AKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA - delfi.rs · PDF fileEnciklopedija lo{ih |aka, buntovnika i ostalih genijalaca / @an-Bernar Puj i Ser` Blok ; prema ideji i pod rukovodstvom An

@an-Bernar Puj, Ser` Blok, An Blan{arENCIKLOPEDIJA LO[IH \AKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA

Naslov originala:Jean-Bernard Pouy, Serge Bloch, Anne BlanchardL’ENCYCLOPÉDIE DES CANCRES, DES REBELLES ET AUTRES GÉNIES

Copyright © Editions Gallimard Jeunesse, 2006

Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2008

Prevela s francuskog:Nade`da \urovi}

Urednik:Ljiljana Marinkovi}

Lektura:Lektorski tim Kreativnog centra

Izdaje:Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.co.yue-mail: [email protected]

[tampano u Maleziji

Tira`:2.000

ISBN: 978-86-7781-604-9

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

929(100)(031.053.2)

PUJ, @an-BernarEnciklopedija lo{ih |aka, buntovnika

i ostalih genijalaca / @an-Bernar Puj i Ser`Blok ; prema ideji i pod rukovodstvom AnBlan{ar ; ²prevela s francuskog Nade`da\urovi}³. – Beograd : Kreativni centar, 2008(Malezija). – 123 str. : ilustr. ; 27 cm

Prevod dela: L’encyclopédie des cancres, des rebelles et autres génies / Jean-BernardPouy, Serge Bloch, Anne Blanchard. – Slikeautora. – Tira` 2.000. – Autori: str. ²126³.– Bibliografija: str. 116–119. – Registar.

ISBN 978-86-7781-604-91. Blok, Ser` ²autor³a) Poznate li~nosti – Enciklopedije za decuCOBISS.SR-ID 147690252

ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigŽ JH 02-Apr-08 17:48 Page 127

@an-Bernar Puj i Ser` Blok prema ideji i pod rukovodstvom

An Blan{ar

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigŽ JH 02-Apr-08 17:40 Page 3

PredgovorKo bi se kladio na njih kada su bili mladi?

Evo galerije portreta li~nosti koje su obeleìle istoriju, knjièvnost, nauku

ili umetnost … uprkos katastrofalnim po~ecima.

U {koli su ih smatrali netalentovanim, nesposobnim, osu|enim na ne -

uspeh, ukratko – lo{im |acima! Roditelji, nastavnici – svi su zbog njih bili

o~ajni, sve je izbezumljivao njihov buntovni~ki duh. Dremali su kraj pe}i

ili radijatora ili su i{li raznim zaobilaznim putevima pre nego {to su stu-

pili na onaj pravi i pre nego {to su otvorili prava vrata.

Istorija ih je s vremenom zaogrnula slavom i u~inila od njih genijalce.

Njihove li~nosti isti~u se u istoriji poput svetionika. O njima se u~i u {koli,

a u knjigama i muzejima prikazani su namr{tenog ~ela i dèpova punih

vrlina. Ali – na tim dèpovima postoje rupe!

Hajde da ih ovde upoznamo na druga~iji na~in – kroz pri~e o njihovoj

neobi~noj mladosti. One su prepune sme{nih i dirljivih doga|aja: o tome

svedo~e autobiografije, prepiska, istorijska dela (koje smo zbog vas

morali da ~itamo). U tim pri~ama vladaju ne`nost i se}anja koja }e vam

izmamiti osmeh. Crteì Serà Bloka u istom su duhu i ~as drsko

izobli~avaju, a ~as ne`no bude nepomi~ne statue.


U kratkim tekstovima na marginama izneti su podaci i ~injenice. Te male

ozbiljne bele{ke pokazuju za{to su ove li~nosti zna~ajne ili na koji su

na~in ostavile svoj pe~at u istoriji; u njima se pominju revolucionarni pro-

nalasci i jedna~ine, bitke, veliki romani, ~uvene slike ili kultni filmovi…

Ovo, me|utim, nisu uobi~ajene, savr{ene biografije.

Veliku ulogu ~esto je imao slu~aj: oni su se slu~ajno rodili u tom vreme-

nu i u sredini koja im je omogu}ila da razviju svoj dar. A kad su jednom

po{li neuobi~ajenim putevima, pokretale su ih strast, volja za postoja-

njem, glad za ìvotom.

