Издавачff.ues.rs.ba/files/docs/users/Urednik/Nauka-i-stvarnost/Zbornik2018tom2.pdfučionici”,odolasku„desk-topvirtuelnestvarnosti”ioučionicamabezzidova (2007,str.506).Nanivouprocesaobrazovanjavećsuvidljivepromene

Издавач:ФилозофскифакултетУниверзитетауИсточномСарајевуhttp://www.ffuis.edu.ba

Заиздавача:ДрДрагаМастиловић

Редакција:ДрДраганМарушич,УниверзитетПриморскаКопар,СловенијаDr岳友熙（YueYouxi),ТехнолошкиУниверзитетШандонга,НРКинаDr魏现军（WeiXianjun),ПолитехничкиУниверзитетХенана,НРКинаДрАлександарЈокић,ДржавниуниверзитетПортланд,Орегон,САДДрАнаФилимонова,ИсторијскиинститутРАНМоскваДрБисеркаКошарац,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрВјачесласЈурко,УниверзитетСаратов,РусијаДрВладимирВладичић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрДрагаМастиловић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрЗлаткоПавловић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрЈеленаМарковић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрКлавдијаКутнар,УниверзитетПриморскаКопар,СловенијаДрМаријаЛетић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрМиркоРадић,УниверзитетГалве,ШведскаДрМишоКулић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрСањаБошковићДанојлић,УниверзитетуПоатјеу,ФранцускаДрБасАртс,УниверзитетскиколеџуЛондону,УједињеноКраљевствоДрВладанБартула,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрСветланаКуртеш,УниверзитетМадера,ПортугалијаДрСветланаСтеванович,УниверзитетКемерово,РусијаДрСтилианосЛамбакис,ИнститутзаисторијскаистраживањауАтини,ГрчкаДрЏорџМано,ТенриУниверзитет,Јапан

Главниуредник:ДрМишоКулић

Одговорниуредник:ДрМаријаЛетић

Лектураикоректура:ДрЖељкаПржуљМрМаријанаМитрић

Припремазаштампу:МилицаПајићМачар

Штампа:„Comesgrafika“д.о.о.БањаЛука

Тираж:300примјерака

Пале,2018.ISSN2490-4074

COBISS.RS-ID7530776

ЗборникјештампанузфинансијскуподршкуМинистарстванаукеитехнологијеВладеРепубликеСрпске.

УниверзитетуИсточномСарајевуФилозофскиФакултетПале

ПосебнаиздањаНАУЧНИСКУПОВИ

Књига12

ТОМ2

НАУКА И СТВАРНОСТ

Зборникрадовасанаучногскупа(Пале,20.мај2017)

Пале,2018.

Социологија

NatalijaJovanović1DOI10.7251/TOMNIS1701007JUniverzitetuNišu OriginalninaučniradFilozofskifakultet

PROMENEUOBRAZOVANJUISAVREMENIDRUŠTVENIPROCESI

Savremene tehnološke promene, a posebno informaciono-komunikacionetehnologije, menjaju ukupno društveno okruženje, posebno na početku novogmilenijuma.Tranzicije,prestrukturiranja,modernizacija,aliibrojnedruštvenekrize,izrazisudubinskihdruštvenihpromena.Aktuelnegeneracijeosnovacasepripremajudadvadesetihgodinadvadesetprvogvekapreuzmuprofesionalneulogeuuslovimaradakojićeznačiti:raduvisokotehnološkiopremljenimsistemima;poslovikojićesečestomenjati;poslovikojićeznačitistalnorešavanjenovihsoftverskihproblema;sasvim izvesna čestapromenaprofesije.Novapodela rada, zasnovanananauci imodernim tehnologijama neposredno i posredno će zahtevati brojne promene napoljuobrazovanja.Obrazovanjemorabitiuzstalnoinoviranje,rešavanjeproblema,kreativnost,samostalnostiuzdonošenjeodluka,kaoiuzpotvrđivanjerazličitostiu identitetima.Savremenodruštvokarakterišedinamičnostupromenamausvimsferama;stalnousložnjavanjedruštvenogživota;brzaičestamobilnostljudi,ideja,robe,novca,informacija.Globalnepromenesavremenogdruštvauvekseprenoseinanajnižilokalninivo,inasvakidruštveniprocesponaosob.Konceptobrazovanjazanovodruštvomorabitizasnovannarazumevanjudruštvenihprocesaidruštvenogokruženja.

Ključnereči:obrazovanje,društvenepromene,društveniprocesi

1 [email protected]

7

Uvod

„Obrazovanjetrebadabuderefleksijaživotairealnihpotrebadruštva“DžonDjui

Sva moderna društva stavljaju obrazovanje u fokus društvenihprioriteta.Obrazovanje,reformaobrazovanja,politikaobrazovanjaiplaniranjeobrazovanja zaokupljaju nacionalne strategije. Šanse političkog, socijalnog,ekonomskogitehnološkograzvojainapretkameresenivoomobuhvaćenostistanovništva različitim vidovima obrazovanja.Brojne tehnološke promene,od druge polovineXXveka, ubrzavaju društvene procese, pa i promene inovine u obrazovanju. Potpuno novi proizvodni i vanproizvodni sistemitražesasvimnoveobrazovnekompentencije.Dabiseparticipiralounovimsocijalnim i ekonomskim procesima modernih tehnologija, očekivanja odobrazovnihishodasutakvadanamećupotrebuneprekidnihinoviranjaznanja.Gotovo da nema zanimanja za koje nije neophodno stalno usavršavanje isticanjenovihznanja.Konceptdoživotnog,kontinuiranogučenjajeugrađenuzakonskuregulativu.Zakonikojiregulišuprofesionalnekompetencijejasnoodređuju potrebu za stalnim stručnim usavršavanjem. Da biste opstali uzanimanju,zadržalilicencu,neophodnojedaostvarujeteplanličnogstručnogusavršavanja, izražen matematički, u bodovima za određeni vremenskiperiod.

Svaka promena u ekonomiji, kao društvenom podsistemu, utiče napromeneidrugihpodsistema,posebnoobrazovanja.Potrebadasepodsistemiusklade, da prate jedan drugi, jeste elementarna potreba svakogdruštva –u suprotnom, društvo je u opasnosti od disfunkcionalnosti. Kao jedna odvidljivihdisfunkcija javljase raskorak izmeđuobrazovnihprofila ipotrebatržištarada.Neusklađenostdovodidopovećanjanezaposlenostistanovništva,siromaštva i konflikata. Opstanak u uslovima tehnološkog razvoja značiproceskonstantnihdruštvenihpromenanapoljuradaiobrazovanja.Društvokojeuči jeosnovnaformulaopstanka i razvoja.Učitiznačiaktivno tragatiza izvorom znanja, aktivno ga usvajati i razumevati, prilagođavati sepromenama,društvukojesemenja.Savremenadruštvadovodeuneposrednumeđuzavisnostsopstveniopstanaki razvojsapromenama,kakoufilozofijiobrazovanja,istotakoisapromenamaunutarsamogprocesaobrazovanja.

Obrazovanjejedemokratizovano,postalojedostupnosvima,ukupnojpopulaciji, bez obzira na demografske i socijalne karakteristike. U prviplan izbija pitanje kvaliteta obrazovanja, novih kompentencija, obrazovnihishoda, stručnog usavršavanja, prekvalifikacija, dokvalifikacija, stručnogosposobljavanja.Savremenidruštveniprocesijesu:modernizacija,tranzicija,

8

NatalijaJovanović

prestrukturiranje, globalizacija i krize društva; inoviranje obrazovanja,pojavanovihzanimanja.Novapodelarada,zasnovanananauciimodernimtehnologijama,neposrednoiposrednoćezahtevatibrojnepromenenapoljuobrazovanja.Obrazovanjemorabitiuzstalnoinoviranje,rešavanjeproblema,kreativnost,samostalnostiuzdonošenjeodluka,kaoipotvrđivanjerazličitostiuidentitetima.Savremenodruštvokarakterišedinamičnostupromenamausvimsferama;stalnousložnjavanjedruštvenogživota;brzaičestamobilnostljudi,ideja,robe,novca,informacija.Globalnepromenesavremenogdruštvauvek se prenose i na najniži lokalni nivo, kao i na svaki društveni procesponaosob. Koncept obrazovanja za novo društvo mora biti zasnovan narazumevanjudruštvenihprocesaidruštvenogokruženja.

