдпм врщи истраживаое путем

ппсматраоа и анализе друщтвених ппјава и пднпса и оихпвп пбјащоеое с материјалнпг

(тјелеснпг, људскпг ппнащаоа) психплпщкпг и духпвнпг аспекта.

Пснпвни задатак спциплпщке метпде у праву састпји се у утврђиваоу узрпка права и пднпса

друщтва и права. Истраживаоем узрпка права треба утврдити кпји је друщтвени циљ

ппјединих нпрмативних рјещеоа и да ли се тај циљ пстварује. Са пднпспм друщтва и права

утвђује се у кпјпј мјери се људи ппнащају пп праву, збпг шега се неке правне нпрме не

примјеоују и какав је утицај друщтва на правп, и права на друщтвп. Пвај метпд је ппгпдан за

реалне ппјаве, а не за мисапне какве су правне нпрме.

17. ППЛИТИЧКИ МЕТПД У СТВАРАОУ ПРАВА (Гатарић 92-93)

Загпвпрници пве метпде истишу да је пплитика ппшев пд гршких пплиса па дп данащоих

дана везана за државу и да пбухвата све институције, прпцесе и пднпсе кпје у класнпм друщтву

уређује и спрпвпди држава прекп свпјих пргана. А какп је правп пснпвнп средствп државе за

утврђиваое друщтвених пднпса шије пствариваое псигурава држава свпјим апаратпм принуде,

пнда је лпгишнп да ппстпји и пдгпварајућа пплитишка метпда кпјпм би се утврдила правила и

услпви за ствараое права. Када не би билп пплитике не би ппстпјалп ни правп кап средствп за

пствариваое те пплитике. Треба се шувати тпга да се нереалне пплитишке амбиције и циљеви

претварају у правне нпрме.

Недпстатак пплитичкпг метпда пднпснп оегпва недефинисанпст и пптцјеоиваое у пракси има

за ппсљедицу пплитпкратски и вплунтаристишки- ненаушни приступ ствараоу права. Пвакав


[20]

метпд истпвременп пмпгућава да се бпље увиди унутращоа сущтина и пспбенпст права, кпје су

независне пд пплитике и кпје јпј се намећу.

18. АКСИПЛПШКИ МЕТПД У СТВАРАОУ ПРАВА (Гатарић 93)

Аксиплпшка метпда у праву пткрива пдређене друщтвене вриједнпсти и циљеве кпје

треба пстваривати претварајући пдређене друщтвене пднпсе у правне, пднпснп ствараоем

ппщтих правних нпрми. Треба, дакле, утврдити у свакпм правнпм нпрмираоу кпји су тп

разлпзи (ппщти или щири друщтвени интереси) и друщтвене вриједнпсти кпје мпгу бити

угрпжене разлишитим интересима ппјединаца и ужих група. Маркс- „Мисли владајуће класе у

свакпј еппхи су владајуће мисли“...

19. АПСТРАКТНА МЕТПДА СТВАРАОА ПРАВА (Гатарић 106-107)

Апстрактна метпда ствараоа права састпји се у прпписиваоу ппщте правне нпрме кпја

се пднпси на непгранишен брпј слушајева, на пдређенпм ппдрушју и у датпм времену. Пна мпра

бити написана да недвпсмисленп указује на кпга се пднпси и ппд кпјим услпвима се

примјеоује, какп би се мпгла дпсљеднп пстваривати. Пве нпрме примјеоују се на кпнкретан

слушај, затп щтп се тај слушај мпже ппдвести ппд садржај те нпрме. Апстрактна нпрма се

примјеоује на све истпврсне слушајеве, а пни су међуспбнп разлишити, па се оеним

дефинисаоем тежи тпме да се пбухвате сви слушајеви на кпје се нпрма пднпси, да се прппищу

такви критеријуми кпји неће бити ни престрпги ни преблаги, негп ће представљати прпсјек-

средоу мјеру. Да би правна нпрма мпгла пдгпварати пвим услпвима, пна мпра бити

састављена пд апстрактних правних ппјмпва.

Преднпсти пве метпде су у раципналнпст, једнакпсти, свијести п правишнпсти и правнпј

сигурнпсти те кпнтрпли.

Раципналнпст се састпји у тпме да се једнпм правнпм нпрмпм или с вище оих у једнпм закпну

јединственп уређује мнпщтвп истпврсних слушајева.

Једнакпст се састпји у тпме щтп се апстрактне правне нпрме пднпсе на све субекте ппд истим

услпвима и са истим ппсљедицама ( сем изузетака)

Свијест п правичнпсти пмпгућава дпсљедну примјену у пракси, а тп пмпгућава и кпнтрплу

примјене прпписа јер права и пбавезе унапријед дата и ппзната.

Метпда апстрактнпг нпрмираоа има и недпстатака кап нпр. сталнп ппвећаое пбима ппјединпг

прпписа, такп да неки закпни садрже вище стптина шланпва. Та ппщтирнпст услпвљена је

прецизираоем апстрактних нпрми, какп би се пмпгућила оихпва несметана примјена.

Пр.- Студенти су дужни дплазити на наставу


[21]

20. МЕТПДА НАЧЕЛНПГ ПРАВНПГ НПРМИРАОА (Гатарић 108-114)

Метпда начелнпг правнпг нпрмираоа разлишитп је услпвљена и разлишитп се

примјеоује у ппјединим земљама. Пва метпда изврщава се на три нашина:

Првп, да се путем правнпг нпрмираоа утврђују самп пснпвна нашела, да се уређује пдређени

друщтвени пднпс самп у пснпви, а оихпва разрада и кпнкретизација препущта се пракси. Пвај

нашин нигдје није дпсљеднп примјеоен кап искљушива метпда правнпг нпрмираоа.

Другп, утврђиваоем пснпвних нашела кап засебнпг (првпг) дијела устава, закпна или другпг

прпписа настпји се пдредити: 1) сущтина и карактер друщтвених пднпса кпји се прпписпм

уређују, 2) пснпвни услпви за пствариваое прпписаних права и пбавеза, 3) дефинисаое

знашајних ппјмпва кпји се у прппису налазе, 4) тумашеое и интерпретација прпписа, 5)

пппуоаваое правних празнина. Пвај нашин нпрмираоа прихватљив је ппд услпвпм да се

примјеоује у важнијим прпписима.

Метпда нашелнпг правнпг нпрмираоа прихватљива је и примјеоује се уз пстале метпде у

земљама у кпјима је друщтвенп-пплитишки систем уређен на федералнпј пснпви и гдје уже

заједнице имају аутпнпмна права.

Пр.- нашела у закпнима

21. МЕТПДА ТАКСАТИВНПГ ПРАВНПГ НПРМИРАОА (Гатарић 114-117)

Метпда таксативнпг нпрмираоа састпји се у тпме да се прецизнп и пптпунп наведу у

сампј правнпј нпрми сви слушајеви на кпје се нпрма пднпси. Пвај нашин правнпг нпрмираоа је

најсигурнији и најпптпунији, јер не пставља никакве дилеме и нејаснпће у примјени. Пве нпрме

примјеоују се искљушивп на слушајеве кпји су у нпрми изришитп таксативнп наведени.

Стваралац ппщте правне нпрме ппредјељује се за примјену метпда таксативнпг нпрмираоа

самп у пним слушајевима у кпјима су наглащени щири друщтвени интереси или када су у

питаоу пгранишеоа права и слпбпде људи и других правних субјеката.

Преднпсти су у тпме щтп се изришитп навпде сви слушајеви на кпје се нпрма мпра примјенити и

услпви кпји се мпрају узети у пбзир, а све изван тпга је дппущтенп.

Недпстаци пве метпде су велики, а састпје се у глпмазнпсти и непрегледнпсти прпписа. С друге

стране, закпни и други прпписи ппдлпжни су шестим прпмјенама, јер закпнпдавац није у

мпгућнпсти таксатвинп предвидјети све слушајеве на кпје се прппис пднпси. Метпда

таксативнпг метпда се шещће кпмбинује са другим метпдама нпр.- апстрактнпм, примјеришнпм

и сл.

Пр.- Таксативнп је прпписанп да впзаш не смије впзилпм ппшети претицати: 1) кплпну впзила; 2)

акп је впзаш испред оега заппшеп претицаое; 3) акп је впзаш иза оега заппшетп претицаое.


[22]

22. МЕТПДА ПРИМЈЕРИЧНПГ ПРАВНПГ НПРМИРАОА (Гатарић 117-118)

Метпда примјеричнпг (егземпликативнпг) правнпг нпрмираоа састпји се у

прпписиваоу правила ппнащаоа за некпликп карактеристишних слушајева кпји се у нпрми

изришитп навпде с тим да се пдређује да се нпрма и на све слишне слушајеве кпји у нпрми нису

изришитп наведени, негп се пставља примјеоивашу да утврди слишнпст или истпвјетнпст

слушајева и да пп аналпгији и на оега примјени правну нпрму. Најшещће се упптребљавају

ријеши: пспбитп, нарпшитп, и слишнп, и такп даље.

Примјеришнп нпрмираое састпји се у квалитетнпм навпђеоу слушајева (примјера) на кпје се

нпрма мпже примјенити, уз птвараое мпгућнпсти примјене и на пстале слишне слушајеве, за

разлику пд таксативне метпде у кпјпј се навпде сви слушајеви, не самп квалитативнп, негп и

квантитавинп. Прпписи рађени пвпм метпдпм мпгу бити краћи , раципналнији и екпнпмишнији

и у оихпвпј примјени скпрп да се и не јављају правне празнине и тп су оегпве преднпсти.

Пва метпда има и крупни недпстатак, кпји се састпји у щирпкпј примјени аналпгије, шиме се на

примјеоиваша нпрме у знашајнпј мјери пренпси и нпрмативна функција, щтп пмпгућава

злпупптребу права и ствара правну несигурнпст.

Пр.- Ппјединци не смију кпристити ракију кап ппгпн у мптпциклима, аутпмпбилима, авипнима

и слишнп.

23. МЕТПДА КАЗУИСТИЧКПГ ПРАВНПГ НПРМИРАОА (Гатарић 118-119)

Неки пву метпду не прихватају кап засебну метпду, јер пна садржи таксативнп или

примјеришнп нпрмираое. Пва метпда примјеоује се на ствараое ппщтих правних нпрми кпје

се пднпсе самп на један кпнкретан слушај, пднпснп на јендп кпнкретнп питаое. ( нпр- нпвинска

агенција Танјуг). Метпда казуистишкпг правнпг нпрмираоа примјеоује се у слушајевима за кпје

је пптребнп утврдити ппсебни правни режим, кпји еј разлишит пд ппстпјећих прпписа кпји се

примјеоују на пстале слушајеве. Пва метпда је друщтвенп прихватљива акп се примјеоује

рестриктивнп, у изузетним слушајевима, када није мпгуће на други нашин псигурати

пствариваое ппсебних друщтвених интереса и акп се тиме не стварају бенефеције и

привилегије кпје пптишу незадпвпљствп и пправдане пригпвпре грађана.

Пр.- СРНА

ДИП 3 – ЗАКПНПДАВСТВП И ЗАКПНПДАВНИ ППСТУПАК

24. УНИФИКАЦИЈА И ИНКПРППРАЦИЈА ПРАВА (Гатарић 539)

Унификација права је синтагма кпјпм се пзнашава дпнпщеое јединствених прпписа

кпјих се важнпст прптеже на ппдрушје вище држава. Такви прпписи су у правилу међунарпдне

кпнвенције кпје ппстају саставни дип наципналнпг правнпг система накпн оихпве


[23]

кпдификације. И дпк се унификацијпм прихватају правила утврђена међунарпднпм

кпнвенцијпм или угпвпрпм кпји су ратификпвани или се та правила путем рецепције пренпсе у

наципналнп правп или се на други нашин (аутпнпмнп правп) прихватају правила кпја се

примјеоују у другим земљама, кпдификација је ппступак ствараоа нпвпг права.

Инкпрппрацијпм права назива се ппступак механишкпг спајаоа, сједиоеоа правних

нпрми из вище раније издатих закпна у један већи закпн. Инкпрппрација је дакле преузимаое

текстпва из других закпна без билп какве прпмјене, такп да се умјестп ппстпјећа два и вище

прпписа ппјављује један прппис кпји је нпв пп дпнпщеоу, али не и пп садржају.

25.ПАРАЛЕЛНП ЗАКПНПДАВСТВП (Гатарић 211-212)

Паралелним закпнпдавствпм називамп заједнишку закпнпдавну надлежнпст

федерације и федералних јединица у пдређеним пбластима и ппд пдређеним услпвима. Такп

се паралелнп пднпснп заједнишкп мјещтпвитп закпнпдавствп јавља кап ппсљедица искљушивпг

савезнпг и искљушивпг републишкпг закпнпдавства кпје мпже бити кпнкурентнп и паралелнп.

Кпнкурентни републички закпн је пнај кпјим се уређују питаоа кпја нису уређена савезним

закпнпм и кпја су инаше у надлежнпсти федерације.

Паралелни републички закпни су пни кпји су дпнесени у пбласти у кпјпј ппстпји и савезни

закпн, али се републишким закпнпм уређују питаоа кпја нису уређена савезним закпнпм.

У припреми и дпнпщеоу републишких закпна кпји сапдају у паралелнп закпнпдавствп ппсебнп

је знашајна претхпдна фаза испитиваоа пптреба дпнпщеоа и садржаја републишкпг закпна. Кпд

израде нацрта и приједлпга републишкпг закпна треба избјећи преписиваое или преузимаое

утврђених правних нпрми из савезнпг закпна.

26. КПДИФИКАЦИЈА ПРАВА /ППЈАМ, САДРЖАЈ, ПРЕТППСТАВКЕ, ППСТУПАК, МЕТПДИ/

(Гатарић 535-545)

Садржај и развпј кпдификације права

Ппд кпдификацијпм права ппдразумјева се тенденција да се укупнп правп (све правне

нпрме) једне земље изразе у једнп кпдексу или маоем брпју таквих дпкумената. У

савременим услпвима не ппставља се , нити би билп реалнп ппстављати захтјев да се изврщи

кпдификација цјелпкупнпг права, негп се врще кпдификације ппјединих ужих грана права или

пбласти права кап щтп су грађанскп, кривишнп, уставнп правп и сл.

Претппставке за израду кпдификације

Кпдификација не мпже бити прпизвпљна јер су за оу пптребне и пдређене пбјективне

претппставке. Савиои истише какп кпдификација треба да буде релативан крај некпг правнпг

развитка, а не оегпв ппшетак, да кпдификација неке правне материје дплази тек пнда када је та

материја наушнп пбрађена и фактишнп прпвјерена. Етапе развитка права пп Савиоиу су : а)

раздпбље натуралнпг, прирпднпг права, б) разбпбље наушнпг права и в) фаза кпдификације. У


[24]

теприји се наглащава да је за успјещнп прпвпђеое кпдификације пптребнп пстварити мнпге

предуслпве прије свега друщтвенп-пплитишку и правну стабилнпст, привредну стабилнпст,

стабилнпст тржищних пднпса итд. За успјешнп прпвпђеое кпдификације права у ппјединим

гранама пптребнп је некпликп битних предуслпва кпји претхпднп треба да се испуне:

- Првп, мпрају ппстпјати ппједини закпни и други прпписи кпјим су пдређени друщтвени

пднпси у пдређенпм ужем ппдрушју или п ппјединпм питаоу и кпји се дуже вријеме

примјеоују у пракси

- Другп, да је већина правних нпрми садржаних у важећим закпнима и другим

прпписима неппхпдна и да се реализује у пракси

- Треће, да су наушнп пбрађене, ппщтеприхваћене и пптврђене правне претппставке и

нашела ппстпјећих прпписа, да је пснпвни садржај тих прпписа наушнп верификпван

- Четвртп, да ппстпје струшни и ппсебнп псппспбљени кадрпви за прпвпђеое

кпдификације права.

Путем кпдификације се врщи и мпдернизација и актуализација права тиме щтп се ппнпвп

уређују сва питаоа у тпј пбласти, при шему се ппједина питаоа мпгу другашије урредити, а мпгу

се стварати и нпве правне нпрме. Нпвим прпписпм стављају се изван снаге сви прпписи кпјима

су дп тада била уређена пдређена питаоа.

Ппстпје значајне разлике између пречишћенпг текста и кпдификације права:

- Првп, прешищћени текст дпнпси струшна служба, а не прган кпји је прппис дпнип а

кпдификацију прпписа дпнпси закпнпдавна скупщтина

- Другп, прешищћеним текстпм не смију се мијеоати, дппуоавати ни испущтати пдредбе,

негп се мпрају дпслпвнп унијети, а кпдификација је нпви прппис

- Треће, прешищћеним текстпм не стављају се изван снаге прписи из кпјих је састављен, а

кпдификацијпм се стављају изван санаге сви прпписи кпјима су дп тада уређена та

питаоа.

(Лукић 191-201)

Ппјам кпдификације

У ширем смислу закпнпдавствп је дпнпщеое ппщтих нпрми пдс тране ппсебнпг пргана

кпји је нарпшитп припремљен за пвај ппсап. У тпм смислу пнп пбухвата и акте (закпне) кпјима

се дпнпси макар једна нпрма кпја ће трајати макар кртаткп вријеме, кап и дпнпщеое великих

закпника (кпдекса), кпји садрже велики брпј нпрми, кпјима се регулище цијела један пбласт

друщтвених пднпса и кпје су предвиђене да трају дугп. У ужем смислу, закпнпдавствп кап

термин упптребљава се да пзнаши дпнпщеое самп пвакп великих закпника. Између дпнпщеоа

маоег и већег закпна не ппстпји сущтинска разлика. И у једнпм и у другпм слушају дпнпсе се

ппщте нпрме, кпје дпнпси државни пган надлежан за тај ппступак.

Значај закпна

Закпн је у нпвп дпба дпбип превагу над пбишајима. Ппстпјећи пбишају су скупљани и

систематизпвани у закпне кап прецизан, шврст централизтпвани израз нпвпг правнпг ппретка.

Кпдификација је дпнпсила двије ствари нужне за капитализам: сигурнпст пптребну за несметан


[25]

развпј ппслпва и једнакпст третираоа свих субјеката у једнаким ситуацијама, шиме се ищлп ка

укидаоу феудалних привилегија и пствареоу буржпаске демпкратије.

Ппступак кпдификације

Акп је ппступак при дпнпщеоу маег и већег закпника фпрмалнпправнп исти, пн није и

суштински исти. Дпнпщеое великпг закпника знатнп прпдужује ппступак у цјелини а ппсебнп

пнај припремни. Пп правилу се врще пбимна прпушаваоа узрпшнп-ппсљедишних веза између

нпрми, брижљивп се испитују и циљеви нпвпг права кпје треба да защтити пдређене интересе.

Пбишнп се израђује некпликп приједлпга закпна кпји се пптпм стављају на расправу и затим се,

у резултату расправе, пни мјеоају и такп се ппступнп приближава кпнашнпм тексту закпника.

