хортикултуру и пејзажну архитектуруpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Aleksandra_Savic.pdf · 1. УВОД Предмет истраживања

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство, виноградарство,

хортикултуру и пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Дипл.инж.пејз.арх. Проф. др

Aлександра Д. Савић Јелена Нинић-Тодоровић

КОНЦЕПТ ПЕЈЗАЖНОГ УРЕЂЕЊА ПАРКА

ПРИРОДЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Мастер рад

Нови Сад, 2015

Александра Савић Мастер рад Увод

2

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ ................................................................................................................................. 2

SUMMARY ............................................................................................................................... 6

3. МЕТОД РАДА ................................................................................................................ 10

4. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА ........................................................ 11

4.1. ИСТОРИЈА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ ............................................................................ 11

4.2. ИСТОРИЈА ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“ ..................................................... 13

4.3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ .................................................................................... 18

4.4. РЕЉЕФ ..................................................................................................................... 19

4.5. ЗЕМЉИШТЕ............................................................................................................ 20

4.6. ХИДРОГРАФИЈА ................................................................................................... 21

4.6.1. Језеро Тиквара .................................................................................................. 23

4.7. КЛИМА .................................................................................................................... 24

4.7.1. Температура ваздуха ....................................................................................... 25

4.7.2. Релативна влажност ваздуха ........................................................................... 25

4.7.3. Падавине ........................................................................................................... 25

4.7.4. Ветар .................................................................................................................. 26

5. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА .......................................................... 27

5.1. ЗОНЕ И САДРЖАЈИ У ОКВИРУ ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“ ................ 27

5.2. АНАЛИЗА ВЕГЕТАЦИЈЕ ...................................................................................... 28

5.3. АНАЛИЗА МОБИЛИЈАРА .................................................................................... 50

5.4. SWOT АНАЛИЗА ................................................................................................... 63

6. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ .................................................................................................... 68

6.1. ИЗВОД ИЗ СЛУЖБЕНОГ ЛИСТА ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА БРОЈ 4/2015

.............................................................................................................................................. 70

7. КОНЦЕПТ ПЕЈЗАЖНОГ УРЕЂЕЊА ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“ У БАЧКОЈ

ПАЛАНЦИ ............................................................................................................................. 76


3

7.1. НАЦРТ ПЛАНА ПРЕДВИЂЕН ПЛАНОМ ДЕТАЊНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

ПРИОБАЛНЕ ЗОНЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ ................................................................. 78

7.2. ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“ КРОЗ

ДЕФИНИСАНУ НАМЕНУ ПОВРШИНА И ФУНКЦИОНАЛНЕ ЗОНЕ .................... 80

7.2.1. Зона спорта и рекреације ................................................................................. 81

7.2.2. Зона дечијег игралишта ................................................................................... 82

7.2.3. Зона линијског парка са трим стазом и полигоном за вежбање .................. 83

7.2.4. Зона отворених базена ..................................................................................... 85

7.2.5. Зона спортско-рекреативног центра Тиквара................................................ 86

7.2.6. Зона научно-истраживачког центра ............................................................... 87

7.2.7. Зона угоститељства (бунгалови) .................................................................... 88

7.2.8. Зона кампа ........................................................................................................ 89

7.2.9. Плаже ................................................................................................................ 90

7.2.10. Остали садржаји ........................................................................................... 91

7.2.11. Саобраћајна инфраструктура ...................................................................... 95

8. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................... 97

9. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................ 99

10. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ ........................................................................................... 103


4

РЕЗИМЕ

Заштићено подручје Парк природе „Тиквара“ се налази у јужној Бачкој, уз леву

обалу реке Дунав, на територији општине Бачка Паланка, непосредно уз насеље Бачка

Паланка. Ово заштићено подручје већим делом своје површине обухвата део од 1297 м

до 1305 м реке Дунав. Површина заштићеног подручја је 554,0055 ха и у државној је

својини.

Сврстано је у III категорију заштићених природних добара. Ово подручје у

којем је успостављен режим заштите II степена, представља специфичан природни

мозаик сачињен од водених и копнених екосистема. Парк природе „Тиквара“

представља компактан природни комплекс у инундационој равни Дунава који лежи на

апсолутним висинама између 78,6 м и 82,8 м. Читава инундациона раван насута је

рецентним песком и муљем које је Дунав акумулирао приликом изливања и отицања.