Teorijskipristupi

Teorijske perspektive društvenih procesa se kreću od krajnjeoptimističkih do krajnje pesimističkih tumačenja. Teoretičari u naučnotehnološkom razvoju vide perspektivu društvenog razvoja i napretka, ali i„krajistorije”.UlrihBek[UrlichBeck]uteoriji„rizičnogdruštva”smatradanapredaknaukeitehnologijestvaranoverizičnesituacijeusvimoblastimaživota,odporodice,odnosameđupolovima,doekologije ipolitike (1992).Društveni procesi su u riziku od toga da se zaustavi razvoj institucija.Tu treba dodati i brojne rizike koje nosi obrazovanje i kao politika i kaopraktična realizacija. Zato su politike društvenih institucija od izuzetnogznačaja za same društvene procese. Politika obrazovanja u sasvim novimdruštvenim i tehnološkim uslovima, uslovima neizvesnosti, neprekidnihinovacija,morabitinatragutihpromenainovina.Zanemarivanjepromena,sklanjanjeuklasicizami tradicionalizam,imazaposledicumarginalizacijuobrazovanja kao pokretača društvenih promena, ali i marginalizacijusamog društva.Društvo koje ne uči, koje ne radi na razvijanju obrazovnepolitike, osuđeno jena stagnaciju i nazadovanje.Rizičnodruštvokao svojglavni ulog ima obrazovanje, i to na strateškom, političkom i na nivoudruštvenih procesa. Moderne tehnologije stalno šire mogućnosti procesaobrazovanja.Gidins[Giddens]naspodsećadasevećgovorio„revolucijiuučionici”,odolasku„desk-topvirtuelnestvarnosti”ioučionicamabezzidova(2007, str. 506). Na nivou procesa obrazovanja već su vidljive promeneizazvaneupravopromenamananivouprocesamodernizacijedruštva.Novakomunikaciona tehnika omogućava otvoren i brz pristup informacijama,umrežavanje u sisteme bibliotečkih fondova, uspostavljanje socijalnihlinkova,kreiranjevirtuelnihučionica,širokspektarizvorainformacija,brzuobrada informacija. Informaciono-komunikacione tehnologijestvarajunove

9

Promeneuobrazovanjuisavremenidruštveniprocesi

obrazovne standarde. Nova tehnologija je sinteza razvoja kompjuterske,telekomunikacione, televizijske tehnologije, razvoja veštačke inteligencije.

Društveni proces se u sociološkoj teoriji određuje kao: promena,društvenokretanje, razvitak,evolucija,proces.Svakidruštveniprocesnijei ne znači društvenu promenu, ali je svaka društvena promena praćenai jeste društveni proces. Meklver [McLver] i Peidž [Paige] smatraju daje čitavo društvo jedan proces: „society as process“. Društvena promenapodrazumeva tri bitna momenta: kontinuitet, kumulaciju i održavanjerelativnoistogsmera.Tusenepodrazumevaodređenikvalitet,većsamotodaprocespostojiusmislunizaprelazaizjednogsocijalnogstanjaudrugo.

Društvena promena podrazumeva strukturalnu promenu, promenaodređenedruštvenestruktureilipromenaunutardruštvenestrukture.Društvenapromena može biti u pravcu društvenog razvitka ili u pravcu društvenogprilagođavanja.Postojeteorijskaodređenjadruštvenihpromenausociologiji.Berns[Burns]određujedruštvenupromenukaozapaženurazlikuprethodnogstanjadruštvenestrukture,institucijeiobičajakaorezultatzakonodavnihilidrugihmerazakontroluponašanja;proizvodpromeneukolikosuuspecifičnojpodstrukturi ili u dominantnompodručju društvene stvarnosti; posledičnodejstvonekihdruštvenihaktivnostikojeodgovarajusistematskipovezanimnačinimaostvarivanjapotrebaiskupuočekivanjakojapreovladavajuudruštvu(PopovićiRanković,1981).Društvenoprilagođavanjejestekretanje,alinijeipromena(društvenestrukture).Društvenirazvojznačipromenudruštvenestrukture, uključuje kretanje i društvenupromenu.Društvena pokretljivostjejednavrstadruštvenihpromena,adefinišesekaopromenaudruštvenojstrukturi,promenadruštvenogpoložaja.Društvenapokretljivostneznači ikretanjevećdruštvenupromenuidruštvenirazvitakuciljudruštvenogprogresa(Popović i Ranković, 1981). Za Leopolda fon Vizea [Leopold vonWiese]društvenapromena jepromenaumeđuljudskimodnosima,azaGinsberga[Ginsberg]društvenepromenesupromeneustrukturi.PremaMuru[Moore],društvenepromenesuznačajna izmenadruštvenihstrukturakaoposledicepromena u normama, vrednostima, kulturnim proizvodima i simbolima.Društvenepromenemogudasepratenanivouekonomije,kulture,politike,organizacije društvenog života, društvenih odnosa i drugo. Najveći brojteoretičarateorijedruštvenihpromenasvrstavau:teorijeravnoteže,evolucione,funkcionalističke, konfliktne teorije promena, teorije rasta i opadanja.

10

NatalijaJovanović

Obrazovanjeidruštvenepromene

NajvećepromenedruštvaiudruštvusunastaleuXXveku,atepromenesu:

• industrijalizacija,• urbanizacija,• zabranadečijegrada,• emancipacijažena,• promeneuorganizacijiporodičnogživota,planiranjeporodice,• naučno-tehnološkarevolucija,• promeneuobrazovanjukojepostajemasovno(potpuno);

obrazovanjepostajeinstrumentrazvojnihstrategijaivažankanalsocijalnepromocije.

DruštvoXXveka je potrošačkodruštvo.Ekonomija je koncipiranaza masovnu proizvodnju, došlo je do promena u organizaciji ekonomije idruštva.Obrazovanjepostajesveznačajnijiresursidruštvaipojedinca.TakojeXXvekiznedrionajvećibrojteorijaoznanju,ofunkcionisanjuprocesaimogućnostimanjegoveprimeneurazličitimsferama.UdrugojpoloviniXXvekadolazidoubrzanemodernizacijedruštva:razvijaseveštačkainteligencija,novevrsteenergije,obrazovanjesedaljerazvija:nivopredškolskogvaspitanjaiobrazovanja;osnovnoisrednjeobrazovanjepostajesveobuhvatnoiopšte;visokoobrazovanjepostajerazvojniprioritet;masovnopostajeiobrazovanjei usavršavanje zaposlenih; sadržaj obrazovanja je iz prirodnih, tehničkih idruštveno-humanističkih nauka; početni blok obrazovanja je bazičan, ali ipermanentno obrazovanje, društvo koje uči je formula opstanka i razvoja;obrazovanjepostajeneophodnozabilokojisocijalnistatus.

Nauka XX veka, tehnološke promene, a posebno informaciono-komunikacionetehnologijemenjajuukupnodruštvenookruženje.Tranzicije,prestruktuiranja, modernizacija, samo su izrazi dubinskih promena.Aktualnegeneracijeosnovacasepripremajudadvadesetihgodinadvadesetogveka preuzmu profesionalne uloge u uslovima rada koji će značiti: rad uvisokotehnološki opremljenim sistemima; poslovi koji će se čestomenjati;poslovikojićeznačitistalnorešavanjenovihsoftverskihproblema.Sasvimje izvesno da će promena zanimanja i promene unutar profesija biti načinposlovanja.Novapodelarada,zasnovanananauciimodernimtehnologijama,neposredno i posredno će zahtevati brojne promene na polju obrazovanja.Obrazovanjemorabitiuzstalnoinoviranje,rešavanjeproblema,kreativnost,samostalnostiuzdonošenjeodlukaipotvrđivanjerazličitostiuidentitetima.

Savremeno društvo karakteriše dinamičnost u promenama u svimsferama. Stalno usložnjavanje društvenog života; brza i česta mobilnost

11


ljudi,ideja,robe,novca,informacija,jesukarakteristikeglobalnihpromenasavremenogdruštva.Globalnepromenedruštvauvekseprenoseinanajnižilokalninivoinasvakidruštveniproces,ponaosob.Kadasepromišljasocijalnikontekst,bilokogdruštvenogsistema,uveksesagledavamogućnostirazvoja.To se odnosi i na obrazovanje. Rasprave o obrazovanju jesu rasprave okoncepcijamaobrazovanja.Konceptobrazovanjazanovodruštvomorabitizasnovannaučenjukaointelektualnomizazovu,uzrazumevanjeisaradnju,partnerskiodnosakteraobrazovnogprocesa.Putkanovomobrazovanju jeprekonovekoncepcijenastave,noveulogenastavnikaiučenikainovenastavnetehnologije.Novpristupobrazovanjuznačiinovunastavnutehnologiju,uzupotrebu informaciono-komunikacione tehnologije. Učenje je interaktivno,dinamično,učenjekaoodgovornaživotneiprofesionalneizazove.

Digitalna revolucija, kao društveni proces, u potpunosti menja svepostulatesavremenogdruštva,paiobrazovanje,usvimnjegovimoblicimainasvimnivoima.Savremenetehnologijesuumrežilesvetskodruštvo,ušleusvakodnevniživot,promenilekvalitetiintenzitetdruštvenogživota,višeodbilokojerevolucijeusferirada.Intelektualniradpostajedominantanirefleksijadruštvenog razvoja. Menja se sistem komunikacije, sistem upravljanja,sistemrada.Onlajnkomunikacija,internet,brzpristupinformacija,prenosesvoje standarde i u novom pristupu obrazovanju. Obrazovanje je proceskojiseodvijauuslovimadigitalizacijeznanja.Dinamičnookruženjeinovaobrazovna tehnologija otvaraju prostore obrazovanju kroz kreativnost,samoinicijativu,novnačinobrazovnekomunikacijeinovuulogunastavnika.Novinajeupristupu,konekciji,linkovanju,veb-pretraživanju,informacijamakoje se dele kao nekada „lekcije“.Obrazovni sadržaji, informacije se sadanaveb-portalimakreiraju,dizajniraju,remiksuju,dopunjuju,prekomponuju,prilagođavajuvišenamenskojupotrebiišaljunadaljuupotrebuirekreiranje.Nove generacije učenika, digitalni urođenici XXI veka, koji odrastaju udigitalizovanom okruženju, sa potpuno novim i drugačijim senzibilitetompremanovoj,pametnoj,tehnologijirazvijaćeipotrebezanovimpristupimaimodelimasticanjaznanja.