Прије свега у пвпме се треба бити практишан , мпра се дпнијету закпн, макар и несаврщен, јер

живпт не мпже да шека бескпнашнп и затп се не треба закерати на ситницама. Неппхпднп је

такпђе и да друщтвени дпнпси кпји се желе закпнпм уредити буду дпвпљнп развијени и

релативнп псптпјани, тј. да се не мјеоају нпгп.

Метпди кпдификације

Метпди су пбишнп у нешему српдни међу спбпм, такп да пп правилу упптреба једнпг

метпда иде истпвременп са упптребпм другпг метпда кпји му је српдан, те се у тпме пгледа

извјесна правилнпст. Такп се дпбијају у пснпви двије врсте закпника:

1) нарпдски- нпр. Француски закпник, Cod Napoleon

2) струшоашки- нпр- Оемашки закпник

27. ЗАКПНИ И КРИТЕРИЈУМИ ЗА СТВАРАОЕ ПРАВА ПУТЕМ ЗАКПНА (Гатарић 201-206)

У правнпј држави ствараое ппщтих правних нпрми путем закпна није и не би смјела

бити прпизвпљна ствар. Да би се пдређени друщтвени пднпси претвприли у правне путем

закпна пптребни је да буде испуоенп некпликп битних претппставки:

1. да ппстпји правна пснпва, пвлащтеое у уставу да се пдређена питаоа уреде

закпнпм и да је за тп пдређена надлежнпст закпнпдавнпг пргана

2. да се утврђују права, дужнпсти или пграничеоа и забране за све или већину

грађана и других субјеката на цијелпм теритприју сагласнп пвлащтеоима из

устава

3. да се трајније, у правилу непграниченп, утврђују права, дужнпсти или

пграничеоа и забране. Тиме се дугпрпшније уређују пдређени друщтвени

пднпси кпји су пп свпм садржају пд щирег друщтвенпг знашаја и кпји се не

пстварују једнпкратнп или самп у краћим раздпбљима

4. материја кпја се уређује закпнпм, пп свпм садржају мпрала би бити таква да се

мпже текстуалнп изразити кап правна нпрма путем хипптезе, дисппзиције и

санкције

5. да се утврђују санкције за ппвреду правних нпрми, щтп би требала бити битна

карактеристика закпна. Сваки ппщти акт не мпра садржавати и пдредбе п

санкцијама, јер се санкције мпгу пдредити и другим прпписпм или су у


[26]

кпнкретнпм слушају непптребне. Међутим , тп су изузеци а правилп је да правна

нпрма мпра бити пптпуна тј. да садржи хипптезу, дисппзицију и санкцију.

28. ДПНПШЕОЕ ЗАКПНА У НАРПДНПЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (Ппслпвник Нарпдне

скупщтине, шланпви 190-192)

Дпнпшеое закпна

Правп предлагаоа закпна, других прпписа и ппщтих аката имају нарпдни ппсланици,

предсједник Републике, Влада и најмаое три хиљаде бирача.

Иницијативу за дпнпшеое закпна или других аката из надлежнпсти Нарпдне скупщтине

мпгу дати скупщтине ппщтина и градпва, привредна друщтва, друге прганизације, пплитишке

прганизације, удружеоа и грађани.

Иницијатива за дпнпщеое закпна ппднпси се предсједнику Нарпдне скупщтине, кпји је

дпставља надлежнпм раднпм тијелу, Закпнпдавнпм пдбпру и Влади. Надлежнп раднп тијелп и

Влада дужни су да у рпку пд 90 дана дпставе мищљеое п наведенпј иницијативи.

Ппслије прибављених мищљеоа Владе и надлежнпг раднпг тијела, Закпнпдавни пдбпр, у

даљем рпку пд 90 дана, пдлушује п иницијативи. Акп Закпнпдавни пдбпр сматра да је

иницијатива пснпвана, предлпжиће Нарпднпј скупщтини да се дпнесе пдлука п нашину на кпји

ће се израдити и ппднијети нацрт, пднпснп приједлпг закпна. П ставпвима ппвпдпм

иницијативе пбавјещтава се ппднпсилац иницијативе.

Предлагаш закпна мпже упутити пбразлпжен приједлпг да се изврщи претхпднп

разматраое. Акп Кплегијум Нарпдне скупщтине пдлуши да се изврщи претхпднп разматраое,

предсједник Нарпдне скупщтине упућује приједлпг из надлежнпм раднпм тијелу Нарпдне

скупщтине у кпме ће се тп расправити. У претхпднпј расправи ушествују предлагаш, Влада акп

није предлагаш, заинтереспване аспцијације, наушне и струшне инсититуције, пргани и

прганизације. На захтјев раднпг тијела у претхпднпј расправи свпје мищљеое даје

Закпнпдавни пдбпр. Пп претхпднп изврщенпј расправи раднп тијелп даје мищљеое, кпје затим

щаље предлагашу. Предлагаш закпна у пбразлпжеоу нацрта закпна пбразлаже мищљеое

раднпг тијела п претхпднп изврщенпј расправи.

29. УЛПГА ВИЈЕЋА НАРПДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ДПНПШЕОУ ЗАКПНА ( Устав РС. Члан 70)

Витални наципнални интереси кпнститутивних нарпда су дефинисани на сљедећи начин:

- пствариваое права кпнститутивних нарпда да буду адекватнп заступљени у закпнпдавним,

изврщним и правпсудним прганима власти;

- идентитет једнпг кпнститутивнпг нарпда;

- уставни амандмани;

- прганизација пргана јавне власти;

- једнака права кпнститутивних нарпда у прпцесу дпнпщеоа пдлука;

- пбразпваое, вјерписппвијест, језик, оегпваое културе, традиције и културнп насљеђе;


[27]

- теритпријална прганизација;

- систем јавнпг инфпрмисаоа;

- и друга питаоа кпја би се третирала кап питаоа пд виталнпг наципналнпг укпликп такп сматра

2/3 једнпг пд клубпва делегата кпнститутивних нарпда у Вијећу нарпда.

а) Прпцедура за закпне у вези са виталним интересима какп је дефинисанп

Закпни или други прпписи или акти кпје изгласа Нарпдна скупщтина ће се дпставити и

разматрати пд стране Вијећа нарпда акп се исти пднпси на витални интерес. Укпликп вище пд

једнпг предсједавајућег или пптпредсједавајућег Вијећа нарпда сматра да закпн спада у

питаоа пд виталнпг интереса дефинисана у Амандману LXXVII закпн ће бити уврщтен на

дневни ред Вијећа нарпда кап питаое пд виталнпг интереса. Акп самп један предсједавајући

или пптпредсједавајући тврди да закпн спада у питаоа пд виталнпг интереса двптрећинска

већина пдгпварајућег клуба мпже прпгласити да је реш п питаоу са листе виталних интереса. У

тпм слушају ће се слиједити прпцедура пписана у ставу „б“ у даљем тексту. Предсједавајући и

пптпредсједавајући мпрају дпнијети пдлуку у рпку пд једне седмице. Укпликп већина свакпг

клуба кпји има делегате у Вијећу нарпда гласа за такве закпне или друге прпписе или акте,

сматраће се да су пни усвпјени. Укпликп се у Вијећу нарпда ппстигне сагласнпст п

амандманима такав закпн, прппис или акт се ппнпвп ппднпси Нарпднпј скупщтини на

пдпбраваое. Укпликп сагласнпст није мпгућа у Вијећу нарпда или укпликп се на приједлпг

амандмана не дпбије сагласнпст фпрмираће се заједнишка кпмисија пд представника Нарпдне

скупщтине и Вијећа нарпда. Заједнишка кпмисија је састављена на паритетнпм пснпву и пдлуке

се дпнпсе кпнсензуспм. Заједнишка кпмисија усаглащава текст закпна. Укпликп се текст закпна

усагласи закпн се сматра усвпјеним. Укпликп се не ппстигне сагласнпст, закпн неће бити

усвпјен, те се исти враћа предлагашу на нпви ппступак. У тпм слушају предлагаш не мпже ппнпвп

ппднијети исти текст закпна, прпписа или акта.

б) Прпцедуре за закпне кпји се пднпсе на витални наципнални интерес укпликп је пдлученп

2/3 већинпм једнпг пд клубпва кпнститутивних нарпда у Вијећу нарпда.

У слушају да 2/3 једнпг пд кпнститутивних нарпда у Вијећу нарпда пдлуши да се закпн,

акт или прппис пднпси на витални интерес, закпн ће разматрати Вијеће нарпда. Укпликп

већина свакпг клуба заступљенпг у Вијећу нарпда гласа за тај закпн, други прппис или акт, исти

се сматра усвпјеним. Укпликп се Вијеће нарпда усагласи п амандманима, закпн, прппис или акт

се ппнпвп дпставља на пдпбреое Нарпднпј скупщтини. Укпликп заједнишка кпмисија из ташке

а) не ппстигне сагласнпст, питаое се прпслеђује Уставнпм суду Републике Српске да дпнесе

кпнашну пдлуку да ли се предметни закпн пднпси на витални интерес једнпг пд кпнститутивних

нарпда. Вијеће за защтиту виталнпг интереса при Уставнпм суду Републике Српске пдлушује п

прихватљивпсти таквих слушајева 2/3 већинпм у рпку пд једне седмице, а у рпку пд мјесец дана

пдлушује п меритуму слушајева кпји се сматрају прихватљивим. У слушају да прпцедуру према

ставу б) ппкрене 2/3 већина једнпг пд клубпва, пптребан је глас најмаое двпјице судпва да би

суд пдлушип да се ради п виталнпм интересу.


[28]

Укпликп Суд дпнесе ппзитивну пдлуку п виталнпм интересу, тај закпн се сматра неусвпјеним, те

се дпкумент враћа предлагашу кпји треба ппкренути нпву прпцедуру. У тпм слушају предлагаш

не мпже ппнпвп дпставити исти текст закпна, прпписа или акта. У слушају да Суд пдлуши да се

предметни закпн не пднпси на витални интерес, сматра се да је закпн усвпјен/биће усвпјен

прпстпм већинпм.

30. ДПНПШЕОЕ ЗАКПНА У ПАРЛАМЕНТАНРПЈ СКУПШТИНИ БПСНЕ И ХЕРЦЕГПВИНЕ

Састав парламентарне скупшрине- 2 вијећа (дпма)

- представнишкп вијеће ( грађани)

- вијеће нарпда

Овлашћени предлагачи:

- ппсланици (Представнишкп вијеће)

- делегати ( Вијеће нарпда)

- предсједнищтвп

- Савјет министара

Да би закпн бип усвпјен мпра бити дпнијет у истпвјетнпм тексту у пба дпма. Важније је

Представнишкп вијеће , бирају га грађани и тп 1/3 бирају у Републици Српскпј а 2/3 у

федерацији БиХ. Бирашка јединица је ентитет.

Гласаое у Представничкпм вијећу

Ентитетскп гласаое

- Да би закпн бип усвпјен ( 1 и 2 шитаое) за оега мпра гласати 1/3 ппсланика из

Републике Српске ( истп и за ФБиХ)

- Акп у првпм гласаоу нема 5 за, иде други круг гласаоа у кпме закпн не би бип усвпјен (

у другпм се гласа прптив закпна). Мпра бити највище 10 прптив- 2/3 из Републике

Српске и тп је ентитетски ветп и када оега не би билп, дпщлп би дп прегласаваоа.

- Вијеће нарпда, пнај клуб кпји је прегласан мпже да се пбрати Уставнпм суду БиХ

(Хрвати- наципнални ветп, Срби- ентитетски ветп).

31. САДРЖАЈ И ЗНАЧАЈ ППСТУПКА У СТВАРАОУ ПРАВА (Гатарић 415-419)

Прпцес ствараоа прпписа мнпгп је щири пд сампг ппступка дпнпщеоа тих прпписа. Тај

прпсец пбухвата: утврђиваое пплитичкпг и другпг интереса кпје треба путем прпписа

заштитити и развијати, пдређиваое врсте и пбима правнпг регулисаоа, усклађиваое

различитих интереса субјеката, израда прпграма и плана правнпг нпрмираоа итд.


[29]

Ппступак дпнпщеоа једнпг ппщтег акта знатнп је ужи и садржи укупнпст радои кпје пп

унапријед утврђенпм реду мпрају бити изврщене, какп би акт на прпписани нашин бип

дпнесен. Такп ппстпје ппсебни ппступци за: дпнпщеое и примјену устава, за дпнпщеое и

примјену закпна и сл. Штп су друщтвени пднпси демпкратскији тп је и ппступак дпнпщеоа

правних прпписа слпженији и кпмпликпванији.

За успјещнп пствариваое прпцеса ствараоа прпписа пд ппсебнпг је знашаја: 1) испитиваое

пптреба правнпг уређиваоа пдређених друщтвених пднпса и 2) израда дугпрпшнијег плана

(гпдищоег или вищегпдищоег) нпрмативне дјелатнпсти.

План нпрмативне дјелатнпсти неппхпдан је свакпј друщтвенп-пплитишкпј заједници и прије

оега треба изврщити пдгпварајућа истраживаоа и анализе, претхпднп пткрити слабпсти,

правне празнине и нпве пптребе, какп би се мпгап израддити актуелан план нпрмативне

дјелатнпсти.

Ппступак дпнпщеоа кпнкретнпг закпна и другпг прпписа стрпгп је фпрмалан и кап такав

прпписан уставпм или статутпм, а у детаљима ппслпвникпм скупщтине и надлежних

кплегијалних тијела. Ппступак се састпји из три дијела:

1. припрема за дпнпшеое прпписа састпји се у утврђиваоу пптребе дпнпщеоа

прпписа и унпщеоа у гпдищои план нпрмативне дјелатнпсти, затим у

утврђиваоу циљева кпје прпписпм треба пстварити, утврђиваоу недпстатака

кпји се из праксе путем прпписа желе уклпнити, активнпсти кпје треба

стимулисати.

2. израда нацрта и приједлпга прпписа састпји се из вище фаза а пспбитп:

иницијативе и приједлпга за дпнпщеое прпписа, анализе стаоа и израде теза за

прппис, израде нацрта прпписа и пбразлпжеоа, кпнсултације и јасвне расправе

п нацрту прпписа, израде приједлпга прпписа и пбразлпжеоа- тј. дефинитивнп

фпрмалнп правнп пбликпваое прпписа.

3. дпнпшеое (усвајаое) прпписа састпји се такпђе из вище фаза: расправе у ужим

тијелима, а затим у скупщтини или надлежнпм пргану, предлагаое амандмана

и расправа п оима, гласаое п усвајаоу и пбјављиваое.

Све тп недвпсмисленп ппказује да у ппступку ствараоа прпписа судјелују двије врсте пргана:

1) скупщтина или пплитишкп изврщна или друга надлежна тијела и

2) пргани државне управе, струшне службе, кпмисије и ппјединци

Према тпме први и трећи дип у ствараоу прпписа у надлежнпсти је пплитишких нпсилаца

нпрмативне дјелатнпсти, а самп други дип, тј. израда нацрта и приједлпга прпписа у дјелпкругу

је струшних пргана и струшоака. Свака пд пвих дијелпва и фаза мпра се радити засебнп.


[30]

32. РЕДПВНИ ППСТУПАК ДПНПШЕОА ЗАКПНА (Гатарић 492-494)

Редпвни ппступак дпнпшеоа закпна је пнај у кпме се примјеоују све прпписане фазе:

пд иницијативе пднпснп приједлпга за дпнпщеое закпна дп оегпвпг усвајаоа. Редпвни

ппступак ппкреће се ппднпщеоем приједлпга за дпнпщеое закпна. Расправа п приједлпгу

закпна на сједници врщи се првп у начелу а пптпм у ппјединпстима. Расправа п нашелу впди се

уппщтенп п прппису, п оегпвпј пптреби и садржају, циљевима кпји се тим закпнпм желе

ппстићи те се изнпсе ппщте примједбе и пцјене. Акп пва расправа ппкаже да је приједлпг

закпна у пснпви прихватљив, приступа се расправи у ппјединпстима, при шему се засебнп

расправља п свакпм шлану. У тпку расправе мпгу се ппднпсити амандмани, тј. приједлпзи за

измјену и дппуну приједлпга закпна. За меритпрнп пдлушиваое тј. за усвајаое или пдбациваое

приједлпга пптребан је квпрум и пдгпварајући брпј гласпва за и прптив. Квпрум је најмаои

брпј присутних делегата пднпснп заступника. А щтп се брпја гласпва тише, тп мпже бити:

пбична већина или квалификапвана већина кпја се изражава у пднпсу на укупан брпј делегата

вијећа ( а не присутних). Гласаое се мпже прпвести на три нашина. Првп, јавнп и дизаоем руке.

Другп, примјенпм пдгпварајућих технишких средстава инсталираних у двпрани. Треће, гласаое

се мпже врщити и ппименишнп, а примјеоује се пнда када је пптребнп прецизнп пдредити брпј

гласпва за и прптив.

33. СКРАЋЕНИ ППСТУПАК ДПНПШЕОА ЗАКПНА (Гатарић 494)

Скраћени ппступак за дпнпщеое закпна и другпг прпписа је пнај у кпме се скраћују

рпкпви пдређени за редпвни ппступак и у кпме се спајају ппједине фазе тпга ппступка нпр. да

се нацрт прпписа узима кап приједлпг или се пдмах узима приједлпг прпписа, а не нацрт.

Скраћени ппступак примјеоује се пнда када није у питаоу слпжен и ппсежан закпн и када не

ппстпји пптреба да приједлпг закпна разматрају делегације, скупщтине и сл. Скраћени ппступак

примјеоује се и кпд дпнпщеоа прпписа п хитним мјерама и забранама ( интервентни прпписи)

34. ХИТАН ППСТУПАК ДПНПШЕОА ЗАКПНА (Гатарић 495)

Хитним ппступкпм назива се правп скупщтине пднпснп ппјединпг оенпг вијећа да на

сампј сједници ппкрене и прпведе ппступак дпнпщеоа и да дпнесе закпн. У тпм се слушају

приједлпг закпна урушује заступницима на сампј сједници. Ппслпвницима је пдређенп да се пп

хитнпм ппступку мпже дпнијети самп закпн кпјим се уређују питаоа за кпја ппстпји стварна и

непдгпдива пптреба или акп би закпнпдавнп уређиваое тих питаоа пп редпвнпм ппступку

мпглп имати щтетне ппсљедице за интересе друщтва или када тп захтјевају интереси пдбране,

сигурнпсти земље или веће елементарне неппгпде.

Приједлпг за дпнпщеое закпна пп хитнпм ппступку мпже ппднијети сваки пвлащтени

предлагаш закпна. Тај приједлпг мпра бити пбразлпжен, а ппсебнп се мпра пправдати защтп

приједлпг закпна није ппднещен на вријеме и щтп пнемпгућава редпвни ппступак, пднпснп у


[31]

шему је непдгпдива пптреба хитнпг дпнпщеоа закпна и кпје су щтетне ппсљедице кпје се

пшекују за слушај недпнпщеоа закпна пп хитнпм ппступку.

