36
Нова Ду м ка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA POK 180 BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Видaвa: Союз Русинох Републики Горвaтскей

Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

  • Upload
    others

  • View
    8

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

НоваДумка

ISSN 0351-3181 XLIIIGODINAPOK180BROJ

ЧИСЛО 2/2014

Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Видaвa: Союз Русинох Републики Горвaтскей

Page 2: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

2 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

Всоботу, 12. априла 2014.року, у центру Осиєкуотримани уж традиций-

ни манифестациї "Цифрова-ни вайца у фарбох городу" и"Квитни корзо".То манифестациї котри шеотримую всоботу пред Квит-ну нєдзелю, а наявюю приходВелькей ноци и яри.На манифестациї "Цифрова-ни вайца у фарбох городу"участвовали 53 рижни здру-женя, медзи котрима и КУДРуснацох з Осиєку. Дзеци предшколского ишколского возросту з Осиєку

и пригородских населєньохучаствовали на манифестациї"Квитни корзо". Перше пра-вели вельке гнїздо з писан-ками опрез конкатедрали св.Петра и Павла, а потим ше,у "квитним корзу", прешпа-цировали прейґ городскейплощи.Здруженя представели вель-копосни и вельконоцни зви-чаї свойого краю на штандохкотри заберали цалу площуу центру городу, а на бинише зменьовали наступикултурно уметнїцких друж-твох. КУД Руснацох Осиєк

представело велькопосни ивельконоцни єдла и писанкикотри направели члени Етносекциї КУД-а Руснацох. КУД Руснацох Осиєк до гос-цох поволало подростокКУД-a "Яким Ґовля" з Мик-лошевцох, котри на централ-ней бини одтанцовал дватанци и одшпивал єдну шпи-ванку. На тот способ указалияк дзеци пестую националнукултуру и традицию.КУД Руснацох звичайно за-бера два штанди; єден накотрим виклада єдла и пи-санки и други на котрим шепредава тото исте. Того рокутот други штанд препущелиКУД-у "Осиф Костелник" зВуковару. Понеже Вуковар-чанє нєдавно основали креа-тивну секцию "Прадки", тобула нагода же би указалисвойо роботи, а презенто-

вали их Лїляна Киш, СенибаҐрафина и Ружа Пранїч. Удуху сотруднїцтва медзидружтвами, КУД Руснацохнаправело тот крочай же бише руска култура омасове-нєла и же би нас други людзебаржей упознали.Окремна комисия каждогороку преглашує найкрасшеушорени штанд и найкрасшиписанки. Того року МадярскеКУД "Непкор" достало на-граду за найкрасши штанд,а за найкрасши писанки прег-лашени писанки УкраїнскогоКПД "Леся Українка" писаниз воском, за котри панїматкаСтуркова (член того Друж-тва) гуторела же су виписанипо мотивох з Карпатох.

Агнетка БалатинацФото: А.Балатинац

ЦИФРОВАНИ ВАЙЦА У ФАРБОХ ГОРОДУ

При штанду КУД-а Руснацох Осиєк нашол ше и коч полни зписанками

Заєднїцки знїмок подоростку КУД-а «Яким Ґовля» з Микло-шевцох зоз предсидательку КУД-а Руснацох Осиєк, АгнеткуБалатинац и предсидательом КУД-а «Яким Ґовля» з Микло-шевцох, Жельком Лїкаром

Руснаци були цикави и телевизийней екипи – Лїляна Киш бе-шедує за Горватску телевизию о вельконоцних звичайохпри Руснацох

Подоросток КУД-а «Яким Ґовля» з Миклошевцох наступелна бини

Page 3: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

1802014.XLIII

GODINAPOK

SADRŽAJ - ЗМИСТ - ЗМІСТ

BROJЧИСЛО

DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКAOdržana je 57. sjednica Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske - Zvonko Kostelnik . . . . . . . . . . . . . . . . 4Отримана перша явна розправа о стратеґиї Руснацоx у Републики Горватскей по 2050. рок - Марияна Джуджар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Крочай напредок у сотруднїцтве - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Соборски заступнїк нашей националней меншини нащивел Союз Русинох РГ - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . 9

IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХЦифровани вайца у фарбох городу - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2Наступи «Калїни» у Заґребе, Момяну и Риєки - Славица Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Литературни вечари врацели ше до Осиєку - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12У Миклошевцох вистава и госцованє петровских аматерох - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Отримана порядна рочна схадзка куд “Яким Ґовля” - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13З роботи драмскей секциї КУД “Яким Гарди” Петровци - Томислав Рац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13КУД “Яким Гарди” у Заґребе зоз дуодраму “Пирскаци жирячки малженства” - Звонко Костелник . . . . . . . . . . 13“Пирскаци жирячки малженства” Фадила Хаджича на петровскей бини - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Вельконоцни концерт КУД “Яким Гарди” Петровци“Поклон на спомен” Петровчаньом и госцом - Звонко Костелник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Успишна премиєра “Министрового сина” Фадила Хаджича у Петровцох - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Отримана виберанкова скупштина / Перши схадзки нового Одбору - Любица Гаргай . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Отримана рочна Скупштина КУД-а Руснацох Цвелфериї у Райовим Селу - Звонко Грубеня . . . . . . . . . . . . . . . 22Вистава малюнкох дзецох з України у Златар Бистрици - Владимир Провчи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУОтримана порядна Скупштина Союзу Русинох и Українцох РГ - Звонко Костелник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Делеґация Союзу Русинох РГ од 30. марца по 2. април нащивела Союз Русинох-Українцох Словацкей у Прешове и Свиднїку - Звонко Костелнок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

IZ NAŠIH MJESTA - З НАШИХ МеСТОХОтримана рочна схадзка Здруженя женох у Миклошевцох - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Дарунки за Вельку ноц - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10»Писнї загойсаного шерца« - мр Илона Грецешин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26“Ружова заградка” - Любица Гаргай . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28По облїваню як дакеди - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУХОВНОГO ЖИВОТAПреславена Велька ноц . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Марийов мешац - о. Владимир Седлак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

LITERARNA STRANICA - ЛИТеРАТУРНИ БОКЦверчок и брамушки - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Умертвена совисц / umrtvljena savjest - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Руснаци занавше остали - Агнетка Костелник Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

KORIJENI - КОРеНЇukrajinska narodna baština - Slavica Čorak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

INTERVJU - ИНТеРВЮПетровске КУД “Яким Гарди” длугорочно пестує драмски аматеризем - Андрея Магоч . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВОГнїце верхох плодовитих рошлїнох - др сц. Славица Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Вчасна и цепла тогорочна яр - Желько Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

RECEPTI - РеЦеПТИЗатрепани галушки – Затрепанци - Марияна Джуджар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

HUMORESKA - ГУМОРеСКАДньовнїк фодбалского судиї - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Майстор, майстрове... - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

OBLJETNICE - РОЧНЇЦИБули то красни и плодотворни часи за Союз Русинох и Українцох РГ - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ПеТРОВЦИ ХТОРИ НєСТAВAЮВше менше число газдиньох на вуковарским пияцу - Томислав Рац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Sport - Спорт / Adresar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Нa першим боку: Агнетка Балатинац - Орґони

Нa остaтнїм боку: Агнетка Балатинац - Фраґмент зоз штанду КУД-а Руснацох Осиєк з манифестациї

"Цифровани вайца у фарбох городу" з Осиєку

Tiskano–Друковaне

4 / 2014

Cijena Kuna

Ценa Куни10Rukopisi se ne vraćaju.

Objavljeni prilozi se honoriraju.

Рукописи ше нє врaцaю.

Обявени прилоги ше гонорую.

“NOVU DUmKU”

Tiska: Savez Rusina RH

www.sriu.hr

Za nakladnika: Dubravka Rašljanin

Uredništvo: Vukovar,

Vijeća Europe 93

Tel. / faks: 032 428–342

Žiro račun: 234009-1110057465

Tisak: Tiskara Soldo, Vukovar

Naklada: 1000 primjeraka

“НОВу ДумКу”

Видава: Союз Русинох РГ

www.sriu.hr

За видавателя: Дубравка Рашлянин

Редaкция: Вуковaр, Рaди Европи 93

тел. / факс. 032 428–342

Жиро рахунок: 234009-1110057465

Друкує: Друкарня Солдо, Вуковар

тираж: 1000 прикладнїки

UREDNIŠTVO: Vera Pavlović (glavna i odgovorna urednica), Ahnetka Balatinac, Ksenija Ljikar i Danijel VašašSAVJET UREDNIŠTVA: dr. sc. Oksana Timko Đitko (predsjednica), Ljubica Harhaj, Marijana Džudžar, Zlatko Hirjovati, Joakim Erdelji i Vera PavlovićLEKTORI: Marija Vulić (rusinski jezik), Lesya Mudri (ukrajinski jezik), Andreja Magoč (hrvatski jezik)

Tiskanje potpomaže Savjet za nacionalne manjine Republike Hrvatske s Rješenjem Ministarstva informiranja Republike Hrvatske od 15. siječnja 1992. godine (ur. Br. 523-92-1),“Nova dumka” je upisana u evidenciji glasila pod brojem 1366

Prilozi autora potpisani imenom ne moraju odražavati mišljenje uredništva i izdavača.

РЕДAКЦИЯ: Вера Павлович (глaвнa и одвичaтельнa редaкторкa), Aгнеткa Бaлaтинaц, Ксения Лїкaр и Дaнил ВaшaшСОВИТ РЕДAКЦИЇ: д.ф. н. Оксaнa Тимко Дїтко (предсидaтель), Любицa Гaргaй, Мaриянa Джуджaр, Злaтко Гирйовaти, Яким Ерделї и Верa ПaвловичЛЕКТОРЕ: Мaрия Вулич (руски язик), Леся Мудри (укрaїнски язик), Андрея Маґоч (горвaтски язик)

Друковaнє помaгa Совит зa нaционaлни меншини Републики Горвaтскей.Нa вимaгaнє Союзу Русинох и Укрaїнцох Републики Горвaтскей з Ришеньом Министерствa ин-формовaня Републики Горвaтскей од 15. януaрa 1992. року (УЧ. 523–92–1) „Новa думкa” уписaнa до евиденциї явних видaньох под числом 1366.

Aвторизовaни тексти нє знaчa же то источaсно и стaновиско редaкциї лєбо видaвaтеля.

Page 4: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

4 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Savjet za nacionalne manjine RepublikeHrvatske 16. travnja 2014. godine održaoje 57. sjednicu u zgradi Vlade Republike

Hrvatske Trg Sv. Marka 2, dvorani 143/1 u Za-grebu. uz nazočnost većine članova Savjeta izastupnika gospodin Aleksandar Tolnauerpredsjednik Savjeta za nacionalne manjine ot-vorio je sjednicu, pozdravio prisutne i predložiodnevni red :

usvajanje zapisnika sa 56. sjednice

1. Godišnje Izvješće o utrošku sredstva osigu-ranih u Državnom proračunu Republike Hr-vatske za 2013.godinu (NN br.139/2012 i145/2013) u Razdjelu 020 Vlada Republike Hr-vatske,Glava 21 Savjet za nacionalne manjine,Aktivnost A732003 nacionalne manjine, pozicija3811 Tekuće donacije u novcu

2. Prijedlog Odluke o rasporedu sredstavaosiguranih u Državnom proračunu RepublikeHrvatske za 2014. godinu (NN br. 152/2013 i3912014) u Razdjelu 020,Vlada Republike Hr-vatske, Glava 21 Savjet za nacionalne manjine,Aktivnost A732003; potpore za programeostvarivanja kulturne autonomije nacionalnihmanjina, pozicija 3811 Tekuće donacije u novcu

3.Razno

Predloženi dnevni red i zapisnik sa 56. sjedniceSavjeta za nacionalne manjine usvojen je jed-noglasno

AD 1. Predsjednik Savjeta Aleksandar Tolnauernapomenuo je da zbog krize u proračunu imamanje novca za sve hrvatske građane, pa takoi za udruge nacionalnih manjina. Savjet je i ukriznim vremenima nastojao nikoga ne ošteti-ti. Na javni poziv Savjeta pristiglo je 1364programa, a povjerenstvo je odabralo 83 udru-ge. Neke su otpale jer su novo osnovane pajoš nemaju pravo na financiranje, a tri zbogloših izvješća o utrošku novca. Njih 25 dobiloje rok od 90 dana da tehnički prilagode svojeprograme. Član Savjeta i Saborski zastupnik MileHorvat je predložio da Savjet ubuduće prijedonošenja prijedloga za financiranje kontaktiračlanove, kako bi udrugama koje zastupajuznali obrazložiti zašto se nešto financira, anešto ne. Član Savjeta Bashkim Shehu smatrada udruge nisu ravnopravne, odnosno da onekoje pripadaju većim manjinama, a koje po-sjeduju nekretnine i iznajmljuju ih, svejednodobivaju više novca. Tolnauer je ponovio dasu kriteriji za dodjelu novca sadržaj programai transparentno trošenje novca i odbaciosumnju da brojčano veća manjina dobiva višenovca. Šandor Juhas, član Savjeta iz Savezamađarskih udruga, zamjerio je financiranje

programa Demokratskog saveza Mađara, kojitim novcem financira političke aktivnosti. Predložio je da im se novac smanji, odnosnoda se dva lista spoje u jedan i da se kroznjega ne promiče pojedina politička opcija.Također je predložio reviziju rada KuD-ova. Tolnauer mu je odgovorio da se tijekomgodina naslušao međusobnih optužbi, ali Savjetnije mjesto koje bi bilo talac odnosa međumađarskim udrugama. Predstavnik Roma VeljkoKajtazi podsjetio je kako nije ispunjeno obe-ćanje o povećanju sredstava romskoj, bošnja-čkoj i albanskoj manjini, te je predložio da seto još jednom ipak razmotri.Tolnauer je rekao da su i ove godine, kao iranijih, stigli "smiješni" prijedlozi za sufina-nciranjem programa svinjokolje, motokrosa,fišijade itdGlasovanjem svih prisutnih je prihvaćeno Go-dišnje izvješće o utrošku sredstava osiguranihu Državnom proračunu Republike Hrvatske za2013. godinu („Narodne novine“, broj 139/12 i145/13), u Razdjelu 020 Vlada Republike Hr-vatske, Glava 21 Savjet za nacionalne manjine,Aktivnost A732003 nacionalne manjine, pozicija3811 Tekuće donacije u novcu.

AD 2. Povjerenstvo za raspodjelu sredstva ne-vladinim udrugama i ustanovama nacionalnihmanjina Zagreb,31. ožujka 2014. godine.

Zbirni zapisnik sa sastanka Povjerenstvaza raspodjelu sredstava nevladinim udrugamai ustanovama nacionalnih manjina za ostvari-vanje programa kulturne autonomije nacionalnihmanjina u području informiranja, izdavaštva,kulturnog amaterizma i manifestacija, programikoji proizlaze iz bilateralnih sporazuma i ugo-vora i programi stvaranja pretpostavki zaostvarivanje kulturne autonomije nacionalnihmanjina za 2014. godinu, održanog dana 31.ožujka 2014. g

Povjerenstvo u sastavu dipl. oecc. VeselkoČakić - voditelj i članovi dipl. iur Nikola Makčlan ,gđa Branka Baksa ,Ines Loknar-Mijatovići dr. Naila Ceribašić 31.ožujka 2014.godineodržalo je sastanak u zgradi Vlade RepublikeHrvatske, Mesnička 23, dvorani na I.katu spočetkom u 10,00 sati, u svezi raspodjelesredstava nevladinim udrugama i ustanovamanacionalnih manjina za ostvarivanje programakulturne autonomije nacionalnih manjina upodručju informiranja, izdavaštva ,kulturnogamaterizma i manifestacija programi koji proi-zlaze iz bilateralnih sporazuma i ugovora iprogrami stvaranja pretpostavki za ostvarivanjekulturne autonomije nacionalnih manjina za2014. godinu. Pregledom zaprimljenih prijavaprograma utvrđeno je da su 108 nevladinihudruga i ustanova(s 210 podružnica) nacionalnihmanjina (a što je u naravi smanjenje za 9,2% uodnosu na prethodnu godinu ) podnijele

ukupno 1364 prijedloga programa za ostavri-vanje kultutne autonomije iz područja: infor-miranja i izdavaštva, kulturnog amaterizma imanifestacija, programa koji proizlaze iz bila-teralnih sporazuma i ugovora kojim će se su-financirati sredstvima iz Državnog proračunaRepublike Hrvatske u 2014 godini, s ukupnozatraženim iznosom od 66.229.690,07 kuna(smanjenje za 3,25 % u odnosu na 2013. Godinu). Analizirajući utrošak dodijeljenih sredstavanavladinih udruga i ustanova i ostvarivanjeprograma kulturne autonomije tijekom 2013godine,Stručna služba Savjeta utvrdila je dasu utrošena sredstva iznosila 37.530.477,79kuna,koja su prikazana na transparentan načini trošena namjenski, a iznos od 1.132.762,21kuna neutrošenih sredstva koja se odnosi nauštede, Izmjene i dopune državnog proračunai obustave isplate udrugama koje u cijelostinisu ispunile svoje obveze vraćena je u Državniproračun RH. Izneseni su podaci da je Vlada RH u Državnomproračunu za 2014 godinu(NN br.152/2013) zaostvarivanje programa kulturne autonomijenevladinih udruga i ustanova nacionalnih ma-njina osigurala iznos od 36.343.000,00 kuna,aIzmjenama i dopunama Državnog proračuna(NN br. 39/2014)sredstva su smanjena na33.698.000,00 kuna.

Sukadno stavku I točke 3 podstavka 4 .Kodeksapozitivne prakse, standarda i mjerila za ostva-rivanja financijske potpore programima i pro-jektima udruga(NN br.16/2007) navedenimudrugama i ustanovama nacionalnih manjinadostaviti će se pisani odgovor s razlozima ne-odobravanja sredstva za sufinanciranje pred-loženih programa ostavrivanja kulturne auto-nomije. Povjerenstvo predlaže Savjetu za nacionalnemanjine da se sredstvima iz državnog proračunaRepublike Hrvatske u 2014.g. sufinancira ostva-rivanje programa kulturne autonomije nevladinih udruga i usta-nova nacionalnih manjina s ukupnim iznosomod 33.698.000,00 kuna,( a što je smanjenje uodnosu na 2013 godinu za 10,22 %) u postupku ocjenjivanja prijavljenih programaudruga i ustanova nacionalnih manjina zaostvarivanjem kulturne autonomije uzimajućiu obzir visinu sredstava koji su osigurani uDržavnom proračunu za 2014.godinu (NNbr.152/2013 i 39/2014 ), povjerenstvo je ruko-vodeći se isključivo prema Kriterijima za utvr-đivanje financijske potpore za programe ne-vladinih udruga i ustanova nacionalnih manji-na(NN br. 129/2009 i 70/2011) i odredbi Meto-dologije praćenja ostvarivanja programa ne-vladinih udruga i ustanova nacionalnih manjina(NN br.129/2009 i 70/2011) donijelo prijedlogOdluke o rasporedu sredstava za programeostvarivanja kulturne autonomije nacionalnihmanjina. Na visinu sredstava za programe

ODRŽANA JE 57. SJEDNICA SAVJETA ZA NACIONALNE MANJINE REPUBLIKE HRVATSKE

Page 5: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

udruga nacionalnih manjina utje-cali su podaci iz godišnjih izvje-štaja udruga, kao i kvaliteta pri-javljenih programa na Javni pozivSavjeta za nacionalne manjine.