Tehnološkoinoviranjeistovremenoprateibrojnedruštvenepromene.Socijalne promene se ne odražavaju samona promenu strukture društva injegovuorganizaciju,većjetopromenanačinamišljenjaiponašanja.Dolazidobrojnihkvalitativnihpromenauinterpersonalnimodnosima.Novjeipristupusocijalnomkomuniciranju.Wikis,blogoviifacebookuspostavilisusasvimnovuplatformumikrosocijalnihodnosa,aliimakrosocijalnih,međunarodnihodnosa.Gotovodajenezamislivakomunikacijabez„pametnih“telefona.Novedimenzijekomunikacijauspostavljajuinovezahtevepredobrazovanje,anovpristupobrazovanjukakoe-generacije,takoisvihzatečenihgeneracija.Nove

12

NatalijaJovanović

obrazovne tehnologije postaju imperativ savremenog obrazovnog sistema.Nastavnici,profesoriiučeniciseumrežavajuusveintenzivnijuinteraktivnukomunikaciju, koja daje novu dimenziju pristupu obrazovanju. Sistemi zaautomatskuobradupodataka,multimedijalni sistemi, pametne, elektronsketable, virtuelne škole, PowerPoint prezentacije i druge nove tehnološkeobrazovnemogućnostimenjajuilipružajumogućnostzametodičkenovine.Nastavaekskatedrauradusasasvimnovimgeneracijama,kojeodrastajuuzvideoigre,facebook,blogove,brzuikompletnuinformacijukojumogupreuzetisainterneta,je„uskogrlo“,prevaziđenametodikasavremenogobrazovanja.U obrazovnom sistemu, usled promene obrazovne tehnologije i promeneučenika,menjaseobrazovnatehnologijaisamnastavnikkaodeopedagoškogtrougla.Promenaseodnosinaupotrebunoveobrazovnetehnologije,kreiranjametodičkihnovinaiosmišljavanjenovogpristupanastavi.

ObrazovanjeuXXvekupostajeimputsvihdruštvenihpromena,počevodekonomijedosvakodnevnogživota.Zaobavljanjesvihposlovaneophodnojestalnousavršavanjeisticanjenovihznanjaikompetencija.Obrazovanjejeznanjekojesestičeprekovelikogbrojamedija,samostalno,ugrupamaiuzmultidisciplinarnipristup.Ubrzanoučenje,većamemorija,brzozastarevanjeznanja,kreativnomišljenjeirešavanjeproblema,sposobnostprilagođavanjana promene, realne su potrebe na polju obrazovanja. Obrazovanje kaoprocesutičenapromenuekonomije,promeneuekonomiji,napojavunovihzanimanja,napromeneunutarpostojećihzanimanja,napromenustandardauzanimanjima,napodizanjekvalitetaživota,napodizanježivotnogstandardaidrugo.Uvećiniprofesijaznanjeseduplirazasvekraćivremenskiperiod.Teško je predvideti koja će znanja i veštine biti potrebne za obavljanjepojedinihzanimanjaunarednihnekolikogodina.Razvijenadruštvasuonakojaposebnupažnjupoklanjajuobrazovanju,ukojimaseposebnovrednujeobrazovanjekaoresursidruštvenikapital,kojaulažuuobrazovanjeinauku.

Ekonomija znanja jeste još jedan izraz savremenih društvenihprocesa, koji upućuju na vezu ekonomije i obrazovanja− primeni koncept„organizacije znanja“ i na taj način ostvari prednost na tržištu. Najboljiprimer„organizacijeznanja“svakakopredstavljafirma„Microsoft“Vilijama(Bila) Gejtsa [William „Bill“ Gates]. „Organizacije znanja“ jeste formulanoveekonomije.Stalnapotrebazainoviranjemznanjanamećeobrazovanjuulogu da rešava probleme, obrazovanjem se osposobljava za samostalnodonošenje odluka, obrazovanjem se pripremaju za toleranciju različitosti.Obrazovanjem se pojedinci pripremaju za život u uslovima konkurencije,učitibržeodkonkurencije.Zbogtogasesvevišekompanijatrudidausvojiibrzoreagovanjenaželjekupaca(potrošača),savladavanjenovihtehnološkihdostignuća injihovaprimena, smanjenjevremenskihciklusagdegod je to

13


moguće, spremnost na inovacije, prilagodljivost na promene u okruženju,intelektualna svojina, istraživačke aktivnosti, znanje postaje kapital onogmomentakadadonesenovikvalitet ilinovuvrednost. Intelektualnikapitaljesamoonoznanjekojejeprimenjivoikojeimapraktičnukorist.Trendoviu obrazovanju se usmeravaju ka obrazovnim ishodima. Jednom stečenoznanjejeosnovazadaljeučenjeisnalaženjenapoljurada.Nasvimnivoimaobrazovanja učenici i studenti se osposobljavaju da aktivno koriste izvoreinformacija, da razmišljaju, kritički procenjuju, razvijaju samostalnost isnalaženjeikompetencijezaživotudruštvuznanja.Doživotnoučenje,stalnoobnavljanjeidopunjavanjeznanjaiveštinanačinjeopstankausavremenomdruštvu.Novaobrazovnaparadigmaucentarstavljarazvojsposobnosti.

Japanjejoš1980.godinedoneostrateškuodlukudaprivredapromenistrategiju razvoja. Umesto investiranja u tešku industriju i petrohemijutežište ulaganja pomereno je na delatnosti koje počivaju na ljudskomumui znanju i koje trošemalo energije i sirovina.USAD-u broj zaposlenih udelatnostima visokog znanja, kao što su poslovne usluge, izjednačio se sabrojem zaposlenih u industriji.Mnoge evropske države, kao što je VelikaBritanija,Finska,Norveška,Danska, i druge,u svojenacionalneprioritetestavljajuobrazovanje.

DruštvenepromenenapočetkuXXIvekasudubinske,avidesekao:• starenjestanovništva,• demografkepromene,• migrantskakretanjastanovništva(političkiiekonomskimigranti),• promeneuporodičnimstrukturama,odnosimaifunkcijama,• društvenekrize,društvenisukobi,• tranzicija(prestrukturiranjeekonomije,promenavlasničkihodnosa),• modernizacija(ITrevolucija,potrebaobrazovanjauIToblasti),• tradicionalizamiretradicionalizacija,• globalizacija(stalnapromenazanimanjairadnihmesta,premeštanje

proizvodnjeinoviobrazovnizahtevi),• nejednakosti(polarizacija),• promeneustrukturinezaposlenih.

Informatičkarevolucijadonosiveliketehnološkepromene,dovodidoradikalnihpromenauekonomskimstrukturamainatržištimaradaiusferiobrazovanja.Ekonomijesetransformišuodindustrijskihkauslužnim,paseznačajnosmanjujeučešćeindustrijskihradnika.Između1979.i1993.godine,uzemljamaOECD-a,učešćezaposlenostiuindustrijiuprosekujesmanjenoza 22% (Esping-Andersen, 1999). Tržište rada postaje fleksibilnije, dolazidoporastaprivremenezaposlenostiiradasaskraćenimradnimvremenom.Novazanimanjasu:softverska,biotehnologija,finansijskeusluge,medicinske

14

NatalijaJovanović

ifarmaceutskeusluge...Trajnoobeležjemodernogdruštvajesteglobalizacijai„svetskodruštvorizika“(Bek,2001),„globalniporedak“. Rizikse javljakaorizikodsiromaštva,rizikodkonflikata,rizikodterorizma.

Zaključak

Obrazovanje jeste pokretač društvenih promena, ali su i društvenepromeneuticalenapromeneuobrazovanju:

• struktureobrazovanja,• funkcionisanjeiefikasnostobrazovanja,• obrazovneinstitucije,• obrazovniprogrami,• ciljeviimetodeobrazovanja.Evropskakomisijasmatradaćedo2020.godine90%poslovazahtevati

nekuvrstudigitalnepismenosti.Digitalnapismenost,komunikacijskeveštine,timskiradipreduzetništvojesuatributisavremenogobrazovanja.Obrazovanjezačovekapredstavljapotencijal,zaorganizacijuresurs,zadruštvonapredak.Obrazovanjejestešansaizadruštvoizapojedinca.

Obzirom na to da živimo u vremenu obrazovanja, neophodno jeusvajatisveoblikeznanjasakojimasesusrećemo;kakoeksplicitno,formalnoi jasno definisano znanje, tako i implicitno, neformalno, skriveno znanje.Svakividnovihveština,informacijaiznanjapredstavljaodređenuvrednost,uloguzapojedinca,timiliorganizaciju.Usvajanjemrazličitihoblikaznanjastiče se i uvećavaobrazovanje pismenosti.O značaju obrazovanja svedočei mnogobrojne zakonske regulative, koje definišu svrhu, ciljeve, pravce,instrumente i mehanizme razvoja sistema obrazovanja. Obrazovanje jeprisutnouživotusvakogpojedinca tokomodrastanja,usvakojorganizacijitokomradnogdelovanjaisvakomdruštvuuokvirurazvoja.Obrazovanjekaonosilacekonomskogidruštvenogprosperitetapredstavljamodelsavremenogdelovanja.