35. ППКРЕТАОЕ ППСТУПКА ЗА ДПНПШЕОЕ ЗАКПНА (Ппслпвник Нарпдне скупщтине, шлапви

193-194)

Ппступак за дпнпщеое закпна ппкреће се ппднпшеоем нацрта закпна. Нацрт закпна

садржи, ппред текста закпна, уставни пснпв за дпнпщеое закпна, мищљеое Секретаријата за

закпнпдавствп п сагласнпсти нацрта са Уставпм и правним системпм и усклађенпст са

правилима нпрмативнпправне технике, изјаву п усклађенпсти са прпписима Еврппске Уније,

разлпге збпг кпјих се дпнпси закпн и ппсљедице кпје ће прпизаћи за материјални и други

пплпжај грађана, привредних друщтава и других прганизација и пцјену и извпре пптребних

средстава за прпвпђеое закпна. Ппједина закпнска рјещеоа мпгу се дати у алтернативама са

пбразлпжеоем сваке пд предлпжених алтернатива. Уз нацрт закпна даје се пбразлпжеое

пснпвних рјещеоа садржаних у нацрту закпна. Укпликп се нацртпм дају измјене или дппуне

закпна, у прилпгу нацрта предлагаш пбавезнп дпставља препис пдредби кпје се мијеоају и

текст предлпжених измјена уграђен у пснпвни текст закпна.

Нацрт закпна ппднпси се предсједнику Нарпдне скупщтине. Нацрт закпна предсједник Нарпдне

скупщтине дпставља ппсланицима и надлежним радним тијелима накпн уврщтаваоа у дневни

ред Нарпдне скупщтине, у правилу најкасније десет дана прије сједнице на кпјпј ће се нацрт

разматрати. Нацрт закпна шији предлагаш није Влада предсједник Нарпдне скупщтине ће

дпставити Влади да пна п оему да мищљеое.

36. ПБРАЗЛПЖЕОЕ НАЦРТА И ПРИЈЕДЛПГА ЗАКПНА (Правила нпрмативнп правне технике РС

шланпви 55-62)

Структура и садржај пбразлпжеоа

Пбразлпжеое прпписа је саставни дип прпписа и пбавезнп садржи:

1. уставни и закпнски пснпв за дпнпщеое прпписа,

2. разлпге за дпнпщеое прпписа и пбјащоеое пдабране пплитике,

3. усклађенпст прпписа са еврппским закпнпдавствпм,

4. механизме и нашин псигураоа спрпвпђеоа прпписа,

5. пбразлпжеое ппнуђених рјещеоа с ппсебним псвртпм на циљ кпји се жели ппстићи

ппнуђеним рјещеоем,

6. пбразлпжеое финансијских средстава и извпра пптребних за спрпвпђеое прпписа, кап

и финансијске ефекте кпје ће прпизвести оегпва примјена и

7. ревизију ппстпјећих прпписа.

Укпликп пбрађиваш закпна у пбразлпжеоу није на јасан и пптпун нашин пправдап разлпге и

циљеве дпнпщеоа закпна, предлагаш мпже захтијевати дппуну пбразлпжеоа.


[32]

Уставни и закпнски пснпв за дпнпщеое прпписа садржи уставна и закпнска пвлащћеоа за

уређиваое ппједине пбласти и дпнпщеое прпписа. У пбразлпжеоу закпна кап правни пснпв

навпди се пдредба Устава Републике Српске кпјпм је датп пвлащћеое Републици да пдређену

пбласт уређује закпнпм. У пбразлпжеоу ппдзакпнских аката, кап правни пснпв навпди се

пдредба закпна или другпг прпписа вище правне снаге, кпјим је датп пвлащћеое пвлащћеним

лицима у републишкпм пргану управе да пдређена питаоа уреди

ппдзакпнским прпписпм.

Разлпзи за дпнпщеое прпписа и пбјащоеое пдабране пплитике мпрају бити заснпвани на

јасним дпказима да је пдређену материју требалп регулисати наведеним прпписпм. Разлпзи за

дпнпщеое прпписа пбавезнп садрже:

- анализу садащоег стаоа и

- вриједнпсти кпјим се пбрађиваш рукпвпдип и тренутну пплитику дате институције у вези

с наведеним вриједнпстима.

Када се, с циљем усклађиваоа закпнпдавства Републике Српске са закпнпдавствпм Еврппске

уније, врщи измјена и дппуна ппстпјећих прпписа или се дпнпси нпви прппис, републишки

пргани управе кпји припремају нацрт или приједлпг прпписа, настпје пбезбиједити и преглед

усклађенпсти прпписа са правним насљеђем Еврппске уније (acquis commimautaire).

Републишки пргани управе, кап пбрађиваши закпна, преузимају пбавезу из става 1. пвпг шлана

ппстепенп и сукцесивнп, дп тренутка када Република Српска, у ппступку изврщаваоа угпвпра са

ЕУ, птппшне с пбавезним усклађиваоем дпмаћег закпнпдавства, када преглед усаглащенпсти

прпписа с правним насљеђем ЕУ (acquis commimautaire), ппстаје пбавезујући за све републишке

пргане управе.

Механизми за спрпвпђеое и нашин пбезбјеђиваоа ппщтиваоа прпписа пднпсе се на

утврђиваое мјера за спрпвпђеое закпна и других прпписа и ппщтих аката и пргана кпји су

надлежни за спрпвпђеое, кап и рпкпве за спрпвпђеое.

У пбразлпжеоу ппнуђених рјещеоа треба да се детаљнп пбјасни нашин на кпји ће се

ппнуђеним рјещеоима ппстићи циљ, а ппсебнп да се укаже на права и пбавезе кпје настају за

физишка и правна лица.

Пбразлпжеое финансијских средстава садржи прпцјену пптребних средстава, извпре и метпде

пбезбјеђеоа тих средстава за спрпвпђеое прпписа. Предлагаш пбавезнп изнпси прпцјену

пшекиваних трпщкпва и дпбити пд дпнпщеоа и примјене прпписа. Прпцјена мпже да садржи и:

- све екпнпмске трпщкпве кпје снпсе предузећа, грађани и други пргани кпји су

надлежни за спрпвпђеое прпписа,

- административне и фискалне трпщкпве дпнпщеоа и примјене прпписа.

Да би се избјегле ситуације у кпјима прпписи ппстају застарјели, непримјеоиви или лпще

израђени, републишки пргани управе ће усппставити системске и перипдишне ревизије

ппстпјећих прпписа. У пбразлпжеоу прпписа пбрађиваш навпди временски расппред ревизије

дпнесенпг прпписа кап и пбавезу извјещтаваоа и пдгпвпрнпсти. Укпликп се укаже пптреба за

ппнпвним преиспитиваоем прпписа и прије временскпг расппреда збпг прпмијеоених

пкплнпсти и услпва накпн дпнпщеоа прпписа, предузимају се све пптребне мјере за мијеоаое

или укидаое ппстпјећих прпписа.


[33]

37. КПНСУЛАТАЦИЈЕ И РАСПРАВЕ П НАЦРТУ ПРППИСА (Ппслпвник Нарпдне скупщтине


Разматраое нацрта закпна у радним тијелима

Прије разматраоа нацрта закпна на сједници Нарпдне скупщтине, нацрт закпна разматрају

Закпнпдавни пдбпр и раднп тијелп у шијем је дјелпкругу питаое кпје се закпнпм уређује (у

даљем тексту: надлежнп раднп тијелп).

Нацрт закпна мпгу разматрати и друга радна тијела, акп су у оему пбухваћена ппједина питаоа

кпја су у дјелпкругу тих радних тијела (у даљем тексту: заинтереспванп раднп тијелп). У раду

радних тијела Нарпдне скупщтине, приликпм разматраоа нацрта и приједлпга закпна, мпгу

ушествпвати ппзвани представници удружеоа и аспцијација заинтереспваних за дпнпщеое

закпна кпји разматра раднп тијелп, а кпји је у директнпј вези са интересима удружеоа или

аспцијација. Надлежнп раднп тијелп мпже да разматра и мищљеое и приједлпге Владе, акп

пна није предлагаш нацрта и других радних тијела. Када размптри нацрт закпна, надлежнп

раднп тијелп ппднпси Нарпднпј скупщтини извјещтај са мищљеоем и ставпвима изнесеним у

тпку разматраоа. У извјещтају кпји ппднпси Нарпднпј скупщтини надлежнп раднп тијелп мпже

дати мищљеое и п ставпвима и приједлпзима Владе и других радних тијела.

Закпнпдавни пдбпр разматра нацрт закпна и ппднпси Нарпднпј скупщтини извјещтај са

мищљеоем и приједлпзима. Акп Закпнпдавни пдбпр усвпји мищљеое да ппједина рјещеоа

нацрта нису у складу са уставнп-правним системпм, п тпме ће пдмах уппзнати предлагаша.

Акп предлагаш закпна не прихвати уппзпреое Закпнпдавнпг пдбпра да не ппстпји уставни

пснпв за дпнпщеое закпна или да ппједина рјещеоа у нацрту закпна нису у складу са Уставпм

и правним системпм, предлагаш закпна и Закпнпдавни пдбпр, дужни су да, прије сједнице

Нарпдне скупщтине, ппнпвп заједнишки размптре датп уппзпреое и п тпме ппднесу извјещтај

Нарпднпј скупщтини.

Извјещтаји радних тијела дпстављају се Нарпднпј скупщтини. Нарпдним ппсланицима и

предлагашима извјещтаји се дпстављају најкасније пред ппшетак разматраоа акта на кпји се

извјещтај пднпси у Нарпднпј скупщтини.

Разматраое нацрта закпна на сједници Нарпдне скупштине

Ппднпсилац нацрта закпна, пднпснп оегпв представник даје на ппшетку и на крају претреса

на сједници Нарпдне скупщтине пбразлпжеое нацрта и на крају претреса пбјащоеоа и

изјащоава се п изнесеним приједлпзима и мищљеоима. Извјестилац раднпг тијела кпје је

разматралп нацрт закпна на сједници Нарпдне скупщтине изнпси ставпве и мищљеоа раднпг

тијела. Представник Владе мпже ушествпвати у претресу нацрта закпна и акп тај приједлпг није

ппднијела Влада.


[34]

Разматраое нацрта закпна пбухвата јединствену расправу: п уставнпм пснпву за дпнпщеое

закпна, п усклађенпсти са прпписима Еврппске Уније, разлпзима збпг кпјих се дпнпси закпн,

ппсљедицама кпје ће прпизаћи за материјални и други пплпжај грађана, привредних друщтава

и других прганизација и заједница, п пцјени и извприма пптребних средстава за прпвпђеое

закпна и п тексту нацрта закпна. Нацрт закпна ппднпсилац мпже ппвући све дп заврщетка

разматраоа нацрта, а најкасније у заврщнпј ријеши, накпн пкпншанпг разматраоа.

Пп заврщенпм разматраоу Нарпдна скупщтина, у Дану за гласаое изјащоава се п нацрту, а

мпже закљушкпм утврдити дпдатне ставпве, приједлпге и мищљеоа п нацрту и упутити их

ппднпсипцу нацрта да их узме у пбзир приликпм израде приједлпга закпна. Нарпдна

скупщтина мпже пдредити пргане и прганизације кпје ће предлагаш кпнсултпвати при изради

приједлпга закпна. Акп су примједбе на текст нацрта закпна знашајне или су већег пбима,

Нарпдна скупщтина мпже пдлушити да се нацрт закпна врати ппднпсипцу ради дпраде или

израде нпвпг нацрта.

38. ЈАВНА РАСПРАВА П НАЦРТУ ЗАКПНА (Ппслпвник Нарпдне скуптщине шланпви 204-207)

Ппслије усвајаоа нацрта закпна, Нарпдна скупщтина мпже пдлушити да се нацрт стави на

јавну расправу, акп се закпнпм уређују питаоа кпја су пд ппсебнпг знашаја за грађане и акп је

неппхпднп да се кпнсултују пргани, прганизације, наушне и струшне институције и

заинтереспвани грађани. Нарпдна скупщтина мпже закљушкпм налпжити надлежнпм раднпм

тијелу да п нацрту закпна прганизује јавнп саслущаое или струшну расправу. Закљушкпм кпјим

се налаже прганизпваое јавнпг саслущаоа или струшне расправе пдредиће се рпк у кпјем се

саслущаое, пднпснп расправа треба пдржати. Нарпдна скупщтина дпнпси закљушак кпјим се

нацрт закпна ставља на јавну расправу и пдређује рпк дп 90 дана у кпме треба да се спрпведе

јавна расправа. Закљушак се пбјављује у дневним нпвинама или јавнпм РТВ сервису. Нацрт

закпна, пбјављује се на интернет страници Нарпдне скупщтине.

Извјещтај п резултатима јавне расправе дпставља се Нарпднпј скупщтини уз приједлпг

закпна. Извјещтај из претхпднпг става садржи мищљеоа и приједлпге изнесене у јавнпј

расправи. Накпн прптека рпка пд щест мјесеци пд усвајаоа нацрта закпна у Нарпднпј

скупщтини, исти се не мпже ппднијети у фпрми приједлпга закпна на разматраое, већ се

сматра да је предлагаш пд истпг пдустап.

39. ПРПГЛАШАВАОЕ ЗАКПНА (Ппслпвник Нарпдне скупщтине шлан 233)

Предсједник Нарпдне скупщтине у рпку пд седам дана пп дпнпщеоу, дпставља закпн Вијећу

нарпда Републике Српске, а пп дпстављенпм пбавјещтеоу пд Вијећа нарпда, дпставља закпн

предсједнику Републике на прпглащеое.

Акп предсједник Републике у Уставпм утврђенпм рпку захтијева да Нарпдна скупщтина

ппнпвп гласа п закпну, предсједник Нарпдне скупщтине тај захтјев дпставља пдмах нарпдним

ппсланицима и ставља тај закпн на дневни ред прве наредне сједнице Нарпдне скупщтине.


[35]

Ппнпвп изгласани закпн предсједник Нарпдне скупщтине пдмах дпставља предсједнику

Републике, ради прпглащеоа.

40. ПБЈАВЉИВАОЕ ЗАКПНА (Ппслпвник Нарпдне скупщтине шланпви 188-189)

Текст закпна, другпг прпписа и акта кпји дпнпси Нарпдна скупщтина пптписује предсједник

Нарпдне скупщтине. На пригинални текст закпна ставља се пешат Републике, а на пригинални

текст других прпписа и аката ставља се пешат Нарпдне скупщтине. Ппд пригиналпм закпна,

пднпснп другпг прпписа и ппщтег акта Нарпдне скупщтине ппдразумијева се текст тпг акта

усвпјен на сједници Нарпдне скупщтине, или усаглащен на Заједнишкпј кпмисији Нарпдне

скупщтине и Вијећа нарпда, у складу са Уставпм Републике Српске. П стављаоу пешата на

пригинале закпна, других прпписа и ппщтих аката и оихпвпм шуваоу и евидентираоу стара се

генерални секретар Нарпдне скупщтине.

Закпни, други прпписи и ппщти акти Нарпдне скупщтине, кап и аутентишна тумашеоа

пбјављују се у “Службенпм гласнику Републике Српске”, у складу са закпнпм. П пбјављиваоу

закпна, других прпписа и ппщтих аката Нарпдне скупщтине и аутентишних тумашеоа стара се

генерални секретар Нарпдне скупщтине. Генерални секретар Нарпдне скупщтине, на пснпву

пригиналнпг текста закпна, другпг прпписа и ппщтег акта Нарпдне скупщтине или аутентишнпг

тумашеоа даје исправке евентуалних грещака у пбјављиваоу текста и грещака технишке

прирпде.

41. ИЗМЈЕНЕ И ДППУНЕ (Гатарић 516-522)

Да би се уклпниле субјетивне слабпсти и вплунтаризам у прпвпђеоу измјена и дппуна

прпписа неппхпднп је пдабрати, дефинисати и примјеоивати некликп битних критеријума:

1. на квалитету измјене ппстпјеће нпрме- акп би се измјене или дппуне прпписа

пднпсиле на нашела на кпјима је заснпван закпн или други прппис, пнда се не

мпже примјеоивати техника измјена и дппуна негп се треба припремити нпви

прпписа.

2. квантитета, пднпснп брпј нпрми у прппису кпји се мијеоа- акп се тпм приликпм

утврди да би измјена пбухватила вище пд 30% прпписа, пнда треба дпнијети

нпви прппис

3. учесталпст измјена пдређенпг прпписа- требалп би прихватити рпавилп да акп

је неки прппис већ мијеоан три и вище пута, да пнда не дплази у пбзир нпва

измјена и дппуна, негп да треба предлпжити дпнпщеое нпвпг прпписа.

4. временскп пграничеое измјена- сама шиоеница да ппстпји пдређени рпк дп

кпјег се у правилу не бип мпгле врщити измјене и дппуне некпг прпписа, имала

би ппзитивнп дјелпваое.


[36]

Метпде и техника израде текста измјена и дппуна прпписа

Првп правилп састпји се у истраживаоу и анализи пднпснп утврђиваоу збпг шега

правна нпрма кпју треба мијеоати није адекватна и на кпји нашин недпстатак треба уклпнити

нпвпм правнпм нпрмпм пднпснп измјенпм или дппунпм. Другп, треба псигурати да нпва

правна нпрма не буде прптивурјешна са псталим нпрмам у тпм прппису. Треће правилп пднпси

се на технишка правила израде нацрта или приједлпга измјена и дппуна прпписа. Та техника

мпра бити прецизна и уједнашена у свим слушајевима, јер се тиме псигурава кпнзистентнпст

прпписа и плакщава оегпва примјена. Технишка правила изражавају се у сљедећих некпликп

ташака:

1. назив измјена и дппуна- наслпв прпписа кпји се мијеоа увијек пстаје исти

2. унутращоа структура измјена и дппуна- пна пстаје у правилу иста,

неизмјеоена, дп прпмјене мпже дпћи самп пнда када се брищу ппјеидне

главе или пдсјеци.

3. техника писаоа измјена и дппуна прпписа- у првпм шлану измјена и дппуна

треба навести назив закпна п шијпј се измјени и дппуни ради, уз навпђеое

брпја службенпг гласила у кпјем је пбјављен

4. правни стандарди кпје треба примјеоивати- ппстпје у спнпви три правна

стандарда и тп: брисаое, измјена или дппуна и дпдаваое

5. правила енумерације- прппис п измјени и дппуни има свпј редпсљед

шланпва кпји се ни пп садржају ни пп брпју не ппклапа са шланпвима прпписа

кпји се мјеоају или дппуоавају. Акп се нещтп нпвп дпдаје у прппис, мпра се

пдредити мјестп у шлану, пднпснп у ставу, а пптпм измијенити редпсљед

псталух ставпва или ташака у тпм шланбу пднпснп ставу.

6. ппступак припреме и дпнпщеоа измјена и дппуна прпписа- искљушивп је

надлежан прган кпји је и дпнип прппис кпји се мијеоа.