Povjerenstvo nadalje predlaže Sa-vjetu za nacionalne manjine dase prijedlozi programa za 3 ne-vladine udruge i ustanove nacio-nalnih manjina ne sufinanciraju,zbog nepodnošenja Izvješća i utvr-đenih nepravilnosti tijekom 2013.godine i to:

Montenegro Osijek, Veseli RomiSesvete i Zajednica bosanskihRoma

Pisano obrazloženje i nepravilnostinavedenih udruga i ustanova na-cionalnih manjina sadržano je uGodišnjem izvješću o utrošku sred-stva osiguranih u Državnom pro-

računu Republike Hrvatske za2013.godinu u razdjelu 020 VladaRepublike Hrvatske Glava 21 Savjetza nacionalne manjine, AktivnostA 732003 nacionalne manjine, po-zicija 3811 tekuće donacije u novcu. ukupno su kod 24 udruga usta-novljene nepravilnosti i kod nji-hovih 30 podru žnica, što iznosi20,35 od ukupnog broja udruga.Pisano obrazloženje i nepravilnosti u ostvarivanju programa i utro-šku sredstva dostaviti će se udru-gama na sjedište istih ( popisistih u Privitku broj 1 ) Povjerenstvo nadalje predlaže Sa-vjetu za nacionalne manjine dase sufinanciraju prijedlozi progra-ma ostvarivanja kulturne autono-mije novoprijavljenih 16 nevladinihudruga i ustanova nacionalnih ma-njina.

Konstatira se, nadalje da 22 no-

voprijavljene nevladine udruge iustanove nacionalnih manjina nećebiti sufinancirane jer prijedloziprograma nisu sukladni s odred-bama Kriterija za utvrđivanje fi-nancijske potpore za programenevladinih udruga i ustanova na-cionalnih manjina(NN br. 129/2009i 70/2011), a pisani odgovor do-staviti će se udrugama na sjedišteistihSukadno stavku I točke 3 pod-stavka 4 .Kodeksa pozitivne pra-kse, standarda i mjerila za ostva-rivanja financijske potpore pro-gramima i projektima udruga(NNbr.16/2007) navedenim udrugamai ustanovama nacionalnih manjinadostaviti će se br.16/2007) nave-denim udrugama i ustanovamanacionalnih manjina dostaviti ćese pisani odgovor s razlozima ne-odobravanja sredstva za sufina-nciranje predloženih programa

ostavrivanja kulturne autonomije. Povjerenstvo za raspodjelusredstva nevladinim udrugama iustanovama nacionalnihmanjina,predlaže Savjetu za na-cionalne manjine donošenje Odlu-ke o rasporedu sredstava osigu-ranih u Državnom proračunu Re-publike Hrvatske za 2014. godinunn br 152 /2013)/ i 39 / 2014 uRazdjelu 02 Vlada Republike Hr-vatske, Glava 21 Savjet za nacio-nalne manjine, Aktivnost A732003;potpore za programe ostvarivanjakulturne autonomije nacionalnihmanjina, pozicija 3811 Tekuće do-nacije u novcu( kao u prijedlogu).

AD3. Pod točkom razno nije bilopitanja ni rasprave i sjednica jezavršena na kojoj se predsjednik A. Tolnauer svima zahvalio.

Zvonko Kostelnik prof.

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

5Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

ОТРИМАНА ПЕРША ЯВНА РОЗПРАВА О СТРАТЕҐИЇ РУСНАЦОX У РЕПУБЛИКИ ГОРВАТСКЕЙ ПО 2050. РОК

На сxадзки Ради рускей нацио-налней меншини Вуковарско-сримскей жупаниї, отриманей

26. марца 2014. року у Вуковаре, при-нєшена одлука же би ше отрималаявна розправа о Стратеґиї розвою Рус-нацоx у Републики Горватскей.Перша, з вецей планованиx розправоxо Стратеґиї о розвою Руснацоx по2050. рок отримана 26. априла 2014.року у Петровцоx. На розправу пово-лани шицки представителє рускей на-ционалней меншини у РГ, ради рускейнационалней меншини, културно-умет-нїцки дружтва з руским пред’знакомxтори дїйствую у Републики Горватскей,Союз Русиноx у РГ и дружтво Руснак.Шицки скорей того достали материялизоз предкладом нарису Стратеґиї, также би у своїx штредкоx могли мацрозправу и на явну розправу присц зозпорихтанима заключенями. На розправибули присутни 32 особи xтори углавнимчлени радоx, КУД-оx... и упознати сузоз проблематику нашей националнейзаєднїци.У предкладу Стратеґиї xтора ма 11точки, циль бул предложиц даскельоидеї xтори ше одноша на зєдиньованєшицких наших институцийох и поєдин-цоx на єдней платформи, отримованєкреативниx роботньоx и орґанизованєкреативниx тимоx xтори буду робицна ришованю конкретниx проблемоx– пронаталитетниx, политичниx, при-вредниx, културниx, образовниx, спор-тскиx..., сутруднїцтво зоз грекокатолїцку

церкву, розвой и отримованє кадроxзначних за очуванє националного иден-титету (образованє, култура, инфор-мованє и видавательство), розвиванєсвидомосци о значеню образованя иочуваню и розвою рускей заєднїци пришицкиx припаднїкоx, окреме при младейпопулациї. Потим, робенє на злєпшо-ваню информативней и видавательнейдїялносци уводзаци високи стандардии критериюми, робенє вєдно з инсти-туциями другиx националниx заєднїцоxна витворйованю заєднїцкиx интересоx,повязованє рускей заєднїци з Руснацамиу швеце, сотрудзованє зоз особамилєбо установами xтори робя на поца-гованю средствоx з европскиx фон-доx.Найвецей ше затримовало и бешедо-

вало о култури и витворйованю про-грамоx у културниx дружтвоx. Було бе-шеди и о снованю Совиту младиx, овидавательству, о очуваню традициї, озазначованю истиx прето же часи ношасвойо, алє треба зазначиц гевто цобуло и як було дакеди. Понеже то перша од вецей планованиxявниx трибиноx, вибрана комисия усоставе Ярослав Медєши, ЗвонимирЕрделї, Мийо Шайтош, Лела Дїтко иЖелько Лїкар, xтора задлужена жеби заключеня и предклади винєшенина тей трибини обробела, положеладо нарису Стратеґиї и пориxтала заидуцу явну розправу xтора планованаза конєц авґуста.

Марияна Джуджар

Учашнїки на Явней трибини у Петровцох

Page 6: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

6 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Всоботу, 29. марца 2014. року, уРуским Керестуре отриманасхадзка Координациї рускей на-

ционалней меншини Републики Горват-скей и Националного Совиту РуснацохСербиї як предлуженє конкретних по-радох коло запровадзованя Протоколуо сотруднїцтве котри подписани преш-лого року у рамикох преслави Дня Рус-нацох у РГ.

Конкретизовало ше програми и ноши-тельох активносцох котри буду при-рихтовац проєкти з котрима ше будзеконкуровац до фондох ЕУ за прейкгра-нїчне сотруднїцтво, як и проєкти котривитворя културни дружтва з двох бо-кох Дунаю, та институциї спрам своїхможлївосцох.

На схадзки облапени спектер инфор-мованя, култури, просвити, видаватель-ства, алє ше порушало и питанє малих

поднїмачох котри би мали нагоду ви-кладац на саймох з обидвох бокох Ду-наю. Перша нагода бул би "Керстурскисаям" котри ше отримує под час фес-тавалу "Червена ружа", та на Дньох ке-рестурскей паприґи. Понеже у Горват-скей Руснаци нє орґанизую окремни,руски сайми, войводянских Руснацохпотребне уключиц до саймох котри шеорґанизаю у наших крайох. Привредникомори з уровньох жупанийох и горо-дох з Горватскей уж маю добре сот-руднїцтво з Войводину, та предпос-тавка же ше повязованє з Руснацамипривреднїками поспиши.

Спортски бависка "Яша Баков" досталитиж окремну повагу, та порадзене жеучаствованє Руснацох з Горватскей натих манифестацийох спортского харак-теру треба омасовиц, а за тото будузадлужени члени Координациї, док заомаосвйованє "Рутенияди", старих

спортских бавискох за дзеци котри шеотримую у Горватскей, найчастейше уПетровцох, будзе задлужени НС Рус-нацох Сербиї.

Проєктни тими котри ше оформя, будумац задачу провадзиц конкурси з ЕУфондох, порихтац документацию и ап-ликовац на исти, а сотруднїцтво медзикултурнима дружтвами будзе ше запро-вадзовац прейґ Заводу за културу Вой-водянских Руснацох, НС Руснацох Сер-биї з єдного боку, та прейґКоординациї Рускей националней мен-шини РГ як и Союзом Руснацох РГ здругого боку.

Черанкии културних змистох медзикултурнима дружтвами требали би шена тот способ злєпшац и буц частейши.

Перша нагода бул Драмски мемориял"Петра Ризнича Дядї" котри ше отри-

КРОчАЙ НАПРЕДОК У СОТРУДНЇЦТВЕ

З роботней схадзки Националного совиту Руснацох Сербиї и Координациї рускей националней меншини РГ у Руским Кере-стуре – з лїва на право други шор: Борис Бучко, заменїк предсидателя Ради рускей националней меншини Вуковарско-срим-скей жупаниї, Йоаким Рац-Мими, директор Дома култури Руски Керестур, Иван Папуґа, подпредсидатель Управного одборуСпортских бавискох "Яша Баков", мр Серґей Тамаш, директор Заводу за културу войводянских Руснацох, Славко Рац, пред-сидатель НС, Яким ерделї, предсидатель Координациї рускей националней меншини РГ и предсидатель Ради рускей нацио-налней меншини Вуковарско-сримскей жупаниї, Иван Сабадош предсидатель одбору НС за за информованє, ЯкимПавлович, тайомнїк Представителя рускей националней меншини Городу ЗаґребуПерши шор з лїва на право: Марияна Джуджар, тайомнїца Координациї и Ради рускей националней меншини Вуковарско-сримскей жупаниї, Йовґен Мудри, предсидатель Вивершного орґану Совиту, Агнетка Балатинац, член Координациї и пред-ставителька рускей националней меншини Осиєцко-бараньскей жупаниї, Мелания Римар, предсидатель одбору НС заобразованє и Звонко Костелник, член Совиту за национални меншини РГ и тайомнїк Союзу Русинох РГ

Page 7: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУ

7Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

мал од 5. по 12. април у Руским Керес-туре, а дзе учасц вжало КУД "ЯкимГарди" з Петровцох, з представу «Ми-нистров син» автора Фадила Хаджич,а у режиї Томислава Раца.

Тиж так порадзене же би ше орґани-зовало лєтни кампи за школярох ос-новней школи на котрих би ше стре-тали Руснаци з обидвох бокох Дунаю,а у будучносци, кед ше винайду сред-ства, можебуц поволац и Русинох здругих державох, як и Руснацох котриу остатнїх 20-30 рокох миґровали дорижних державох.

Два найвекши фастивали "Червенаружа" и "Петровски дзвон" потребнеоблапиц з брендом "фестивалох кул-тури" прейґгранїчного сотруднїцтва,вязне за територию отримованя лєбоза мено народу, и з таку инициятивутреба апликовац на Европски фонди.Ношитель тих проєктох будзе окремеоформени тим дзе члени буду з обид-вох державох.

Порядне информованє у електронїц-ких, алє и у шицких других медийох,пре нєдостаточне институцийне орґа-низованє редакцийох Руснацох у Гор-ватскей, (професийни и нєпреривно за-няти новинаре нє исную), чежкозапровадзовац, алє будзе ше намагацже би черанки информацийох, новинохи часописох як и телевизийних прило-гох цекли поряднєйше.

Похвалєне информованє прейґ Рутен-пресу о збуваньох у Горватскей як ина телевизиї.

Окреме ше треба винайсц можлївосциже би ше поряднє розменьовало часо-писи за дзеци (Заградка и Венчик) як иРуске слово котре досц читане у Гор-ватскей, а тиж по реципроцитету по-требне посилац вецей прикладнїки Но-вей думки до Войводини. Пренєвигодни финансийни обставини и тубудзе требац винайсц нови жридла су-финансованя.

У рамикох прейґгранїчного сотруднїц-тва, будзе позберана и архивована до-кументация о збуваньох з Руснацами уГорватскей под час войни 90-тих ро-кох, алє планує ше зняц и докумен-тарни филм о Руснацох з двох бокохДунаю же би ше зачували записи о на-шим националним скарбу.

Дана тиж и инициятива же би ше по-рушали активносци коло туризму до

котрих би ше, спрам иснуюцих капаци-тетох уключовали Руснаци з обидвохбокох Дунаю, а насампредз значне бар-жей анґажовац привреднїкох, малихпривреднїкох та ремеселнїкох. Брен-дованє мена "Руснаци" вимага значнизакладаня, алє понеже статистика ука-зує же ше число Руснацох у Горват-скей през 40 роки зменшало за 50%, атренд одходзеня до других державохи далєй рошнє, потребне цо скорействориц условия же би ше Руснаци за-тримали дома, там дзе жию уж столї-тиями.

До шицкого важне уключиц и ширшузаєднїцу та повязовац руски здруженя,туристични, привредни алє и просвитникапацитети зоз иснуюцима институ-циями у обидвох державох.Сотруднїцтво у школстве будзе овин-чане зоз Стретнуцом руских школох2015. року у Миклошевцох, а котре по-тримує и Координация рускей нацио-налней меншини РГ.У делеґациї з Горватскей були: ЯкимЕрделї, предсидатель Координациї рус-кей националней меншини РГ и пред-сидатель Ради рускей националнейменшини Вуковарско-сримскей жупа-ниї, Звонко Костелник, член Совиту занационални меншини РГ и тайомнїкСоюзу Русинох РГ, Агнетка Балатинац,член Координациї и Представителькарускей националней меншини Осєцко-бараньскей жупаниї, Борис Бучко, за-менїк предсидателя Ради рускей на-ционалней меншиниВуковарско-сримскей жупаниї, Ма-рияна Джуджар, тайомнїца Координа-циї и Ради рускей националней мен-шини Вуковарско-сримскей жупаниї иу мено Представителя Руснацох Го-роду Заґребу мр сц. Иринея Мудрого,тайомнїк Яким Павлович.

Делеґацию НС Руснацох Сербиї тво-рели: Славко Рац, предсидатель НС,Йовґен Мудри, предсидатель Вивер-шного орґану Совиту, предсидателєодборох Совиту – Мелания Римар заобразованє и Иван Сабадош за инфор-мованє, директор Заводу за културувойводянских Руснацох мр Серґей Та-маш, директор Дома култури Руски Ке-рестур Йоаким Рац, член НС и редак-тор Рутенпресу Михайло Зазуляк иподпредсидатель Управного одборуСпортских бавискох "Яша Баков" ИванПапуґа.

Агнетка БалатинацФото: А.Балатинац

НАЯВИ

Шветочна академия

Шветочна академия з нагодиозначованя Дня Руснацоx у

РГ отрима ше 24. мая 2014. року уВуковаре, у Городским музею зпочатком на 19,30 годзин.

Марияна Джуджар

Рутенияда

Тогорочна "Рутенияда" отримаше 15. юния у Петровцоx на

стадиону ФК "Петровци" у пред-поладньовиx годзиноx.

Марияна Джуджар

Лєтна школа Русинох2014. року

Отримованє Лєтней школиу орґанизациї Союзу Ру-синох РГ планує ше того

року од 9. по 16. юлий и од 16. по23. юлий у просторе Осєцкогочервеного крижу Меркур у Ора-ховици. Приявено 142 школярохосновних и шреднїх школох зозРГ, а прияви и потребни плани ипрограми правочасово приданидо Министерства просвити РГ.У цеку пририхтованє скриптох запотреби Лєтней школи.

Вера Павлович

Учительки у пририхтованюскрипти за Лєтну школу Русинох

Page 8: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/20148

• IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУ

Упросторийох СоюзуРусинох и УкраїнцохРГ, Ради Европи 93 у

Вуковаре, 22. марца 2014.року отримана порядна Скуп-штина Союзу Русинох и Ук-раїнцох РГ. ПредсидателькаСоюзу на початку шицкихпривитала и предложеладньови шор:- вибор роботного предси-дательства - вибор верификацийней ко-мисиї- вибор записнїчара и двоховировательох записнїку • Звит о роботи Союзу

за 2013. року • Звит о финансийних

приходох и розходох • Звит надпатрацого од-

бора • Розправа о поднєшених

звитох • Предкладанє премен-

кох и надополнєньох Ста-туту Союзу

• План и проґрама робо-ти за 2014. рок.

• РижнеДо роботного предситатель-ства вибрани предситдатель-ка Союзу, Дубравка Рашля-нин член Зденко Бурчак иЗвонко Костелник за запис-нїчара Марияна Джуджар,верификацийна комисия Вио-лета Гирйовати и Славица

Дудаш, а овирователє запис-нїку Агнетка Балатинац иЗвонко Грубеня.Верификацийна комисия кон-статовала же присутни 19члени скупштини од 23 ишицко у складу зоз СтатутомСоюзу, и шицки одлученяполноважни.Звит о цалорочней роботиСоюзу поднєсол Звонко Кос-телник, котри членох Скуп-

штини упознал о шицких ак-тивносцох Союузу. Союзпрейґ своїх членох посцигнулзамерковани резултати наочуваню и розвою национал-ного и културного иденти-тету. Реализовал шицки про-грами котри були заплано-вани у прешлим року. Зозвидаваньом наших часописохНова думка и Венчик, як и звидавательну дїялносцу на-ших авторох, стара ше наочуваню мацеринского язикау явним живоце нашей на-ционалней меншини.Окрему улогу Союз витво-рює прейґ културного ама-теризму и то прейґ найзнач-нєйших секцийох як цо тофолклор, музика, драма, хоритд.Прейґ наших манифестаци-йох промовує ше наш на-ционални скарб писньох итанцох, а и зблїжує учашнї-кох и їх госцох.Предсидателька Союзу Дуб-равка Рашлянин упозналачленох скупштини зоз фи-нансийним звитом и потол-ковала же робота Союзу по

плану и програми котри уподполносци витворени.Надпатраци Одбор конста-товал же финансийни утратиу слкадзе зоз законами РГ ипрограмами Союзу.Розправа о поднєшених зви-тох була конструктивна ибез вименкох и нєзадова-ольства членох, и после крат-шей розправи члени Скуп-штини прилапели звити.На предклад Статутарнейкомисиї за надополнєня ипременки Статуту, гласалоше о пременки назви СоюзуРусинох и Українцох РГ доСоюзу Русинох РГ. Од при-сутних 19 членох Скупштини17 члени гласали ЗА, 1 членбул СТРИМАНИ и 1 ПРО-ЦИВ.План и програма роботиСоюзу за 2014. рок Скупшти-на прилапела єдногласно.Под рижним розправяло шео европских фондох и жеби ше вецей сотрудзовалозоз медиями и вецей учас-твовало на манифестацийох.