Uticaj globalizacije na naše živote i brze promene u svim sferamaživotamenjaju i odnos čoveka prema obrazovanju.Obrazovanje je i samopostalodeoprocesaglobalizacije.Velikiprocenatsvetskeekonomijejedeoglobalne ekonomije.Obrazovanje fundamentalnomenja strukturu društva.Osnovaekonomijepostajeproizvodnja idistribucijaznanja i informacija,anematerijalnadobra.Znanjepostajeekonomskiresurs,aglavniproizvođačidruštvenogbogatstva jesuobrazovani ljudi.Doobrazovanosti senedolazijeftino,svejeskupljeobrazovanje.RazvijenostjednedržavevidiseipodeluBDP-a koji se izdvaja za obrazovanje.U društvu znanja profesionalizacija

15


podrazumevastalnoučenjeiusavršavanje.Doživotno,kontinuiranoučenjeiusavršavanjepostajeimperativopstankauzanimanju.Uvelikosuprevaziđenestarekoncepcijepismenosti.Obrazovanjeimaekonomsku,političku,kulturnui opštu društvenu ulogu. Obrazovanje je kanal društvene pokretljivosti ineposredno je povezano sa demokratijom. Obrazovanje doprinosi širenjualternativa,onoje„[...]putkojimsepojedincuotvarajuvidicikauživanjuujeziku,književnosti,umetnosti imuzici[...]“ (Galbraith,2001).PomišljenjuGalbrajta [Galbraith] demokratija je prirodna posledica obrazovanja iekonomskog napretka. Obrazovanje, prema njegovom mišljenju, činidemokratiju mogućom. Obrazovanje ne samo da omogućava demokratiju,negojeinjensastavnideopoštoupravoobrazovanjeosposobljavapojedincezarazumevanjeiširenjepostulatademokratijekaohumanogdruštvenogokruženja.Ulaganjeubudućnostsedovodiuneposrednuvezusaulaganjimauobrazovanjeipojedinacaidruštva.

Literatura

Bauman, Z. (1998). Globalization, The Human Consequences. ColumbiaUniversityPress.

Bech,U.(1992).RiskSociety.Cambridge:Polity.Bek,U.(2001).Rizičnodruštvo.Beograd:FilipVišnjić.Delor,Ž.(1996).Obrazovanje–skrivenariznica.UNESCO–International

CommissiononEducationsfortheTwentyFirstCentury.Domenak,Ž-M.(1991).Evropa:kulturniizazov.Beograd:BibliotekaXXvek.Esping-Andersen,G.(1999).SocialFoundationsofPostindustrialEconomies.

OxfordUniversityPress.Friedman, T. (1999). The Lexus and the Olive Tree, Understanding

Globalisation.FarrarStrausGiroux,NewYork.Fukujama,F.(1997).Sudarkultura.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavna

sredstva.Fukuyama,F.(1992).TheEndofHistoryandtheLastMan.London:Hamish

Hamilton.Galbraith,J.K.(2001).Dobrodruštvo:humaniredosled.Beograd:PSGrmeč

iPrivrednipregled.

16

NatalijaJovanović

GiddensA.(1998).TheThirdWay.Cambridge:PolityPress.Giddens,A.(2007).Sociologija.Zagreb:NakladnizavodGlobus.Held,D.(1997).Demokratijaiglobalniporedak.FilipVišnjić:BeogradHuntington,S.(1996).TheClashofCivilisationandtheRemakingofWorld

Order.NewYork:SimonandSchuster.Koković,D.(2000).Kulturakaočinilactranzicijeimodernizacije.Teme,24

(1−2),47−64.Koković, D. (2009). Društvo i obrazovni kapital. Novi Sad: Mediterran

Publishing.Lazić,М. (prir.). (2000).Račji hod.Srbijau transformacijskimprocesima.

Beograd:FilipVišnjić.Pečujlić,M.(1997).Izazovitranzicije,Novisvetipostsocijalističkadruštva.

Beograd:Pravnifakultet.Popović M., Ranković M. (1981). Teorije i problemi društvenog razvoja.

Beograd:BIGZ.Robinson, W. (2001). Social Theory and Globalization: The Rise of a

Transnational State.Theory andSociety:Renewal andCritique inSocial Theory. Vol. 30/2, 157−200. Sanders, B. (2012). Pismenost.UV. Lal iA.Nandi (Prir.),Budućnost znanja i kulture (242−247).Beograd:Clio.

Schleicher,A.(2006).TheEconomicsofKnowledge:WhyeducationiskeyforEurope’ssuccess,LisbonCouncilPolicyBrief.

Tarner,Dž.H.(2009).Sociologija.NoviSad/Beograd:MediterranPublishing/Centarzademokratiju.

Tomlinso,J.(1999).GlobalisationandCulture.Cambridge:PolityPress.Turen,A.(1980).Postindustrijskodruštvo.Zagreb:Globus.Turen, A. (2011). Nova paradigma – za bolje razumevanje savremenog

društva.Beograd:Službeniglasnik.Лазић, М. (1994). Систем и слом. Распад социјализма и структура

југословенскогдруштва.Београд:ФилипВишњић.

17


NatalijaJovanović

CHANGESINEDUCATIONANDCONTEMPORARYSOCIALPROCESSES

Summary

Modern technological changes, primarily information andcommunication technologies, change the entire social environment,especiallyatthebeginningofthenewmillennium.Transition,restructuring,modernization, and numerous social crises are expressions of deep socialchanges. Current generations of primary school pupils are preparing toassumeprofessionalrolesinworkingconditionsinthetwentiesofthetwenty-first century, which will mean: work in high-tech-equipped systems; jobsthatwillfrequentlybechanging;jobsthatwillrequiretocontinuouslysolvenew software problems; surely a frequent change of profession. The newdivision of labor, based on science and modern technologies, willdirectlyand indirectly require many changes in the field of education. Educationmust be providedwith continuous innovation, problem solving, creativity,independencedecision-making,aswellastheconfirmationofthediversityofidentities.Modernsocietyischaracterizedbydynamicchangesinallspheres;apermanentcomplexityofsociallife;rapidandfrequentmobilityofpeople,ideas,goods,moneyandinformation.Globalchangesofmodernsocietyarealwaystransmittedandtothelowestlocallevel,andtoeverysocialprocess,respectively.Theconceptofeducationforanewsocietymustbebasedontheunderstandingofsocialprocessesandsocialenvironment.

18

NatalijaJovanović

БиљанаЧ.МилошевићШошо1DOI10.7251/TOMNIS1701021MУниверзитетуИсточномСарајевуПрегледнирадФилозофскифакултетКатедразасоциологију

АМБИВАЛЕНТНИКАРАКТЕРКОРУПЦИЈЕКАОДЕВИЈАНТНЕПОЈАВЕУРЕПУБЛИЦИСРПСКОЈ

Урадућебитипредстављеназаступљеностираширеносткорупције,те ставови грађана Републике Српске по питању ове девијантне појаве.Такође,бићеприказандиорезултатаистраживањаодруштвенимпромјенамаспроведеногкрајем2016.ипочетком2017.године,акојисеодносенаставовеиспитаника,узрокеиначинекоруптивногдјеловањауРС,наосновучегасеуочаваамбивалентникарактеровепојаве.Корупцијаимплициравишеструкепосљедицепоцјелокупнодруштво,усвимњеговимсферамаииманесагледивеполитичке,правне,економске,социјалне,моралнеидругепосљедице.

Кључне ријечи:корупција,амбивалентност,РепубликаСрпска

УВОД

Корупција је глобални феномен, евидентан је у свакомдруштву у различитом облику и обиму. Посебно се манифестује удруштвимакојасусепослијепреласкаизтоталитарногрежиманашлау транзиционом процесу, попут БиХ. Корупција у једном друштвупредставља комплексну појаву, а у нашем се најчешће поистовјећујеса подмићивањем, тј. примањеммита.Оношто семожепронаћи каозаједнички елемент у свим тим покушајима дефинисања корупцијејесте злоупотреба јавних овлашћења, политичке и економскемоћи, како би се на илегалан начин стекла добит, те политичкапозиција за себеилидругофизичкоилиправнолице (Вуковић, 2007,стр. 105). Не постоји прецизна нити општеприхваћена дефиницијакорупције,којабиприкриласвењенеразноврснесадржајеиоблике,„[...]реч

1 [email protected]

21

јеопроменљивојкатегорији“(Милосављевић,2003,стр.251).Коруптивниделиктиманифестујусекроздјеладавањаилипримањамита,злоупотребеслужбеног положаја или овлаштења, противзаконито посредовање–примањенакнадазакориштењесвогположајаилиутицајасциљемдасеизвршиилинеизвршинекаслужбенарадња,издавањеилинеовлаштеноприбављање пословне тајне уз примање мита, подмићивање бирача.ПремамишљењуСилванаБолчића,корупцијујеусловилостањетемељнеразореностидруштва,аонасамоповратнојошвишепродубљујепроцесдруштвеногразарања.Такосеулазиу„зачараникруг“укомекорупцијавршипромјенеудруштву.Ситнакорупцијајеодсоцијалнонепожељнепојавепрешлауобичај,дабиседанасуспјеласматрати,нажалости„пословнимбонтоном“.Онаубрзавападједногдјелаграђанаусиромаштво,алиинаглобогаћењедругог,штоусловљавапојавудруштвенеапатије,јерјенајвећибројљудисуоченсачињеницомдамујесвакиизворнедоступан(Болчић, 2003). Емил Диркем [Émile Durkheim] сматра да седруштвенипрогреспостижеуспостављањемскладаизмеђуприроднихдиспозицијаљудии друштвенихфункција које произилазе из подјелерада, са циљем постизања друштвене солидарности и социјалнекохезије. Негативна солидарност, је одраз искривљене друштвенеподеле рада, што доводи до несолидарности међу припаднициманеке заједнице. Слабљење регулаторне моћи друштва доводи допораста друштвених девијација, девалвације моралних вриједности,моралне дезинтеграције личности и неефикасности до тада важећихправила (Трипковић,1992). На истом трагу остају и представницифункционалистичког приступа по питању условљености измеђудруштвене дезорганизације и слома моралних вриједности ипорастадевијација.