Da li su oni zaista imali mogu}nost izbora? Udovoljiti svojoj strasti,

preto~iti u delo vi{e nego zahtevnu inteligenciju, posvetiti ìvot svom

talentu … to nije nimalo lak posao. Junaci ove knjige ne daju nam tipi~an

primer i nisu tipi~ni uzori.

Enciklopedija lo{ih |aka, koja u {aljivom tonu oìvljava slavne li~nosti, pozi-

va nas i da se nasme{imo godinama detinjstva i skromnim vrludanjima

koja smo svi doìveli!

A mo`da izgubljeno vreme uop{te ne postoji?


Karlo VelikiKome na pamet ta ludost pade da se {kole za decu grade? Onom

prokletom Karlu Velikom, onom prokletom Karlu Velikom!, kaè

pesma. Jeste tako, ali to i nije ba{ sasvim ta~no.

Karlo je ro|en 742. godine; bio je sin frana~kog kralja

Pipina Malog i Berte Velikog Stopala (Bertrade fon Lun).

Po{to mu roditelji u to vreme jo{ nisu bili u braku, smatrao

se nezakonitim detetom. O njemu se zbog toga nisu

mnogo brinuli, jer ionako niko nije mislio da }e on posta-

ti vladar. Nasuprot tome, njegovom mla|em bratu Karlo -

ma nu svi su uga|ali i on je bio vaspitavan kao princ. U me -

|uvremenu Berta i Pipin ven~ali su se pred sve{tenikom.

Eto, o ljudskoj sudbini odlu~uju sitnice. Sigurno je zbog

svega toga Karlo ostao neobrazovan i govorio je samo

maternjim jezikom, nekom vrstom nema~kog. Pa, dobro,

ni to nije tako lo{e.

Karlo Veliki, kralj Frana~ke od768. godine, zavladao je velikimdelom Zapadne Evrope zahvaljuju}iosvaja~kim pohodima. Oko 800.godine papa ga je u Rimu krunisaoza cara. Jednom ili dvaput godi{njeokupljao je plemi}e iz svog carstvakako bi odobrili zakone koje jeèleo da donese. Da bi mogao daupravlja carstvom, podelio ga je nagrofovije, a njima su upravljali …grofovi. Oni su sprovodili careveodluke, a kao nagradu za vernostdobijali su zemlju. Karlo Veliki ih je kontrolisao uz pomo} izaslanika,nazvanih missi dominici, koji suplemi}e podse}ali na to da je onjedini vladar.


Karlo Veliki (742–814),vladar Francuske i Nema~ke,

toliko je pro{irio svoju teritorijuna na{em kontinentu da ga ponekad

nazivaju „ocem Evrope“

Karlo Veliki 7


Karlovo obrazovanje bilo je vrlo oskudno, ali je zato bio

odli~an u sportovima, naro~ito vodenim. Tek kada je

odra stao, poèleo je da nau~i ne{to vi{e. Ipak, ~itao je ma -

lo, a nikad nije nau~io dobro da pi{e. Pod jastuke na svom

krevetu uvek je stavljao tablice i sveske da bi u slobodno vreme

ve`bao pisanje, ali je po~eo suvi{e kasno, pa je rezultat bio slab,

rekao je Ajnhard, jedan od Karlovih prijatelja. Karlo je s

njim odrastao, a Ajnhard je ìveo na dvoru i bio je veoma

u~en. U me|uvremenu je Karlov brat Karloman postao

bitan lik. Zatim je tata Pipin umro i kraljevstvo je podelje-

no napola. Jedan deo dobio je Karlo, a drugi Karloman.

Snaàn, vesele naravi, poletan, hrabar i odlu~an (dosta

smo ga hvalili!), me{avina vojnika i seljaka, Karlo Veliki je

bio omiljen u narodu, a oko sebe je okupljao obrazovane

ljude: Za vreme obeda traìo je da mu se pri~aju ili ~itaju pri~e o

pro{lim vremenima i hronike. Me|u u~enim ljudima koji su

ga okruìvali bio je i slavni Alkuin iz Jorka u Engleskoj.

Malo-pomalo, njihovi razgovori pretvorili su se u privatne

~asove retorike, dijalektike i astronomije. Tada je Karlo

Veliki postao stvarno odli~an |ak. Razumeo je gr~ki bolje

nego {to ga je govorio, u~io je da ~ita latinski, a zanimao se

za gramatiku, teologiju, filozofiju i ra~un.