(Ппслпвник нарпдне скупщтине шланпви 212-220)

Амандмани

Приједлпг за измјену и дппуну приједлпга закпна - амандман се ппднпси предсједнику

Нарпдне скупщтине у писанпм пблику с пбразлпжеоем све дп закљушиваоа разматраоа

приједлпга. Акп се приједлпгпм закпна мијеоа или дппуоава закпн, амандмани се мпгу

ппднпсити самп на шланпве предлпжених измјена и дппуна. Амандмане мпгу да ппднпсе

пвлащћени предлагаши закпна, кап и радна тијела Нарпдне скупщтине. Амандмани на бучет,

пбавезнп, ппред ппзиције на кпју се врщи трансфер средстава, мпрају садржавати и ппзицију са

кпје се трансфер врщи. Амандман на приједлпг закпна предсједник Нарпдне скупщтине упућује

ппсланицима, предлагашу и Влади, акп пна није предлагаш закпна.


[37]

Акп у расправи п ппднесеним амандманима нарпдни ппсланик или шлан Владе уппзпри на

оихпву супрптнпст са пдредбама Устава или се мијеоају нашела на кпјима се заснива закпн,

сједница се мпже прекинути дпк Закпнпдавни пдбпр не дпстави мищљеое.

Амандман ппстаје саставни дип приједлпга закпна и п оему Нарпдна скупщтина не гласа

пдвпјенп, акп га је ппднип предлагаш закпна, акп га је усвпјилп надлежнп раднп тијелп или се

са ппднесеним амандманпм сагласип предлагаш. П амандманима на приједлпг закпна, у Дану

за гласаое, има правп да се изјасни предлагаш закпна, уз пбразлпжеое разлпга за прихватаое

или пдбијаое амандмана. Ппднпсилац амандманā кпји нису прихваћени пд стране предлагаша,

има правп да у трајаоу пд највище три минуте кпментарище изјащоаваое и мпже да тражи да

се п оима гласа. Влада има правп да се изјасни п амандману и акп пна није предлагаш закпна.

Да би се ппднесени амандман, на сједници Нарпдне скупщтине мпгап детаљније

размптрити или да би се пбавиле дпдатне кпнсултације п приједлпгу закпна, Нарпдна

скупщтина мпже, на приједлпг предсједника Нарпдне скупщтине, предлагаша или Владе,

прекинути разматраое и накнаднп наставити на истпј сједници, или пдлпжити за једну пд

наредних сједница Нарпдне скупщтине. Нарпдна скупщтина мпже, на приједлпг предсједника

Нарпдне скупщтине, Закпнпдавнпг пдбпра или надлежнпг раднпг тијела пдлушити приликпм

утврђиваоа дневнпг реда сједнице Нарпдне скупщтине да пдлпжи разматраое приједлпга

закпна за наредну сједницу, акп су на приједлпг закпна ппднесени амандмани кпји битнп

мијеоају рјещеоа дата у приједлпгу закпна. Акп је пдлушенп да се разматраое приједлпга закпна

пдлпжи, Нарпдна скупщтина мпже пбавезати предлагаша закпна да припреми текст приједлпга

закпна у кпји ће бити уграђени амандмани п кпјима се сагласип предлагаш. П свакпм амандману на

приједлпг закпна гласа се ппсебнп у Дану за гласаое. Нарпдна скупщтина пдлушује првп п

амандманима пвлащћених предлагаша закпна, а затим п амандманима радних тијела. Акп је

ппднесенп вище амандмана на исти шлан приједлпга закпна, првп се пдлушује п амандману

кпјим се предлаже брисаое тпг шлана. Акп је ппднесен амандман на амандман, првп се гласа п

амандману кпји је ппднесен на амандман. Амандман усвпјен на сједници Нарпдне скупщтине

ппстаје саставни дип приједлпга закпна. Изузетнп, када је на текст приједлпга закпна усвпјен

већи брпј амандмана кпји су такве прирпде да битнп мијеоају садржај текста приједлпга

закпна, Нарпдна скупщтина пдлукпм мпже пбавезати предлагаша закпна да припреми текст

приједлпга закпна са уграђеним амандманима кпји су усвпјени и да га упути на ппнпвнп

разматраое и усвајаое на нареднпј сједници Нарпдне скупщтине.

( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 35-45)

Начин писаоа измјена и дппуна прпписа

Измјене и дппуне прпписа врще се у слушајевима када прпписи не пдгпварају

прпмјенама у правнпм систему или прпмјенама у пплитици у пдређенпј пбласти, или их треба

прилагпдити стварним пптребама. Акп се вище пд пплпвине шланпва пснпвнпг прпписа мијеоа,

пднпснп дппуоује, приступа се дпнпщеоу нпвпг прпписа. Измјене и дппуне прпписа мпгу се

врщити самп прпписпм истпг назива и важнпсти и у ппступку прпписанпм за оегпвп дпнпщеое.

Измјенама и дппунама једнпг прпписа, не мпгу се врщити прпмјене у прппису кпји уређује

другу пбласт. Назив измјена и дппуна у прппису треба да пдгпвара оегпвпм садржају.

Акп се врщи самп једна измјена или дппуна, прппис се назива: "п измјени" или: "дппуни".


[38]

Акп се врще двије или вище измјена и двије или вище дппуна, прппис се назива: "п измјенама

и дппунама".

Увпдна пдредба прпписа п измјенама и дппунама садржи назив прпписа кпји се мијеоа и

дппуоује, брпј службенпг гласила у кпме је пбјављен, кап и брпјеве свих службених гласила у

кпјима су пбјављене измјене и дппуне тпг прпписа и прву пдредбу у кпјпј се врщи измјена и

дппуна. У свакпј даљпј пдредби навпди се кпја се пдредба мијеоа или дппуоава и у шему се та

измјена или дппуна састпји.

Када се измјенама и дппунама прпписа ппслије пдређенпг шлана пснпвнпг текста дпдаје један

или вище нпвих шланпва, тп се кпнстатује у увпднпј решеници, а ппслије цитира текст нпвих

шланпва, с тим да се над сваким пд оих напище ријеш: "шлан", са пдгпварајућим брпјем. Знаци

навпда стављају се испред пзнаке првпг пд шланпва кпји се дпдају и ппслије текста ппсљедоег

шлана. Нпв, пднпснп нпви шланпви, дпбијају брпј шлана ппслије кпјег се дпдају, са

пдгпварајућпм слпвнпм пзнакпм (а, б, в).

У прпписима шији је пснпвни класификаципни знак ташка измјене и дппуне врще се такп щтп се

прије сваке ташке напище пдгпварајући брпј. Када се у шлану пснпвнпг прпписа мијеоа

ппстпјећи став, тп се изражава ријешима: "став ... мијеоа се и гласи", а када се дпдаје један или

вище ставпва, врщи се пренумерација ппстпјећих ставпва, такп щтп се назнашава да:

"дпсадащои ст....ппстају ст...". Акп се у текст прпписа дпдаје нпви став, кпји у шлану раније није

ппстпјап, тп се изражава ријешима: "дпдаје се нпви став ...". Акп се у текст прпписа дпдаје самп

један шлан или став, ријеш: "шлан", пднпснп "став" не скраћује се. Међутим, акп је ријеш п вище

шланпва или ставпва, пнда се пище скраћенп: "шл.", пднпснп: "ст.". Када се дппуоава ппстпјећи

шлан прпписа такп щтп се дпдају нпве ријеши, кпристи се израз ппслије ријеши: " ... ", дпдају се

ријеши: " .............. ". Истп правилп се примјеоује када се дпдаје нпви став. Акп се у тексту

прпписа мијеоају пдређене ријеши, кпристи се израз: ријеши : " .............. ",замјеоују се

ријешима: Када се у прппису мијеоају брпјеви, тада треба писати брпј: "- ", замјеоује се брпјем:

"- ", с тим щтп ће, у зависнпсти пд кпнтекста у кпм је упптријебљен, брпј некад пзнашавати

изнпс средстава, гпдину итд. Истп правилп важи и за прпценте.

Једнпм пдредбпм прпписа п измјенама и дппунама пбухвата се, пп правилу, једна пдредба

пснпвнпг прпписа. Међутим, акп се у вище пдредаба пснпвнпг прпписа замјеоују исте ријеши

другим ријешима, пве измјене се мпгу пбухватити једнпм пдредбпм.

Акп се измјенама прпписа брище пдредба или дип пдредбе, тада се кпристи израз: "брище се".

Истпм фпрмулацијпм брищу се и друге врсте пдредаба (решенице, ташке и слишнп), с тим щтп се

умјестп израза: "ријеши", кпристи термин за садржај кпји се брище.

42. ПРЕЧИШЋЕНИ ТЕКСТ (Гатарић 522-529)

Пречишћени текст мпже се дефинисати кап укупнпст важећих ппщтих правних нпрми

сабраних и систематизпваних у један прппис из вище важећих истпврсних прпписа, с тим да сви

ти прпписи и даље пстају на снази, али се не мпра примјеоивати сваки пд оих, негп се мпже

примјеоивати прешищћени текст прпписа. Прешищћени текст не усваја прган надлежан за

дпнпщеое прпписа, негп прешищћени текст припрема и пбјављује струшнп (уже) тијелп, кап

щтп су закпнпдавнпправне кпмисије у скупщтини.

Правни пснпв за израду и пбјављиваое прешищћенпг текста закпна садржан је у ппслпвнику

скупщтине.


[39]

Прешищћени текст закпна разликује се пд свпг извпрнпг текста пп тпме щтп има увпд пднпснп

преамбулу и щтп се пбавезнп уз наслпв текста, у загради, уписује „прешищћени текст“, кап

ппсебан дпдатак. Разлика је и у тпме щтп се на крају текста не унпсе пдредбе п оегпвпм

ступаоу на снагу, негп се унпси кпнстатација када су ранији текстпви ппјединих измјена и

дппуна ступили на снагу.

У преамбули ( пднпснп увпднпм дијелу) прешищћенпг текста мпра се навести правни пснпв а

пптпм се навпди назив пргана кпји су пвлащтени за израду прешищћенпг текста и датум

пдржане сједнице на кпјпј је утврђен прешищћени текст. Накпн тпга се у преамбули навпде сви

прпписи кпји се унпсе у прешищћени текст, тј. наслпв прпписа те брпј и назив службенпг

гласила у кпјем су пбјављени.

Преамбула пднпснп увпд је засебни дип прешищћенпг текста кпји има свпј брпј, датум и пптпис

предсједника кпмисије или рукпвпдипца пргана пвлащтенпг за израду прешищћенпг текста. Иза

наслпва закпна , али иза оега у загради, уписује се дпдатак- „прешищћени текст“.

(Ппслпвник Нарпдне скупщтине, шлан 231)

Пречишћени текстпви закпна

Закпнпдавни пдбпр утврђује прешищћени текст закпна када је за тп пвлащћен.

Прешищћени текст закпна се пбјављује у „Службенпм гласнику Републике Српске”. Накпн

пбјављенпг прешищћенпг текста закпна не мпгу се врщити измјене и дппуне наведенпг

прешищћенпг текста закпна.

(Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 46-51)

Изради прешищћенпг текста прпписа приступа се када измјене и дппуне пбухватају

вище пд 10% пснпвнпг текста прпписа или када је пснпвни текст мијеоан или дппуоаван

најмаое три пута, при шему је птежанп праћеое текста и садржаја закпна. Прешищћени текст

закпна припрема се према Ппслпвнику Нарпдне скупщтине Републике Српске. Прешищћени

текст прпписа кпје дпнпси Влада Републике Српске припрема Струшна служба Владе.

Прешищћени текст ппдзакпнских прпписа кпје дпнпсе републишки пргани управе припремају

струшне службе дпнпсипца. Пвлащћеое за израду прешищћенпг текста прпписа прганима мпра

бити изришитп израженп у прппису п измјенама и дппунама, кпјим се пдређује и рпк у кпјем су

пвлащћени пргани дужни припремити прешищћени текст прпписа. Прешищћени текст прпписа

садржи пснпвни текст у кпји су уграђене све измјене и дппуне кпје су усвпјене и пбјављене.

Прешищћени текст садржи преамбулу, кпја садржи правни пснпв (пвлащћеое за израду, шлан,

назив прпписа и брпј "Службенпг гласника" у кпјем је пбјављен), назив пргана пвлащћенпг за

израду прешищћенпг текста и датум када је утврђен прешищћени текст. У преамбули се навпде

сви прпписи кпји се увпде у прешищћени текст, наслпв прпписа, кап и брпј службенпг гласила у

кпјем су пбјављени. Иза наслпва прпписа, у истпм реду, али у загради, исписује се наслпв:

"Прешищћени текст". У прешищћени текст прпписа не смије се унпсити нищта щтп није билп

предмет измјена и дппуна. Прешищћени текст пбјављује се у "Службенпм гласнику".


[40]

43. ИСПРАВЦИ ПРППИСА ( Гатарић 530-535)

Исправкпм се називају пдређене фпрмалне радое надлежнпг пргана или службе кпјпм

се уклаоају разлике и грещке пднпснп разлике у тексту између извпрника и пбјављенпг

прпписа. Између извпрнпг и пбјављенпг текста не смије бити никакве разлике. Извпрни текст је

пнај кпји је садржан у редигниранпм приједлпгу кпји је, накпн расправе у нашелу и

ппјеиднпстима, дпнещен у скупщтини, а шији је дпслпвни пвјерен препис дпстављен на

пбјављиваое у службенпм гласилу. Извпрни текст се не пбјављује, негп се пбјављује оегпв

препис.

Грещке, пднпснп разлике између извпрнпг и пбјављенпг текста прпписа пспбитп мпгу настати:

1) приликпм преписа извпрника ради дпставе на пбјављиваое, 2) приликпм сампг

пбјављиваоа текста, 3) приликпм кпнашне струшне и језишке кпрекције усвпјенпг текста и 4)

приликпм кпрекције приједлпга прпписа припремљенпг за дпнпщеое, а кпје у расправи нису

упшене. Путем исправка мпгу се уклаоати самп грещке настале ппд ташкама 1 и 2. Да би се

пткриле грещке у пбјављенпм прппису пптребнп је изврщити дпслпвнп сравоиваое

пбјављенпг текста прпписа са оегпвим извпрникпм. Тп се ради такп да се уппређује свакп

слпвп, ријеш и интерпукција. Тај ппступак је ппзнат кап метпда- „ред пп ред“ (the line by line

method). Пвај ппсап изврщава струшна служба скупщтине.

(Ппслпвник Нарпдне скупщтине шланпви 188-189)

Текст закпна, другпг прпписа и акта кпји дпнпси Нарпдна скупщтина пптписује предсједник

Нарпдне скупщтине. На пригинални текст закпна ставља се пешат Републике, а на пригинални

текст других прпписа и аката ставља се пешат Нарпдне скупщтине. Ппд пригиналпм закпна,

пднпснп другпг прпписа и ппщтег акта Нарпдне скупщтине ппдразумијева се текст тпг акта

усвпјен на сједници Нарпдне скупщтине, или усаглащен на Заједнишкпј кпмисији Нарпдне

скупщтине и Вијећа нарпда, у складу са Уставпм Републике Српске. П стављаоу пешата на

пригинале закпна, других прпписа и ппщтих аката и оихпвпм шуваоу и евидентираоу стара се

генерални секретар Нарпдне скупщтине.

Закпни, други прпписи и ппщти акти Нарпдне скупщтине, кап и аутентишна тумашеоа

пбјављују се у “Службенпм гласнику Републике Српске”, у складу са закпнпм. П пбјављиваоу

закпна, других прпписа и ппщтих аката Нарпдне скупщтине и аутентишних тумашеоа стара се

генерални секретар Нарпдне скупщтине. Генерални секретар Нарпдне скупщтине, на пснпву

пригиналнпг текста закпна, другпг прпписа и ппщтег акта Нарпдне скупщтине или аутентишнпг

тумашеоа даје исправке евентуалних грещака у пбјављиваоу текста и грещака технишке

прирпде.

(Правила нпрмативнп-правне технике РС шланпви 52-54)

Исправка прпписа кпји је усвпјен и пбјављен у "Службенпм гласнику" врщи се у слушају

када се утврди да пбјављени текст прпписа не пдгпвара извпрнпм тексту прпписа. Извпрни

текст прпписа је текст кпји је усвпјен и пптписан пд надлежнпг пргана и шији се примјерак шува

уструшнпј служби дпнпсипца прпписа.

Разлике између извпрнпг и пбјављенпг текста прпписа мпгу настати:

1. приликпм преписа извпрнпг текста ради дпставе на пбјављиваое;


[41]

2. приликпм пбјављиваоа прпписа и

3. приликпм струшне и кпнашне језишке пбраде текста.

Исправку прпписа врще струшне службе дпнпсипца прпписа. Исправка прпписа пбјављује се у

"Службенпм гласнику Републике Српске". Исправка прпписа врщи се писменим актпм кпји

садржи увпд, кпјим се пзнашава:

1) служба пвлащћена за врщеое исправке,

2) правни пснпв, прппис из кпјег прпистише пвлащћеое,

3) назив прпписа кпји се исправља (нпр. исправка закпна);

4) текст исправке и

5) пптпис пвлащћенпг лица.

44. АУТЕНТИЧНП ТУМАЧЕОЕ ЗАКПНА И ДРУГИХ ПРППИСА (Ппслпвник Нарпдне скупщтине


Приједлпг за даваое аутентишнпг тумашеоа закпна мпгу да ппднесу пвлащћени предлагаши

закпна. Приједлпг за даваое аутентишнпг тумашеоа ппднпси се предсједнику Нарпдне

скупщтине, кпји га упућује Закпнпдавнпм пдбпру и Влади, ради даваоа мищљеоа. Приједлпг

за даваое аутентишнпг тумашеоа закпна садржи пдредбе закпна шије се аутентишнп тумашеое

тражи и разлпге збпг кпјих се пнп тражи. Влада је дужна да у рпку пд 60 дана пд дана пријема

приједлпга Закпнпдавнпм пдбпру дпстави мищљеое п приједлпгу за аутентишнп тумашеое

закпна. Акп Закпнпдавни пдбпр, накпн прибављенпг мищљеоа Владе, пцијени да је пптребнп

дати аутентишнп тумашеое, у даљем рпку пд 60 дана, утврђује приједлпг аутентишнпг тумашеоа

и дпставља га предсједнику Нарпдне скупщтине.

Приједлпг аутентишнпг тумашеоа предсједник Нарпдне скупщтине дпставља нарпдним

ппсланицима и Влади, накпн уврщтаваоа у дневни ред сједнице Нарпдне скупщтине. За

разматраое аутентишнпг тумашеоа примјеоују се пдредбе пвпг ппслпвника кпје се пднпсе на

разматраое приједлпга закпна. Акп Закпнпдавни пдбпр пцијени да нема пптребе за даваоем

аутентишнпг тумашеоа, истп кпнстатује и пбавјещтава ппднпсипца. Аутентишнп тумашеое

пбјављује се у “Службенпм гласнику Републике Српске”.

45. ПДРЕЂИВАОЕ АНАЛПГНЕ ПРИМЈЕНЕ ПРАВА (Гатарић 443-444)

Аналпгна примјена другпг прпписа мпже бити: интерна и екстерна.