СОЦИОЛОШКИОСВРТНАКОРУПЦИЈУКАОДРУШТВЕНИФЕНОМЕНУРС

Са социолошког становишта, корупција је детерминисананеправилностима у различитим нивоима власти и друштвенимнеједнакостима, као и неједнакостима у дистрибуцији и располагањудруштвене моћи, коришћењу политичких, социјалних, економских идругихдруштвенихулога(Милосављевић,2003,стр.254).Каоштојетовећпримјетно,корупцијасетретирадруштвенимфеноменом,анесамодевијацијомудруштву.Укомобликућебитинајизраженија,зависиодсоциокултуролошкогмиљеа,скалеморалнихвриједности,економскихприликаунекомдруштву,економскихнеједнакоститеосталиханомичних

22

БиљанаЧ.МилошевићШошо

приликакакоунекомдруштву,такоиуокружењу.Социолошко-правноодређењекорупцијесводисенаморалнедевијације,негативнепромјенесистема вриједности, социјалне патологије, на криминалне радње икривичнадјела.Недвосмислено једасепроблемкорупцијеодносинанезаконитоинеморалнодјеловањеудруштву,чијисуносиоцидржавне,политичке,финансијске,привреднеидругејавнеинституције,каоилицакојасепојављујукаоносиоциодређенихфункцијауприватномсектору,а која искоришћавају своје позиције и институције система с циљемнезаконитогбогаћења,остваривањаличнихинтересаилинекедругемоћи(МилошевићШошо,2015,стр70).Корупцијасеодвијауконтекстутаквихпромјенљивиходносакаоштосу:јавниипривредниинтерес;богатствои моћ; моћ и ауторитет; приватно и службено (Милосављевић, 2003,стр. 252) и одвија се по принципу реципроцитета и дискреције.То свакако представља отежавајућифактор за откривање, спречавањеи борбу против исте. БиХ је већ предузела неке одмјера и корака засузбијање коруптивних дјеловања као што су доношење Закона осукобу интереса, Закона офинансирањуполитичких странака, Законао приступу информацијама. Такође, Кривични закон БиХ је обогаћенставкомоизнудиизлоупотребијавногвласништвауличнесврхе,аБиХјепосталачланицаKонвенцијеУНуборбипротивкорупције–UNCAC(Милошевић Шошо, 2015, стр. 81), што свакако може допринијетисмањењустопезаступљеностиовепојавенанашимпросторима,алинеиискорјењивању.

Стога, намјера овог рада је да на основу дијела резултатаемпиријског истраживања о друштвеним промјенама у РепублициСрпској, спроведеног крајем 2016. и почетком 2017. године, покажераширеност корупције на простору Републике Српске, начин како сеонаперцепираодстране грађана, тењиховуспремност заевентуалнокоруптивнодјеловање.

Социодемографскеодредницеузоркасу–узоракод220испитаника,одчега113припадницаженскогполаи102припадникамушкогпола,староснедобиод18до66+,изседамопштинауРепублициСрпској,упериодуодкрајадецембра2016.годинеипочетка2017.године.Од220испитаника,њих59,1% јенезапослено, а 40%их је у радномодносу.(Табелабр.1;бр.2;бр.3ибр.4)

АмбивалентникарактеркорупцијекаодевијантнепојавеуРС

23

Табелабр.1.МјестоживљењаиспитаникаНАЗИВОПШТИНЕ БРОЈ %

ИСТОЧНОСАРАЈЕВО 40 18,2%

БАЊАЛУКА 70 31%

ДОБОЈ 20 9,1%

ПАЛЕ 30 13,6%

ТРЕБИЊЕ 20 9,1%

РОГАТИЦА 20 9,1%

ШЕКОВИЋИ 20 9,1%

УКУПНО 220 100%

Табелабр.2.Полиспитаника

ПОЛ БРОЈ %

ЖЕНСКИ 113 51,4%

МУШКИ 105 47%

НЕМАОДГОВОРА 2 1%


Табелабр.3.Староснастуктураиспитаника

Годинестаростииспитаника БРОЈ %

Од18до24 63 28,6%Од25до31 36 16,4%Од32до38 41 18,6%Од39до45 24 10,9%Од46до52 26 11,8%Од53до59 15 6,8%Од60до66 4 1,8Вишеод66 11 5%УКУПНО 220 100%

24


Табелабр.4.Запосленостиспитаника

Запосленост БРОЈ %

Да 88 40%Не 130 59,1Немаодговора 2 1%


Испитаници су перципирали да су проблем незапослености у98,6%, криминала у 91,4% сиромаштва у 91,8% и корупције у 89,5%случајеванајозбиљнијиунашемдруштву,поредпроблемакаоштосулоша здравствена заштита, лош економски развој, насиље и неки одприсутних облика девијантног понашања попут коцке, педофилије,просјачењаисл.(Табелабр.5).Табелабр.5.Најозбиљнијипроблемиунашемдруштвупремамишљењуиспитаника

ДА НЕ НЕЗНАМ НЕМАОДГОВРА УКУПНО

Број % Број % Број % Број % Број %

Незапосленост 217 98,6 1 0,5 1 0,5 1 0,5 220 100

Корупција 197 89,5 12 5,9 6 2,74 1,8 220 100

Криминал 201 91,4 10 4,5 5 2,3 4 1,8 220 100

Сиромаштво,низакстандард 202 91,8 11 5 4 1,8

3 1,4 220 100

Лошаздравственазаштита

166 75,5 24 10,9 23 10,5 7 3,2 220 100

Лошимеђуетничкиодноси

149 67,7 33 15 30 13,6 7 3,6 220 100

Лошекономскиразвој 179 81,4 16 7,3 18 8,2

7 3,2 220 100

Насиљенадтрећимлицем 113 51,4 45 20,5 50 22,7

12 5,5 220 100

Малољетничкапроституција 126 57,3 42 19,1 44 20

8 3,6 220 100


25

Израженопросјачење 112 50,9 56 25,5 44 20

8 3,6 220 100

Породичнонасиљесасмртнимисходом

125 56,8 44 20 44 207 3,6 220 100

Педофилија 137 62,3 30 13,6 44 209 4,1 220 100

Коцка 149 67,7 32 14,5 31 14,18 3,6 220 100

У намјери да сазнамо интензитет корупције од почетка новогмиленијума па до данас, испитаници су оцјењивали израженост истепопериодиманаведенимуТабелибр. 6.Каошто се томожевидјетиизтабеларногприказа,корупцијајеконстантнобилаприсутнаунашемдруштвуитоврлоизражено(чак70%одукупногбројаиспитаника),стимштоиспитаницисматрајудајенајизраженијабилаупосљедњих5година,тј.упериодуод2012.годинедо2016.године.

Табелабр.6.Раширеносткорупцијеунаведенимпериодимапремамишљењуиспитаника

Нимало Много ВеомамногоНемаодговора УКУПНО


Периодод2000-2005.године 20

9,1

98 44,5

99 45

3

1,44 220 100


1,4

100 45,5

115 52,3

2

0,9 220 100


4,1

57 25,9

154 70

0

0 220 100

Корупција јештетна појава у друштву против које сетребаборити,какојепроцијенило65%испитаникаизузорка,идајеодувијекпостојалаунашемдруштву,премамишљењу40,5%испитаника.Текоко15%њих јеизјавилода јекорупција појавакојаможепомоћидасе проблеми брже и успјешније ријеше или да може бити корисна(Табела,бр.7).

26


Табелабр.7.Мишљењаиспитаникаокарактерукорупције

ДА НЕ НЕМАОДГОВОРА УКУПНО

Број % Број % Број % Број %

Штетнапојаваудруштвупротивкојесетребаборити

143

65

74

33,6

3

1,4 220 100

Појавакојајеувијекпостојалаунашемдруштву

89

40,5

127

57,7

4

1,8 220 100

Појавакојапредставља”нужнозло”,алиможебитикорисна

35

15,9

180

81,38

4

1,8 220 100

Појавакојапомажедасепроблемибржеиуспјешнијеријеше

33

15

183

83,2

4

1,8 220 100

Штаофакторимакојидоприносеразвојуиопстанкукорупцијемислеиспитаници,видљивојеуTабелибр.8.Каоглавни„кривци“наводесеполитички систем и то у 83.2%;неефикасност судског система у74,1%и кризаморала у 73,2%.Нештомање се сиромаштво, насљеђепретходног комунистичког система и самаљудска природа схватају итретирајукаоразлозизакоруптивнодјеловање.