Звонко Костелник, проф.

ОТРИМАНА ПОРЯДНА СКУПШТИНА СОюЗУ РУСИНОХ И УКРАЇНЦОХ РГ

Роботне Предсидательство Скупштини - з лїва на право: Зденко Бурчак, Дубравка Рашлянини Марияна Джуджар

Члени Скупштини Союзу Русинох РГ

Page 9: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУ DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

9Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Делеґация Союзу Ру-синох РепубликиГорватсей у составе:

предсидателька ДубравкаРашлянин, аниматор културии в.д. тайомнїк Звонко Кос-телник, предсидателька КДзоз Винковцох Мелания Папи предсидатель КД РушнякВладимир Провчи зоз Мату-льох нащивели Союз Руси-нох-Українцох Словацкей уПрешове и Свиднїку. Последлугшого часу делеґация зозГорватскей стретла ше зозпредставителями Союзу Ру-синох-Українцох Словацкей,у Прешове зоз предсидате-льом Петром Соколом, сек-ретаром Павлом Боґданоми режисером централней ма-нифестациї култури Русинох-Українцох Словацкей Репуб-лики у Свиднїку. Тема роз-

гваркох була сотруднїцтвомедзи двома Союзами накултурним полю, конкретнона нащивяню наших найвек-

ших манифестацийох у Сло-вацкей, у Свиднїку и у Гор-ватскей, на Петровскимдзвону. Догварене же би

єден ансамбл пришол на пет-ровски дзвон и то Карпатя-нин зоз Прешова, и єден ан-самбл зоз Горватскей доСвиднїку. Окрем културногосотруднїцтва, догварене исотруднїцтво на европскихфондох як жеми члени Ев-ропскей униї. Розпатрелизме и нови будинок котриобновени зоз средствами ЕУ.У Свиднїку нас дочекал ди-ректор українского музеюпан Мирослав Сополига, кот-ри нас преведол през цалимузей и твардо обецал помоцза нашу етноґрафску збиркуу Петровцох. Окрем музею,обишли зме и Сканзен, як идревени церкви у свиднїцкимкраю.

Звонко Костелнок, проф.

Соборски заступнїк Велько Кай-тази котри у Собору РГ заступаавстрийску, болгарску, нємецку,

польску, ромску, румуньску, руску, ру-сийску, українску, турску, влашку ижидовску националну меншину, 15. ап-рила нащивел Союз Русинох РГ у Ву-коваре, и тей институциї подаровалменши ласерски принтер. Вовторок, 15. априла, Велько Кайтази,соборски заступнїк нашей и ище єденацдругих националних меншинох у СоборуРГ, нащивел Союз Русинох и стретнулше зоз дружтвенима и политичнимадїячами з Вуковарско-сримскей и Осєц-ко-бараньскей жупаниї.Бешедовало ше о потребох Руснацоху култури, образованю, у допомоги увитворйованю проєктох котри одред-зени єдинки започали лєбо зарисова-ли.Присутни були представителє култур-них дружтвох на чолє зоз предсида-

тельку Союзу Дубравку Рашлянин, атиж так и политични представителєРуснацох Вуковарско-сримскей жупаниї,општини Боґдановци, општини Том-повци, городу Вуковару та Осєцко-ба-раньскей жупаниї.Тайомнїк Союзу и член Совиту за на-ционални меншини РГ Звонко Костел-ник, упознал соборского заступнїказоз станом обєкту у котрим Союз за-провадзує свойо активносци и винєсолпотреби за отримованьом того будин-ку.Соборски заступнїк Кайтази обецалпомоц у шицких напрямох, а як перше,обецал же будзе донирац одредзенисредства за означованє Дня Руснацоху Републики Горватскей котри ше от-рима 24. мая у городским музею у Ву-коваре.Двогодзинова розгварка вивитрела нє-достаточну упуценосц соборского за-ступнїка до проблематики рускей на-

ционалней меншини. Медзитим, як самгварел, по конєц мандата, коло рок ипол, до приоритету себе поставел жеби ше вецей старал о Руснацох, Поля-кох и Русох. Нє потолковане прецо од12 националних меншинох котри за-ступа, вибрал праве тоти три.

А.Балатинац

ДЕЛЕҐАЦИЯ СОюЗУ РУСИНОХ РГ ОД 30. МАРЦА ПО 2. АПРИЛ НАЩИВЕЛАСОюЗ РУСИНОХ-УКРАЇНЦОХ СЛОВАЦКЕЙ У ПРЕШОВЕ И СВИДНЇКУ

Зоз роботней схадзки у Прешове, Словацка

Щире стретунуце зоз соборским заступнї-ком Вельком Кайтазийом у просторийохСоюзу Русинох РГ

СОБОРСКИ ЗАСТУПНЇК НАШЕЙ НАЦИОНАЛНЕЙ МЕНШИНИ НАЩИВЕЛ СОюЗ РУСИНОХ РГ

ПЕРШИРАЗ У СВОЇМ МАНДАТУ НАЩИВЕЛ СОюЗ РУСИНОХ РГ

Page 10: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ NAŠIH MJESTA - З НаШИХ меСТОХ

Нова Думка ЧИСЛО 2/201410

Члени Здруженя же-

нох у Дружтвеним

доме 8. марца отри-

мали порядну рочну звитну

схадзку котру водзела пред-

сидателька Штефица Вой-

нович. На схадзки поднєше-

ни звит о роботи, о реали-

зациї финансийного плану

за 2013. рок, а тиж так при-

лапени и план роботи за

2014. рок.

Предсидателька визначела

же Здруженє прешлого року

було наисце активне, бо през

прешли период орґанизовани

аж 49 роботни акциї рижних

змистох.

На концу Войновичова шиц-

ким женом повинчовала 8.

марец, Медзинародне швето

женох, а винчованки ше при-

дружели и госци: парох мик-

лошевски о. Яким Симуно-

вич, началнїк Општини Том-

повци Томислав Паненич и

заменїки началнїка Мирослав

Лїкар и Здравко Звонарич.

Представяюци рок успишней

роботи члени порихтали при-

годну виставу ручних робо-

тох котри були тематично

вязани за Вельку ноц.

Ксения Лїкар

Здруженє женох Миклошевци у рамикох ро-боти облапя и гуманитарну програму, а з на-годи Велькей ноци зоз власних средствох

порихтали 20 пригодни пакецики за найстаршиособи у валалє. Предсидателька Здруженя ШтефицаВойнович зоз сотруднїцами у Вельким тижню на-щивели обисца и приємно нєсподзивали шицкихкед им подаровали пакецики и винчовали наиходзацешвето. „Тоти нащиви пред Крачуном и Вельку ноцу посталисостойна часц рочней роботи, та ше и надалєйбудземе намагац, голєм пред двома найвекшимашветами, на тот способ обрадовац особи слабшогоматериялного стану – гварела предсидателькаВойнович.

Ксения ЛїкарСтрашим и осаменим нащива и цепле слово вельо знача

ОТРИМАНА РОчНА СХАДЗКА ЗДРУЖЕНЯЖЕНОХ У МИКЛОШЕВЦОХ

ДАРУНКИ ЗА ВЕЛЬКУ НОЦ

Члени Здруженя женох Миклошевци

Page 11: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

11Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Дружтво Русинох и Українцох«Калїна» зоз Риєки у периодзеод марца до половки априла

того року мала три наступи. Сами на-ступи вимагаю и други активносци вя-зани зоз змоцнєтима пробами, а исто-часно и друженя членох дружтва. Пер-ша и значнєйша активносц у тим пери-одзе бул наступ у Заґребе на Фило-зофским факултету вєдно зоз студен-тами Українистики, велепосланствомУкраїни, УКПД «Андрий Пелих» зозШумеча и Дружтва за українску културу– Алексом Павлешином на визначо-ваню 200. рочнїци од народзеня ТарасаШевченка, отриманей 15. марца 2014.року. На програми нашли ше писнї зозукраїнского репертоару, окреме новиписнї як Тихо над ричкою або Ой тиниченко. Друге госцованє «Калїни» було у Мо-мяну, малим месце у Истри, нєдалєкоод места Бує. У Момяну шедзискоИталиянскей заєднїци и їх секцийох,окреме активного хору, хтори пресла-вял 15. рочнїцу успишней роботи. Якейма вязи «Калїна» зоз Италиянами зозМомяну? Тоти два дружтва по трецираз наступаю вєдно: перши раз пред

трома роками на манифестациї у Мо-товуну вєдно зоз дружтвом РудолфРайтер Иванец зоз Заґоря, други заєд-нїцки наступ бул у Иванцу на їх прес-лави 35. рочнїци од снованя дружтва,а треци праве отримани у истарскимидиличним месту Момян, познатим поокреме квалитетним червеним винуМомянски мушкат. Туризем и винонайзначнєйши конари привредзованятого краю, а зоз допомогу Италиї иЗаєднїца Италиянох розквитла у ак-

тивносцох, обновела, опремела и ушо-рела на найсучаснєйши способ про-сториї їх шедзиска. На їх манифестациї«Калїна» виведла руски и українскиписнї: Стань милєнка, Хижочко стара,Два кольори...И на єдним и на другим госцованювєдно зоз «Калїну« наступел и длуго-рочни, вирни сотруднїк Ален Полич,хтори зоз вельку любову, чувствами идожицом фантастично виводзи укра-їнски писнї. Сотруднїцтво медзи АленомПоличом и «Калїну» претворело шедо єдней файти симбиози, а єй основаозбильносц у шицких фазох пририх-тованя, пробох, квалитету у виводзеню,а найвецей уживанє у писнї.Треца активносц бул наступ на отве-раню вистави фотоґрафийох ДраґанаКарла Дошена, 14.04.2014. року у ГалериїМонтенеґрини у Чарногорскей заєднїциу Риєки. Дошен и сам водзи «Ґалериюнєбеску» у Риєки у хторей «Калїна»вецей раз наступела на отвераню йоговласних, алє и рижних других виставох.Окрем виставих малюнкох и фотоґра-фийох, Дошен и автор наградзованихаматерских кратких филмох.

Славица Дудаш

Наступ на Филозофским факултету у Заґребе

НАСТУПИ «КАЛЇНИ» У ЗАҐРЕБЕ, МОМЯНУ И РИєКИ

Наступ у Момяну

Page 12: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201412

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

Уорґанизациї КУД Рус-нацох Осиєк и пред-ставительки рускей на-

ционалней меншини Осєц-ко-бараньскей жупаниї, Аг-нетки Балатинац, всоботу,15. марца 2014. року, по велїхрокох прерви, отримани ли-тературни вечар у просто-рийох КУД Руснацох Осиєк. Госц вечара була поетесаЛюбица Гаргай з Вуковару.Поезию читали члени КУДРуснацох Осиєк, БлаженкаБудимчич, Лела Дїтко, Ма-нуела Дудаш, Гелена Тимко,

Владимир Еделински и Зден-ка Зрно. Модераторка веча-ра була Агнетка Балатинац,а три писнї пречитала и самагосцинска, поетеса ЛюбицаГаргай.Хор КУД Руснацох уключелше до програми зоз вивод-зеньом пригодних шпиван-кох, а провадзел их тамбу-рови оркестер. Етно секцияДружтва, по законченейслужбовей часци програми,за шицких присутних при-рихтала пригодни єдла и да-рунок за госцинску, а у нє-

формалним друженю, при-сутни мали нагоду побеше-довац з поетесу, як и дружицше медзи собу. Понеже руска заєднїца уОсиєку нєвелька, кажда на-года же би ше збогацел кул-турни живот Руснацох, алєи окруженя у хторим шежиє, на хасен шицким у за-єднїци. КУД Руснацох жададо своєй роботи уключиц

рижнородни змисти котриможлїве витвориц у просто-рох яки Друштво хаснує, алєше тиж будзе намагац очувацруски язик котри вше бар-жей щезує и миша ше з риж-нима цудзима словами. Єднаод нагодох, то и читанє крас-ного слова.

Агнетка БалатинацФото: А.Балатинац

На Квитну нєдзелю от-римана културна про-грама з нагоди озна-

чованя того швета и наиход-зацей Велькей ноци. Першеу Дружтвеним доме КсенияЛїкар, тайомнїца Здруженяженох Миклошевци, отво-рела виставу писанкох котривиробели члени Здруженя ималюнкох Катици Гайдук утехнїки „Енкаустика” (пейґламесто щеточки). То єй першавистава, а на малюнкох най-заступенши мотиви зоз при-роди.Програма предлужена зоздуодраму „Пирскаци жирячкималженства” Фадила Хаджи-ча у адаптациї и режиї То-

мислава Раца, а улоги тол-ковали аматере КУД „ЯкимГарди” зоз Петровцох, ИванаКолбас и Владимир ДудашДанко.Виводзенє пред миклошев-скима патрачами було штвар-те по шоре, а пред тим на-ступели у Заґребе, СтарихЯнковцох и Петровцох. Шум-не число публики крашнєприлапело виводзачох котриприказали каждодньовислички малженского животана хумористични способ, табули наградзени зоз частимкляпканьом.

К. Лїкар

Хор КУД Руснацох Осиєк

Катица зоз своіма роботами

ЛИТЕРАТУРНИ ВЕчАРИ ВРАЦЕЛИ ШЕ ДО ОСИєКУ

У МИКЛОШЕВЦОХ ВИСТАВА И ГОСЦОВАНє ПЕТРОВСКИХ АМАТЕРОХ

Хор КУД Руснацох Осиєк

Page 13: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

13Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

ОТРИМАНА ПОРЯДНА РОчНА СХАДЗКА КУД „ЯКИМ ҐОВЛЯ”

З РОБОТИ ДРАМСКЕЙ СЕКЦИЇ

КУД «ЯКИМ ГАРДИ» ПЕТРОВЦИ

На порядней рочнейсхадзки КУД а „ЯкимҐовля” котра отри-

мана 9. марца, предсидательМирослав Гайдук поднєсолзвит о реализациї плану ро-боти за прешли рок, у кот-рим, медзи иншим, визначелже и попри дзепоєдних по-чежкосцох цеком 2013. рокучлени дзецинскей фолклор-ней, женскей шпивацкей ирецитаторскей секциї реа-лизовали 22 наступи, а Ма-рия Филипович, член Надпат-рацого одбору, поднєсла фи-нансийни звит за исти пери-од. Обидва звити єдногласноприлапени.У дискусиї участвовало век-ше число присутних, а членСовиту за национални мен-шини и тайомнїк Союзу Ру-синох Горватскей ЗвонкоКостелник визначел же утим року финансийни сред-

ства котри обезпечує Совитза национални меншини будузменшни, цо вшелїяк будзевплївовац на дальшу роботуаматерских дружтвох.На концу схадзки окончении дзепоєдни кадровски пре-менки. З оглядом же пред-

сидатель Дружтва МирославГайдук, пре роботну завжа-тосц, тоту длужносц вецейнє може окончовац и жетроме члени Предсидатель-ства задзековали на длуж-носци, спрам Статуту вибра-ни нови так же воно и нада-

лєй чишлї 13 членох. Такойпосле Рочней схадзки члениПредсидательства за пред-сидателя вибрали ЖелькаЛїкара, длугорочного танцо-ша, хореоґрафа и водителядзецинскей фолклорней сек-циї, за подпредсидателяСлавка Ждиняка, за касираМирослава Гайдука и за тай-омнїцу Виолету Гирйовати.Попри уж спомнутого ЗвонкаКостелника на схадзки при-суствовали предсидателькаСоюзу Дубравка Рашлянин,о. Яким Симунович и пред-сидатель Општинскей радирускей националней менши-ни Мирослав Лїкар, хторизоз пригоднима словами за-жадали успишну роботуДружтва и у наступним пе-риодзе.

К. Лїкар

Члени драмскей секциїДружтва того року на«дески цо жвот зна-

ча» поставели два театралнифалати. Обидва тексти пи-сателя комедиоґрафа Фади-ла Хаджича. Перши текстдуодрама «Пирскаци жиряч-ки малженстав» у ориґиналу„Bračni vatromet“ у котрейулоги одбавели ВладимирДудаш як Вон – Михал По-лдруги и Иванка Колбасоваяк Вона – Ганча Полдруги.Драма после премиєри 8.марца 2014. року обишлаСтари Янковци, Заґреб, Ко-цур и Миклошевци. Други текст то комедия«Министров син» котри об-робени и присподобени рус-кому язику и улоги додзе-

лєни младшим членом драм-скей секциї. По премиєри29. марца того року Пет-ровчанє ше зоз «Министро-вим сином» зявели и надрамским мемориялу ПетраРизнича Дядї у Руским Ке-рестуре и у Коцуре.Наздаваме ше поволанкомз Вуковару, Осиєку и другихнаших местох же би драм-ски амтере могли указац цопорихтали за тоту сезону, алюбителє театру видзиц їхроботу и на хвильку ше од-няц од своїх каждодньовихтерхох зачирююци ше дочаривного швета драмскогошвета и власней розваги.

Томислав Рац

КУД ЯКИМ ГАРДИ У ЗАҐРЕБЕ ЗОЗ

ДУОДРАМУ «ПИРСКАЦИ ЖИРЯчКИ

МАЛЖЕНСТВА»

На поволанку Пред-ставителя Рускей на-ционалней меншини

городу Заґребу пана ИринеяМудрого, 15. марца 2014. рокуКУД «Яким Гарди» зоз своюдрамску секцию подаровалшицким домашнїм заґребча-ньом и госцом у просторийохДемократскей заєднїци ма-дярох дуодрамски фалат«Пирскаци жирячки малжен-ства» автора Фадила Хад-жича, а у режиї ТомиславаРаца. Драмска секция пет-ровского Дружтва каждирок ше зявює зоз новимадрамскима фалатами, монод-рамами, а того року зоз ду-одраму «Пирскаци жирячкималженства». Улоги додзе-лєни уж афирмованим ґлум-

цом Владимирови Дудашо-вому и Иванки Колбасовей,котри за собу маю барз ве-льо искуствия. После про-грами предлужело ше зозписнями за котри ше поста-рали члени оркестру КУД«Яким Гарди» зоз Петров-цох.