Биљни свет представља остатке природних ритских шума и ритова Подунавља, који су

усред антропогеног утицаја сведени на уске појасеве уз реку. Дакле, у овом

равничарском подручју основни печат даје река Дунав, комплекси ритских шума и

остаци Паланачког рита са очуваним барским и мочварним екосистемима. У саставу

Парка природе налазе се Споменик природе „Вештачка састојина мочварног чемпреса“

и Споменик природе „Четири стабла платана“

Заштићено подручје и околина Парка природе „Тиквара“ су, током времена,

слично као и остали предели, значајно измењени од стране људи са циљем

прилагођавања природе сопственим потребама. Овакве антропогене активности су

довеле до деградације екосистема.

Циљ рада је проналажење адекватног решења за уређење и ревитализацију

Парка природе „Тиквара“, које ће бити у складу са просторним и регионалним

плановима, као и плановима генералне регулације и законима о заштити природе и

природних добара. Идејни пројекат треба да очува мозаичност станишта и заштићених

врста уз истовремено одрживо коришћење природних ресурса. Неопходно је


5

успоставити поновно функционисање екосистема уз смањено дејство антропогених

утицаја, али и обезбеђивање одговарајућег простора за туристичку, спортско-

рекреативну и научно-истраживачку функцију.

Кључне речи: Бачка Паланка, Дунав, Тиквара, Парк природе, Споменик

природе, ревитализација, антропогени утицај, екосистем.


6

SUMMARY

Protected area Nature Park " Tikvara " is located in the southern Bačka , on the left

bank of the river Danube , in the municipality of Bačka Palanka, right next to the village

Bačka Palanka . This protected area with its largest part covers part of 1297 m to 1305 m of

the river Danube . Surface of this protected areas is 554.0055 hectares and it belongs to the

state.

It’s classified in category III of protected natural resources. This area in which the

second degree of protection regime is established,presents a specific natural mosaic made up

of terrestrial and aquatic ecosystems. Nature Park "Tikvara" is a compact natural complex in

inundacion level of the Danube, which lies at the absolute heights between 78.6 m and 82.8

m. The whole inundation plane is filled with the recent sand and silt that has accumulated

during the flooding and runoff of Danube. Flora represents the remains of the natural riparian

forests and marshes of the Danube basin, which are in the midst of human influence reduced

to a narrow strip along the river. So, in this area the Danube river represents a stamp, marshy

forests and the remains of Palanački rit with its preserved wetland marsh and wetland

ecosystems. Within the Nature Park there is a monument of nature " Veštačka sastojina

močvarnog čempresa" and Monument of Nature " Četiri stabla platana".

The protected area of the Nature Park "Tikvara" and its surroundings areа, over time,

similar to other regions, were substantially modified by humans in order to adapt nature to

their own needs. These human activities have led to the degradation of ecosystems.

The aim is to find adequate solutions for planning and revitalization of the Nature Park

"Tikvara", which will be in accordance with the spatial and regional plans, and plans for

general regulation and laws for the protection of nature and natural resources. Draft project

should preserve the mosaic of habitats and endangered species and at the same time

sustainable use of natural resources. It is necessary to re-establish the functioning of

ecosystems with reduced effect of anthropogenic influences, but also provide adequate space

for tourism, sports and recreation and scientific research.


7

Key words: Backa Palanka, the Danube river, Tikvara, Nature Park, Natural

Monument, revitalization, human impact,ecosystem.


8

1. УВОД

Предмет истраживања обухваћен овим радом је Парк природе „Тиквара“, који се

налази на југу Бачке, на подручју Општине Бачка Паланка. Протеже се уз леву обалу

Дунава између км 1297 и 1305 његовог тока.

Основна природна вредност подручја Парка природе „Тиквара“ је динамичан комплекс

станишта алувијалног подручја, условљен разноврсношћу морфолошких одлика и

динамиком плављења Дунава. Разнолика и променљива морфологија подручја, под

сталним утицајем речне ерозије обезбеђује присуство целине сукцесијског низа

вегетације алувијалног подручја, које под утицајем регулација река постају све ређе у

Европи. Знаштићено подручје предстаља значајну деоницу еколошког коридора

Дунава, која се пружа уз урбанизовану површину.

Језеро „Тиквара“ је проширени део рукавца који је у вези са Дунавом, а пружа се

између насеља Бачка Паланка и реке од међународног значаја- Дунава. Језеро

представља наутички, спортско-рекреативни, излетнички и риболовни центар I

категорије.