Табелабр.8.Основниузроцикорупцијеунашемдруштвупремамишљењуиспитаника



Сиромаштво 123 55,9 55 25,5 28 12,7 13 5,9 220 100

Кризаморала 161 73,2 24 10,9 25 11,4 10 4,5 220 100

Политичкисистем 183 83,2 7 3,2 21 9,5 9 4,1 220 100

Нефикасностсудскогсистема 163 74,1 17 7,7 31 14,1 9 4,1 220 100

Насљеђепретходногкомунистичкогсистема

68 30,9 61 27,7 73 33,2 18 8,2 220 100

Људскаприрода,људисутакви 103 46,8 55 25 49 22,3 13 5,9 220 100


27

У наредној Табели, бр. 9 долазимо до „истинске“ спознаје осамојљудскојприродикадјефеноменкорупцијеупитањуидобијамопотпуноопречновиђењеовогпроблемауодносунапретходнупроцјенукарактеракорупције(Табелабр.7).Наиме,безобзираштосуиспитанициу највећем проценту корупцију окарактерисали као штетну појавуу друштву против које се треба борити, њих чак 58,6% је спремноплатитимито да би добило бољуљекарску услугу; 56.6% је спремнодатимитодабисезапослили,те45,9%њихјеспремнодатимитоданебиплатиликазнузасаобраћајнипрекршај.

Табела бр.9. Мишљење испитаника о спремности за плаћање мита унаведенимситуацијама



Дабисезапослили 124 56,6 61 27,9 34 15,5 10,5 220 100

Дабидобилибољуљекарскууслугу 129 58,6 45 20,5 43 19,5 3

1,4 220 100

Данебиплатиликазнузасаобраћајнипрекршај

101 45,9 74 33,6 40 18,2 5 2,3 220 100

Данебиплатилицаринунаграници 76 34,5 96 43,6 43 19,5 5

2,3 220 100

Дабидобилинекисудскиспор 65 29,5 106 48,2 45 20,5 5

1,8 220 100

Дабиплатилимањипорез 62 28,2 110 50 43 19,5 5

2,3 220 100

ДабиВиилиВашедијетедобилобољуоцјенуушколи/факултету

40 18,2 142 64,5 33 15 52,3 220 100

Овирезултатипотврђујумишљењевеликогбројаонихкојисебавепроблемомкорупције,дајеуновонасталимдруштвенимприликама,утранзиционимземљама,митоусвимсвојимоблицима(активно,пасивнои посредно давање), најраширенији облик коруптивног дјеловања икао такав је универзална појава која је присутна у свим савременимдруштвима (Пејановић, 2015). У друштву у коме велики дио грађанасматра да су криминал, незапосленост и корупција најозбиљнијипроблеми,дасезаконпоштујепопотребиидасерадипреживљавањамора одустати од неких важних моралних принципа, коруптивно

28


понашањепостајеуобичајениначиностваривањанајосновнијихправа.Сазнањедабивишеодполовинеиспитаникабилоспремнопонудитимитозанекууслугу,најчшећељекарску,свједочиоболестисистемакојипроизводитаквостање.Иакојекорупција„нагризла“цијелодруштво,истраживањејепотврдилодајеоназанајвећибројиспитаниканаученимодел понашања од појединаца који злоупотребљавају политичку истручнумоћ,такодаусвојојсвијеститонедоживљавајукаопрекршајнодјеловање.Тојепоказалаианализадијелаподатакадобијенеемпиријскеграђе,изкојихсевидидапостојикорелативниодносодређенихобликакоруптивногдјеловањаприказанихуТабелибр. 9ионихиспитаникакоји сматрају да је корупцијамеђунајозбиљнијимпроблемиманашегдруштва. Слободним избором смо одабрали неколико коруптивнихобликапонашањаихтјелиутврдитидалипостојивезаизмеђуњихииспитаника који тврде да је корупција озбиљан друштвени проблем.Подацисупотврдилинашесумње, јерсууоченепозитивекорелације,иаконискогинтензитета,алисматрамоданисузанемарљиве.

У посматраном односу међу онима који су спремни платитимитонацариниикојиистотакотврдедајекорупцијаозбиљанпроблем,добијаморезултатегдјејеr=0,137;p=0,043(Табелабр.10).

Табелабр.10.Спремностиспитаникадаплатеwмитонаграницикојитврдедајекорупцијанајозбиљнијипроблемнашегдруштва

Платили би мито да не би платили царину награници

УкупноДа Не Незнам

Недостајеодговор

Проблемнашегдруштвајекорупција

Да 66 87 40 5 197

Не 8 5 0 0 13

Незнам 1 2 4 0 6

Недостајеодговор 2 3 2 1 4

Укупно 76 96 43 5 220

r=0,137;p=0,043;N=220


29

Даље,упосматраномодносумеђуонимакојисуспремниплатитимито за наплату мањег пореза који исто тако тврде да је корупцијаозбиљанпроблем,добијаморезwултатегдјејеr=0,147;p=0,029(Табелабр.11).

Табела11.Спремностиспитаникадаплатемитозанаплатумањегпорезакојитврдедајекорупцијанајозбиљнијипроблемнашегдруштва

ПлатилибимитозанаплатумањегпорезаУкупно

Да Не Незнам НедостајеодговорПроблемнашегдруштвајекорупција

Да 54 102 37 4 197

Не 6 5 2 0 13

Незнам 1 1 4 0 6

Недостаје

одговор1 2 0 1 4

Укупно 62 110 43 5 220

r=0,147;p=0,029,N=220

Истотако,уодносуонихкојибиплатилимитозадобијањенекогсудског спора и који тврде да је корупција озбиљан проблем, имамопозитивнукорелацијуr=0,161;(p=0,017)(Taбелабр.12).

Ови показатељи нам потврђују претходно дефинисани наслововог рада, а који говори о амбивалентном карактеру корупције или оамбивалентном приступу корупцији, односно о дуалности људскеприродекадјеовапојаваупитањуиреаговањенању.

30


Табела11.Спремностиспитаникадаплатемитозанаплатумањегпорезакоји

тврдедајекорупцијанајозбиљнијипроблемнашегдруштва

Платилибимитодобијањенекогсудскогспора

УкупноДа Не Незнам


Проблемнашегдруштвајекорупција

Да 57 98 39 3 197

Не 6 4 3 0 13

Незнам 1 2 3 0 6


1 2 0 1 4

Укупно 65 106 45 4 220

r=0,161;p=0,017;N=220

ЗАКЉУЧАК

Свакивидуказивањанапостојањекорупцијеунашемдруштвујевећнанекиначинобликборбепротивисте,јерњенапојаваимплициравишеструке посљедице по цјелокупно друштво, у свим његовимсегментима. Иако су подузете конкретне законске мјере и различитепројектне активности од стране НВО-а, стопа корупције је и даљевисока. Транзиција из старог у нови политички, економски, правнипоредак, прати, оштар конфликт вриједности, поремећај моралнеклиме, пораст друштвене аномије и ови процеси који доминирају надруштвеном нивоу, рефлектују се и на појединце (Пејановић, 2015,стр. 128). Претпоставља се да сваки појединац размишља о дозиодговорностикојусносизасвакисвојпоступак,па јеочекиванода јестањеистоикадсукоруптивнедјелатностиупитању.Свакипојединацимасвојунутрашњи„моралникомпас“помоћукојегразликујеисправнеи погрешне поступке. На основу формираног система вриједности,који,сједнестранеспречававршењезабрањеногпонашања,асдругега осуђује, прије него се друштвена свијест преточи у правну нормуса одговарајућом санкцијом, друштво врши функцију моралне осуде,


31

те касније реагује према вршиоцима инкриминираног понашања.2Корупција је најпрепознатљивија на овим просторима кроз дјелоподмићивања, али због својенетранспарентности, успјевадаопстане.Какојетокрозрадистакнуто,њеноприсуствоједоказоаномичности,неетичности,дезинтеграцијиједногдруштва,алииобрасцапонашања,атосвакаконеидеуприлогакосеубудућемпериодуакосенастојикреиратииостваритипозитивнасликанашегдруштва.Овојепримјеркултурно-етичког аспекта корупције (Милосављевић, 2003, стр. 256.),у оквиру кога се предвиђа да, ако се не успоставе правилности изаконитости у сфери економије и политике, коруптори ће све више ибржезлоуоптребљаватисвојепозицијеилиобликдруштвенемоћикојиимају,штитећисенатајначинодевентуалнихпромјена(Милосављевић,2003,стр.257).

Литература

Бранковић,С.(2014).Методологијадруштвенихистраживања. Београд:Заводзауџбенике.Беговић,Б.иМијатовић,Б.(2001).КорупцијауСрбији.Београд:Центар

задемократско-либералнестудије.Болчић,С. (2003).Исељавањерадне снагеиодливмозгова.УСрбија

крајеммиленијума,Београд:ИСИФФ.Бошковић,М.(1998).Организованикриминалитет.Београд:Полицијска академија.Бошковић, М. (2003). Транснационални организовани криминалитет.

Београд:Полицијскаакадемија.Бошковић,М.(2006).Криминологија.НовиСад:Правнифакултет.Вуковић,С.(2007).Транзицијаикорупција.Београд:Библиотека ПОСЕБНАИЗДАЊА.Вуковић,С.(2005).Право,мораликорупција.Београд:ИПФилип Вишњић.Вуковић,С.(2003).Корупцијаивладавинаправа.Београд:ИДП- Драганић.

2 Studija: PRAVNI ASPEKTI BORBE PROTIV KORUPCIJE U VISOKOMOBRAZOVANJU –de lege lata i de lege ferenda,Banja Luka, 2013. (rađena u okviruProjekta „Angažovanje studenata postdiplomskih studija iz BiH u susret evropskimintegracijama“).