Екстерна аналпгија ппстпји пнда када је једним прпписпм пдређује примјена правних нпрми

садржаних у пдређенпм другпм прппису.

Интерна аналпгија ппстпји када се истим прпписпм пдређује примјена неке оегпве правне

нпрме и на други слишан слушај. Разлика је у фпрми, не и у садржини.

Пснпвни мптив и пправдаое за примјену аналпгије у ствараоу ппщтих нпрми састпји се у

раципнализацији и псигураваоу правне једнакпсти субјеката у правима, пбавезама у истим и

слишним питаоима.


[42]

Али ппстпје и недпстаци, тј. пбишнп се узима да треба примјенити на нпву ситуацију самп неке

пдредбе тпг прпписа, те пстаје неизвјеснп кпје су тп пдредбе, те је такп све препущтенп

субјективнпј пцјени.

46. ПДРЕЂИВАОЕ СУПСИДИЈАРНЕ ПРИМЈЕНЕ ПРППИСА (Гатарић 444-446)

Супсидијарна примјена прпписа јавља се искљушивп у фпрмалнпм праву, а врлп

ријеткп у материјалнпм. Да би се мпглп гпврпити п супсидијарнпј примјени прпписа пптребнп

је да у пднпснпј правнпј пбласти ппстпје два или вище прпписа пд кпјих је један ппшти а други

ппсебни. Највећи брпј питаоа пбухваћен је и уређен ппщтим прпписпм. Ипак, маои брпј

питаоа би требалп уредити другашије билп збпг тпга щтп је пптребнп убрзати ппступак,

скратити рпкпве ппступка, ппједнпставити прпцесне радое итд.

П супсидијарнпј примјени прпписа се мпже гпвприти самп пнда акп је специјалним прпписпм

уређен дип тпг ппступка и тп разлишитп у пднпсу на ппщти прппис. У тпм слушају примјеоују се

сва правила ппщтег прпписа псим пних кпја су уређена ппщтим прпписпм. У ппсебнпм прппису

пптребнп је изришитп пдредити да се псим права утврђених тим прпписпм, примјеоују сва

пстала правила ппщтег прпписа. Али у пракси се јавља један врлп непдређен нашин ствараоа

мпгућнпсти супсидијарне примјене пдређених прпписа, а тп се шини такп да се закпнпм или

другим прпписпм пдређује примјена тпг прпписа, акп другим прпписпм није уређенп

другашије.

ДИП 4- ПРАВИЛА ЗА ИЗРАДУ ЗАКПНА И ДРУГИХ ПРППИСА

47. ПРАВИЛА НПРМАТИВНП-ПРАВНЕ ТЕХНИКЕ ЗА ИЗРАДУ ЗАКПНА И ДРУГИХ ПРППИСА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: ПРИМЈЕНА, НПРМАТИВНА ДЈЕЛАТНПСТ, ПЛАНИРАОЕ ИЗРАДЕ ПРППИСА

(Правила нпрмативнп правне технике РС, шланпви 1-2, 67-74)

Правилима нпрмативнп-правне технике за израду закпна и других прпписа Републике

Српске (у даљем тексту, уређују се правнп-метпдплпщка нашела и јединствена техника кпја се

примјеоује кпд израде закпна и других прпписа Републике Српске, структура и систематика

закпна и других прпписа, израда измјена и дппуна, прешищћенпг текста и исправке прпписа,

ступаое на снагу прпписа и садржај пбразлпжеоа, језик, стил и нашин писаоа, кап и

планираое израде прпписа и прганизација ппслпва нпрмативне дјелатнпсти. Правила су дужни

примјеоивати нпсипци нпрмативних ппслпва приликпм припреме закпна и других прпписа

Републике Српске), у министарствима и другим републишким прганима управе. Пва правила

мпгу се примјеоивати у ппступку израде прпписа јединица лпкалне сампуправе.

Ппд прпписима, у смислу пвих правила, ппдразумјевају се:

1. закпн,

2. уредба,

3. ппслпвник,

4. пдлука,


[43]

5. правилник,

6. упутствп,

7. наредба и

8. други ппщти правни акти.

Организација ппслпва за нпрмативне дјелатнпсти

Министарствп и други републишки прган управе кпји се ппјављује у улпзи пбрађиваша

нпрмативних аката, у складу са правилникпм п унутращопј прганизацији, у свпм саставу ће

пбразпвати ппсебну прганизаципну јединицу за нпрмативне ппслпве. Зависнп пд пбима

ппслпва у републишкпм пргану управе, јединица је састављена пд три дп пет државних

службеника, дипл. правника, у шијем је ппису ппслпва израда нпрмативних аката. Изузетнп,

укпликп збпг пбима ппслпва и прганизације рада није пптребнп фпрмирати прганизаципну

јединицу, нпрмативне ппслпве у републишкпм пргану управе мпже пбављати и пп један

државни службеник за сваки сектпр. Државни службеници прганизаципне јединице надлежне

за израду нпрмативних аката, ппред заврщенпг правнпг факултета, треба да имају пдгпварајуће

знаое и искуствп п питаоима у вези с израдпм нпрмативних аката. Укпликп нису у дпвпљнпј

мјери пбушени за рад на пвим ппслпвима, државним службеницима се треба пмпгућити

дпдатна струшна пбука и усаврщаваое.

Планираое израде прпписа

Републишки прган управе у гпдищои план рада пбавезнп унпси и израду прпписа, билп

да је ријеш п нпвпм прппису или измјенама и дппунама ппстпјећег. План садржи циљ прпписа

кпји се припрема са рпкпм у кпјем се мпра израдити. Нпсилац израде прпписа је

прганизаципна јединица надлежна за нпрмативне ппслпве.Укпликп је ријеш п слпженпм

прппису, такп да се струшнпст не мпже пбезбиједити унутар републишкпг пргана управе,

старјещина пргана ће пбезбиједити тим струшоака, уз пдпбреое Владе, из других републишких

пргана кпји шине радну групу. Рад радне групе кппрдинира прганизаципна јединица за

нпрмативне ппслпве из састава пргана. Укпликп се струшнпст не мпже пбезбиједити у пквиру

републишких пргана управе, старјещина пргана у израду прпписа мпже укљушити сппљне

струшоаке, експерте за ппједине пбласти. Рад експерата пдвија се у сарадои са

прганизаципнпм јединицпм за нпрмативне ппслпве. Закпни и други прпписи у републишкпм

пргану управе израђују се у пблику преднацрта, нацрта и приједлпга. У изради преднацрта

закпна и другпг прпписа прганизаципна јединица надлежна за нпрмативне ппслпве

републишкпг пргана управе мпже, пп пптреби, изврщити кпнсултације и са другим прганима

управе на кпје се пднпси материја прпписа, удружеоима грађана и заинтереспваним

привредним субјектима.

Нацрт закпна и другпг прпписа прплази ппступак кпнсултације у:

1) министарству надлежнпм за бучет, с циљем пбезбје ђеоа пптребних бучетских

средстава за спрпвпђеое прпписа у припреми,

2) министарству надлежнпм за даваое пптврде п усклађенпсти прпписа са

закпнпдавствпм Еврппске уније,


[44]

3) министарству надлежнпм за даваое мищљеоа п усклађенпсти прпписа са кривишним

закпнпдавствпм,

4) републишкпм пргану управе надлежнпм за даваое мищљеоа п усклађенпсти прпписа

са Уставпм и правним системпм Републике.

На пснпву изврщених кпнсултација, нацрт закпна и другпг прпписа дпставља се пдбприма

Владе на разматраое. Нацрт закпна и другпг прпписа дпставља се са пбразлпжеоем.

48. ЈЕДИНСТВЕНА ПРАВИЛА ЗА ИЗРАДУ ПРАВНИХ ПРППИСА У ИНСИТИТУЦИЈАМА БПСНЕ И

ХЕРЦЕГПВИНЕ: ПРИМЈЕНА, НПРМАТИВНА ДЈЕЛАТНПСТ (Јединствена правила БиХ шланпви 1-2,

68-81)

Обим примјене у пднпсу на субјекте

Јединственим правилима за израду прпписа у институцијама Бпсне и Херцегпвине пдређују се

правила кпјих ће се придржавати нпсипци нпрмативних ппслпва приликпм припреме прпписа

у институцијама Бпсне и Херцегпвине.Преппрушује се и другим нпсипцима нпрмативних

ппслпва на нижим нивпима власти у Бпсни и Херцегпвини кап и Уреду виспкпг представника у

БиХ да се придржавају пвих правила. Акп се правни прпписи дпнпсе пп хитнпм ппступку и у

слушају када регулирају специфишна питаоа на кпја се, збпг свпје хитнпсти, разлишитпг садржаја

и ппсебнпсти у пднпсу на друге прпписе, не мпгу примијенити пва правила, нпсипци израде

правних прпписа нису пбавезни придржавати их се.

Обим примјене у пднпсу на пбјекат

Ппд прпписпм, у смислу пвих правила, ппдразумијева се:

а) устав,

б) сппразум (акп је друга страна сагласна),

ц) закпн,

д) ппслпвник,

е) пдлука,

ф) упутствп,

г) правилник, и

х) други ппщти правни акти.

(2) Пва правила мпгу се примјеоивати и на ппјединашне акте, кап и на међунарпдне сппразуме,

резплуције те на друге акте декларативне прирпде, акп прирпда акта тп дпзвпљава.

Усппстављаое јединица или специјализиранпг раднпг мјеста

У складу с Правилникпм п унутращопј прганизацији и на прецизан нашин, свака

институција укљушена у прпцес израде и пбраде нпрмативних аката усппставља:

а) јединицу за "нпрмативне ппслпве", кпју шине два или вище службеника са специјалнпм

надлежнпщћу за припрему и пбраду нпрмативних аката, или


[45]

б) раднп мјестп специјалисте за "нпрмативне ппслпве", изришитп надлежнпг за припрему

нпрмативних аката.

Акп пбим ппслпва на припреми нпрмативних аката не пправдава усппстављаое јединице или

раднпг мјеста искљушивп ппсвећенпг "нпрмативним ппслпвима", пдгпварајући ппис раднпг

мјеста мпже садржавати и дпдатне ппслпве, кап щтп су управнп-правни ппслпви.

Стручни ппслпви

Јединица или специјализиранп пспбље надлежнп за припрему нпрмативних аката

ппсједују пдгпварајућу виспку струĉну спрему и специјалистишка знаоа и искуства у свим

питаоима кпја се тишу прпвпђеоа пвих јединствених правила.С циљем развпја и усаврщаваоа

оихпве струшнпсти, надлежне јединице или специјализиранп пспбље имају правп на

ппвремену струшну пбуку, кпју заједнишки прганизирају и надгледају щеф јединице и надлежни

рукпвпдећи радници у институцијама.

49. НАЗИВИ И ППДНАЗИВИ ПРППИСА ( Гатарић 432-437)

Наслпв, назив (име) је идентификаципна пзнака прпписа пп кпјпј се пн разликује пд

других прпписа. Ппднаслпви (дијелпви, главе, пдјељци) дппринпсе класификацији материје пп

ужим цјелинама, шиме се плакщава пбрада, избјегава ппнављаое и плакщава примјена,

ппгптпвп већих прпписа.

Наслпв прпписа

Наслпв прпписа представља неппхпдну ваоску пзнаку и специфишнпст свакпг прпписа,

пп шему се пн разликује пд других прпписа. Наслпв је дакле, пзнака свакпг прпписа, а

састављен је пд ријеши. Ријеши пд кпјих се састпји мпрају бити језгрпвите, ппщте ппзнате и

репрезентативнр у пднпсу на саржај прпписа. Наслпв прпписа се мпра састпјати из два дијела.

Први дип пднпснп наслпв прпписа треба бити кратак и јасан те изражава врсту прпписа нпр. –

устав, закпн, уредба... Пстале ријеши у наслпву (други дип наслпва прпписа) мпрају бити

језгрпвите, ппщтеппзнате и репрезентативне у пднпсу на садржај прпписа. Идеалан је наслпв

прпписа пнда када се уз ријеш кпја пзнашава врсту прпписа у наслпву налазе јпщ самп двије или

дп пет ријеши.

Ппднаслпви у прппису

Самп се већи прпписи дијеле пп ужим цјелинама. Ппднаслпви и прпписи мпгу бити:

дијелпви, пдјељци, главе, пдсјеци, ппдпдсјеци, називи правних прпписа и слишнп. Првп

правилп је да прппис треба имати дијелпве кап ппднаслпве пнда када има вище сампсталних

цјелина кпје се пбрађују. Другп правилп је да прппис садржи пдјељке или главе акп се ради п

вище ужих и српднп ппвезаних питаоа кпја се правнп уређују истим прпписпм, па се свакп

питаое уређује у пквиру једне главе. Треће правилп је да прппис кпји се дијели на дијелпве и

главе мпже неппсреднп дијелити на пдјељке. Четвртп правилп је да се у маои прппис не

унпсе ппднаслпви, негп да се текст изражава самп пп шланпвима.


[46]


Зависнп пд пбима и садржаја закпна, шланпви се групищу у дијелпве, главе и пдјељке.

Дип кап закпнска цјелина мпра да садржи најмаое двије главе, а глава најмаое два пдјељка.

Пдјељак мпра да садржи најмаое два шлана. Закпн кпји садржи дп 20 шланпва пбликује се без

груписаоа.

Дијелпви, кап највеће цјелине закпна, пзнашавају се великим слпвима, а кпристе се у закпнима

са пбимнијпм материјпм или за истицаое ппсебних тематских пбласти. Глава се пзнашава

римским брпјем, а у наставку у истпм реду наслпв главе исписује се великим слпвима. Велика

слпва кпјима се исписује наслпв главе не мпгу бити већа пд великих слпва кпјима се пзнашавају

дијелпви закпна.

Пдјељци у закпну пзнашавају се такп щтп се изнад текста пдјељка ставља наслпв малим

слпвима, а испред наслпва ставља се пдгпварајући арапски брпј са ташкпм. Укпликп пдјељак

садржи ппдпдјељак, пн се пзнашава такп да се иза брпја пдјељка пзнашава брпј ппдпдјељка.

(Јединствена правила БиХ, шланпви 25-28)

Врсте унутрашоих ппдјела

Унутращоа ппдјела прпписа с пбзирпм на фпрму иде за тим да се дпбије преглед материје кпја

се регулище прпписпм с циљем щтп лакще упптребе . Унутращоа ппдјела прпписа мпже се

врщити на:

а) дип,

б) ппглавље,

ц) пдјељак.

Прппис и свака унутращоа ппдјела прпписа не мпгу имати маое пд два шлана.

Дип

Прппис мпже бити ппдијељен најмаое на два дијела. Дијелпм је пбухваћена тематска цјелина

правнпг прпписа. Дип се пзнашава редним брпјем према редпслиједу пд брпја један. Брпјеви

се пищу великим слпвима. Примјер: ДИП ПРВИ. Дип мпже имати назив. Акп се један дип

наслпвљава, назив мпрају имати сви дијелпви прпписа.

Ппглавље

Дип мпже бити ппдијељен најмаое на два ппглавља. Ппглавље настаје дијељеоем једне на

вище функципналних или смисапних цјелина. Ппглавље се пзнашава римским брпјем кпји се

пище иза ријеши "ППГЛАВЉЕ". Примјер: ППГЛАВЉЕ I. Ппглавље мпже имати назив. Акп се

наслпвљава једнп, пнда сва ппглавља у прппису мпрају имати назив.


[47]

Одјељак

Пдјељак је саставни дип ппглавља, кап један пд елемената цјелине. Пдјељак се пзнашава

великим слпвпм абецеде иза кпјег се ставља интерпункцијски знак "ташка". Примјер: Пдјељак

А. Пдјељак мпже имати назив. Акп један пдјељак има назив, и сви пстали пдјељци мпрају

имати називе.

50. ЧЛАНПВИ, СТАВПВИ , АЛИНЕЈЕ У ПРППИСУ (Правила нпрмативнп-правне технике РС,

шланпви 3-4)

Структура закпна

Пснпвна класификаципна јединица у закпну је шлан, а садржи једну или вище мисли

кпје се мпгу запкружити у једну лпгишну цјелину. Члан се пзнашава ријешју: "Члан", са

пдгпварајућим арапским брпјем, иза кпјег се ставља ташка.Члан кпји садржи вище правних

нпрми расппређује се на ставпве.

Став ппшиое нпвим редпм и пзнашава се арапским брпјем у пбпстранпј загради, а заврщава се

ташкпм. Укпликп шлан садржи самп један став, не врщи се оегпвп брпјшанп пбиљежаваое.

Свака решеница кпја представља нпву мисап, пднпснп кпја садржи нпву правну нпрму, треба да

буде нпви став.

Ставпви се мпгу дијелити на ташке, кпје се пзнашавају малим слпвима азбушним редпм, са

једнпстранпм заградпм. Ташке се мпгу дијелити на ппдташке, кпје се пзнашавају арапским

брпјем са једнпстранпм заградпм. Свака ташка и ппдташка ппшиоу нпвим редпм, а заврщавају

се запетпм.


Члан

Члан садржи једну или вище мисли кпје се мпгу запкружити у једну лпгишку цјелину. Члан се

пзнашава арапским брпјем, ппшиоући пд брпја један, а затим пп редпслиједу брпјевима дп

ппсљедоег шлана у прппису. Члан има назив кпји се уписује исппд брпјшане пзнаке и ставља се

у заграду .

Унутрашоа ппдјела члана

Члан се дијели на:

а) ставпве,

б) ставпви на ташке,

ц) ташке на алинеје.

Пдредбе шлана, става, ташке и алинеје састпје се пд једне решенице. Самп акп тп интереси

разумљивпсти захтијевају, пдредба се мпже изузетнп састпјати пд двије или вище решеница.

Пдредбе шлана и става увијек се заврщавају интерпункцијским знакпм "ташка", а пдредбе ташке

и алинеје интерпункцијским знакпм "зарез", "ташка зарез" или "ташка" и на крају се увијек

ставља ташка.

Став

Члан се мпже састпјати пд једнпг или вище ставпва. Став се пзнашава арапским брпјем, с

птвпренпм заградпм испред и затвпренпм заградпм иза брпја. Примјер: (1). Акп се шлан састпји

самп пд једнпг става, тај став се брпјшанп не пзнашава.


[48]

Тачка

Став се мпţе састпјати пд двије или вище ташака. Ташка се пзнашава малим слпвпм абецеде

испред текста пдредбе пп редпслиједу слпва. Иза слпва се ставља заграда. Примјер: а).

Алинеја

Ташка се мпже састпјати пд двије или вище алинеја. Алинеја се пзнашава арапским брпјем,

ппшиоући пд брпја један, са затвпренпм заградпм иза . Примјер: 1).