Звонко Костелник, проф.

Члени роботного Предсидательства КУД “Яким Ґовля” зМиклошевцох

Page 14: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУХОВНОГ ЖИВОТA

14 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

ПЕТРОВЦИ

Внєдзелю, 20. априла у Петровцох угрекокатолїцкей церкви Покрова

Пресвятей Богородици святочно прес-лавене найвекше християнске шветоВелька ноц. Петровчанє ше зишли наСлужбу Божу на 10.00 годзин, хторуслужел парох петровски о. ВладимирСедлак. И того року ґаздинї принєслина благослов паски, а понеже хвилядошлєбодзела, на благослов кошаркохвишло ше до порти. Шицким вирнимпарох петровски повинчовал Велькуноц зоз привитом “Христос воскрес”.

Любица Гаргай

МИКЛОШЕВЦИ

Угрекокатолїцкей церкви РождестваПресвятей Богородици Вельку ноц

преславели числени домашнї вирни, яки госци котри пришли зоз других часцохдержави, руских местох з Войводинии европских жемох. Службу Божу котрапочала на 10,15 годзин служел о. ЯкимСимунович, парох миклошевски. Вон зтей нагоди пречитал вельконоцну ви-нчованку владики крижевского кир.Николи Кекича, у хторей здогаднул наживотну драгу нашого Спасителя ижертву хтору поднєсол пре шицкихлюдзох. У мено Церковного одбору яки свойо власне, о. Симунович вирнимвинчовал Швето зоз привитом „Христосвоскрес”.По Служби Божей пошвецанє кошар-

кох пре дижджовну хвилю як и влонїокончене у церкви. Миклошевски ґаз-динї потрудзели ше тримац ше старихзвичайох и порихтали красни кошаркикотрих було понад осемдзешат.Трецого дня Велькей ноци по СлужбиБожей було мированє, а стреду, нашвето Дзуря була Служба Божа зозпошвецаньом жита.Вельку ноц преславели и малочислениРуснаци у Пишкуревцох, при Дякове.У грекокатолїцкей церкви Велькому-ченїка Димитрия на Служби Божейкотру служел о. Иґор Сикора було 11особи и пошвецени два паски.

K. Лїкар

ВУКОВАР

Увуковарскей грекокатолїцкей цер-кви Христа Царя, Велька ноц того

року преславена зоз Святу СлужбуБожу хотора служена на 8.00 годзинрано. Церква була полна вирнїкох, амадзи старшима могли ше замерковаци ридки дзецински и младежски твари.З оглядом же нам Церква вше баржейстареє, можеме ше цешиц у тим жеблагословене шумне число кошаркохзоз паску и писанками, як цо то ужтрадиция при нас грекокатолїкох. Ву-коварски парох паноцец Владимир Ма-ґоч по законченей Служби Божей уВуковаре предлужел до Райового Села.

Вера Павлович

ОСИЄК

На початку було Слово,и Слово було у Богу,и Слово було Бог...

Як дознаваме зоз жридлох блїзкихгрекокатолїцкей парохиї Христа Царя,на Перши дзень Велькей ноци у Осиєкубуло торжествено. Започало зоз Ут-

риню на седем годзин рано, предлужелоше зоз Службу Божу на осем, а потимбуло пошвецанє паскох.На Други дзень Велькей ноци буломированє.Нєвелька грекокатолїцка заєднїца уОсиєку на тот способ означела радосцХристового воскресеня, а души вирнї-кох збогацени з виру, надїю и любовуспрам своїх ближнїх и до Исуса Христа,однєсли зоз собу до своїх домох, докрайох дзе ше рушали у тих дньох, по-рученє котре Господь гуторел Апосто-лом – Нє бойце ше, ниа, я з вами презшицки днї вашого живота, аж по конєцшвета.

А.Балатинац

РАЄВO СЕЛO

Спрам записох у церковних кнїжкох, уцеркви Святого Йозафата у РайовимСелу Велька ноц преславена сто три-насти раз. Церковни парох ВладимирМаґоч отримал Службу Божу на 11 год-зин рано на Вельку ноц, а пред СлужбуБожу отримана и Вельконоцна споведз.На Служби Божей було, як и звичайно,коло трицец вирнїкох и штверо дзеци.На концу Служби Божей було пошве-цанє двацец кошаркох зоз паску и пи-санками.

Звонко Грубеня

ПРЕСЛАВЕНА ВЕЛЬКА НОЦ

Page 15: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУХОВНОГ ЖИВОТA

15Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Упиятим зме мешацу. Занами Вельки пост, апо нїм и вельки швета

котри зазначую Христов три-юмфални уход до Єрусалиму,постанову пресв. Евхаристиї,його муку и шмерц, та славнеВоскреснуце на треци дзень.Тоти таїнства фундаментал-ни камень нашей вири. Знамеже як цо за добри будинокпотребни моцни и твардифундамент, так то потребнеи за нашу стаємну виру. Пра-ве прето тоти вельконоцнишвета, фундамент каждогодальшого хованя у вири. БезХристового воскреснуца да-ремне нашо наказованє ивира ваша, пише святи Павлохристиянскей заєднїци у Ко-ринту (усп. 1Кор 15,14). Тотитаїнства вимагаю нашу вель-ку повагу, вони видзвигую, авец приходзи потреба зашше врациц до каждодньо-восци. Праве прето по тиходшвецених шветох док ищевше у церкви „Христос вос-крес“ шпиваме, а медзисобнопо швето Вознесения Хрис-тового през штерацец днї зистим поздравом здравкаме,у церковним року свойо ок-ремне место нашла молитваи мешац пошвецени пресвя-тей Богородици.

Мешац май у котрим ужвельконоцни швета за нами,олєгчує нам и „спущує“ ду-ховне чувство на уровень„єдней спомедзи нас“. ОдБога вибраней и по своїмодвиту „Най ми будзе по тво-єй волї“ йому пошвеценей.Прето ю у восточней тради-циї и наволуєме пресвята(панаґия, tutta santa, дослов-но: цалком свята). Пре своючловеческу и мацеринску ди-мензию вше була и будзеблїзко каждому шерцу котреглєда Бога, тим вецей бо єобвита зоз цихосцу. Вона нєвимага од нас слуханє, алєвелї молитви вислухани з єйзаступнїцтвом. У тим пиятим,Марийовим, мешацу, нє лєму заходней традициї, алє и

при нас грекокатолїкох, ок-реме Руснацох, окончую шерижни молитви на чесц Ма-цери Божей. То у першимшоре Марийов молебен кот-ри ше служи каждодньово увечарших годзинох нашихцерквох. Народни обичай ви-магал же би з каждого обис-ца голєм дахто пришол. Тотимайски днї ше модлєло закрасну хвилю, за благослов,же би каменєц нє потлуколполя и загради. Здогадовалоше Марийового моцного по-крову, єй чудох котри шеслучели нє лєм даґдзе пошвеце, алє праве и у нашимштредку. Так, на приклад, уПетровцох чуда Марийовогопокрову зазначени зоз двомакаплїчками. Єдна дзвигнутаза виздравенє од длугокейи чежкей хороти котре по-твердзене и з боку дохтора,а друга праве пре хвильовообставини у полю, на Ма-ринскей драги, дзе ше ос-татнї дзень мешаца мая нашвето Мариї царици шветуишло у процесиї пешо з ва-лалу. Бул то єден завит Ду-дашових (Семанових), алєбул прилапени од цалого ва-

лала, бо и други мали свойополя у истим краю.Нєшка жиєме у часох вель-кей сиґурносци, чувствуємеше сиґурни у обисце кедприду хвильово нєбезпеки,нє маме часто анї потребупопатриц през облак и ви-дзиц цо ше вонка случує.Вельо койчого думаме жезме годни ришиц зоз одви-том науки. То и правда, лємзабуваме єдно: природа шенє ровна по наших члове-ческих законох. Людзе тодакеди барз почитовали.Вони ше зоживйовали зозприроду, знали ю чуц и ро-зумиц. Нє бали ше вони од-виту науки и технїки, алєзнали же то заш лєм нє ко-нєц конца. Часто то нєспод-зивано указую и животниситуациї, дзе коло цалей тео-риї у пракси заш лєм випатраже ше менєй знаходзиме, якнашо предки котри почито-ванє створеного швета чер-пали зоз почитованя ґу Ство-рительови. То була їх єд-ноставна, алє удатна лоґика.Зоз такого похопйованя на-ставали и завитни днї.У нас обичай же треци дзеньРусадльох завитни дзень.Понєже ше на тот дзень нїчнє робело зоз жему и загра-ду, ишло ше на паломнїцтво,перше пешо до Илачи, по-знєйше на кочу до Водици,або голєм до власней паро-

хиялней церкви на СлужбуБожу. Вше було наглашеневидвоїц тот дзень за молитвуи то на чесц Мацери Божей,прето нашо стари и ишлидо Марийових святилїщох.Ище жию стари людзе хторипаметаю одход до Илачи и унашим валалє, а єст их цопаметаю и паломнїцтво доВодици.

У тим року кед цали Хрис-тиянски швет на єден дзеньслави шицки вельки швета,було би наисце крашнє, по-нєже нє треба вирабяц пу-товнїцу, же бизме заш ишлина паломнїцтво до Водици.До Водици прето же то нашоцентралне Марийово святи-лїще. У гевтих хотарох нашопресадзене коренє зоз ста-рих крайох. Отамадз зме шерозкоренєли и ту до Сриму.До Водици ше зазберовалои треба же бизме ше зашсходзели. Крашнє пойсц идо Альмашу и до Илачи, идо М. Бистрици, и до Мед-зигоря, алє нє треба заобисцанї место дзе нашо дїдове ипрадїдове на колєнох мод-лєли. Индзей зме госци, атам зме дома, бо там каждацегла диха з диханьом чло-века Руснака през вики ипрез шицки животни обста-вини котри наш народ зна-ходзели.

о. Владимир Седлак

МАРИЙОВ МЕШАЦ

ПАЛОМНЇЦТВОДО ВОДИЦИ

На завитни дзень, натреци дзень Русад-льох, 10.06.2014. зознаших парохийох уСриме и Славониї ор-ґанизує ше паломнїц-тво до Марийовогосвятилїща – Водиципри Р. Керестуре. Запутованє на паломнїц-тво достаточна особ-на карточка, а драгабудзе коштац коло50,00 кн. Приявиц шетреба по 26.05.2014.свойому парохови.

Page 16: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Ушицких приповедкох о цверчку и бра-мушкох змист менєй-вецей исти и

идзе даяк так: под час красного лєта иєшенї вредни брамушки сцаговали зозпольох и овоцнїкох зарна жита, фалаткиовоци, отрушинки хлєба и друге до свойогоцарства под жему. За тот час цверчок поцали дзень грал и шпивал... И у тей при-поведки початок исти. Углавном, кед при-шла позна єшень, дижджи и каждодньовамолга, як и перши ранши мрази, вреднибрамушки претаргли роботу и поцагли шепод жем. Сезона балох могла почац! За тот час „музикални“ цверчок ище разпохопел же жима задуркала на дзвери, авон ю дочекал цалком нєпорихтани – яки звичайно каждого року. Понеже ше потим питаню вецей нїч нє могло зробиц,вец му нє преостало нїч инше, алє озновазадуркац на дзвери вредних брамушкох!А хто дурка, зна ше му и отвориц!– Цо сцеш, лєнївче? – опитали ше мустражаре на уходзе.

– Вонка барз жимно, а нє мам анї цо єсц,та сом вас сцел замодлїц чи бим лєм тотужиму могол прежимиц у вашим царстве –гварел цверчок, алє нє мал нїяки обчеко-ваня.– Ти ше, випатра, нїґда нє зрозумиш! –гварел заповидїк стражи – алє можебуцєст надїї за тебе, понеже нашей кралїциправе нєшка родзени дзень и барз є до-брей дзеки! Причекай!Пошол заповидїк стражи ґу кралїци и нєбуло го досц длуго, та цверчок страцелкажду надїю. Медзитим, заповиднїк ношелдобри вистки!– Кралїца гварела же ши барз лєнїви иже ше нїґда нє зрозумиш, цо твой проблем,алє же це источасно було барз крашнєслухац под час лєта, насправди зме шицкиуживали, та ци прето на єден способ по-може. Достанєш єдну векшу просторию,ту такой на уходзе, цеплу посцель и каж-додньове єдзенє, алє ци нє допущене ру-шац ше по нашим царстве и приходзиц

на нашо бали! – гварел заповиднїк стра-жи.– Спашени сом, а уж од идуцого лєтабудзем ше цалком иншак справовац, обе-цуєм! – гварел цверчок.ПОУКА: Кед би кажда обецунка булазарно жита, на швеце би нє було гладниуста!

Яким Пушкаш

Нова Думка ЧИСЛО 2/201416

• LITERARNA STRANICA - ЛИТеРаТУРНИ БОК

UMRTVLJENASAVJEST

Svijeća dogorjeva,tama ulazi kroz prozor.Život,kao list listopadnog drveta,lelujana tankoj niti,grcajući pod teretomneljudskih,društveno prihvatljivih normi.Urušava se ljepota dušepod pritiskom materijalnog,guši se čovjeku glibu globalnog,umire ljudskost,rađajućibeskrupuloznost.„Ljubi bližnjeg svoga“u kršćanski opredjeljenoj zemljitek je floskula,ispraznica,kao zakrpa na umrtvljenoj savjesti opravdaneneopravdanimritmom života,koja se tek ponekad trgne u neka krizna vremena,u zori Uskrsnuća,kad pepeo nebrige razgrne vjetar boli.

Ahnetka Balatinac

УМЕРTBЕНА СОВИСЦ

Швичка догорює,цмота уходзи през облак.Живот,як лїсток лїстопадного древагойса шена ценкей нїтки,лєзнє под терхунєлюдскихдружтвено прилаплївих нормох.Завалює ше краса душипод терху материялного,дави ше чловек у блаце ґлобалного,умера чловечносц,зродзуюцибезкруполозносц.«Люб ближнього свойого»у христайнски опредзелєнейжеми,лєм флоскула,празне виреченє,лєм платана умертвеней совисциоправданейз нєоправданим ритмом животу,котра ше лєм з часу на частаргнєу даяких чежких часох,у рану Воскресеня,кед ґар нєбриґирозгарнє витор болю.

Агнетка Балатинац

РуСНАЦИ ЗАНАВШЕОСТАЛИ

По швеце яґод пипинє,широм ше вони розошали,

квиток любови спрам своїх,горяцо заш лєм чували.

На свойо нє забувалиРуснаци вше єднак остали.

Мац их писньочки учела,оцец раховац по руски,баба им ручки зложеламолитви кед их учела.

На свойо нє забувалиРуснаци вше єднак остали.

Дїдо зоз франту починалкажде стретнуце на дворе,а вец их ґу коньом водзел

най знаю же нє лєм тракторжем чарну оре.

На свойо нє забувалиРуснаци вше єднак остали.

З мобителами шицко сликовали,на фейсбук швидко поставяли,

по цалим швеце слики розослали,пайташе им «фотки лайкали».

На свойо нє забувалиРуснаци вше єднак остали.

Гевти прейґ океану,барз ше чудовали,

кед таку красу видзелиа вони ю напущиц сцели.

На свойо нє забувалиРуснаци вше єднак остали.

Бида ше за красу нє пита,хлєбик заробиц требало,

зоз жальом у шерцуна драгу ше далєку рушало.

На свойо нє забувалиРуснаци занавше остали.

Агнетка Костелник Балатинац

БАСНИ ЗА МЛАДЕЖ И ОДРОСНУТИХ

ЦВЕРЧОК И БРАМУШКИ

Page 17: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

17Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

Члени драмскей секциїКУД-а «Яким Гарди»зоз Петровох и тей

сезони остали дошлїдни идеїже у чежких часох шмих ви-волани зоз бини людзомможе олєгчац цму каждод-ньовосц, та ше знова опред-зелєли за поставянє комедиїна сцену.На Медзинародни дзень же-нох, 8. марца на 20.00 годзин,петровски аматере виведлипремиєру краткей комедиїгорватского писателя ФадилаХаджича «Пирскаци жирячкималженства» хтору прело-жел, рускому язику приспо-добел и режирал Томислав

Рац.У тей єднодїйки бави лємєден пар ґлумцох. Улогу суп-руга Михала Полдругого ба-вел Владимир Дудаш, а суп-ругу Ганчу Полдруги бавелаИванка Колбас-Ивана.Комедия написана нє такдавного 1997. року, єй темабарз актуелна – слово о ро-зиходзеню малженства, дїяше збува у суднїци, а старшамалженска пара (55-60) предсудийом виноши причини прехтори ше жадаю розисц. Часзбуваня – вчера, нєшка иютре.Так ше кус покус пред очмипатрачох отвера биоґрафия

єдного малженского животау хторим було и красних иподлих хвилькох. Так од Ми-хала Полдругого, розчаро-ваного супруга, дознавамеже му малженски живот до-пил, же ше му його супруга

вецей нє пачи, же вичерпализаєднїцки теми, Вона го не-рвира и найлєпше би булорозисц ше док ище маюздрави розум и єдно и друге.Костим, интонация, цали на-ступ того искусного петров-ского аматера добре уком-поновани так же вецей разуж на премиєри достал щириаплаузи публики як доказ

своєй доберй вербалней инєвербалней ґлуми. Як опонент супругови, другачасц малженскей пари Вона,Ганча Полдругийова у ви-водзеню искусней драмскейаматерки Ивани Колбасовей,у суднїци, у своїх уж куспреквитлих рокох, здогадуєше своєй младосци и красихтору унєсла до малженстваи хтора ше през длугокималженски стаж знїчтожо-вала, алє и попри шицкоготого вона ище вше нє за од-руцованє и ма право на вельовецей почитованя як цо єй«тот ту» указує. Пара бешедує вименковопред задуманим судийом хто-ри шедзи у публики, покля уєдней хвильки чловекови нєпостава мло и вон лєм цо нєзамлєл, на цо му супругашвидко приходзи до помоци,злєкнута же би ше му наисцемогло дацо случиц, та вєдноодходза дому же би спокой-

но полудньовали.Публика зоз щирим аплаузомнаградзела аматерску драм-ску пару, а ми им шицкимвинчуєме на успиху и жадамеже би тота комедия обишлашицки руски места у нешейжеми, а и споза гранїцох Ра-публики Горватскей.