Budu}i bradati car (to o njegovoj bujnoj bradi u stvari je

samo pri~a … u to vreme u modi su bili brkovi) ve} je bio

shvatio da je obrazovanje najva`nije za upravljanje ogrom-

nom teritorijom kojom je vladao, a na kojoj je svako govo-

rio kako je hteo. Pozvao je u~ene ljude da osnuju dvorsku

8 Karlo Veliki

Iako je {kola izmi{ljena pre KarlaVelikog, ba{ njemu je palo napamet da naredi da se u opatijamai manastirima otvori {to ve}i broj{kola; u njih su i{li samo de~aci. U to doba sve{tenici i monasi bilisu gotovo jedini koji su umeli da~itaju, pi{u i ra~unaju i koji sumogli da podu~avaju. Da biupravljao svojom ogromnomzemljom, Karlu Velikom bilo jepotrebno mnogo obrazovanihljudi, onih koji su mogli da pi{uzakone i naredbe. A bili su mupotrebni i ~inovnici koji bi tezakone i naredbe mogli dapro~itaju.


{kolu (neku vrstu super univerziteta), a odlu~io je da, uz

Alkuinovu pomo}, otvori {kole ~ak i po selima.

U {kole su primani |aci koji su dolazili sa svih strana,

bogati i siroma{ni, plemenitog roda i oni iz naroda. Nije

im bilo potrebno ni{ta drugo osim intelektualnih ili

duhovnih sposobnosti, koje su procenjivali direktori {kola,

a u ono vreme to su bili opati ili episkopi.

Ukratko, da bi se tu dospelo, valjalo je biti me|u najbolji-

ma i s tim nije bilo {ale: car je okupljao budu}e nau~nike i

~inovnike.

Nije bio glup taj Karlo Veliki.

Po{to je svako pisao {ta je hteo i kako je hteo, Karlo je

sproveo reformu pisma. Svuda je uveo pismo koje se nazi-

va karolin{ka minuskula, elegantno i ~itko; ono se nalazi u

osnovi francuskog pisma.

[titio je manastire i pruào podr{ku teolozima i onima koji

su prou~avali verske tekstove, ali i umetnicima i arhitekta-

ma. Njegovo doba naziva se karolin{kom renesansom.

Super je on bio.

Pe~at Karla Velikog

Utisci i komentariKako u srednjem veku nisupostojale {tamparije, tekstovi suprepisivani. To su radili monasiispisuju}i ih na pergamentu, koji je izra|ivan od ìvotinjske koè.Pisalo se velikim slovima, koja jebilo te{ko ~itati. Zato je prilikomsvakog narednog prepisivanjapostojala velika mogu}nost daprepisiva~ pogre{i. I tako su segre{ke prenosile s pergamenta na pergament i bilo ih je sve vi{e.Car je zbog toga ohrabrivaomonahe da pi{u malim slovima, to jest pismom koje se nazivakarolin{ka minuskula. Oni su toprihvatili, a zadràli su obi~aj dana marginama tekstova ispisujusvoje utiske i komentare … ali odtada ~itko: [to je ovde hladno…,Gladan sam i jedva ~ekam ru~ak, [to je ovaj tekst dosadan!

Karlo Veliki 9


Sadràj

Predgovor 4Karlo Veliki 6Leonardo da Vin~i 10Luj XIV 16Bifon 20Napoleon Bonaparta 24Onore de Balzak 28Aleksandar Dima 32ârls Darvin 36Abraham Linkoln 40\uzepe Verdi 44Gistav Flober 48Pol Sezan 52Aleksandar Grejam Bel 56Tomas Edison 60Klod Debisi 64Vinston êr~il 68


Dèk London 72Albert Ajn{tajn 76Pablo Pikaso 80ârli âplin 84@an Kokto 88Agata Kristi 92Volt Dizni 96Luj Armstrong 100Salvador Dali 104Fransoa Trifo 108Dòn Lenon 112Bibliografija 116Indeks 120Spisak ilustracija 122Sadràj 124Autori 126


Documents

AKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA - delfi.rs · PDF fileEnciklopedija lo{ih |aka, buntovnika i ostalih genijalaca / @an-Bernar Puj i Ser` Blok ; prema ideji i pod rukovodstvom An