51. ПРЕАМБУЛА ПРППИСА И УВПД ПРППИСА (Гатарић 428-430, Гатарић 430-432)

Преамбула

Преамбула је упбишајени струшни назив за дип прпписа кпје се налази на сампм

ппшетку, прије фпрмалнпг увпда и наслпва прпписа а кпјим се пбјащоавају разлпзу дпнпщеоа

и циљеви прпписа. Преамбула или предгпвпр у прппису има функцију увјераваоа адресата п

пптреби и разлпзима дпнпщеоа прпписа, п пправданпсти и циљевима правних пдредаба кпје

изражавају ппщте-друщтвене интересе. Преамбула се треба унпсти самп у најзнашајније

прпписе кап щтп је нпр. устав. Ппстпје разлишита мищљеоа да ли преамбула има или нема

карактер правне нпрем и да ли пбавезује.

Увпд (виза) прпписа

Сваки ппщти акт требап би имати визу пднпснп увпд из кпјег се јаснп види кп дпнпси

прппис и на пснпву кпјег пвлащтеоа. Према тпме, увпд правнпг прпписа треба садржавати два

битна елемента: првп, назив пргана, прганизације или пзнаку функције ппјединца надлежнпг

за дпнпщеое прпписа и другп, назив и члан устава, закпна и другпг прпписа кпјим је

предвиђенп пвлащтеое за дпнпщеое тпга прпписа.

52. ПСНПВНЕ ПДРЕДБЕ ( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шлан 11.)

Пснпвне пдредбе садрже: предмет, циљ, нашела и пбласт пднпса кпји се регулищу

закпнпм, кап и пбјащоеое ппјединих ппјмпва кпји се у закпну кпристе. Пвај дип не мпрају да

садрже закпни маоег пбима и једнпставнијег садржаја, кпд кпјих није пптребнп спрпвпдити

ппступак класификације материје.

53. САДРЖИНСКЕ ПДРЕДБЕ ( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 12-14)

Садржинске пдредбе регулищу друщтвене пднпсе кпји су предмет закпнскпг

уређиваоа и утицаја закпна на субјекте, пднпснп права и пбавезе субјеката кпји прпизилазе из

закпна, те пвлащћеоа за дпнпщеое ппдзакпнских прпписа и пдредбе п примјени. При

утврђиваоу садржаја и пбима закпна треба настпјати да се једним закпнпм пбухвате сва

питаоа и пднпси из једне пбласти, пднпснп да се пдређена материја цијелпвитп и

систематишнп регулище. Садржинске пдредбе имају за предмет свпг регулисаоа питаоа


[49]

материјалнп-правне, прпцесне и прганизаципне прирпде, с тим да се пдредбе материјалнп-

правне прирпде систематизују прије пдредаба прпцесне прирпде.

Пвлащћеоа су дип закпна кпја се налазе иза права и пбавеза, а упућују на ппдзакпнске прпписе

кпје су пбавезни да дпнесу надлежни пргани у циљу спрпвпђеоа закпна. Пвлащћеоима за

дпнпщеое ппдзакпнских прпписа пдређује се прган надлежан за дпнпщеое ппдзакпнскпг

прпписа, предмет ппдзакпнскпг прпписа и рпк у кпјем ће се ппдзакпнски прппис дпнијети. Када

закпн садржи већи брпј пвлащћеоа за дпнпщеое ппдзакпнских прпписа, пдредбе кпјима се

дају таква пвлащћеоа мпгу се груписати у ппсебне пдјељке.

Пдредбе п примјени су дип закпна кпји се налази иза пвлащћеоа, а упућују на пргане и

ппступке пптребне за примјену закпна. Укпликп се пвим пдредбама пснивају нпви правни

субјекти, пне садрже пдредбе кпјима се уређују правни статус, дјелатнпст, нашин рукпвпђеоа,

права и пбавезе нпвих субјеката. Пдредбе п примјени кпјима се прпписују ппступци пбавезнп

садрже слушајеве у кпјима се искљушује примјена правила ппщтег управнпг ппступка.

54. КАЗНЕНЕ ПДРЕДБЕ ( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 15-16)

Казнене пдредбе су дип закпна кпјима се прпписују санкције за слушај крщеоа пдређене

пдредбе закпна. Пве пдредбе имају закпни кпји садрже наређујуће и забраоујуће нпрме.

Приликпм прпписиваоа казнених пдредаба впди се рашуна:

1. да се прецизнп утврди прптивправна радоа и субјекат пдгпвпрнпсти,

2. да се врста и висина ппјединих санкција прпписује у складу са ппщтим прпписима п

казненим санкцијама,

3. да се не прпписују казне кпје су прпписане другим закпнпм за истп прптивправнп

ппнащаое.

55. ПРЕЛАЗНЕ ПДРЕДБЕ (Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 17-20)

Прелазним пдредбама регулище се пднпс између закпна кпји престаје да важи и нпвпг

закпна у ппгледу оихпвпг дејства на пднпсе кпји су настали за вријеме важеоа ранијег закпна,

а нису пкпншани. Када се нпвим закпнпм другашије уређују материјалнп-правни пднпси и

ппступак за пствариваое ппјединих права, у прелазним пдредбама се прпписује да ће се

ппступак у стварима у кпјима је заппшет према пдредбама ранијег закпна заврщи пп пдредбама

тпг закпна. Када се закпнпм пснива нпви субјекат у пдређенпј пбласти, прелазним пдредбама

се утврђују рпкпви за преузимаое права и пбавеза пд стране нпвпг субјекта кпји је нпсилац тих

права и пбавеза, кап и престанак рада пнпг субјекта кпји је бип нпсилац права и пбавеза пп

закпну кпји престаје да важи. Када је неппхпднп да ппстпјећи субјекти ускладе свпј рад са

нпвим закпнпм, у прелазним пдредбама ће се пдредити рпк за тп усклађиваое.

Прелазним пдредбама се утврђују и рпкпви за дпнпщеое нпвих аката, с тим да се мпже

прпписати да се прпдужава важнпст ппдзакпнскпг прпписа кпји је дпнијет на пснпву ранијег

закпна, акп је нпвим закпнпм садржај ппдзакпнскпг акта пстап исти и исти прган пвлащћен за

оегпвп дпнпщеое. Прелазне пдредбе мпгу се пбјединити са заврщним пдредбама у ппсебнп

ппглавље.


[50]

56. ЗАВРШНЕ ПДРЕДБЕ ( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 21-25)

Завршним пдредбама пдређује се датум ступаоа на снагу закпна и престанак важеоа

ранијег закпна или једнпг оегпвпг дијела, кап и ппдзакпнских аката кпји су дпнесени пп

ранијем закпну. Заврщним пдредбама закпна изришитп се навпде прпписи, пднпснп оихпве

пдредбе кпје престају да важе ступаоем на снагу нпвпг закпна, при шему се нарпшитп впди

рашуна п сљедећем:

- акп се престанак важеоа пднпси на вище правних прпписа, оихпвп навпђеое се врщи

према рангу, такп да се акти вище правне снаге стављају испред прпписа ниже правне

снаге,

- акп су у питаоу акти исте правне снаге, навпђеое се врщи према времену оихпвпг

дпнпщеоа.

Прије ступаоа на снагу закпн се пбавезнп пбјављује у "Службенпм гласнику Републике Српске".

Закпн ступа на снагу накпн прптека пдређенпг рпка пд дана пбјављиваоа. Кап датум ступаоа

на снагу закпна пдређује се рпк пд псам дана пд дана пбјављиваоа у "Службенпм гласнику".

Изузетнп, кап датум ступаоа на снагу закпна мпже се пдредити и краћи рпк пд псам дана акп

тп захтијевају ппсебнп пправдани разлпзи, али не раније пд једнпг дана пд дана пбјављиваоа.

Приликпм пдређиваоа датума ступаоа на снагу закпна, примјеоује се правилп да "ступаое на

снагу" и "примјена" закпна имају истп знашеое. Изузетнп, мпже се пдлпжити примјена

ппјединих пдредаба или цијелпг закпна за ппједине слпженије закпне, такп да надлежни

пргани мпгу да пбаве све технишке и прганизаципне припреме, укљушујући и припрему

ппдзакпнских аката за примјену закпна.

Закпн мпже да садржи прилпге кпји се пзнашавају великим слпвима и арапским брпјевима. У

прилпгу закпна пбјављују се садржаји кпји не мпгу да се изразе на нпрмативан нашин, а састпје

се пд прпграма, табела, спискпва, тарифа и других прилпга. Прилпзи су саставни дип закпна уз

кпји се дпнпсе, с тим да се у тексту закпна наведе садржај прилпга у ппгледу материје кпју

пбрађује.

57. ППВРАТНП ДЕЈСТВП ЗАКПНА (Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви 26-28)

Закпни и други прпписи не мпгу имати ппвратнп дејствп. Закпнпм се у изузетним

слушајевима, у складу са Уставпм, мпже утврдити ппвратнп дејствп ппјединих пдредаба закпна,

акп тп захтијева ппщти интерес. Разлпзи п ппстпјаоу ппщтег интереса за пдређиваое ппвратнпг

дејства ппјединих пдредаба закпна мпрају се унијети у пбразлпжеое нацрта, пднпснп

приједлпга закпна. Уз нацрт, пднпснп приједлпг закпна треба ппднијети и пдгпварајућу

дпкументацију из кпје се несумоивп мпже закљушити ппстпјаое ппщтег интереса за

пдређиваое ппвратнпг дејства закпна (анализе и извјещтаји).

Када се закпнпм предвиђа ппвратнп дејствп ппјединих оегпвих пдредаба, тада се пдређује и

кпликп времена те пдредбе мпгу дјелпвати уназад. Границу ппвратнпг дејства треба пдредити

такп да се не дира у пне правне ситуације кпје су настале и пкпншане за вријеме важеоа

ранијег закпна, пднпснп права утврђена правпснажним ппјединашним актима и пкпншаним

правним ппслпвима.


[51]

58. СТРУКТУРА ППДЗАКПНСКИХ ПРППИСА ( Правила нпрмативнп-правне технике РС, шланпви

29-34)

Влада дпнпси уредбе и пдлуке за извршаваое закпна на пснпву уставнпг пвлащћеоа и

када је закпнпм изришитп пвлащћена за дпнпщеое ппдзакпнскпг прпписа. Уредбпм се ближе

уређују пднпси пд знашаја за изврщаваое закпна и друга питаоа, а пдлукпм се прпписују мјере

и ппступаое Владе, даје сагласнпст на ппщти акт и уређују друга питаоа пд знашаја за

пбављаое ппслпва Владе. Уредбама се не мпгу регулисати питаоа кпја се мпрају регулисати

закпнпм. Предмет уредбе не мпже бити материја кпја шини садржај другпг ппдзакпнскпг акта.

Ппдзакпнским прпписима Владе (уредба и пдлука) мпгу се давати пвлащћеоа прганима

државне управе да, у циљу изврщаваоа тих прпписа, дпнпсе свпје ппдзакпнске акте.

Републишки пргани управе, пднпснп пвлащћена лица републишких пргана управе дпнпсе

правилнике, наредбе, упутства, инструкције и рјещеоа на пснпву изришитпг закпнскпг

пвлащћеоа или пвлащћеоа садржанпг у другпм прппису Владе. Ппдзакпнским прпписпм

републишких пргана управе не мпгу се давати пвлащћеоа за дпнпщеое другпг ппдзакпнскпг

прпписа.

Уредба, правилник и упутствп садрже:

1. увпдни дип,

2. назив,

3. садржај, пднпснп текст прпписа,

4. пптпис пвлащћенпг лица и

5. брпј и датум прпписа.

Ппдзакпнски акти мпгу да садрже и прилпге, кап саставне дијелпве, када пблик и садржај

прилпга збпг специфишнпсти или пбима не мпгу да се изразе на нпрмативан нашин. У пдредби

акта кпјпм се утврђује садржај треба навести да тај акт садржи и пдређене прилпге кпји су

оегпв саставни дип. Укпликп је брпј прилпга већи, навпди се ташан брпј прилпга кпји се

пзнашавају пдгпварајућим арапским редним брпјем и великим слпвима.

Увпдни дип уредбе, правилника и упутства треба да садржи правни пснпв за дпнпщеое и

назив пргана кпји дпнпси прппис, пднпснп пвлащћенп лице у пргану. Када је правни пснпв за

дпнпщеое ппдзакпнскпг прпписа садржан у закпну или другпм прппису, у увпднпм дијелу се

навпди брпј "Службенпг гласника Републике Српске", пднпснп другпг службенпг гласила у кпме

је прппис пбјављен, укљушујући све измјене и дппуне, па и пдлуке Уставнпг суда кпјима је

измијеоен текст утврђиваоем незакпнитпсти пдређених пдредаба ппдзакпнскпг акта.

Пснпвна класификаципна јединица уредбе и правилника јесте шлан, кпји се пзнашава арапским

брпјем, а у пдлуци ташка, кпја се пзнашава римским брпјем на средини текста. Пснпвна

класификаципна јединица у наредби и упутству је ташка, кпја се пзнашава арапским брпјем

испред текста. Ппдзакпнски акти у кпјима је пснпвна класификаципна јединица ташка мпгу

имати ппдташке и алинеје, у зависнпсти пд пптребе.

Пзнашаваое ппјединих дијелпва и систематике текста ппдзакпнских прпписа врщи се на нашин

кпји је правилима прпписан за закпн. Ппдзакпнским актима, изузев уредбе и пдлуке Владе, не

мпгу се прпписивати прекрщајне санкције збпг ппвреде јавнпг ппретка.


[52]

59. САДРЖАЈ УВПДНПГ ДИЈЕЛА ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 4-9)

Увпдни дип

Увпдни дип правнпг прпписа садржи:

а) преамбулу,

б) назив прпписа,

ц) предмет.

Увпдни дип правнпг прпписа мпже укљушивати дефиниције.

Преамбула

Преамбула је дип прпписа кпји се налази на ппшетку прпписа, а садржи инфпрмације п

правнпм пснпву за усвајаое прпписа, пднпснп пдредбе из кпјих прпизилази пвлащтеое за

оегпвп дпнпщеое. Преамбула правнпг прпписа представља прпцедурални пут кпјим прппис

дплази дп свпје правне снаге, ппзивајући се на прпписе вище правне важнпсти, име пргана кпји

дпнпси прппис, брпј сједнице на кпјпј је прган усвпјип прппис, кап и датум усвајаоа. Када је

прган кпји дпнпси правни прппис претхпднп пбавезан да прибави мищљеое или сагласнпст

некпг другпг пргана, преамбула треба садржавати и назив пргана кпји је дап мищљеое,

пднпснп сагласнпст за дпнпщеое правнпг прпписа. У преамбули се не кпристе скраћенице.

Назив прпписа

Назив је дип прпписа кпји се ставља иза преамбуле, а садржи пснпвне инфпрмације п

материји кпју прппис уређује и на пснпву кпјих се пн идентифицира. Назив се мпра исписати

без скраћеница и без знакпва интерпункције. Назив треба да буде израз кпји је синтетишан, а

ппет адекватан садржају правнпг прпписа. Акп тп није мпгуће, јер су у прппису садржане разне

материје, пнда се у назив унпси синтетишни садржај пне материје кпја је за прппис

најзнашајнија.

Преглед садржаја

Преглед садржаја је дип пбразлпжеоа, а садржи инфпрмације п структури прпписа. У

фпрмулираоу садржаја кпристи се листа или табела, у кпјима се све ппдјеле прпписа и оегпвих

шланпва пзнашавају брпјевима и називима. Преглед садржаја пптребан је нарпшитп пнда кад се

прпписпм регулира нека нпва материја или кад се ради п регулираоу слпжене материје. П

евентуалнпј пптреби пбјављиваоа прегледа садржаја у "Службенпм гласнику БиХ" пдлушује

Служба за пбјављиваое Дпма нарпда.

Предмет

Предмет је дип прпписа кпји се ставља иза назива или исппд прегледа садржаја, а

садржи инфпрмације п циљу прпписа. У фпрмулираоу предмета требалп би сппменути

пснпвни садржај прпписа кпји ваţи за цијели садрţај правнпг прпписа.


[53]

Дефиниција

Дефиниција је дип прпписа кпји се ставља иза предмета, а садржи инфпрмацију п

знашеоу израза кприщтенпг у прпписима. У фпрмулираоу дефиниције важнп је кпристити

заједнишке и недвпсмислене изразе кпје није пптребнп даље дефинирати.

60. САДРЖАЈ ГЛАВНПГ ДИЈЕЛА ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 10-15)

Главни дип

У главнпм дијелу правнпг прпписа садржана је нпрмативна снага прпписа и утврђена правила

кпја ће служити за пствариваое ппстављених циљева, и мпже укљушити:

а) ппщте принципе,

б) права и пбавезе,

ц) пвлащтеоа,

д) примјене пдредби,

е) казнене пдредбе.

Општи принципи

Ппщти принципи су дип прпписа кпји се ставља на ппшетак главнпг дијела прпписа, а садржи

инфпрмације п кљушним вриједнпстима кпје прппис регулира. Псим када принципи пдгпварају

дпбрп ппзнатпм правнпм кпнцепту, оихпв садржај треба бити јаснп пбјащоен.

Права и пбавезе

Права и пбавезе су дип прпписа кпји се ставља иза ппщтих принципа, акп ппстпје, а садржи

инфпрмације п утицају прпписа на субјекте. Пдредбе кпје се тишу права и пбавеза требалп би

дефинирати щтп је јасније мпгуће, с ппсебним псвртпм на оихпв утицај на бучет.

Овлаштеоа

Пвлащтеоа су дип прпписа кпји се ставља иза права и пбавеза, акп ппстпје, а садржи

инфпрмације п дпдатним ппдзакпнским актима кпје треба да усвпје разлишити пргани у склппу

имплементације прпписа.

Пвлащтеое за дпнпщеое прпписа:

а) упућује на прган пдгпвпран за дпнпщеое ппдзакпнскпг акта,

б) упућује на пбим ппдзакпнскпг акта,

ц) укљушује временскп пгранишеое и мпţе садржавати и клаузулу да ппдзакпнски акти ппслије

извјеснпг времена аутпматски престају важити.

Примјене пдредби

Примјене пдредби су дип прпписа кпји се ставља иза пвлащтеоа, акп ппстпји, а садржи

инфпрмације п институцијама и прпцедурама пптребним при примјени прпписа. Пдредбе

кпјим се усппстављају нпве институције мпрају ташнп пдредити оихпву пдгпвпрнпст, рукпвпдну

структуру и пбавезе. Пдредбе кпјим се усппстављају прпцедуре мпрају ташнп пдредити

ситуације у кпјим се ппщта правила управнпг ппступка не примјеоују.


[54]

Казнене пдредбе

Казнене пдредбе су дип прпписа кпји се ставља иза пдредби п примјени, акп ппстпје, а садржи

инфпрмације п санкцијама у слушају крщеоа пдређене пдредбе прпписа.

Свака казнена пдредба указује на кажоиве радое и санкције, узимајући у пбзир да се:

а) дефиниција кажоиве радое пдређује без мпгућнпсти разлишитпг тумашеоа,

б) дефиниција санкције пдређује у границама минимума и максимума.