Вера Павлович

«ПИРСКАЦИ ЖИРЯчКИ МАЛЖЕНСТВА» ФАДИЛА ХАДЖИчА НА ПЕТРОВСКЕЙ БИНИ

Владимир Дудаш у улоги Михала Полдругого

Виривок зоз драми – Ивана Колбас у улоги Ганчи Полдругизоз супругом

Вельке число публики хтора уживала у комедиї

Page 18: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

Часц руских народних танцох Пастирски танци

Тогорочни концерт КУД"Яким Гарди" зоз Пет-ровцох, а котри ше от-

римал на Вельку ноц, отри-мани у петровским Доме кул-тури. У преполней сали патра-чох наступели шицки секциїтого Дружтва од наймлад-ших по найстарших аматерохзоз длугорочним искустви-йом. У богатим змисту двогод-зинового концерту наступелхор, оркестер, танєчнїки, ивокални солис-

ти. Внєдзелю вечар Петров-чанє як и їх госци мали на-году опатриц културну про-граму пошвецену нашомунайвекшому швету Велькейноци. Христос Воскрес! Воис-тину воскрес! Розпочал кон-церт наших вредних амате-рох котри отворели програмузоз рускима танцами дзивкохпооблєканих до руских па-сових сукньох и зоз баршо-нями на глави, на сцени за-блїщли младосц и краса по-провадзени з аплау-

зом вирнейпублики, а дзепоєдни ше здо-гадовали на свою младосц итанєц котри и вони танцова-ли. Хор ше на початку пред-ставел зоз святочну писню“Браца Русини”, а програмупредлужели нашо наймлад-ши аматере и то танєчна ґру-па котра одтанцовала танєцзоз калапом и дует ЯрославаВовк и Микаило Ґрищук. Та-нєчна миниятура у виводзенюсолистох Ґ. Костелник, Б.Фетахи и Д. Харди зоз со-листку М. Бильна у хореоґ-рафиї “Кумох” одушевели па-трачох од початку по конєцтанцу. Же танцоше нє лємтанцую, алє и шпиваю указалдует А. Надь и Б. Кошутичзоз писню “Петровскимполю”. Предлужело ше зоз“Лиричним дзивоцким тан-цом” у котрим танцоше ука-зали свою схопносц вивод-зеня заданей хореоґрафиї.Же би ше танцоше преб-лєкли до другого облєчива,наступел хор зоз двома пис-

нями “Мам я очи” и “Штириконї врани”. Красу хлопскогошпиваня и пестованя рускейписнї публика знала оценїци закляпкац вредним амате-ром зоз длугим искуствийомшпиваня. Нашо людзе вшеробели и були вредни, а утей роботи помагали и дзив-ки котри одтанцовали танєцзоз видлами и ключками подназву “Полїска плка – За-ячик”. “Хижочко стара” и“Бундевара” писнї котри па-метаю и стари и млади тадаєдни и зашпивали. Младиже би ше упознали скорейсвадзби одтанцовали “Дует-ни свадзебни танец” у ви-водзеню солистох А. Надьи Б. Кошутича, а же би шевешелє предлужело, цалиансамбл ше предсавел зоз“Русинскима пастирскиматанцами” принєшенима зозГорнїци дзе нашо дїдовебули пастире. През цали та-нєц публика нє бановаласвойо дланї же би з кляпка-

Руски народни танци

ВЕЛЬКОНОЦНИ КОНЦЕРТ КУД «ЯКИМ ГАРДИ» ПЕТРОВЦИ«ПОКЛОН НА СПОМЕН» ПЕТРОВчАНЬОМ И ГОСЦОМ

Хлопска шпивацка ґрупа

Привитни танєц

Page 19: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

ньом заслужено наградзела своїхтанцошох. Хор окрем руских пис-ньох одшпивал и горватски писнї,на радосц векшинского народу,“Моя душа” и “Славония, Сриєми Бараня”. Як вигнац леґиня иприсц ґу його дзивки указали со-листи у танєчней миниятури “Беб-ки” у виводзеню солистох Б. Ко-шутича, М. Вовк и Д. Гардия. Пис-ню “За нашом стодолом” одшпи-вали А. Надь и М. Вовк. Конєчнопришол шор и на хлапцох одтан-цовац танєц “Повзунєц” и указацсвою схопносц и витирвалосц утанцованю. Одпочивок уж шицкимвше баржей треба та знова жрид-лова ґрупа шпивачох ускочела зоздвома пис-

нями “За далєким нєбосклоном “и “Блукал я уж велї роки”. Концертзакончує зоз козацким танцом“Гопак” на одушевиє и паметанєшицких присутних и госцох Домакултури у Петровцих, на добруноц и до наступного концертутанцоше ше одпитали од своєйвирней публики.Pежисер того вeчара и хореоґрафшицких танцох аниматoр културипри Сoюзу Звoнкo Кoстeлник, ру-ководитель хору Михайло Голик,а руководитель оркестру ЗвонкоЕделински.

Звонко Костелник, проф.

Дзецински танєц з калапом Подзековна публикa

Танєц Кумове

Дует Боян Кошутич и Анита Надь

Ярослава Вовк и Микаило Грищук

Миниятура Кумове з дзивку

Дзивоцка полка

Page 20: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201420

На шлїду познатихкомедиоґрафох и їхдїлох, драмска сек-

ция КУД «Яким Гарди» задруги проєкт у тей сезонивибрала и другу комeдиюФадила Хаджича, горват-ского комедиоґрафа хтори1998. року написал драмскифалат «Министров син» заседем улоги (4 хлопски и 3женски), хтора ше збува уканцелариї и городскимквартелю єдного з минис-трох, а час збуваня по ав-торових дидаскалийох –вчера, нєшка и ютре. Пре-миєрне виводзенє Хаджи-човей комедиї було у за-ґребским Сатиричним те-атру «Керемпух» 1999. року.Драмски ансамбал петров-ских аматерох 29. марцатого року уведол нас докомичних обратох хтори на-ставаю кед ше розгори афе-ра у приватним живце друж-твено високо позиционова-ней особи, як цо би то, по-ведзме, бул министер. Улогаминистра додзелєна мла-дому ґлумцови Боянови Ко-шутчови хтори уж мал за-мерковани ґлумецки посциг-нуца (медзи иншим у теат-ралним фалаце «Концертза пса и шмеце»), йоґо суп-ругу бавела дебитантка Ан-дреа Маґоч, сина Робертабавел Кристиян Медєши(тиж так млади, алє уж до-казани драмски аматер,

медзи иншим у театралнимфалату «Журка у бабиЮли»), министрову дзивкуМаю бавела дебитанткаМая Рац, а министровогонєпризнатого сина бевелДенис Гарди, министровутайомнїцу одбавела ТенаГолик, а у епизодней улогиАлберта зявел ше ТомиславРац хтори и режирал драм-ски фалат, алє го тиж таки преложел и присподобелрускому язику. За технєчнибок у тєй комедиї були за-длужени: сценоґрафия –Мирослав Лехолат, музика– Владимир Дудаш-Данко,шветло – Ґоран Костелник,костими – Иванка Колбас,шептачка була Ана Рац.Пред патрачами ше розвивацикава афера у живоце єд-ней минестерскей фамелиїу хторей ше по преходудвацецрочного идиличногофамелиярного живота, на-раз презнава же, попри дво-їх малженских и признатихдзецох, пан министер ма иєдного нєпризнатого синазоз часу своєй бурней мла-досци. По шмерци своєймецери нєпризнати син

Тони глєда свойого оца уйого министерским каби-нету и ту почина цали шоркомичних обратох. Понежеминистер нїяким концом нєспада до шора звичайнихгражданох, вельо того шекладзе на коцку и шицкоби могло достац нєжаданирозмири кед би правда пре-чурела до явносци. Цалкомнормалне же нїкому зозминистерского обисца нємило же Тони иснує, алєтиж так нє жадаю анї вель-ки публицитет. И тота дра-ма мала свою ориґиналну

премиєру у заґребским Са-тиричним театру «Керем-пух» 1999. року. Шмелосц петровского ама-терского режисера Томис-лава Раца медзи иншим шепрепознава и у тим же такивимагаюци, вербални ко-мични обрати додзелєл мла-дому ансамблу у чиїх шорохбуло два дебитантски жен-ски улоги. Шицки ґлумцише менєй¬вецей знашли усвоїх улогох и драмски фа-лат бул добре прияти оддомашнєй публики.

Вера Павлович

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

УСПИШНА ПРЕМИєРА «МИНИСТРОВОГОСИНА» ФАДИЛА ХАДЖИчА У ПЕТРОВЦОХ

Шицки на истим месце – у министровим доме

У министерским уряду зозтайомнїцу

Андрея Маґоч у улоги министровей супруги и Боян Кошутичу улоги министра

Page 21: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Перша схадзка новогоодбору КУД “ОсифКостелник” отримана о

три днї, стреду, 12. марца 2014.року на 20.00 годзин. То булояк предлуженє нєдзеловейСкупштини, лєм зоз меншимчислом людзох, бо требалозакончиц зоз потребнима ви-беранками хтори на тот заводОдбор медзи собу вибера. Ви-беранє було явне и у медзи-собним радзеню. Так за предсидательку На-дпатрацого одбора вибранаЛїляна Киш, а за членох Йоа-ким Дудаш и Славко Рамач.За тайомнїцу вибрана ЛюбицаГаргай, а за касира озноваЗвонимир Барна. Тиж так од-редзене хто буду подписова-телє у банки и хто будзе исц

на Скупштини до Союзу. Тиж потвердзени и водителєсекцийох: за хор Натлия Барна,за Креативну секцию “Прадки”Олена Поштич, за литературнусекцию Любица Гаргай, за та-нєчну секцию Зденко Бурчаки Тат’яна Алерич.Лїляна Киш предложела жеби ше направел рекламни лїс-ток Дружтва, цо шицки од-борнїки потримали. Тиж бе-шедоване о будуцей роботи иможлївих проблемох и ришо-ваню истих. Друга схадзка отримана 24.априла и то лєм зоз єдну точкудньового шора, а то розправао предсидательови Дружтва.Нововибрани предсидательЗденко Еделински одустал одтого же би бул предсидатель,

бо у медзичаше видзел же нєгодзен у цалосци вивершовацпотребни обовязки, а и преновонастати здравствени окол-носци. Предсидательсво при-лапело тоти обгрунтованя, таше почало зоз розправу и за-ключене медзи собу (од Скуп-

штини вибраних особох) ви-брац дакого за водзацу фун-кцию. Предложени и за пред-сидателя вибрани Владо Русин,на задовольство шицких при-сутних.

Любица Гаргай

21Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Внєдзелю, 09. марца 2014.року, у просторийох КУД“Осиф Костелник” у Ву-

коваре, отримана Виберанковаскупштина. На скупштини булаприсутна 31 на особа, а медзинїма були и Звонко Костелник,член Совиту за националнименшини РГ и Дубравка Раш-лянин, предсидателька СоюзуРусинох и Українцох РГ. Скупштина започала зоз ро-боту на 15.00 годзин зоз при-витнима словами предсидателяЗденка Бурчакового. Предло-жени и прилапени дньови шород седем точкох, потим ви-бране Роботне предсидатель-ство у составе Зденко Бурчак– предсидатель, ЗвонимирБарна – член и Любица Гаргай– записнїчарка. Вибрана и Ве-рификацийна комисия у сос-таве Владо Гаргай, Мирко До-рокази и Любица Гаргай, як и

овировителє записнїку СлавкоРамач и Павлина Ковач.Потерашнї предсидатель Зден-ко Бурчак пондєсол звит о ро-боти дружтва од 01. януара по31. децембер 2013. року. Друж-тво зазначело 30 рижни ак-тивносци цо указує же ше на-справди вельо роби и наступа.Наступало ше у Вуковаре,Осиєку, Миклошевцох, Пер-товцох, Ґунї, Заґребе, Сухо-полю, Вилєву, Альмашу, Риєки,Винковцох... Члени ше частозиходза у просторийох, а лємпо числу отриманих пробохто було коло 150 раз. Тиж такуспишно орґанизована и дзе-цинска манифестация “Першиаплауз”, хтора отримана 30.новембра 2013. року, а на хто-рей наступели дзецински сек-циї членох Союзу, як и госциМадяре зоз Кородю и Горватизоз Сухополя. Касир Звонимир

Барна поднєсол финансийнизвит у хторим детально по-толковал яки були приходи(кельо пренєшене зоз 2012.року, приходи од Совиту иГороду Вуковару, та камати) ияки були розходи (режиї, кнїж-ководительни услуги, банковниуслуги, манифестация...). Нєбуло пригварки на анї єдензвит, та су обидва єдногласноприлапени. О планох за тот рок бешедо-вал тиж предсидатель Бурчак.Плани ше нє розликую вальоод планох за прешли рок, абуду тельо реализовани кельобудзе пенєжи. Олена Поштичзоз даскелїма словами членохСкупштини упознала о новейсекциї, Креативней секциї“Прадки”, хтора основана 16.фебруара 2014. року и пово-лала шицких хтори зацикавениза креативну роботу най шедо нєй учленя. Под тоту 4. точку дньовогошора розвила ше и дискусияо рижних питаньох, а у нєй заслово ше явели и у нєй учас-твовали: Вера Павлович, Лї-ляна Киш, Зденко Бурчак, Дуб-равка Рашлянин, Звонко Кос-телник и Сениба Ґрафина.Предсидателька Союзу Дуб-равка Рашлянин повинчовлаДружтву на насправди завид-ним числу наступох и на вель-кей активносци, та им пожа-дала же би и надалєй такпредлужели. Тиж так гварелаи даскельо слова о нащивиСоюзовей делеґациї Соборуи соборскому заступнїкови

Велькови Кайтазийови. ЗвонкоКостелник бешедовал о змен-шованю финасийох котри шедостава од Совиту за нацио-нални мешини, а Дружтву по-жадал вельо успиху у будуцейроботи. Вера Павлович, ре-дакторка Новей думки, беш-довала о одвичательносцименшинского информованя ияке воно муши буц, а по пред-кладу Совиту за националнименшини РГ. Планує ше запо-чац зоз предаваньом нашихвиданьох. Було бешеди и опроєктох зоз ЕУ, о можлївосциформованя драмскей скциї иже ше того року почнє зоззазберовньом членарини. По тей дискусиї, вибрана ви-беранкова комисия, а до нєйменовани исти особи хторибули и у врификацийней ко-мисиї. Зробена лїстина на хто-рей було 16 членох, а до Од-бору ше виберало 12 особи.По пречитаних гласох до Од-бору вошли: Зденко Еделин-ски, Лїляна Киш, ЗвонимирБарна, Любица Гаргай, ЗденкоБурчак, Владо Русин, Тат’янаАлерич, Йоаким Дудаш, Слав-ко Рамач, Мирко Дорокази,Вера Павлович и Олена По-штич. За предсидателя єдног-ласно вибрани Зденко Еде-лински. За замєнїка предси-дателя єдногласно вибрани по-тершнї предсидатель ЗденкоБурчак. Понеже достате нове руко-водительство Дружтва, стариОдбор розпущени.

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

Члени Скупштини КУД “Осиф Костелник” з Вуковару

Члени нового Одбору Дружтва

ОТРИМАНА ВИБЕРАНКОВА СКУПШТИНАЗоз роботи КУД “Осиф Костелник” Вуковар

ПЕРШИ СХАДЗКИ НОВОГО ОДБОРУ

Page 22: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХ

22 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Вовоторок, 11. марца2014. року у простори-йох основней школи у

Райовим Селу отримана по-рядна звитна СкупштинаКУД-a Руснацох Цвелфериї.На дньовим шоре були дас-кельо точки од хторих чиш-лїме: отверанє Скупштини,виберанє Роботного пред-сидательства, финансийни ироботни звити о роботиДружтва у 2013. року, планроботи за 2014. рок и риж-не.На Скупштину у РайовимСелу як госци пришли ипредсидателька Союзу Ру-синох и Українцох РГ Дуб-равка Рашлянин, тайомнїкСоюзу и представнїк рускейнационалней меншини у Со-виту за национални меншиниРГ Звонко Костелник, членПредсидательства у Союзуи предсидатель КУД «ЯкимГарди» зоз Петровцох Жель-ко Костелник, як и главна иодвичательна редакторка«Новей думки» и другихСоюзових виданьох Вера Па-влович.На Скупштину Дружтва при-

шло коло трицец членох зозРайового Села и околнихместох у хторих єст Русна-цох, а медзи нїма можеменачишлїц Марию Лукич–Марчу, Маґдалену Лукич,Луцу Лукич, Дубравку Мар-колєвич, Янка Хованьца,Дюру Тиркайлового, ЛїлануТиркайлову, Паулину Тир-кайло, Даниєла Джоича, Зо-рицу Биєлич, Леона Джуню,Жельку Джуня, ВитомираДжуню, Катицу, Ивана и То-мислава Джуньових, Звонка,Славицу, Даниєла и ДраженаГрубеньових и Дамира Дєр-мановича.Предсидатель КУД а приви-тал госцох и шицких при-сутних и винєсол финансий-ни и роботни звит за прешли2013. рок. По словох ЗвонкаГрубенї, финансийни сред-ства им були достаточни, алєше Дружтво нашло предвельким проблем осипованятамбурового окестру и од-ходу младих зоз места. Зачуванє традициї требало бидац и други змисти, требалоби членом оможлївиц вецейпутованя и друженя зоз дру-

гима Руснацами зоз Горват-скей и швета. У своїм обрацаню Райовча-ньом предсидателька Союзуобецала помоц зоз кадром,перше зоз помоцу з хореоґ-рафа, бо тайовмїк Союзу ианиматор култури ЗвонкоКостелник дзечнє вежнє насебе водзенє фолклорнейсекциї у райовским Дружтве.Редакторка «Новей думки»Вера Павловичова присутнимРайовчаньом надпомла жедаєдни Союзово Дружтва(Винковци, Осиєк и Вуковар)

виход нашли и у снованютрадицийней етно еко секциїхтора пестує стари файтивишиваня и вирабяня шиц-кого цо Руснацох зоз тихпросторох одбера од траце-ня идентитету и своїх кона-рох. По законченей офици-єлней часци Скупштини чле-ни КУД Руснацох Цвелфериїзоз Райового Села и їх госципредлужели нєформалнедруженє и радзенє о терми-нох за проби фолклору идругого.