32


Ђурић,М.(1961).Девијантнопонашањеидруштвенаструктура. Социологија,бр.3−4,Београд.Меrton,R.K.(1965).SocialTheoryandSocialStructure,NY.Милосављевић,М.(2003).Девијацијеидруштво.Београд:Драганић.Милошевић Шошо Б. (2013).Мултиетничко друштво и девијантне

појаве.ИсточноСарајево:Заводзауџбеникеинаставнасредства.Мilosevic Soso B. (2015), Corruption – deviation in post-conflict Bosnia

and Herzegovina / Sociological Review. Vol. XVI, No. 1, EditorAnicaDragovic, 2015,FacultyofPhilosophy,withinSs.Cyril andMethodius University in Skopje, p. 69−83, UDK-316; ISSN1409-5513;http://dl.fzf.ukim.edu.mk/index.php/sr/article/view/988

Пејановић, Р. (2015). Транзиција и национална култура. Нови Сад:Академскакњига.Pravniaspektiborbeprotivkorupcijeuvisokomobrazovanju–delegelata

idelegeferenda(2013).Studijaproisteklaizprojekta„Angažovanjestudenata postdiplomskih studija iz BiH u susret evropskimintegracijama“.BanjaLuka.Преузетоса:https://www.google.ba/search?q=Studija:+PRAVNI+ASPEKTI+BORBE+PROTIV+KORUPCIJE+U+VISOKOM+OBRAZOVANJU+de+lege+lata+i+de+lege+ferenda,+Banja+Luka,+2013.+(ra%C4%91ena+u+okviru+Projekta+%C2%ABAnga%C5%BEovanje+studenata+postdiplomskih+studija+iz+BiH+u+susret+evropskim+integracijama).&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b&gws_rd=cr&ei=QeQjWaztMYSbaO3WisAD /Датумприступа:2.5.2017.

Трипковић,М.(1992).Социолошкетеорије.НовиСад:Дневник.


33

BiljanaČ.Milosević-Šošo

AMBIVALENTCORRUPTIONNATUREINTHEREPUBLICOFSRPSKA

Summary ThepaperwillpresentspreadofcorruptionintheRepublicofSrpskaandit’scitizensattitudesregardingthesedeviantphenomena.Itwillbeshowtheresultsofresearchonsocialchangescarriedoutinlate2016,andrelatingto the attitudes, causes andwaysof corrupt activities in theRS, basedonobserved ambivalent character of this phenomenon. Corruption impliesmultipleconsequencesinthewholesociety,inallit’sspheresandhaspolitical,legal,economic,social,moralandotherconsequences.

34

БисеркаР.Кошарац1DOI10.7251/TOMNIS1701035KУниверзитетуИсточномСарајевуПрегледнирадФилозофскифакултетПалеКатедразасоциологију

РАСПОДЕЛААУТОРИТЕТАУПОРОДИЦИ

Урадусеанализирајуначинирасподелеауторитетаупородици,пресвега између супружникаи то у контексту одлучивања у неким аспектимасвакодневногживота:финансије,деца/родитељствоиподеларадаупородици.Компаративно ће бити разматрани резултати емпиријских истраживањаобављених2010.и2017.годинеуРепублициСрпскојдабисеутврдиликакоосновнимодалитетирасподелеауторитета,такоиодчегазависе,узимајућиуобзириспецифичнудруштвенуситуацијуукојојпородицефункционишу.

Кључне речи: породица, ауторитет, одлучивање, финансије, деца,родитељство,конфликти,поделарадаупородици.

УВОДНАРАЗМАТРАЊА

Породица је специфична друштвена група, у којој је, осимемоционалне везаности њених чланова, присутно и обављањеразличитих врста и нивоа активности. Дакле, у породици увекпостоји потреба да се те активности надгледају, координишу и дасе врши редистрибуција добара, улога и обавеза између члановапородице (Milić, 2001). Управљање породицом се врши кроз процеседоговарања, преговарања, усаглашавања, сукобљавања, што указујеначињеницудаупородиципостојидиструбуцијамоћии ауторитетаизмеђу њених чланова. „Породица је она врста друштвеног склопау коме се ствара најчвршћи амалгам између емоција и моћи“(Milić,2001,str.194).

Дабисе објаснили односи и начин управљања у породиципотребно је направити разлику између моћи и ауторитета.По Веберу [Veber] моћ се односи на изгледе да се у оквиру једног1 [email protected]

35

36

друштвеног односа спроведе сопствена воља упркос отпору, безобзира на чему се заснивају ти изгледи (1976, str. 37). Сам ауторитетсе може схватити као појам који се у одређењу налази измеђупојмова моћи и власти. Ауторитет није намера или способност да сеутиче на друге, већ је призната и прихваћена, дакле, делујућа моћ.ПомишљењуФрома [Fromm] „[...]измеђуауторитетаионогакомесеауторитетобраћаувијекпостојиснажнаосјећајнаспонаидентификације,дивљењаиљубави“(1989,str.46).СличнотеоријскополазиштеимаиФирст-Делићиподауторитетомподразумева„[...]способностједнеособедадоносиодлукекојеруководепонашањедругеособеунутародређеногподручјапонашањаудатомвремену,акојеобаучесникаперципирајукаоправооногакојиодлучује“ (1971, str. 177).Можесе закључитидаауторитет није безлична власт, какав је случај са влашћу државе ињенихинституција,већувекиманекодубљедуховно,психолошкоилиморалноутемељењекојеомогућавапојединцимадасесањимосећајноидентификују.

ПРОЦЕСОДЛУЧИВАЊАУПОРОДИЦИ:ПОЈАВНИОБЛИЦИРАСПОДЕЛЕАУТОРИТЕТА

Акосепородицасхватикаоспецифичнадруштвенагрупаособауинтеракцији,можемопретпоставитидаодноси,квалитеттиходносаи расподела моћи и ауторитета јесу кључни фактори за одржавањепородичнекохезије.Расподелаауторитетаимоћиупородицииспољавасенанеколиконивоа: „[...] брачнамоћнанивоусупружничкедијаде,родитељскамоћнанивоуодносародитељи–децаипородичнамоћкаомоћ породичне групе да стратешки делује у друштвеном окружењу“(Milić,2001,str.200).Уовомрадуанализирасепрвинивоиспољавања,даклерасподелаауторитетаизмеђусупружникакрозпроцеседоношењаодлукавезанихзасвакодневниживотпородице.Тајпроцесупородици(браку)нијеједноставан,билодасубрачнипартнерисами,односнодајеречонуклеарнојпородициилисудеовертикалнопроширенепородице.

Истраживање које је проведено 2010. и 2017. године и чији серезултати у овом раду презентују и анализирају односе се на процесдоношења одлука о битним аспектима функционисања породице усвакодневном животу. У основи могуће је у свакодневном процесуодлучивањаразликоватидвеосновнекатегоријеодлука:финансијскеинефинансијске.Финансијскесе,наравно,односенауправљањеновцемкаоресурсом:управљањекућнимбуџетом,штедња,потрошњаисл.Свеосталеодлукесусамоусловнонефинансијскеиодносесенадоношење

БисеркаР.Кошарац

одлука о преуређењу/куповини стамбеног простора, расподели тогпросторана члановепородице, начинупровођења годишњиходмора,школовању деце и њиховим додатним/ваншколским активностима.Подаци које смо прикупили говоре о томе ко има коначну реч кадасе неке одлуке доносе. Треба напоменути и да су донесене одлукесамо крајњи резултат у сложеном процесу договарања, преговарања,уступака,пачакиуцењивањаизмеђусупружникаиданамподацинеговоре о томе ко је иницијатор одлука, ко од супружника располажевећимресурсима(несамоматеријалним,већикултурним,образовними социјалним), који су поступци коришћени да се други супружникприволидаприхватинекуодлукуислично.Дабиседотаквихподатакадошло и истраживање употпунило потребно је да се поред анкетногпроведеи додатно квалитативноистраживање.Међутим,подацикојесмодобилимогуданамкажуукомсеправцумењарасподелаауторитетаупородицинапојавномнивоуидалипатријархалнеобрасцемењајуегалитарни, демократски. У истраживањима на Западу до срединепрошлогвекаважилајетеоријарелативнихресурса,тј.свакипартнерјеимаоутицајанадоношењеодлукаупородицисразмерноресурсимакојепоседујеиколикоучествујеуматеријалномобезбеђењупородице(Bobić, 2008). Међутим, масовно запошљавање жена јача њиховуаутономију и оснажује им положај у породици у процесу доношењаодлука,темушкарципочињудаделеауторитетимоћ.

Кадасеанлизирарасподелаауторитетаупородициисампроцесдоношењаодлука,морајусеузетиуобзирспецифичностидруштвеногсистемаукојимапородицафункционише:рат,избеглиштво,деценијскадруштвена и економска криза, незапосленост, и нагло осиромашење.Типроцесинаглобалномнивоудодатносуотежалиположајпородицеивратилијенанекепревазиђенеформепородичнихпракси,памногиауториговореопроцесуретрадиционализацијеирепатријархализације(Milić,2004;Tomanović,2009).

Методологијаиописузорка

Анкетно истраживање о расподели ауторитета у породициобављеноје2010.и2017.годиненаузоркуод297односно220породицауРепублициСрпској.Утабелиброј1.датајерасподелапородицапремабројучланова.

37

Расподелаауторитетаупородици

Табелаброј1.Расподелапородицапремабројучлановапородице

годинаистраживањабројчлановапородице 2010. 2017.