61. САДРЖАЈ ЗАВРШНПГ ДИЈЕЛА ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 16-22)

Завршни дип

У заврщнпм дијелу правнпг прпписа садржана је инфпрмација п времену када прппис ступа на

снагу и ппшетни перипд оегпве примјене, и мпже укљушити:

а) пријелазне пдредбе,

б) заврщне пдредбе,

ц) датираое и пптписиваое.

Пријелазне пдредбе

Пријелазне пдредбе су дип прпписа кпји се ставља на ппшетак заврщнпг дијела прпписа, а

садржи инфпрмације и п ппсебним пкплнпстима предвиђеним за перипд ппшетка примјене

прпписа. У пријелазне пдредбе уграђују се пдредбе п преласку на нпви систем кпји уређује

пдређени пднпс на разлишит нашин.

Случајеви, пднпснп ппступци кпји чекају правпснажнп рјешеое

Пријелазне пдредбе регулирају слушајеве, пднпснп ппступке кпји дп дана ступаоа на снагу

прпписа нису правпснаţнп пкпншани:

а) пдређиваоем рпка ппслије кпјег ће се примјеоивати нпви нашин за уређиваое слушајева

пднпснп ппступака,

б) дппущтаоем да се слушајеви, пднпснп ппступци заппшети на пснпву раније пдредбе дпврще,

кпристећи сљедећу фпрмулацију:

"Сви случајеви, пднпснп ппступци кпји дп дана ступаоа на снагу пвпг прпписа нису

правпснажнп пкпнчани завршит ће се пп пдредбама прпписа кпји је бип на снази у вријеме

дпнпшеоа".

Ограничавајуће пдредбе

Пгранишавајуће пдредбе су дип прпписа кпји се ставља иза пријелазних пдредби, акп ппстпје, а

садржи инфпрмације п ппсебним пгранишеоима при примјени прпписа у пднпсу на мјестп и

вријеме. Пгранишеоа при примјени прпписа у пднпсу на мјестп мпгуће је ријещити

фпрмулацијпм: "пви прпписи важе самп за... ".

Пграниĉеоа при примјени прпписа у пднпсу на вријеме мпгуће је ријещити фпрмулацијпм:

"пви прпписи важе самп дп... или пд... ".

Одредбе п стављаоу прпписа ван снаге

Пдредбе п стављаоу прпписа ван снаге дип су прпписа кпји се ставља ппслије пгранишавајућих

пдредби, акп ппстпје, а садрже инфпрмације п прпписима кпји се стављају ван снаге ступаоем


[55]

на снагу нпвпг прпписа. Пдредбе п стављаоу прпписа ван снаге мпрају јаснп навести сваки

прппис кпји се ставља ван снаге.

Завршне пдредбе

Заврщне пдредбе дип су прпписа кпји се ставља иза пријелазне пдредбе, а садржи

инфпрмације п тпме када прппис ступа на снагу. Прппис, у смислу уставних принципа, ступа на

снагу накпн истека пдређенпг рпка накпн пбјављиваоа, и такп мпра бити пзнашенп. У слушају

закпна, тп је перипд пд псам дана, али никада прије једнпг дана пд дана пбјављиваоа.

Ппстпјаое временске дистанце између дана ступаоа на снагу прпписа и ппшетка примјене

ппјединих пдредби прпписа мпгуће је ријещити фпрмулацијпм: "Овај прппис ступа на снагу

____ дана пд дана пбјављиваоа, а примјеоиват ће се пд ____ гпдине." У прпписима се не

пдређује вријеме оихпвпг пбјављиваоа. Прпписи кпје дпнпсе институције на кпје се пва

правила пднпсе пбјављују се:

а) самп у "Службенпм гласнику Бпсне и Херцегпвине" (закпни и други прпписи кпји се тишу

јавнпсти),

б) у интерним гласилима или на пгласнпј плпши (ппјединашни акти).

Датираое

Датираое је ппсебна временска клаузула кпја се налази исппд текста прпписа и ппказује дан

када је прппис настап.

Датираое је фпрмалан акт и мпţе се изразити на сљедећи нашин:

а) извпрни наĉин - гдје кап датум настанка прпписа ваţи пнај дан кпји је назнашен исппд

пбјављенпг текста прпписа. Тп важи за све прпписе псим за закпне.

б) неизвпрни нашин - акп датум настанка прпписа није пзнашен, кап датум прпписа важи дан

пбјављиваоа службенпг гласника у кпме је прппис бип пбјављен.

62. САДРЖАЈ АНЕКСА ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 23-24)

Сврха и вриједнпст анекса

Акп ппстпје практишни разлпзи, збпг пбимнпсти или ппсебнпг нашина исказиваоа технишких

правила или ппдатака у нпрмативнпм дијелу прпписа, та правила нпрмирају се кап анекси.

Анекси су, у свакпм слушају, интегрални дип прпписа уз кпји се дпнпсе, с тим да се у тексту

закпна ппзпве на анексе.

Структура анекса

Анекси мпрају имати једнппбразну структуру и бити такп сашиоени да садржај буде јасан, уз

ппщтиваое правила наушне дисциплине кпјпј припадају. Акп има вище анекса, пзнашавају се

римским (редним) брпјевима.


[56]

63. ФПРМА ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 25-33)

Врсте унутрашоих ппдјела

Унутращоа ппдјела прпписа с пбзирпм на фпрму иде за тим да се дпбије преглед

материје кпја се регулище прпписпм с циљем щтп лакще упптребе . Унутращоа ппдјела

прпписа мпже се врщити на:

а) дип,

б) ппглавље,

ц) пдјељак.

Прппис и свака унутращоа ппдјела прпписа не мпгу имати маое пд два шлана.

Дип

Прппис мпже бити ппдијељен најмаое на два дијела. Дијелпм је пбухваћена тематска

цјелина правнпг прпписа. Дип се пзнашава редним брпјем према редпслиједу пд брпја један.

Брпјеви се пищу великим слпвима. Примјер: ДИП ПРВИ. Дип мпже имати назив. Акп се један

дип наслпвљава, назив мпрају имати сви дијелпви прпписа.

Ппглавље

Дип мпже бити ппдијељен најмаое на два ппглавља. Ппглавље настаје дијељеоем

једне на вище функципналних или смисапних цјелина. Ппглавље се пзнашава римским брпјем

кпји се пище иза ријеши "ППГЛАВЉЕ". Примјер: ППГЛАВЉЕ I. Ппглавље мпже имати назив. Акп

се наслпвљава једнп, пнда сва ппглавља у прппису мпрају имати назив.

Одјељак

Пдјељак је саставни дип ппглавља, кап један пд елемената цјелине. Пдјељак се

пзнашава великим слпвпм абецеде иза кпјег се ставља интерпункцијски знак "ташка". Примјер:

Пдјељак А. Пдјељак мпже имати назив. Акп један пдјељак има назив, и сви пстали пдјељци

мпрају имати називе.

Члан

Члан садржи једну или вище мисли кпје се мпгу запкружити у једну лпгишку цјелину.

Члан се пзнашава арапским брпјем, ппшиоући пд брпја један, а затим пп редпслиједу

брпјевима дп ппсљедоег шлана у прппису. Члан има назив кпји се уписује исппд брпјшане

пзнаке и ставља се у заграду .

Унутрашоа ппдјела члана

Члан се дијели на:

а) ставпве,

б) ставпви на ташке,

ц) ташке на алинеје.

Пдредбе шлана, става, ташке и алинеје састпје се пд једне решенице. Самп акп тп интереси

разумљивпсти захтијевају, пдредба се мпже изузетнп састпјати пд двије или вище решеница.


[57]

Пдредбе шлана и става увијек се заврщавају интерпункцијским знакпм "ташка", а пдредбе ташке

и алинеје интерпункцијским знакпм "зарез", "ташка зарез" или "ташка" и на крају се увијек

ставља ташка.

Став

Члан се мпже састпјати пд једнпг или вище ставпва. Став се пзнашава арапским брпјем, с

птвпренпм заградпм испред и затвпренпм заградпм иза брпја. Примјер: (1). Акп се шлан састпји

самп пд једнпг става, тај став се брпјшанп не пзнашава.

Тачка

Став се мпţе састпјати пд двије или вище ташака. Ташка се пзнашава малим слпвпм

абецеде испред текста пдредбе пп редпслиједу слпва. Иза слпва се ставља заграда. Примјер:

а).

Алинеја

Ташка се мпже састпјати пд двије или вище алинеја. Алинеја се пзнашава арапским

брпјем, ппшиоући пд брпја један, са затвпренпм заградпм иза . Примјер: 1).

64. СТИЛ ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 34-45)

Терминплпгија

Општи принципи терминплпгије

Прппис се пище јасним стилпм, једнпставним ријешима и прецизнп израђеним намјерама

закпнпдавца.

Терминплпгија кприщтена у прпписима мпра бити:

а) јасна,

б) дпсљедна,

ц) прецизна,

д) пптребна.

Јасна терминплпгија

У прппису се кпристи терминплпгија уз щтп је мпгуће маое пдступаоа пд знашеоа у

свакпдневници, у пднпсу на правни и струшни смисап. Кприщтеое терминплпгије кпја има два

или вище знашеоа требалп би избјегавати. Акп тп није мпгуће, жељенп знашеое треба

дефинирати ппсебнпм пдредбпм кпја се налази у увпднпм дијелу прпписа.

Дпсљедна терминплпгија

Упптреба терминплпгије у цијелпм тексту прпписа треба бити дпсљедна, кап и у пднпсу на

прпписе кпји су на снази. Када се израз у прппису упптријеби у једнпм знашеоу, мпра се у

истпм знашеоу упптребљавати крпз цијели прппис.

Прецизна терминплпгија

У прппису се кпристи прецизна терминплпгија, шије правне ппсљедице мпгу бити несумоивп

јасне. Кприщтеое упбишајених, а непрецизних пдредница "пдмах", "без пдгађаоа",

"правпвременп", "у правилу" и слишнп, требалп би, у пдређиваоу временских рпкпва, щтп је

мпгуће вище избјегавати.


[58]

Терминплпгија

У прппису се кпристи самп терминплпгија кпја има истп знашеое на језицима у

службенпј упптреби у Бпсни и Херцегпвини. Упптребу два или вище израза истпг знашеоа, кпји

се мпгу изразити самп једним изразпм истпг знашеоа, кап и стране изразе, треба избјегавати.

Страни изрази (туђице) мпгу се упптребљавати у пнпм знашеоу кпје страни израз има на

језицима у службенпј упптреби у Бпсни и Херцегпвини. Упптријебљени страни израз у прппису

ставља се у заграду иза дпмаћег израза истпг знашеоа.

Ппзиваое, навпђеое и скраћенице

Ппзиваое

Указиваое у прппису на пдредбе из других прпписа врщи се ппзиваоем, а не

ппнављаоем саме пдредбе.

Ппзиваое на друге прпписе врщи се на затвпрен и птвпрен нашин:

а) затвпренп ппзиваое врщи се ппзиваоем на назив прпписа, пзнашавајући у загради ппд

навпдницима назив, брпј и гпдину пбјављиваоа службенпг гласила у кпјем је пбјављен прппис

на кпји се ппзива са свим измјенама и дппунама,

б) птвпренп ппзиваое врщи се навпђеоем генеришкпг ппјма за пдређену врсту прпписа, нпр.

пдлука или закпн, и пбласти кпја се регулира.

(3) У слушају затвпренпг ппзиваоа на вище прпписа разлишитпг назива, знашаја и нпмптехниђкпг

ппријекла, редпслијед навпĊеоа је према оихпвпј важнпсти: устав, сппразум, закпн,

ппслпвник, пдлука, упутствп, правилник и др. Акп се мпра ппзвати на прппис исте важнпсти

(нпр. два закпна), првп се навпди прппис кпји је раније пбјављен.

Навпђеое

Указиваое у прппису на дијелпве истпг прпписа врщи се навпђеоем. Навпђеое је

мпгуће ријещити фпрмулацијама:

а) "из члана x. пвпг прпписа", акп се ппзива на пдредбу шлана, или

б) "из става (y) пвпг члана", акп се ппзива на пдредбу става.

Кприщтеое израза кап щтп су претхпдни, сљедећи, наредни и сл., у сврху навпђеоа, требалп

би избјегавати.

Скраћенице

У слушају ппнављаоа скраћеница назива или других израза крпз исти прппис кпристи се

самп уппщтени назив прпписа ријешју "у даљем тексту", кпја се навпди у загради накпн

интерпун- кцијскпг знака "двпташка". У слушају ппнављаоа, требалп би избјегавати скраћенице

у кпјима се ппшетна слпва ппјединашне ријеши пппрате ташкпм, псим када је скраћеница

упбишајена.

Граматика

Упптреба глагпла

Глагпли се у прппису упптребљавају у садащоем времену и у активнпм пблику.

Упптреба једнине

Ријеши се у прппису упптребљавају у једнини.

шНије исправнп алтернативнп пдређиваое (у једнини и мнпжини) кап щтп су: "дпдјељује(ју)",

"кандидату(има)", "релевантнпг(их)", "кпнститутивнпг(их)", "власти(има)".


[59]

Упптреба мушкпг или женскпг рпда

Ријеши се у прппису упптребљавају самп у мущкпм или женскпм рпду.

Писаое брпјева

Брпјеви упптријебљени у прппису пищу се слпвима, псим када су пдређују датум и сума

нпвца. Навпђеое брпјева у тексту дп брпја 10 пище се слпвима, а прекп 10 брпјевима.

65. ИЗМЈЕНЕ И ППТВРЂИВАОЕ ПРППИСА (Јединствена правила БиХ, шланпви 46-57)

Сврха и пбим измјена и дппуна

Измјене и дппуне раде се у слушајевима када прпписи не пдгпварају измјенама у

правнпм систему или измјенама у пплитици у пдређенпј пбласти или их треба прилагпдити

стварним пптребама. Пснпвни прппис мпţе бити измијеоен у пптпунпсти, псим назива прпписа

и датума.

Акп се вище пд пплпвине шланпва пснпвнпг прпписа мијеоа, пднпснп дппуоује, пптребнп је

приступити дпнпщеоу нпвпг прпписа.

Начин вршеоа измјена и дппуна

Измјене и дппуне прпписа мпгу се врщити самп прпписпм исте важнпсти и у истпм

ппступку кап и прппис кпји се мијеоа. Измјенама и дппунама једнпг прпписа не мпгу се врщити

прпмјене у прппису кпји уређује другу пбласт. Измјена прпписа врщи се такп да се једним

амандманпм пбухватају све измјене и дппуне кпје се пднпсе на један шлан, а акп се ради п

измјенама и дппунама кпје саджţи разлишите циљеве, пднпснп сврху, измјена прпписа врщи се

крпз вище амандмана на један шлан.

Назив измјена и дппуна

Назив измјена и дппуна у прппису треба пдгпварати оегпвпм садржају . Акп се врщи:

а)самп једна измјена или дппуна, прппис се назива "п измјени" или "п дппуни",

б)једна измјена и вище дппуна, прппис се назива "п измјени и дппунама", пднпснп "п

измјенама и дппуни",

ц) најмаое двије измјене и најмаое двије дппуне, прппис се назива "п измјенама и дппунама".

У називу прпписа п измјенама и дппунама треба се у цјелини ппзвати на назив прпписа кпји се

мијеоа.

Ппзиваое на пснпвни прппис

Када се мијеоа извпрни текст прпписа, пнда треба стајати "пснпвни текст", а када се

врщи измјена већ измијеоенпг и дппуоенпг прпписа, пнда треба стајати "пвпг прпписа".

Прппис п измјенама и дппунама треба у првпм шлану садржавати ппзиваое на пснпвни прппис

и пзнаку првпг шлана кпји се мијеоа или дппуоује, а пстали шланпви прате редпслијед текста.

Фпрмулација измјена прпписа

Измјену прпписа мпгуће је ријещити фпрмулацијама:

а) акп се мијеоа шитав шлан, "У прппису (назив) члан x. мијеоа се и гласи: 'Члан x. а,б,ц'";


[60]

б) акп се мијеоа један дип, кап щтп је став, "У члану x. став (1) мијеоа се и гласи: '(1) а,б,ц'";

ц) акп се мијеоа једна или вище ријеши унутар једнпг шлана, "У члану x. ставу (1) ријечи 'а,б,ц'

замјеоују се ријечима 'д,е,ф'."

Акп се брище нека пдредба или дип пдредбе, измјену је мпгуће ријещити фпрмулацијпм : "У

члану x. у ставу (1) ријечи 'а,б,ц' се бришу." Истим фпрмулацијама брищу се друге врсте

пдредби вищег пблика прганизиранпсти (решеница, алинеја, ташка), с тим щтп се умјестп израза

"ријеши" упптребљава термин за садржај кпји се изпставља.

Фпрмулација дппуна дијела прпписа

Акп се дппуоује пдредба у прппису дпдаваоем дијела прпписа, кап нпр. ппглавља,

дппуоени дип пзнашава се истим брпјем кап и претхпдни дип исте врсте пппраћен

прпгресивним слпвпм. Фпрмулација дппуне гласи: "Иза (ппслије, накпн) Ппглавља 12. дпдаје се

Одјељак 12а кпји гласи: ппгрешан примјер 'Ппглавље 12а Члан xа'."

Фпрмулација дппуне чланпва

Акп се дппуна прпписа врщи дпдаваоем шлана или шланпва, нпви шлан пзнашава се

истим брпјем кап и претхпдни, пппраћен прпгресивним слпвпм. Фпрмулација дппуне гласи: "У

прппису (назив) иза члана x. дпдаје се члан кпји гласи: 'Члан xа. а,б,ц'."

Фпрмулација дппуне дијела чланпва

Акп се дппуна прпписа врщи дпдаваоем, кап на примјер става или ставпва,

фпрмулација је сљедећа: "У члану x. иза става (2) дпдаје се нпви став (3) кпји гласи '(3) а,б,ц'."

Кпнсеквенца дппуне мпже бити двпјака:

а) акп се шлан x. састпји пд два става, пнда је предлпжена фпрмулација кпнашна, нпви став се

једнпставнп дпдаје уз прпгресивни брпј или слпвп.

б) акп се шлан x. састпји пд три или вище ставпва, тада се пдредба наставља јпщ једним ставпм

кпји гласи: "Дпсадашои став (3) ппстаје став (4)."

Пречишћени текст и исправка прпписа

Пречишћени текст

Кад институција у кпјпј се пва правила примјеоују затражи пд свпје службе да

припреми прешищћени текст, тпме ће се приступити на нашин такп щтп ће се фпрмулацијпм:

"прешищћени текст" исппд назива прпписа тп пзнашити. Чланпви прешищћенпг текста у тпм

слушају дпбивају нпву нумерацију. Дппущтенп је да су у прешищћенпм тексту садржане

исправке. Прешищћени текст прпписа не упућује се у редпвну закпнпдавну прпцедуру и

дпставља се на даљи ппступак у складу с Ппслпвникпм. Прешищћени текст има службени

карактер и пбјављује се у службенпм гласилу.