Звонко Грубеня

ОТРИМАНА РОчНА СКУПШТИНА КУД-А РУСНАЦОХ ЦВЕЛФЕРИЇ У РАЙОВИМ СЕЛУ

Златар Бистрица 28. априла тогороку угосцела виставу малюнкохдзецох України хтору орґанизо-

вала предсидателька Дружтва «Терем»зоз Бедековчини, а роботи українскихдзецох у приватней колекциї ВладимираПровчия з Матульох.Нашим читачом зме уж писали о ма-люнкох хтори настали на конкурсу«Стриберни дзвон» у Ужгородзе и Му-качове у України. Малюнки облапяюроботи дзецох од 7 по 15 роки и вис-тавени лєм наградзени малюнки хториоценьовла жири од 12 челнох на чиїмчолє проф. Андрия Чебикин.На отвраню вистави у Златар БистрициВладимир Провчи у мено КД «Рушняк»ПҐЖ потолковал як дошол до тей ко-лекциї и як вона наставла. Виставенилєм наградзени роботи хтори по кав-литети здабу на професионални.У културней програми означена 200 -рочнїца народзеня велького уметнїка

України Тараса Шевченка, а рецитовании його писнї. Шпиваче и музичаре булишколяре, аматере и професоре Му-зичней школи Прелоґ хтори указаликарсу українскей култури. Владимир Провчи отримал преподаванєо Тарасови Шевченкови же би го цоблїжей приблїжел нащивительом. Мед-зи нащивителями були и началнїк местаБедековчина, началнїк Златар Бистриции други значни дружтвени и културнидїяче.Тота подїя отворела можлївосци жеби вистава дзецинских малюнкох зозУкраїни була указана на двох местох уЗаґребе, цо Владимир Провчи дзечнєприлапел.Општина Златар Бистрица на концупорихтала и святочни стол зоз спе-циялитетатми того краю за присутнихнащивительох.

Владимир Провчи

ВИСТАВА МАЛюНКОХ ДЗЕЦОХ З УКРАЇНИ У ЗЛАТАР БИСТРИЦИ

Роботне Предсидательство и члени скупштиниКУД Руснацох Цвелфериї у Райовим Селу

Тат’яна Таншек, предсидателькаДружтва “Терем”зоз Бедековчини,поетеса Вера и Владимир Провчипредсидатель КУД “Рушняк”

Page 23: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• OBLJETNICE - РОЧНЇЦИ

23Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Початком того року,точнєйше 15. фебруа-ра, почесни предси-

датель Союзу Русинох и Ук-раїнцох наполнєл осемдзе-шат роки живота.О свїх австроугорских ко-реньох (Фрицково походзе-ньом зоз простору нєшкай-шей Польскей) и присельо-ваню його дїда Василя Фриц-кого 1904. року до Липовля-нох, Теодор Фрицки писал унашим виданю Фахово-на-укового совитованя з нагоди40-рочнїци Союзу Русинох иУкраїнцох РГ (кнїжка друко-вана 2010. року, а прилогТеодора Фрицкого находзише на осемдзешатим боку).Тедор Фрицки народзени1934. року у Липовлянох, тапонеже вчас остал без ро-дичох, окрем спознаня же єгрекокатолїк, нє знал вельоо своєй националней при-падносци. По законченюДругей шветовей войни гре-кокатолїцку парохию у Ли-повлянох водзел паонцец Ро-ман Миз, од хторого ТеодорФрицки под час швичкарствау церкви дознал же є Украї-нєц и од 1955. року так ше ивияшньовал.Дїялносц Теодора Фрицкогоу Союзу Русинох и УкраїнцохРГ почина ище седемдзеша-тих рокох, нєодлуга по сно-ваню Союзу. Од 1972. рокубул член Предсидательствау Союзу Русинох и УкраїнцохРГ. Перши два мандати пред-сидатель Союзу бул ВладоКостелник, треци мандат по-верени Желькови Юугасо-вому, а Теодор Фрицки малчец и нагоду постац преси-датель нашого Союзу 1984.року и його мандат тирвалпо 1989. рок. По словох на-шого ювиланта, були то злат-ни Союзово часи у хторихвельо того зробене на афир-

мованю двох националнихменшинох у тедишнєй Со-циялистичней РеупбликиЮгославиї. Як перше, успос-тавени вязи зоз Україну 1988.року. Делеґация зоз СоюзуРусинох и Українцох РГ усоставе: тайомнїца СоюзуЮлияна Фурминц, предсида-тель Союзу Теодор Фрицкии член Предсидательства Ва-силь Сикорски були у осемд-ньовей нащиви України уКиєве, Ужгороду, на Шев-ченковим гробе при побре-жю Дїпра у месце Канев.Цеком тей нащиви подписа-ни контракти о медзисобнимсотруднїцтве и подпомаганюмедзи Україну и Союзом, аперши резултати того сот-руднїцтва були у посилянюнаших студентох на студиїдо України (перши студентизоз Горватскей хтори пошлистудирац до України булиЗвонко Костелник, и то настудиї хореоґрафиї у Києвеи Тат’яна Ласек, на студиїукраїнского язика у Терно-пoлю). У тот час ТелевизияЗаґреб почала емитовац по-рядни емисиї на руским иукраїнским язику, а у Мин-стерству просвити менованидва совитнїки за факулта-тивну наставу руского и ук-раїнского язика хтори булиуведзени до основних шко-лох. За українски язук напол роботоного часу за со-витнїка бул меновани учительСимеон Музичка, а за рускиязик, тиж так на пол робот-ного часу, професор ЙоакимСабадош. Теди тиж так ос-новани и два нови КУД, єдноу Осиєку, а друге у РайовимСелу. Союз мал барз добресотруднїцтво зоз другимаздруженями и Союзами зозГорватскей и ширше, нащи-вйовали го угляднїки зоз по-литичного и културного жи-

вота Републики, Союзови шетеди поспишело достац иєден дружтвени квартель наОлайници и додзелєл го тай-омнїци Союзу. Дзеведзеша-тих рокох сотруднїцтво шепреширело и на Руснацох иУкраїнцох у Польскей и Сло-вацкей.Медзи другима успихами подчас предсидательства Тео-дора Фрицкого може ше на-чишлїц и инициятива о сно-ваню Союзу Русинох и Ук-раїнцох Югославиї у НовимСадзе 1989. року (шедзискоСоюзу Русинох и УкраїнцохЮгославиї було у НовимСадзе), а перши предсида-тель югославянского Союзубул академик Юлиян Тамаш,док Теодор Фрицки бул по-дпредсидатель.У тедишнї час становискомедзи водзацима кадрамипри Руснацох и Українцохбуло же ше треба моцнотримац єдни других претоже зме вєдно моцнєйши, атоти два народи вяже иставира и териториялне поход-зенє.

Надалєй, Теодор Фрицкиище у СР Горватскей бул ичлен Собору, точнєйше членОдбору за медзинационалнесотруднїцтво у Социялистич-кей Републики Горватскей. Под час Отечественей войниФрицки бул активни же биСоюз и обстал у условийохвибеженства, а тиж так були перши член Совиту за на-ционални меншини у ВладиРГ. Зоз активней роботи у Сою-зу поцагнул ше у намири пре-пущаня места младшим мо-цом, а 2000. року на схадзкиПредсидательства КПД“Карпати” у Липовлянох до-животно є преглашени за по-чесного предсидателя СоюзуРусинох и Українцох РГ.Нєшка є ище вше витални, упензиї и вельо того ше здо-гадує. З нашого боку и миму тиж так жадаме ище мно-гая и благая лїта.

Вера Павлович

Теодор Фрицки – перши з права, як почесни член родуЛимич у Здруженю горватско-українского приятельства

БУЛИ ТО КРАСНИ И ПЛОДОТВОРНИ чАСИ ЗАСОюЗ РУСИНОХ И УКРАЇНЦОХ РГ

80 роки од народзеня Теодора Фрицкого

Page 24: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201424

• INTERVJU - ИНТеРВЮ

Усвоєй длугорочней културней дїял-носци Петровчанє вше мали при-хильносци ґу драмскому аматериз-

му. Часи ше меняли, роки преходзели, аз нїма ше зменьовали и водителє драм-скей секциї у КУД “Яким Гарди” у Пет-ровцох. Остатнїх даскельо рокох за драм-ску секцию ше завжали двойо длугорочнидрамски аматере Томислав Рац и ИванаКолбас. З нїма зме бешедовали по пре-миєрох двох тогорочних аматерских фа-латах.

Панє Рац, поведзце нам дацо о себе.

Родзени сом 18. фебруара 1971. року уВуковаре. Перши штири класи основнейшколи закончел сом у Петровцох, а другиштири класи у Вуковаре. Штредню по-льопривредну школу закончел сом у Ву-коваре и достал сом званє польоприв-редного технїчара. Робим як тарґовец упольопривредней тарґовини.

Тераз побешедуйме о теми хтора насцикави. ви водзице драмску секциюу петровским Дружтве. Же бизме булибаржей упознати зоз єй роботу, по-ведзце нам як ше тота робота розви-вала од снованя драмскей секциї тапо нєшка.

Драмска секция у Петровцох почала ро-биц ище давного 1926. року и зоз час-точнима претаргнуцами (Друга шветоваи Отечествена война) тирва по нєшкайши

часи. Свойо початки остварела зоз Юри-йом Шереґийом, а по його шлїдох велїроки предлужела робиц учителька ВираГудак. После Вири Гудаковей водительдрамскей секциї постава Яким ерделї ипо теди було претаргнуцох у роботи драм-скей секциї, алє нєпреривна робота руша2001. року. Тота континуована роботарозпочала зоз драмским фалатом “Далєкогвизда габура” у режиї Якима ерделя.Шлїдза фалати “мачка зоз дзевец живо-тами”, “Гайде, сексайме ше”, “Зла жена”,“меркуй, жени”, монодрама Петра Киша...Пре числени обовязки Яким ерделї вецейнє могол водзиц нашу драмску секцию ина його месце тоту роботу єден рок кон-чел Звонимир Колбас. У Колбасовей ре-жиї и з мою допомогу настава младежскапредстава “Дзивка з дзецком”. Нє сцелизме же би нам ше драмска секция зага-шела, та сом 2011. року превжал обовязкиводителя. Надалєй, з мою допомогу ИванаКолбасова, єдна зоз драмских аматеркохз нашого Дружтва, режирала младежскитетарални фалат «Перша любов», а у за-єднїцкей режиї ушлїдзела и дзецинскадрама «Тулум у баби Юли», дзе Ивана ба-вела и главну улогу – улогу баби.

Значи, можеме заключиц же ше и Ива-на колбасова доказовала нє лєм якискусна драмска аматерска ґлумица,алє ше тиж так остварела и як режи-серка.

Гей, Ивана Колбасова, як и я сам, досц

длуго у аматреских драмских водох.

Гуторели сце же сце 2011. року почаливодзиц драмску секцию куД «ЯкимГарди». Хтори драмски фалат сце пер-ше самостойно режирали?

Була то «Панї министерка». Потим змерихтали монодраму «Ферко мишканьов»,а прешлого року то бул фалат «Концертза пса и шмеце». Того року зме поставелидва драмски фалати – дуодраму «Пирскацижирячки малженства» и «министров син».

Спомнути велї представи по тераз, такше може предпоставиц же вельоґлумцох аматерох одбавело тоти драм-ски фалати, чи нє?

Гей, правда. Числени аматере удихли жи-вот велїм драмским подобом и так имоможлївели же би постали часц ствар-носци. Най начишлїм даєдни мена хторихже здогадуєм, а то Владимир Дудаш, ужспомнута Ивана Колбас, Данил Вашаш,Вера Павлович, мира Токарски, андєлкаСопка, Блаженка мудри, Таня Гарди,Звонко Гарди, Денис Гарди, Боян Кошу-тич, Кристиян медєши, а хтори у драмскихфалатох бави од малих ногох, и велї, велїдруги. За випатрунок сцени заслужни ми-рослав Лехолат, мирослав Колбас и Злат-ко медєши, за ошвиценє Желько и ҐоранКостелник, а за музику и звучни ефектироками ше стара Владимир Дудаш.

кеди ше у вас пребудзела любов ґудеском цо живот знача?

У представи «Нїґда ше нє зна» 2001. рокуперши раз сом ше стретнул зоз драмскудїялносцу и то як шептач. Нєможлївосцєдного ґлумца же би пошол на госцованєдо Руского Керестура дала ми нагоду жебим ше випробовал як ґлумец. Попачелоше ми и предлужел сом ше бавиц зозтим. Прицагнул ме тетарални живот иможлївосц же бим єдну годзину бул дахтодруги.

Якого характеру представи?

Векшином вибераме тексти комичногохарактеру же би з нами людзе забули насвойо бриґи, опущели ше и нашмеяли.Кед даєден драмски фалат у своєй основи

ПЕТРОВСКЕ КУД “ЯКИМ ГАРДИ” ДЛУГОРОчНО ПЕСТУє ДРАМСКИ АМАТЕРИЗЕМ

ТОМИСЛАВ РАЦ

Томислав Рац у єдней од своїх улогох

Page 25: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

и нє бул комедия, патрели зме до ньгоунєсц комику. Патрачом преношиме тек-сти так як их сами чувствуєме, часто ихпрерабяме и присподобюєме нашомунєшкайшому часу. може ше повесц женашо драмски тексти модерни.

Познате же вашо представи мали одгуки звонка Петровцох, алє и звонка гра-нїцох. Дзе сце по тераз госцовали?

Шицки поставени представи змагали шена Драмских мемориялох Петра РизничаДядї у Руским Керестуре. Тамтейша кри-тика и публика тиж так були задовольни.Вшелїяк, маме на уваги же театрални жи-вот Руского Керестура на професийним,а нє на амтерским уровню на хторим шеснує наш драмски живот. Тиж так змегосцовали у Коцуре, Вербаше и НовимСадзе. Цо ше дотика госцованьох знуканаших гранїцох, були зме у Вуковаре,миклошевцох, Янковцох, Заґребе, а єден

час зме наступали и у Ретковцох на Фес-тивалу драми, алє вецей там нє наступамебо ше Фестивал отримує вчас, на початкурока.

Тераз ше бавя дуодрама «Пирскацижирячки малженства» и комедия «ми-нистров син». Дуодрама уж почаласвою турнею по околних местох. Якиплан за «министрового сина»?

Праве так, дуодрама ше уж бави по су-шедних местох и будземе ше намагац за-тримац ю чим длужей на живоце. Текстинтересантни, та ю жадаме вивесц наФестивалу монодрами и дуодрами у Но-вим Садзе. Кед сом пречитал текст, доразсом знал же Ивана Колбасова и ВладимирДудаш як створени за тоти улоги – презшмих гутори Томислав.

Комедию «министров син» Фадила Хад-жича преробел сом и присподобел нашимусловийом же би нашим патрачом булаинтересантнєйша. Ґлумецка постава мауж познати мена младих аматерох, медзикотрима Боян Кошутич, Кристиян медє-ши, Тена Голик, моя малючкосц, алє ту идва нови аматерски женски надїї – маяРац и андрея маґоч. Були зме 6. априлана Драмским мемориялу у Руским Кер-стуре, були зме у Коцуре зоз дудраму, аназдаваме ше же зме годни пойсц и зоздраму. Шлїдза нашо наступи у Вуковаре,Янковцох, миклошевцох... Драмски фа-лати буду на нашим репертоаре по єшень,кед ше руша зоз новима текстами.

андрея магоч

(На руски преложела Вера Павлович)

Понеже пришол час жена мению можеме мацшвижу желєну шалату,послужиме ю зоз затре-панима галушками – за-трепанцами.

Треба нам:½ кґ муки2 вайца½ ложички солївода

Затрепац цесто з воду

на ридше, же би ше зложку могло пущац доводи.Воду усипац до шерпенї,посолїц ю и додац кусолєю.Кед вода зовре, з ложкудо нєй пущац затрепан-ци и мишац же би шенє залїпели за сподок.Вариц иx 10-15 минути(завиши яки су вельки,односно док нє виплї-ваю на поверхносц води)

Одцадзиц их, умиц з го-руцу воду и знова оxа-биц же би ше одцадзе-ли.На тиґань положиц нагоруцу масц одцадзенизатрепанци, розбиц нанїx даз три вайца и роз-мишац.На концу повеґетовацпо смаку и послужицзоз желєну шалату.Смачного!

Марияна Джуджар

Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

ЗАТРЕПАНИ ГАЛУШКИ – ЗАТРЕПАНЦИ

• INTERVJU - ИНТеРВЮ RECEPTI - РеЦеПТИ

25

Сцена зоз фалата “Журка у баби Юли”

Рац у драмским фалаце МихалаКанюха “Концерт за пса и шмеце”

Page 26: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201426

• IZ NAŠIH MJESTA - З НаШИХ меСТОХ

Уорґанизациї Франєв-ского самостану у Ву-коваре, конара Матки

горватскей Вуковар и Друж-тва Руснацох у РГ »Руснак«зоз шедзиском у Петровцох,штварток, 27. марца 2014.року, у просторийох Пасто-ралного центру св. Бони Фра-нєвского самостану у Вуко-варе на 19 годзин, отриманепредставянє збирки писньох»Писнї загойсаного шерца«,авторки Еуґениї Врабец.Кнїжку у цалосци финансий-но потримал представнїк рус-кей националней меншинигороду Заґребу мр сц. Ири-ней Мудри.

Писнї у кнїжки друковани ипо руски и по горватски. Уписньох хтори наставали уцеку 22 рокох, поетеса зачу-вала свойо памятки и чувствана єй облюбени город Вуко-вар, на родзени Петровци,на щешлїве дзецинство иодрастанє з мацеринску, рус-ку бешеду коло мацери, оцаи баби.

О кнїжки бешедовала про-фесорка Штефица Шарче-вич, маґистра едукациї гор-ватского язика и литературиИлона Грецешин и сама ав-торка Еуґения Врабец. Ви-брани стихи зоз збирки, по

горватски читала панї ЯняВитек, а по руски школярка8. класи Ведрана Ралиш.У музичней часци наступелпарохиялни мишани хор»Свята Цецилия«, а рускународну писню »Чарни очкапоце спац« у провадзенюАни Бучко, одшпивала со-листка Дружтва »Руснак« иматурантка Ивона Гнатко.

Вельочислену публику при-витала Лидия Милетич, по-дпредсидателька конараМатки горватскей у Вукова-ре, котра була модераторкатого вечара. ПредсидательДружтва »Руснак« Мийо

Шайтош подзековал вида-вательови и орґанизаторови,и источашнє у кратких смуж-кох гварел найзначнєйше оРуснацох и представел ро-боту Дружтва »Руснак«.Свойо приємни упечатки ичувства о тим вечару зозшицкима подзелєл и ґвар-диян фра Ґордан Пропадало. Збирка писньох »Писнї за-гойсаного шерца« ище єднадрагоцина перлина за розвойрускей литератури у Горват-скей и загойса ище велї шер-ца, кед ю пречитаю.