1 15(5,1%) 16(7,3%)2 63(21,2%) 22(10,0%)3 88(29,6%) 46(20,9%)4 104(35,0%) 79(35,9%)5 17(5,7%) 31(14,1%)вишеод5 10(3,4%) 26(11,8%)укупно 297(100%) 220(100%)

ПодациизузоркапотврђујуизваничнестатистичкеподаткедасууРепублициСрпскојнајбројнијечетворочланепородице,докјенајмањепородицаса5ивишеод5члановапородице.

За наше истраживање битни су подаци о расподели породицана уже, нуклеарне и вертикално проширене породице, јер расподелаауторитета у вертикално проширеним породицама не обухвата самосупружнике,већи,евентуално,њиховеродитељеидругесродникекојиутојзаједнициживе.Подацисудатиутабелиброј2.

Табелаброј2.Расподелапородицапрематипупородицегодинаистраживања

типпородице 2010 2017ужа(нуклеарна) 200(67,4%) 168(76,4%)вертикалнопроширена 97(32,6%) 52(23,6%)укупно 297(100%) 220(100%)

Начинорганизацијепородичногбуџета

Прва варијабла који смо у раду анализирали је начинорганизације породичног буџета. Подаци о овој варијабли могупружити основну слику о расподели ауторитета и моћи у породици.Једну од основних и најисцрпнијих типологија организацијепородичногбуџетадаојеПал[Pahl],аобухватапетосновнихтипова:


38

1. буџеткојимупотпуностиуправљајужене(мушкарципредајучитавприходженама,азадржавајусвојличниџепарацитимесезавршавањиховаодговорностзафинансијеудомаћинству);

2. буџеткојимупотпуностиуправљајумушкарци,штоостављаженебезличногновца;

3. буџетограниченнаодржавањедомаћинстваукомемушкарцидајуженамафикснусумуновцазаодржавањедомаћинства,докостатакновцаостајеподњиховомконтролом;

4. здруженибуџетукомесавновацидеузаједничкукасуиобапартнераимајузаједничкиприступтомновцу;

5. независнибуџетиукомепартнериимајунезависнеприходе(Pahl,1980).

ОвутипологијупримењенууистраживањууВеликојБританијиније било могуће применити и на наше истраживање, због тогаштосезаразликуодбританскогистраживања,гдеузоракчиненуклеарнепородице,коднасуузоркусубројневертикалнопроширенепородице.Начинорганизацијепородичногбуџетадатјеутабелиброј3.

Табелаброј3.Начинорганизацијепородичногбуџета

годинаистраживањаначинорганизацијепородичногбуџета 2010 2017

централизованибуџет 206(69,4%) 132(60,0%)делимичноцентрализованибуџет 74(24,9%) 46(20,9%)независнибуџети 17(5,7%) 42(19,1%)укупно 297(100%) 220(100%)

Подаци у истраживањуи у 2010. и 2017. годинипоказују да једоминантни образац организације буџета његова централизација.Централизованбуџет(зарадесвихчлановапородицеидуузаједничкукасу) има у 2010. години 69,4% породица, а у 2017. години 60%.Делимично централизован образац (део зараде свих чланова иде узаједничку касу, а део чланови задржавају за себе) је нешто мањезаступљен(2010–24,9%,2017–20,9%),докјепотпунодемократскииаутономни образац организације – независни буџети (свако задржавасвојновацуздоговорштакоплаћа)најмањезаступљен(2010–5,7%,2017–19,1%).Приметанјеипорастовогобрасцаизмеђудваистраживања.Овиподацимогусеобјаснитисаједнестране,јошувекпатријархалнимодносимаупородици,асадруге,тешкимсоцио-економскимположајем

39


породица у РепублициСрпској када чланови породице своје приходеморајудаудружујууцентралнибуџеткакобипородицауопштемогладафункционише.Централизованибуџетнезначиувекда једнаособањимеуправља,нитидајетаособаувексупруг.Детаљниподациотомекако је ауторитет распоређен дају нам подаци о томе ко распоређујеновацзасвакодневнупотрошњу,акоимаодлучујућуречкадачлановипородиценемогудасесложеоконовчанихулагања.Типодацидатисуутабелиброј4и5.

Табела4.Којичланпородицераспоређујеновацзасвакодневнупотрошњу

годинаистраживањакојичланраспоређујеновацзасвакодневну

потрошњу2010 2017

супруг 121(40,7%) 76(34,5%)супруга 165(55,6%) 118(53,6%)родитељиједногодсупружника 2(0,7%) 4(1,8%)самостално 9(3,0%) 22(10,0%)укупно 297(100%) 220(100%)

Новац за свакодневну потрошњу углавном распоређују жене(55,6% и 53,6%). У тешким економским условима, са више негоскромнимпримањима,свакодневнапотрошњасесводинанабављањенајосновнијихнамирницазапородицу.Собзиромнатодапородицапредстављареферентниоквиржене,оваактивностјењимапрепуштена.Оваврстаангажовањазахтеваразвијањеодређених вештина како да се са што мање новчаних средстава наадекватанначин задовољепотребе свихчлановапородице.Расподелановца за свакодневнупотрошњуу рукама јежена, коначне одлуке суу рукама мушкараца. Ипак се може приметити да је у посматраномпериодудошлодомалепрерасподелеауторитетапајебројпородицаукојимаконачнеодлукедоносеженеповећан(табелаброј5).


40

Табелаброј5.Којичланпородицеимаодлучујућуречоновчанимулагањимакадаосталичлановинемогудасесложе.

годинаистраживањакојичланимаодлучујућуречоновчаним

улагањимакадаосталичлановинемогудасесложе

2010 2017

супруг 215(72,4%) 130(59,1%)супруга 71(23,9%) 64(29,1%)родитељиједногодсупружника 2(0,7%) 5(2,3%)самостално 9(3,0%) 21(9,5%)укупно 297(100%) 220(100%)

Услучајудачлановипородиценемогудасеусагласе,одлукуунајвећембројуслучајевадоносисупруг/мушкарац(72,4%и59,1%)(табелаброј 5). Приметан је тренд опадања учешћа мушкараца у коначномодлучивању, што је показатељ да се традиционални патријархалниобразацодносаиауторитетакаоипородичнихулогаполакомења,алиидаљесузаступљениупреко50%случајева.

Одлучивањеонекимаспектимаорганизацијепородичногживота

Одлучивањеокључнимистратешкимпитањимаорганизацијепородичногживотаможебитидобариндикаторзапроучавањерасподелеауторитетаупородици.

Подаципоказујудаодлукеокључнимистратешкимпородичнимпитањимаувећинислучајевадоносемушкарци(преуређењеикуповинастамбеногпростора,школовањедеце),доксеодлукеопитањимакојанисустратешкаинеодређујубудућностпородицепрепуштајуженама(табелеброј6).

41


Табелаброј6.Кодоносиодлукеоорганизацијинекихаспекатапородичногживота

коодлучујео

преуређењу/куповинистамбеногпростора

расподелистамбеногпросторамеђучлановима

начинупровођењагодишњиходмора

ш к о л о в а њ удеце

додатнимактивностимадеце

година 2010 2017 2010 2017 2010 2017 2010 2017 2010 2017

супруг186

(64,6%)112

(50,9%)141

(49,0%)75

(34,4%)119

(41,9%)106

(48,4%)99

(62,7%)87

(58,8%)73

(54,9%)68

(47,6%)

супруга91

(31,6%)86

(39,1%)136

(47,2%)122

(56,0%)152

(55,3%)93

(42,5%)58

(37,3%)61

(41,2%)60

(45,2%)75

(52,4%)

родитељиједногодсупружника

2(0,7%)

1(0,5%)

2(0,7%)

2(0,9%) 0 0 0 0 0 0

самостално9

(3,1%)21

(9,5%)9(3,1)

19(8,7%)

8(2,8%)

20(9,1%)

0 0 0 0

укупно288

(100%)220

(100%)288

(100%)218

(100%)278

(100%)219

(100%)157

(100%)148

(100%)133

(100%)143

(100%)

Поредећиподаткеизобепосматранегодиневидиседаједошлодоизвеснихпромена.Наиме,у2017.годинивећипроценатженаучествујеу доношењу стратешких одлука за функционисање породица него у2010.години.Статистичкомобрадомподатакадошлисмодозакључкадајеовапроменавезаназамлађебрачнепарове(до30.годинестаростисупружника) без обзира на ниво образовања, док је код старијихбрачних парова, чак и високообразованих, присутна традиционалнарасподелаауторитета.Ситуацијасе,дакле,мења,алинеморадазначиаутоматскипрерасподелу ауторитета, већмушкарце ижене ставља упозицијупреговарањаидоговарањаококључниходлука.Истраживањабитребалопродубитииоткривањемонихсферакојесупружницивидекао својеиококојихпреговарајуионихсферакојеихнеинтересујуи препуштају их супружнику да о њима одлучује. Подаци показујуи да родитељи супружника, углавном умаломпроценту, учествују уодлучивањуитонајчешћекадајеречопреуређењу/куповинистана,јерсеутимслучајевиманајчешћекористииимовинакојусуонистекли.

Уовомистраживањуузелисмоуобзирконачнеисходеодређенихпроцесаупородици,односноконачнеодлукепоодређенимпитањимаза функционисање породице. Међутим, доношење коначне одлуке усебеукључујепроцесепре

Documents

Издавачff.ues.rs.ba/files/docs/users/Urednik/Nauka-i-stvarnost/Zbornik2018tom2.pdfučionici”,odolasku„desk-topvirtuelnestvarnosti”ioučionicamabezzidova (2007,str.506).Nanivouprocesaobrazovanjavećsuvidljivepromene