Исправка

Исправкпм се накпн пбјављиваоа врщи прпмјена у прппису кпјпм се исправљају пшите

грещке, пднпснп разлике између пптписане и пбјављене верзије прпписа. Институција

надлежна за усвајаое прпписа надлежна је за исправке у једнпм пд наредних брпјева

службенпг гласила. У исправци се уппредп навпде ппгрещан и исправљени текст прпписа, кап и

мјестп, вријеме и прган кпји је изврщип исправку.


[61]

Пптврђиваое пдлука Виспкпг представника за Бпсну и Херцегпвину

Закпн п пптврђиваоу закпна

Када се ради п усвајаоу пдлука кпјима је Виспки представник за Бпсну и Херцегпвину

прпгласип закпн на привременим пснпвама, у складу са свпјим пвлащтеоима, надлежни

закпнпдавни прган дпнпси закпн п оегпвпм усвајаоу, без измјена и дппуна и дпдатних услпва.

Садржај закпна

Закпн п усвајаоу садржи: назив пдлуке кпјпм је Виспки представник за БиХ прпгласип

закпн на привременим пснпвама, брпј службенпг гласила у кпјем је пбјављена пдлука и датум

оенпг ступаоа на снагу, без пбјављиваоа текста закпна, на примјер:

"ЗАКОН О УСВАЈАЊУ ЗАКОНА ...(цитирати назив закпна)

Члан л.

(1) Овим закпнпм усваја се Закпн ... (цитирати) кпји је на привременим пснпвама дпнип

Виспки представник за Бпсну и Херцегпвину,пбјављен у... (навести службенп гласилп и

брпј......).

(2) Закпн и сви пратећи прпписи дпнесени у складу с пвим закпнпм примјеоују се пд дана

ступаоа на снагу Закпна (навести раније службенп гласилп у кпјем је прппис пбјављен.)

Члан 2.

Овај закпн пбјавит ће се у "службенпм гласилу..."."

66. ЈЕЗИК, СТИЛ И НАЧИН ПИСАОА ПРППИСА ( Гатарић 155-157)

Стил је нашин пбликпваоа некпг текста. У писаоу прпписа упптребљавају се ријеши и

изрази кпји најбпље мпгу изразити сущтину пнпга щтп се жели правнпм нпрмпм утврдити. Стил

правне нпрме мпра бити нпрмативан, а не наративан јер се пвим прпписима пдређују правила

ппнащаоа, јасан и сажет без сувищних ријеши и на нашин кпји искљушује сваку двпсмисленпст.

У тексту закпна и других прпписа упптребљавају се ријеши у оихпвпм упбишајенпм знашеоу,

какп би прппис бип щтп разумљивији и приступашнији свакпм грађанину. Стране ријеши се мпгу

кпристити у прппису самп акп у нащем језику не ппстпје пдгпварајуће ријеши. У прппису се мпгу

кпристити струшни изрази из гране дјелатнпсти на кпју се прппис пднпси.


Приликпм израде текста закпна и другпг прпписа треба се придржавати сљедећих

правила:

1. пдредбе прпписа се пищу у нпрмативнпм пблику, щтп знаши прецизним, јасним и

сажетим стилпм, без сувищних ријеши и на нашин кпји искљушује сваку двпсмисленпст,

2. у тексту закпна и другпг прпписа упптребљавају се ријеши у оихпвпм упбишајенпм

знашеоу, какп би прппис бип щтп разумљивији и приступашнији свакпм грађанину,

3. стране ријеши се мпгу кпристити у прппису самп акп у нащем језику не ппстпје

пдгпварајуће ријеши,

4. у прппису се мпгу кпристити струшни изрази из гране дјелатнпсти на кпју се прппис

пднпси,


[62]

5. у прпписима треба кпристити јединствену терминплпгију, пднпснп термине са већ

утврђеним правним знашеоем,

6. акп је пптребнп да се измијени устаљени смисап некпг термина, пднпснп израза, у

пснпвним пдредбама прпписа треба пбјаснити какав смисап такав израз има у прппису,

7. када се у прппис увпди нпви ппјам, пн мпра бити у пснпвним пдредбама јаснп

дефинисан, какп пп садржају, такп и пп пбиму,

8. приликпм фпрмулисаоа пдредаба треба се придржавати свих правпписних и

граматишких правила,

9. да би се избјеглп ппнављаое ппјединих пдредаба, у тексту прпписа мпже се врщити

упућиваое на пдгпварајуће пдредбе тпг прпписа, с тим да се не птежава разумљивпст

прпписа,

10. не треба упућивати на пдредбу кпја и сама упућује на другу пдредбу прпписа,

11. у пдредби кпјпм се упућује на неки други прппис навпди се назив тпг прпписа и брпј

"Службенпг гласника Републике Српске", пднпснп другпг службенпг гласила у кпме је

прппис пбјављен, а акп се упућује на пдређене пдредбе тпг прпписа, навпде се и

шланпви у кпјима су те пдредбе садржане. Укпликп се упућује на прппис кпји је у

међувремену измијеоен или шији је прешищћени текст утврђен, навпде се и те

шиоенице,

12. када се закпнпм утврђују пдређена пвлащћеоа републишким прганима управе, не

навпди се назив тих пргана, већ се оихпва надлежнпст пдређује на уппщтен нашин, такп

щтп ће се рећи: "прган државне управе надлежан за ппслпве...",

13. када се закпнпм даје пвлащћеое Влади или републишкпм пргану управе за дпнпщеое

ппдзакпнскпг прпписа, не треба пзнашавати врсту прпписа, јер врсту акта ппредјељује

оегпв садржај (уредба, пдлука, правилник), щтп знаши да ће прган кпји је пвлащћен за

дпнпщеое пдређенпг ппдзакпнскпг прпписа пдредити врсту прпписа у зависнпсти пд

оегпвпг садржаја,

14. брпјеви у нпрмативним актима, пищу се дп десет слпвима, а изнад десет брпјкама,

15. скраћени називи прпписа пищу се великим ппшетним слпвима (Закпн, Уредба) акп се

тај назив пднпси на пдређени прппис. Међутим, уз замјенице, назив се увијек пище

малим слпвима (пвај закпн), и

16. акп се једнп лице, прган или назив правнпг прпписа узастппнп цитира унутар истпг

прпписа, тада се накпн првпг цитата (унпсећи пун назив, а скраћени назив у загради)

сваки сљедећи уписује кап скраћени.

Глагпли се у прппису упптребљавају, пп правилу, у садащоем времену и у активнпм пблику.

Ријеши се у прппису упптребљавају, пп правилу, у једнини и самп у мущкпм или женскпм рпду,

без алтернативних пдређиваоа. Пдредбе прпписа мпрају имати истп знашеое на сва три

службена језика у Републици Српскпј. У циљу пбезбјеђиваоа језишке истпвјетнпсти прпписа у

прпцесу разматраоа и пдлушиваоа, надлежна служба Владе пбезбиједиће лектприсаое

прпписа и пдгпвпрна је за истпвјетнпст текста прпписа на свим службеним језицима.

67. УТВРЂИВАОЕ ВАЖЕЋЕГ ПРАВА (Гатарић 441)

Када се приступа изради нпвпг прпписа треба претхпднп прпушити затешенп стаое

прпписа на тпм ппдрушју, а ппсебнп пних кпји се пднпсе на питаоа кпја се намјеравају


[63]

нпрмирати нпвим прпписпм, какп би се утврдили недпстаци тих прпписа и да ли је уппщте

пптребнп дпнпсити нпв прппис, па макар се радилп и п измјенама и дппунама ппстпјећег

прпписа.

Треба утврдити и дпказати да пдређена питаоа нису правнп нпрмирана и да за тп ппстпји

пптреба. Треба устанпвити кпји прпписи у тпј пбласти ппстпје кпји се мпгу схпднп

примјеоивати и на друга питаоа. Када се пваквим путем истраживаоа и анализе утврди да је

пптребнп дпнијети нпв прппис или мијеоати и дппуоавати ппстпјећи, треба утврдити предмет

и нашин правнпг нпрмираоа и ппвезиваоа пвпг нпвпг прпписа са ппстпјећим прпписпм у тпј

пбласти, Билп путем рецепције, билп упућиваоем на оих или оихпвпм примјенпм путем

аналпгије.

68. ПРЕПИСИВАОЕ (ППНАВЉАОЕ) ПРАВНИХ НПРМИ (Гатарић 441-442)

Ппщта је ппјава у ствараоу права да се у нпвпм прппису ппнављају ппједине пдредбе

из устава и других важећих прпписа нп.- преписиваое савезнпг устава у републишке и

ппкрајинске, тј. преписиваое ппјединих савезних закпна.

Пвакву праксу преписиваоа важећих нпрми треба прекинути јер се такп ствара забуна и

кпнфузија затп щтп се прпписи непптребнп прпщирују, јер нпрма нпја се узима из других

прпписа и без тпга важи и примјеоује се. Мнпгп је прикладније да се умјестп ппнављаоа

ппјединих дјелпва другпг прпписа врщи упућиваое на тај прппис.

69. УПУЋИВАОЕ И ЦИТИРАОЕ ПРППИСА

Упућиваое (Гатарић 442-443)

Умјестп да се у нпви прппис препище пдредба некпг важећег прпписа јер се жели такп

ријещити некп питаое и у нпвпм прппису – пвдје се у нпвпм прппису самп упућује на примјену

тпг другпг прпписа.

Пвим прпписпм се не жели ријещити некп питаое, негп се самп пдређује примјена неке

ппстпјеће нпрме кпја се пднпси на друге слишне слушајеве, али кпја се инаше не пднпси на пвај

слушај. Затп се на оега не би мпгла примјенити без пвпг упућиваоа. У пракси се јавља

непрецизан нашин упућиваоа на друге прпписе. Тп се шини такп щтп се пдређује примјена

другпг прпписа а да се не навпди ни наслпв прпписа, нити када и гдје је пбјављен, щтп мпже

птежати примјену прпписа.

(Правила нпрмативнп-правне технике РС, шлан 63)

1. да би се избјеглп ппнављаое ппјединих пдредаба, у тексту прпписа мпже се врщити

упућиваое на пдгпварајуће пдредбе тпг прпписа, с тим да се не птежава разумљивпст

прпписа,

2. не треба упућивати на пдредбу кпја и сама упућује на другу пдредбу прпписа,

3. у пдредби кпјпм се упућује на неки други прппис навпди се назив тпг прпписа и брпј

"Службенпг гласника Републике Српске", пднпснп другпг службенпг гласила у кпме је

прппис пбјављен, а акп се упућује на пдређене пдредбе тпг прпписа, навпде се и

шланпви у кпјима су те пдредбе садржане. Укпликп се упућује на прппис кпји је у


[64]

међувремену измијеоен или шији је прешищћени текст утврђен, навпде се и те

шиоенице


Ппзиваое

Указиваое у прппису на пдредбе из других прпписа врщи се ппзиваоем, а не

ппнављаоем саме пдредбе.

Ппзиваое на друге прпписе врщи се на затвпрен и птвпрен нашин:

а) затвпренп ппзиваое врщи се ппзиваоем на назив прпписа, пзнашавајући у загради ппд

навпдницима назив, брпј и гпдину пбјављиваоа службенпг гласила у кпјем је пбјављен прппис

на кпји се ппзива са свим измјенама и дппунама,

б) птвпренп ппзиваое врщи се навпђеоем генеришкпг ппјма за пдређену врсту прпписа, нпр.

пдлука или закпн, и пбласти кпја се регулира.

(3) У слушају затвпренпг ппзиваоа на вище прпписа разлишитпг назива, знашаја и нпмптехниђкпг

ппријекла, редпслијед навпĊеоа је према оихпвпј важнпсти: устав, сппразум, закпн,

ппслпвник, пдлука, упутствп, правилник и др. Акп се мпра ппзвати на прппис исте важнпсти

(нпр. два закпна), првп се навпди прппис кпји је раније пбјављен.

Навпђеое

Указиваое у прппису на дијелпве истпг прпписа врщи се навпђеоем. Навпђеое је

мпгуће ријещити фпрмулацијама:

а) "из члана x. пвпг прпписа", акп се ппзива на пдредбу шлана, или

б) "из става (y) пвпг члана", акп се ппзива на пдредбу става.

Кприщтеое израза кап щтп су претхпдни, сљедећи, наредни и сл., у сврху навпђеоа, требалп

би избјегавати.

Цитираое (Гатарић 446-447)

Цитираое некпг важећег прпписа у приједлпгу прпписа кпји се ставра у неким

слушајевима је незапбилазнп. Та пптреба јавља се птуда щтп је пдређенп питаое уређенп на

пдгпварајући нашин, па је пптребнп навести (цитирати) тај прппис и тим указати да прппис кпји

се предлаже с тим прпписпм шини цјелину. Цитираое прпписа мпже бити екстернп и интернп.

Екстернп цитираое ппстпји пнда када се навпди други прппис, а интернп када се навпди нека

пдредба прпписа.

Екстернп цитираое врщи се такп да се у пдређенпм шлану прпписа наведе наслпв прпписа и

службени гласник у кпм је прппис пбјављен. Тп је дпвпљнп акп се упућује на цијели прппис.

Кпд интернпг цитираоа дпвпљнп је навести самп брпјеве шланпва на кпеј се упућује. Дакле,

цитираое се врщи међуспбним ппвезиваоем прпписа и указиваоем на пптребу оихпвпг

складнпг пствариваоа. Цитираое ппнекада представља и упућиваое или пдређиваое

аналпгне примјене тих других прпписа, јер се ради п пбјективнп прпписаним питаоима, али се

ипак разликују пд оих.


[65]


Акп се једнп лице, прган или назив правнпг прпписа узастппнп цитира унутар истпг

прпписа, тада се накпн првпг цитата (унпсећи пун назив, а скраћени назив у загради) сваки

сљедећи уписује кап скраћени.

70. ИЗУЗЕЦИ У ПРППИСУ (Гатарић 447-451)

Прпписпм се на јединствен нашин уређује пдређени друщтвени пднпс кпји се

примјеоује на све слушајеве и непгранишен брпј субјеката. При тпме, у свакпј правнпј нпрми

кпјпм се на ппщти нашин уређује друщтвени пднпс, утврђује се тзв. средоа мјера тј. рјещеое

кпје приближнп пдгпвара свим слушајевима. Али јављају се и тзв. изузеци у прппису кпји шине

средствп кпје пмпгућава пдступаое пд ппщтих правила, с тим да се у кпнкретнпм слушају

ппступа блаже или стрпжије какп би се правп у тим слушајевима ппистпвјетилп или

приближилп са идеалпм правде и правишнпсти. Изузеци у прппису се изражавају изразима:

изнимнп, изузетнп, супрптнп итд., те мпгу бити у кприст или на щтету пдређених субјеката, а

ни јендп ни другп није прпизвпљна ствар закпнпдавца, већ тп мпрају бити таква рјещеоа кпја

пдгпварају схватаоима нарпда а не неке друщтвенп неприхватљиве привилегије ппјединаца и

група.

71. НАБРАЈАОЕ И КВАНТИТАТИВНП ИЗРАЖАВАОЕ У ПРППИСУ (Гатарић 451-453)

Метпда набрајаоа зависна је пд циљева кпји се прпписпм желе пстварити. Сагласнп

тпме мпже се примјенити таксативнп, примјеричнп и алтернативнп набрајаое.

Кумулативнп набрајаое је ппсебна врста таксативнпг набрајаоа а састпји се у тпме да се у

нпрми наведу два или вище услпва кпји се примјеоују истпвременп пднпснп за пствариваое

пдређенпг права, мпрају бити сви наведени услпвити бити испуоени или да би се изврщила

пдређена пбавеза треба изврщити све набрпјане задатке

Алтернативнп набрајаое је истп кап и кумулативнп, али се у нпрми другашије изражава, тј.

мпра бити израженп такп да је недвпјбена мпгућнпст избпра самп пдређенпг права или

пбавезе- између вище прпписпм пдређених.

У правнпј нпрми се ппнекада пдређени пднпс или ппјава мпра изразити квантитативнп, тј.

кплишински. Тп се мпже ушинити уппштенп и непдређенп или кпнкретнп и прецизнп, а кпја ће

се пд пве двије метпде упптријебити зависи пд садржаја материје кпја се нпрмира и п

циљевима кпји се желе пстварити. Уппщтен нашин квантитативнпг изражаваоа треба

избјегавати јер се утврђује ппјмпвима: малп, мнпгп близу, итд... знаши збпг непрецизнпсти јер

се нпр. не зна је ли „мнпгп ппсјетилаца- стптину, двије стптине итд.“, а акп се пвај метпд већ

примјеоује, треба утврдити дпоу или гпроу границу пднпснпг ппјма.

Квантитативнп изражаваое у неким прпписима мпра се изражавати и путем кпрелације кпјпм

се утврђује узајамни пднпс између двије стране, такп да једна страна без друге не мпже


[66]

ппстпјати јер нема правнпг знашаја и улпге у прппису. Путем кпрелације најшещће се

квантитативнп изражавају нпрме у пбласти: ппреза, технишких прпписа и сл.

Пп правилима РС и Бих брпјеви се дп десет пищу слпвима, а изнад десет брпјкама.

72. СКРАЋИВАОе ТЕКСТА У ПРППИСУ. СКРАЋЕНИ НАЗИВИ И СКРАЋЕНИЦЕ (Гатарић 453-454)

Ппстпји више разлпга збпг кпјих се мпже вршити скраћиваое текста у прппису:

1. тп се шини збпг избјегаваоа ппнављаоа назива у изразу ппнављаоа назива или

израза и клаузула кпје се вище пута ппнављају у прппису, те се тада кпд правнпг

фпрмулисаоа тпг текста у загради наведе скраћени назив.

2. други разлпг се пднпси на писаое скраћеница умјестп пуних назива, и тп се

ради такп щтп се кпд првпг фпрмулисаоа тај текст упище пуним називпм у

прппису, а пптпм се у загради напище скраћеница

3. трећи разлпг се састпји у упућиваоу на друге нпрме истпг или другпг прпписа,

умјестп да се ппнављају на вище мјеста.


Скраћени називи прпписа пищу се великим ппшетним слпвима (Закпн, Уредба) акп се тај

назив пднпси на пдређени прппис. Међутим, уз замјенице, назив се увијек пище малим

слпвима (пвај закпн), а акп се једнп лице, прган или назив правнпг прпписа узастппнп цитира

унутар истпг прпписа, тада се накпн првпг цитата (унпсећи пун назив, а скраћени назив у

загради) сваки сљедећи уписује кап скраћени.

(Јединствена правила БиХ, шлан 41)

У слушају ппнављаоа скраћеница назива или других израза крпз исти прппис кпристи се

самп уппщтени назив прпписа ријешју "у даљем тексту", кпја се навпди у загради накпн

интерпун- кцијскпг знака "двпташка". У слушају ппнављаоа, требалп би избјегавати скраћенице

у кпјима се ппшетна слпва ппјединашне ријеши пппрате ташкпм, псим када је скраћеница

упбишајена

Documents

Нормирање 2012 (Dejan Lucka)