мр Илона Грецешин

»ПИСНЇ ЗАГОЙСАНОГО ШЕРЦА«

Авторка зоз презентаторками своєй кнїжки Публика на промоциї

Солистка Ивона Гнатко и Ана Бучко на клавиятури Церковни хор святей Цецилиї отворел промцию

Page 27: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

27Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• KORIJENI - КОРеНЇ

ZAKARPATSKIMuZEJ NARODNE

ARHITEKTuRE

Boraveći u ukrajini, posjetilismo muzej narodne arhitekturekoji je izgrađen u užgorodu,središtu i najvećem gradu za-karpatskog područja.u prirodi, bez ijednog tragamoderne civilizacije, izgrađenisu objekti u kakvima su živjelirazličiti narodi s ovoga po-dručja.Neki objekti preneseni su spodručja gdje su izgrađeni,dok su neki napravljeni pouzoru na to doba.u ovom bajkovitom selumožete vidjeti kuće, školu,crkvu, mlin, možete ući ukućice koje su namještenestvarima koje su ljudi u to vri-jeme koristili za svakodnevniživot i osjećati se kao da živite

u nekom davnom vremenu, udalekom ukrajinskom selu.

DRVENE CRKVE

Drvene crkve su biseri pučkearhitekture. Gradile su je 4etnografske zajednice i maloje detalja po kojima se raz-likuju.Da biste znali jeste li u grkoka-toličkoj ili pravoslavnoj crkvi,morate biti prisutni na misnomobredu. Pravoslavni vjernicitijekom obreda spominju pa-trijarha, a grkokatolički papu.Drvene crkve izgrađene su bezijednog čavla. uspravne drvenegrede spajane su klinovimaod čvrstog drveta za čiju izraduse najčešće koristio sibirskiariš, i to stabla koja su raslaiznad 700 m nadmorske visine.u takvim uvjetima drvećesporije raste, ima sitnijegodove i veću čvrstoću.Crkve su u svom prvobitnomstanju bile prekrivene tesanomšindrom, odnosno daščicamakoje su ručno tesane odčvrstog drveta.Vremenom je krov propadaote je na nekim crkvama zam-jenjen materijalom koji je biodostupan.Danas je malo onih koji ovakvecrkve znaju popraviti, a nitkotko ih zna napraviti.uNESCO je na popis svjetskebaštine stavio 16 drvenih crkvi.Ikone u drvenim crkvama su,

kao i crkve, narodna umjet-nost.Većina autora je ostalaanonimna.Na ikonama je najčešćeprikazivan lik Krista, Gospe,svetaca, mučenika, a ponekadi prikazi iz Starog zavjeta.ukrajinci vjeruju da je nema-terijalan Bog uzeo tijelo u ob-liku Isusa Krista i na taj načinse prikazao u ljudskom ob-liku.Tri kupole na crkvama sim-boliziraju Sveto Trojstvo: BogOtac, Bog Sin i Bog Duh Sveti.

KuĆE

u muzeju se mogu vidjeti ra-

zličiti načini gradnja kuća,ovisno kojem narodu su pri-padale. Pokrivene su raženomslamom ili tesanom šindrom,s malim prozorima koji su uvi-jek bili okrenuti na sunčanustranu.unutrašnjost kuće sastojala seod jedne ili dvije prostorije ,u kojima je ponekad živjelo ido 10 stanovnika.Ograda oko kuće u to je vri-jeme bila statusni simbol. Mo-gao ju je imati samo onajvlasnik koji ima zemlju jer štoviše zemlje, to bolja ograda.Po tome se znalo tko je uselu bogat i iz čijih kuća ćese djevojke prije udati.

Slavica Čorak

Dio drevnog drvenog oltara

Stara seoska drvena škola

UKRAJINSKA NARODNA BAŠTINAPUTEVIMA PREDAKA OD SLAVONIJE DO UKRAJINE

Drvena kuća, dio Muzeja na otvorenom

Page 28: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201428

УНовим Садзе у Сту-дию М Радио НовогоСаду, 02. марца отри-

мани 24. Фестивал новейрускей народней шпиванки“Ружова заградка”. Фести-вал почал у голу Студия Мз отвераньом вистави аква-релох рускей малярки Ге-лени Канюх, а вец предлу-жени у сали Студия М зозвиводзеньом 15 нових ком-позицийох. Того року занайлєпшу композицию подуманю жирия и публикипреглашена шпиванка “Роз-мария и лелия” авторки Аг-нети Тимковей. Текст шпи-ванки написала СаняПолдруги, аранжман ЙованЙовановуч, а шпивали юМирела Мали и Саня По-лдруги. Награду за най-лєпши текст достал Вла-дислав Надьмитьо записню ”Док зме ищемлади”. Награду за аран-жман достала побиднїцкашпиванка “Розмария и ле-лия”. Награду за найлєпшуинтерпретацию досталМарко Радишич хтори од-шпивал шпиванку ”Док змеище млади”. У ревиялнейчасци участвовла афирмо-вана интерпретаторка шпи-ванкох и писателька тек-стох за композициї

Мирослава Даждиу зозсвоїма госцами. И тогороку обявени компакт-дискзоз композицями хторишпивани на Фестивалу.Гоч нас Руснацох у Репуб-лики Горватскей єст вельо

менєй як у сушедней Сер-биї и ми ту чувствуєме од-вичательносц спрамсвойого и тиж так творимена своїм мацеринскимязику и жадаме дацо добрезохабиц за собу. Уж даске-льо роки на Фестивалу но-вей рускей народней шпи-

ванки “Ружова заградка”шпиваю и шестри Ана и Ге-лена Бучково. Так було итого року, одшпивали шпи-ванку “Камень лєсови” ав-торки музики Ани Бучко, натекст Агнети Папгаргаї, а

аранжман написал Ф. Ко-вач. Як дебитантка на тим 24.Фестивалу зявела ше ищеєдна наша шпивачка, а тоИвона Гнатко з Вуковару.Вона шпивала шпиванку“Рускей писнї” хтору ком-поновал Мирослав Костел-

ник зоз Петровцох настихи Любици Гаргай, ааранжман за тоту нагодунаписал П. Попа. Праве прето же ИвонаГнатко перши раз насту-пела на таким єдним фес-тивалє замодлєли зме ю жеби нам у даскелїх словохописала свойо упечатки: – Наступиц на “Ружовейзаградки” за мнє бул “Сонмойого сна”, хтори од тогороку постал стварносц, а япрещешлїва. Уж сам наступза мнє бул награда, а буцмедзи познатима шпива-чами нашей рускей писнї ишпивац з нїма “Ружи, чер-вени ружи” то приємне,горде чувство попри шерца.Пачи ше ми же на “Ружо-вей заградки” углавномшпиваю младши, а ново-компоновани руски писнїмаю свою публику, бо фес-тивал нащивює вельке

число младих.Дзекуєме Ивони на щирихсловох и жадаме и єй ишестром Бучковим ищевелї красни наступи...

Любица Гаргай

• IZ NAŠIH MJESTA - З НаШИХ меСТОХ

“РУЖОВА ЗАГРАДКА”ОТРИМАНИ 24. ФЕСТИВАЛ НОВЕЙ РУСКЕЙ НАРОДНЕЙ ШПИВАНКИ

Дует Гелена и Ана Бучко на Ружовей заградки 2014.

Солистка Ивона Гнатко

Page 29: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

29Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВО

Паприґаром и паради-чаром то познате зя-венє, хторе ше зявює

з рока на рок у менших абовекших розмирох. О чим шероби? Гнїце плодових верхохзявює ше на паприґох, пара-дичох, патлиджану, алє можеше зявиц и на других плодох,нпр. на диньох або ґереґох.То «хорота» хтора спада докатеґориї физиолошких оч-кодованьох, значи, нє виво-лую ю бактериї, печарочкиабо гнїце. Симптоми ше зя-вюю на верхох плодох, верхиподогановею и зацмею. Пер-ши симптоми зявюю ше уфази кед плоди починаю до-зревац, а познєйше ше сим-птоми звекшую и формуюулєгнуце на плодох. Кед шена тих местох удомя секун-дарни паразити, печарочки,тоти места почарня и можузалапиц и вецей як пол пло-да. Таки плоди страцени, нємаю вредносц, зменшуюурод, уходза до такволаних»нєтарґовинских» плодох увкупним уроду. Хтори причини гнїцу верхохплодох? Єст их вецей, а найчастейшедїйствую у интеракциї. Перша причина вязана за ко-личество и доступносц кал-цию у жеми, рошлїни и у са-мих плодох. Жеми при хто-рей ше утвердзи нїзка пХ(pH) вредносц, на такволанейквашней жеми, хиби калци-йового карбонату (вапнянїку),количества доступного кал-цию за рошлїни нєдостаточ-ни, так же и саме подми-рйованє потребох зоз кал-цийом нє може буц доста-точне. Количество калцию ужеми и пХ вредносц утвер-дзую ше з анализу жеми, азлєпшованє жеми обавя шезоз калцификацию жеми. Друга причина вязана за уєд-наченосц у доступносциводи, вязана за наводньова-нє. При нєровномирней до-ступносци води, нпр. последлугших сушних периодох,

саме преберанє калцию, хо-тори ше упива розпущени уводи, а у води ше и транс-портує през рошлїну, нєдос-таточне.Треца причина вязана за го-ручави и високи температури.На високих температурохрошлїна упива векши коли-чества води вєдно зоз мине-ралами отопенима у нєй,транспортує ю през рошлїну

до лїсцох. На поверхносцилїсцох рошлїна одпущує водуу форми водовей пари, кончитакволану транспирацию. Запретворйованє води до парипотребна енерґия. Рошлїнахаснує свою цеплоту, транс-формує воду до пари, одпу-щує ю на поверхносци лїсцаи на тот способ ше хладзи.

У тих условийох найвекшиколичества калцию розпу-щеного у води приходзи долїсцох, а вельо менши коли-чества до плодох. Плодоваскорка (епидермис) нє ма до-бру способносц транспира-циї, бо є твардейша и обло-жена зоз воском, и у плодохше локално зявює нєдоста-ток калцию. Голандски на-уковци утвердзели же упи-

ванє и мобилносц калцию урошлїни огранїчена и зозтемпературу и же лєтни тем-ператури понад 28ºЦ змен-шую упиванє и мобилносцкалцию през рошлїну. На та-ких температурох без оглядуна дальше додаванє калциюи змоцнєне залїванє, потреб-ни калций нє сцигує до пло-

дох. Тот проблем ше зявюєи у пластенїкох, дзе лєтнитемператури у векших роз-мирох надмашую 28ºЦ. Штварта причина вязана загноєнє зоз азотом и формудоданого азоту. При прео-билним гноєню зоз азотом,рошлїну ше форсира на про-дукованє велькей веґетатив-ней маси, велька веґетативнамаса то вельке количестволїсцох и велька поверхносцза транспирацию. Найвекшеколичество достатого кал-цию у тим ше случаю транс-портує до лїсцох, а у плодохше зяви нєдостаток. И самаформа азоту може неґативнодїйствовац на доступносцкалцию. Вельке количествоамонияковей форми азотуконкурує калцию при упива-ню прейґ кореня у жеми.Конєчно, пията причина вя-зана за зявйованє гнїца вер-хох плодох то ґенетскей но-рови, т.є. завиши о свойствохсорти, єй хабитус, одпорносцна дати условия и чувстви-тельносци на гнїце верхох.Сорти швидкого росту, вчас-нєйши сорти и сорти хториформую вельку масу лїсца,пре горе описани причини,чувствительнєйши на гнїцеплодових верхох.

др сц. Славица Дудаш

ГНЇЦЕ ВЕРХОХ ПЛОДОВИТИХ РОШЛЇНОХ

Page 30: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201430

• POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВО

– у таких условийох

вецей ше зявюю рижни

хороти и чкодлївци

Пришол и май мешац.Поботи у наших хо-тарох у полним роз-

маху. После сухей и шлє-бодно можеме повесц цеп-лей жими, без векших пада-ньох, шицки парасти ше на-магали ше цо скорей заврецєшеньску бразду и зачувацтоти мали количества водикотри зме достали през жим-ски мешаци. Цепла хвиля уярнїх мешацох вплївовала навчаснєйше рушанє веґетациї,окреме брескиньох и кайсох.Но на щесце мразу нє було,так же веґетация идзе своїмцеком лєм кус швидше –календарски патрене. У овоц-нїкох после квитнуца и по-знєйше обовязно треба по-чац з окончованьом защитиод найчастейших хоротохкотри ше у нас зявюю: пе-пелнїца, садзова храставосцпри яблукох и грушкох, пла-меняча и други. У порадизоз фаховцами коло одви-туюцих фунґицидох требалоби хасновац и єден инсек-тицид же би нам плоди нєпочали одпадовац пре хро-бачки. Тиж так було би до-бре младнїки котри зараже-ни зоз пепелнїцу поотарговацже бизме жридло хоротизменшали, понеже тотимладнїки за тот рок, а и запознєйше „страцени”, однос-но на нїх нє будзе нїякогороду. У винїцох, кед то мож-лїве и на чокотох котри мамеу своїх дворох лєбо заградитреба окончиц перши пир-сканя процив пламенячи, зоглядом же ластари наглорошню, а нєодлуга и процивпепелнїци. Хасновац нїзшипреписани дози же би нєпришло до фитотоксичносци.Ище єдна значна робота увинїцох важна, кед є уж нє

окончена, а то преридзованєластарох – вируцованє нє-родних и зменшованє числана котрих ше зявює ґиризда.Кед би ше шицко зохабелочокот би нє могол поднєсцтаки род и вон би сам булнєквалитетни, а и лоза бише нє порихтала за жиму.Могло би присц до вимар-зованя идуцей жими.Дижджи у другей половкиаприла, спадло коло 70 литрипо квадратним метеру, барздобре пришли понежеєшеньски шаца уж уходзелидо критичного периоду кедслово о влажносци зашатихповерхносцох. Житарки кот-ри пошати прешлей єшенїнаходза ше у фази класканя,та по шицким судзаци и жат-ва будзе скорей як звичайно.Нє шмеме забуц же и защитаод хоротох и инсектох тейяри була нєобходна пре зя-вйованє хоротох и леми, цоище подрагшело и так драгупродукцию. Тей яри ознованайвекши поверхносци за-

шати зоз кукурицу, потимзоз сою и зоз слунечнїком,нїяк же би ище даєдна кул-тура зажила на наших по-льох. Заградкаре тоту продукцийнусезону запаметаю пре меншитрошки зогриваня бо им хви-льово обставини ишли наруку. Шалата и млада цибуляяк предкултури уж попредании на їх место приходза кул-тури котри любя цеплоту,парадича, огурки и паприґа.Заградково култури як цокапуста и огурки по першиммаю уж буду за оберанє, од-носно резанє и випоручованєна тарґовище. Парадичи ипаприґа пре длугшу веґета-цию за пияц приду початкомюния. Продукователє у завартихпросторох пре цеплу и сухухвилю могли препущиц да-єдни пирсканя од хоротох,алє най меркую на инсектибо вони у таких условийохзнаю нєсподзивац зоз своїмзявеньом, наприклад лїсцово

уши на парадичох цо барзнєзвичайне. Тиж так на на-ших ше пияцох могло видзицвельо и вшелїякей пресадиза купиц. И сам сом єдензоз продуковательох и мо-жем повесц же ше нашо ґаз-динї ище як стараю за свойозагради. Барз добре придзекед ше желєнява нє мушикупиц алє пойдземе до за-гради и наоберема лєбо на-таргаме зоз свойого.Зоз своїма дїловнима пар-тнерами треба ище раз сту-пиц до контакту и преверицчи зме порихтани за оберанєи предаванє. Треба буц сви-доми ситуациї у дружтве укотрим жиєме и буц порих-тани же того року можебуцбудзе иншак як прешлих. Об-ставини ше на тарґовищуменяю з рока на рок та шемушиме и ми, кед жадамеобстац у тей роботи.

Желько Лїкар, дипл. инґ.

ВИчНА ТРАПЕЗА ПАРАСТОВА

ВчАСНА И ЦЕПЛА ТОГОРОчНА ЯР

Паранє сої

Page 31: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

31Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• HUMORESKA - ГУмОРеСКа

Нєдзеля, 31. авґустПоложел сом испит за фод-балского судию! Предсида-тель комисиї гварел ми жесом родзени за судию, на-сампредз прето же швидкобегам. Нє барз ми ясне цозоз тим сцел повесц, алєозда у наиходзацим чаше ужпохопим.

Нєдзеля, 14. септемберНєшка сом судзел свойо пер-ше фодбалске змаганє у жи-воце! Першенствене змаганєу рамикох найнїзшей лиґибавели аматере домашньогоФК „Метла“ и госцуюцогоФК „Труба“. Судзел сом

обєктивно и так як сом лємнайлєпше знал и могол, азмаганє цалком заслуженодостали госци. Медзитим,так нє думали и домашнї ба-вяче, та ме по законченюзмаганя кус „позаметали“, ужу складзе зоз своїм меном!Же би ше ми у будучносцинє случовали „нєсщесца нароботи“, од тераз та надалєйвше будзем кус прихильнєй-ши ґу домашнєй екипи.

Нєдзеля, 21. септемберНа першенственим змаганюФК „Шлївкаре“ – ФК „Злога“бул сом кус прихильнєйшидомашнїм фодбалером, лєм

тельо же би з мою помоцупобедзели з резултатом 3:2.Госцуюци фодбалере булинєзадовольни з моїм дзелє-ньом фодбалскей правди таме „зложно“ пооганяли потерену и дали ми даскельо„горуци“ позауха. Од теразбудзем навияц кус за єдних,кус за других, та озда шицкибуду задовольни.

Нєдзеля, 28. септемберБул сом у першим планє!Судзел сом цо треба и цонє треба, алє сом нападнимбавячом нє допущовал жеби озбильнєйше загрожелипроцивнїцкому ґолманови.Змаганє закончело з резул-татом 0:0, а то нє було подзеки патрачом, та сом оз-нова мушел сцекац по теренуи звонка терена! Дзекуюцимоїм длугим и швидким но-гом, цала представа ше за-кончела лєм на ґрупним обе-гованю, без физичних кон-тактох, а я познєйпше досталдиплому атлетского союзупре пропаґованє лєгкей ат-летики!

Нєдзеля, 5. октоберНєшка сом сузел по смакупатрачох и досудзел сомвкупно штири пенали (дваза домашнїх и два за госцох).Патраче видзели надосцґоли, найбаржей дзекуюцидосудзеним пеналом, и барззадовольни пошли дому. Нє-задовольни були єдино ґол-манє обидвох екипох, та оз-нова було обегованя по те-ренє, а шицко закончело натаки способ же сом убеголдо чиєйшик кукурици и тамше скрил. У люцкей кукуриципрешедзел сом годзину-два,лєм тельо покля ше нє змер-кло, а потим сом осторожнорушел дому. На валалскимокраїску нападли ме валал-ски пси, у сцеканю сом спад-нул до якогошик долїка идобре натлукол руки и ноги.

Вовторок, 7. октоберЛєжим у шпиталю. Нєшкарано при мнє бул якиш че-лєднїк з „Ядран филму“ зозЗаґребу и понукнул ми улогудублера у якимшик копро-дукцийним акцийним филму.Нїби, главни ґлумец нєосто-рожно уходзи до ґанґстер-ского „гнїзда“ и вец робяпесци, карсцелї, ножи, пиш-толї и друге. У тей биткиправе би я мал заменїц глав-ного ґлумца. Такой сом при-стал, гоч постої реална мож-лївосц же бим бул покалїче-ни! Пристал сом найбаржейпрето же ми понукнути вель-ки гонорар, алє и прето жесом прешвечени же нїч нашвеце нє може буц чежше иопаснєйше як судзенє пер-шенствених фодбалских зма-ганьох у рамикох там якишиквалалских лиґох!

Яким Пушкаш

ДНЬОВНЇК ФОДБАЛСКОГО СУДИЇ

Page 32: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• HUMORESKA - ГУмОРеСКа

32 Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

МАЙСТОР, МАЙСТРОВЕ...

НОВИНАР: Добри дзень!Я новинар, а ви „майсторза шицко“?

МАЙСТОР: Як то думаце„за шицко“?

НОВИНАР: Га, приповедаше доокола же ви вельотого знаце оправиц, од-клонїц койдзеяки технїчнихиби, же маце „златни“руки и так...

МАЙСТОР: З єдней мен-шей часци то так даяк, аз другей часци людзе куснадодавали! Медзитим,кед сце о мнє думали дацонаписац, вец вам такоймушим повесц же мой од-вит – нє! Доброму майс-тови реклама нє треба!

НОВИНАР: Догварене, босом пришол приватно, анагнала ме бида! Знаце,моя супруга, дзеци и япред двома мешацами усе-лєли зме ше до новогоквартелю...

МАЙСТОР: ... и даскельоднї по уселєню почали шеодлїпйовац тапети на му-рох! Перше у кухнї, а по-тим и индзей.

НОВИНАР: Гей, як зна-цe?

МАЙСТОР: А даскельоднї познєйше почали шедзвигац паркети у дньовейхижи! То бул початок ґе-нералного губеня, бо нє-одлуга почали проблемии у купальнї!

НОВИНАР: Гей, було пра-ве так як цо сцe гварели!

МАЙСТОР: Кед сце ви-дзели же ше шицко ившадзи губи, вец сце по-чали глєдац майстра, точ-нєйше майстрох!

НОВИНАР: Точно, алє нїґ-дзе майстра анї за лїк!Старши майстрове пошлидо пензиї, або помарли, анєшкайши млади школуюше за економистох, прав-нїкох и за койдзеяки пан-ски роботи.

МАЙСТОР: У медзичашепочали попущовац ґумкиу цивкох за воду у кухнї,та вам попри майстрох затапети и паркети, затре-бал и водоинсталатер...

НОВИНАР: Гей, алє натих майстрох зоз сервисучловек вообще нє можераховац, а приватнїки уг-лавним завжати и досцсу драги.

МАЙСТОР: Медзитим, анїто нє було шицко! У мед-зичаше почали проблемии зоз зогриваньом квар-теля!

НОВИНАР: Гей, та шежена и дзеци позакруцо-вали до покровцох же биим нє було жимно... Алє,чловече, як ви шицко тотознаце?

МАЙСТОР: Га, так, знам.А друге ше вам нїч нє по-губело?

НОВИНАР: Ище и питаце!Пре слабу струю одказалими радио и ТВ, райбачка,змаржляк... Кажди дзеньше дацо погуби, та оганям

майстрох, алє без успи-ху!

МАЙСТОР: Шицко тотобарз ми познате, претоже моя фамелия и я шиц-ко тото прежили предтрома роками кед зме шеуселєли до нового квар-телю!

НОВИНАР: И цо сце вецзробели?

МАЙСТОР: На початкусом оганял майстрох, такяк и ви, алє без успиху, авец сом накуповал грома-ду майсторскей литера-тури и дал ше до преучо-ваня майсторских кнїж-кох!

НОВИНАР: Чи то вец зна-чи же ви лєм якишик при-учени майстор?

МАЙСТОР: Точно так! Язакончел филозофски фа-култет и з початку сомписал приповедки и писнї,алє од того ше нє можежиц. Углавним, кед сомпреучел тоту майсторскулитературу, вец сом шедал до роботи! Першесом шицко пооправял унашим квартелю, потим ушицких квартельох у на-шим будинку, а потим сомше дал до роботи и наширше, а на концу сомотворел приватне ремес-ло!

НОВИНАР: А од тей ва-шей майсторскей роботиможеце прежиц ви и вашафамелия?

МАЙСТОР: Вельо робим,

мушим припознац, алєпрето и вельо заробим!Алє, модлїм вас, до пе-нєжнїку ми не закукуйце!

НОВИНАР: Догварене ивинчуєм вам!

МАЙСТОР: Нєт на чим,бида ме нагнала! Медзи-тим, понеже ми якишикколеґове по пирку, мушимвам припознац же вецейнє пишем приповедки иписнї. З надпомнуцом жесом пред тим окреме булпродуктивни у писаню лю-бовних писньох.

НОВИНАР: Писали сцеписнї о яри, птичкох, ме-шачку?!

МАЙСТОР: Гей, алє вецейнїч нє пишем, прето жевельо робим и тота майс-торска робота ме физич-но досц вичерпує. Мед-зитим, добре зарабям илюдзе ме глєдаю и почи-тую, та ше нє можем и нєшмем вельо поносовац.

НОВИНАР: Розумим.Медзитим, поведзце мичи сце зачували вашомайсторски кнїжки?

МАЙСТОР: Зачувал сомшицко, зачувал! Прецо шеинтересуєце?

НОВИНАР: Прето же одвас жадам одкупиц цаликомплет тих кнїжкох итиж постац майстор! Ке-льо пенєжи глєдаце затоту вашу майсторску ли-тературу?

Яким Пушкаш

Page 33: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

• PETROVCI KOJI NESTAJU - ПеТРОВЦИ ХТОРИ НєСТAВAЮ

33Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

Параст у остатнїх 30рокох дожил веклькипременки. Технїка,

машини, шеячки и подобнамеханизация пошла з вель-кима крочаями напредок.Трактор нєшка оре одразупо 4 та и вецей бразди, ком-байни лапаю одкос по 6шори у єдним преходу. Копацна польо вецей ше нє ходзи,нє збера ше шено на гарсци,нє скалда ше до копох, алєше гульта до балох та цалакопа станє до єдней бали. Ипопри того технїчного на-предку и олєгщаней роботи,параст нєшка нєзадовольни.Парастох вше менєй, младшише нє лапаю до роботи. Да-кеди валал бул полни, каждеобисце мало швинї, крави,живину, а нєшка можеце най-сц 15 обисца котри маю кравулєбо пращару. Жем обрабяменша часц парастох и товекши поверхносци, векшинавалалчаньох жем предала за-навше, або ю предала подаренду.

Од кеди пришол на тотипростори, Руснак вше ишолза тим же би здобул цо ве-цей жеми и же би ю обрабял,як и же би мал цо вецейстатку, бо му жем и статокзначели живот. Врацаюци шедо осемдзешатих рокохпрешлого сторочя у котрихпараст солидно жил, а тобул и час мойого дзецинства,видзи ше ми же людзе, ок-реме на валалє, жили з єд-ним цалком иншаким живо-том од нєшкайшого. Каждичас охабя свойо шлїди, алємам упечаток же ше у те-дишнї час могло крашнє жиц.У каждим обисцу було на-досц статку, у тарґовинохше теди ридко куповало кол-баси, шметанку, сир, вайцаабо дацо подобне. Векшинаґаздиньох ходзела на пияц,а кед дахто сир и шметанкунє правел дома, бо нє мал

сепаратор лєбо шицко млєконошел до млєчари, даєдназоз сушедох бизовно ходзе-ла на пияц, та ше вше могломац швижого сира и шме-танки кельо лєм би вам шер-цо и душа жадали. Ходзенєна пияц теди було барз по-пуларне, бо ше так швидкоприходзело до красних пе-нєжох и нє було тельо за-стараносци з чого виплацицструю, воду, лєбо з чого по-йсц пооблєкац дзеци за Кир-бай або Вельку ноц.На пияцу ше вельо того мог-ло предац, попри уж спом-нутого сира и шметанки но-шело ше вайца, обрани кур-чата, кури, пульки, качки, же-лєнява зоз загради и другизаградкарски продукти (мау-ни, гращок, цибиля, аж иквеце) – предавало ше и ку-повало шицко цо лєм себеможецe задумац. Ми штред-ньошколски дзеци у тедишнїчас на автобусу путовали доштреднєй школи до Вуковаруи днї нам преходзели нє роз-ликуюци ше вельо єден оддругого.Школски бриґи и ученє вше

були под’єднаки, но стреда,як пиячарски дзень, за насдзеци з валалу вше була ок-ремна и барз интересантнакед зме рано рушали до шко-ли.Коло нас, школярох и ро-ботнїкох, стреду рано нашицких трох валаских авто-бусних станїцох назбералоше шумне число ґаздиньохкотри ходзели на пияц зозсобу цагаюци кошарки и тор-би зоз шицким гевтим цожадали предац. Попри шиц-ких нас нашли ше ту и женикотри ношели полни торбиципелох до Борова котришили дома за фабрику обуї,и кед зме на трецей станїцивошли до автобуса нє мализме дзе шеднуц, анї дзе шо-рово стац, а кед би ше даґдзеслучайно нашло празне шед-зиско мушели зме мерковацже бизме нє станули до да-єдней ґайби зоз сиром, лєбодо гарчка зоз шметанку абодо кошарки з вайцами. Тонаисце було возбудлїве пу-тованє. Автобус вше ставалдалєко од пияцу, та шицкоцо ше принєсло на предай

нє було лєгко однєсц по тез-ґи, а кед ше шицко принє-шене удало и предац, домуше приношел шумни пенєжи теди ше забувало на шицкипочежкосци и нєлєгку па-растску роботу.

Нєшкайши часи принєсли инови обставини. У сушедивецей нє можеце купиц полкили сира за рейтеши абопироги, анї жидлїк шметанкиза смачнєйшу младу шалату.Нєшка по тото мушице пойсцдо тарґовини, а там даразтиж так нє можеце купиц цовам треба бо нєт, лєбо за-варте, лєбо даяке швето абонєдзеля, а верце шицко ин-дустрийне анї блїзко нє такесмачне як домашнє. Ґаздинїкотри знали правиц сир ишметанку уж остарели и нєкадри су вецей кончиц тотироботи, а велї уж и пошлина гевтот швет, а млади женидумаю же сир и шметанкарошню у пластичних дунчи-кох.

Томислав Рац

ВШЕ МЕНШЕ чИСЛО ГАЗДИНЬОХ НА ВУКОВАРСКИМ ПИЯЦУ

Page 34: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

Нова Думка ЧИСЛО 2/201434

• SPORT - СПОРТ ADRESAR•

ФОДБАЛ

ПЕТРОВЧАНЄ ХВИЛЬКОВО ПИЯТИ У ТРЕЦЕЙ ЖУПАНИЙСКЕЙ ЛИҐИЯрна часц першенства у рамикох Трецей жупанийскей лиґи ВСЖ –Фодбалски союз Вуковар за 2013./14. рок започала 6. априла и потеразодбавени три нєкомплетни кола. Интересантне же фодбалере Петровцохшицки три змаганя одбавели нєришено (Опатовци – Петровци 1:1,Петровци – Митница Вуковар 2:2 и Гайдук Вера – Петровци 2:2). Напершенственей таблїчки хвильково водзи екипа Митници з Вуковарузоз 26 боди, а шлїдза Томповци зоз 20, Ловас зоз 19 (змаганє менєй),Сокол зоз Берку зоз 19, Петровци зоз 17, Опатовци зоз 13 итд.

СТОЛНИ ТЕНИС

ЕКИПА ПЕТРОВЦОХ ХВИЬКОВО ДРУГА У ПЕРШЕЙ ЖУПАНИЙСКЕЙ ЛИҐИУ екипним першенстве Першей жупанийскей лиґи ВСЖ за 2013./14. рокпотераз одбавени 16 нєкомплетни кола. Треца екипа Вуковару '91.зазначела 15 побиди и єдно пораженє и водзи на першенственейтаблїчки, a столнотенисере Петровцох (Младен Косанович, Ґоран Сте-ванович, Милан Косанович, Миле Миланович, Дамир Бойко и СветиславЄрґич), зазначели 11 побиди и дожили лєм єдно пораженє и хвильковоше находза на другим месце. Екипа Миклошевцох (Владо Гайдук, ЗоранСвалина, Матео Батакович, Славко Гайдук и Домаґой Перак) зазначелалєм три побиди и аж 13 пораженя, и хвильково забера пласман присподку першенственей таблїчки.У другей жупанийскей лиґи ВСЖ змагаю ше седем екипи, а послешейсцох нєкомплетних колох водзи екипа Привлаки, опрез Русина зМиклошевцох итд.

ШАХ

ТАКАЧ БАВЕЛ У ЗАҐРЕБЕ...Отворене першенство Заґребу за 2014. рок бавело ше у готелу „Панорама“од 17. по 24. марец, а участвовало аж 203 шахистох зоз 10 державох.Верх таблїчки випатрал так: Мартинович, Жая и Арнаудов по 7.5 боди,Б. Ковачевич, Палац, Кураїца и В. Яковлєвич по 7 итд. Участвовал и МКЗвонко Такач зоз Самобору и зоз 4 освоєни боди завжал 113 место.

...И СИСКУНа отвореним сениорским першенстве Сиску за 2014. рок, котре шебавело од 16. по 19. април, участвовали 23 бавяче. Вони одбавели 5 колапо швицарскей системи, а пласман у верху випатрал так: Єлечевич 4.5,Бриґлєвич и Тремпетич по 4, Дробне (Словения), Сметишко и Петричевичпо 3.5, Раденич, ТАКАЧ, Катулич и Вуйнович по 3 боди итд.

ЛЇКАРОВА ЗАВЖАЛА 3-4 МЕСТО НА ТУРНИРУ ЮНИОРКОХ Всоботу и внєдзелю, 26. и 27. априла, у Бушевцу при Велькей Ґорици от-римани 13. турнир юниоркох у шаху. Участвовали 40 кадетки и юниоркизоз Словениї, Б и Г и Горватскей, а були подзелєни до ґрупох „А“ и „Б“.У моцнєйшей „А“ ґрупи бавели 16 бавячки, а медзи нїма була и Лїкароваз Вуковару. После шейсцох одбавених колох конєчни пласман випатратак: Лара Янжель (Словения) 5.5, Ена Цвитан 4.5, Михаела Блажека иТамара Лїкар 4, Таяна Турк 3.5 боди итд.

Яким Пушкаш

ADRESAR

Predsjednica Saveza Rusina RHDubravka Rašljanin,Banjalučka 1,31 000 [email protected]@konzum.hr

Animator kulture i tajnikSaveza Rusina RHZvonko KostelnikVijeća Europre 9332000 [email protected]@vu.t-com.hr

Predsjednik KUD-a Osif Kostelnik VukovarVlado RusinVijeća Europe 54, [email protected]

Predsjednik KUD-a Joakim Hardi PetrovciŽeljko KostelnikJ. B. Jelačića 50a32229 [email protected]

Predsjednik KUD-a Rusina i Ukrajinaca VinkovciMelanija PapKanovačka 532100 Vinkovci

Predsjednik KUD-a Joakim Govlja MikluševciŽeljko LjikarVukovarska 57, Mikluševci32238 Č[email protected]

Predsjednik KUD-a Rušnjak RijekaVladimir ProvčiBranka Laginje 3951211 [email protected]

Predsjednik KUD-aRusina CvelferijeZvonko HrubenjaVladimira Nazora 3032261 Rajevo [email protected]

Predsjednica KUD-a Rusinka i Rusin ZagrebOlgica MudriŠime Starčevića 910000 [email protected]

Predsjednik KUD-a Kaljina RijekaDudaš ZvonkoSenjskih uskoka 551000 [email protected]

Predsjednica KUD Rusina Osijek iPredstavnica rusinskenac.manjine OBŽAhnetka BalatinacVijenac I.Meštrovića7631000 [email protected]

Page 35: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз

35Нова Думка ЧИСЛО 2/2014

• IZ NAŠIH MJESTA - З НаШИХ меСТОХ

ПО ОБЛЇВАНю ЯК ДАКЕДИ

Другого дня Вель-кей ноци хлапцизоз КУД а „Яким

Ґовля” вєдно зоз своїмводительом секциї и пред-сидательом Жельком Лї-каром пошли облївацдзивчата. На кочу зоз за-праганима коньми окви-ценима зоз орґоновимаконарами, облївачох во-жел Давид Сабадош.Штирме хлапци Велько

Вуїч, Ален Атанацкович,Давор Суваль и Иван Лї-кар хтори на гармоникиграл руски шпиванки, по-облївали свойо пайташкизоз танцу: Паулу Поточки,Мартину Хома, СабинуЖдиняк, Сару Суваль иМилицу Мишлєнович.Хлапци и дзивчата ше затоту нагоду пооблєкалидо руского народного об-лєчива.

Велї валалчанє повиход-зели опрез своїх обисцохкед през улїци одгуклипознати мелодиї и любо-питлїво ше припатрали намладих облївачох. Цалос-не дожице уподполнєлакрасна, цепла и слунечнахвиля, а у шицких обисцохоблївачох домашнї понук-ли зоз колачами, пицом иписанками. Трецого дняВелькей ноци дзивчата по-

шли врациц пожичене.Шицки хлапци чекалидома и шмело витрималиоблїванє, а дзепоєднисебе досц набрали та имтак и врацене. Заш лєм,шицко ше зведло нафранту, друженє и отри-мованє старого народногозвичаю.

K. Лїкар

Облїваче у обисцу

Облїванє дзивки На дворе

Зазберованє облївачох при кочу

Page 36: Нова Думка - Savez Rusina...Нова Думка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA 180 POK BROJ ЧИСЛО 2/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Вид aвa: Союз