У саставу Парка природе се налазе споменици природе „Вештачка састојина

мочварног чемпреса“ и „Четири стабла платана“ , који имају декоративну вредност и

оплемењују простор намењен туризму и рекреацији, за које су донешене Одлуке о

заштити („Сл. лист Општине Бачка Паланка“, бр. 3/97) од 14.новембра 1997.године.

Повољан географски положај, посебно у односу на главне саобраћајнице, близина

Бачке Паланке, а нарочито главне природне вредности Парка, које се односе на богат и

разноврстан биљни и животињски свет, велику разуђеност и испреплетаност водених и

копнених екосистема, чине ово подручје изузетно атрактивним. Тиквара пружа услове

за развој екотуризма, али и едукативног, научно-истраживачког и спортско-

рекреативног туризма, што задовољава потребе како посетилаца, тако и локалног

становништва.


9

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Циљ рада је проналажење адекватног решења за пејзажно уређење Парка природе

„Тиквара“, које ће бити у складу са просторним и регионалним плановима, као и

плановима генералне регулације и законима о заштити природе и природних добара.

Идејни пројекат треба да очува мозаичност станишта и заштићених врста уз

истовремено одрживо коришћење природних ресурса. Пејзажно уређење треба да се

усмери ка функционисању екосистема уз смањено дејство антропогених утицаја, али и

обезбеђивање одговарајућег простора за туристичку, спортско-рекреативну и научно-

истраживачку функцију.

Један од главних задатака предвиђен овим радом је подизање свести код

локалног становништва о значају заштићеног добра за туризам Општине Бачка

Паланка, али и његовом значају за очување разноврсног биљног и животињског света.


10

3. МЕТОД РАДА

У намери да се испуни задатак и циљ истраживања и проблематике којом се бави

овај рад, коришћене методе треба да се реализују кроз следеће фазе:

Теоријско истраживање,

Теренско истраживање.

- Теоријско истраживање (научно-истраживачка метода) обухвата полазну методу која

се заснива на аналитичком приступу прикупљањa постојеће литературе, усвојених

развојних стратегија, студија, који се односе на социолошке функције зелених

површина. Дакле, теоријаска анализа подразумева преглед података добијених из

стручних литература, усмених разговора са људима који су одговорни за заштиту и

уређење Парка природе „Тивара“, а то је Покрајински завод за заштиту природе Нови

Сад, Спортско-рекреативни центар „Тиквара“ ЈП за урбанизам, грађевинско земљиште,

стамбено комуналне послове и путеве „Стандард“ из Бачке Паланке.

- Теренска анлиза обухвата излазак на терен, снимање (фотографисање) терена,

анализу и обраду података о постојећем стању истраживане локације.

- Синтеза прикупљених података обухвата сумирање резултата, креирање SWOT

анализе и давање предлога идејног решења за пејзажно уређење Парка природе

„Тиквара“.

Сви планови 2D приказа су рађени у AutoCad-у 2014, док су за остале графичке

прилоге коришћени PHOTOSHOP CC и Adobe Illustrator CS6. Обрада добијених

резултата истраживања извршена је у програмима Microsoft Office Word 2013 и

Microsoft Office Excel 2013.


11

4. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

4.1. ИСТОРИЈА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

Бачка Паланка се на овом географском локалитету спомиње доста касно, тек при

крају седамнаестог века и судећи по томе не бисмо могли рећи да спада у старије

градове Покрајине. Међутим, на овој територији спомињу се насеља под разним

другим именима већ у далекој прошлости. Према неким изворима, у старом веку, за

време Римљана, овде у пограничној зони налазило се мање римско утврђење под

називом Ремезијана. У средњем веку преко пута Илока, помиње се насеље под именом

Пешт, а популарно се звало Илочка. Из овог времена постоји податак да је на

територији Паланке постојало једно пољско утврђење, опкоп који је опасивао место

насељено турским живљем, са турском војном посадом. Да би се прелаз преко Динава

што лакше контролисао Паланка је често утврђивана. Утврђење је постојало већ 1565.

године, док се у једном запису наводи да је подигнуто 1593. године која званично

казује о настанку Бачке Паланке. Од овог утврђења потиче име Паланка. Сама реч

Паланка је турски романизам и долази од латинске речи planca, која означава ограду од

стубова, коља, такозваних палисада. Крајем 17.века на географској карти убележено је,

преко пута Илока, село Паланка, које се од тог времена тако назива.

Све до развојачења, Паланка је била настањена искључиво српским живљем, а

наредних година насељавају се прве породице Словака и Немаца. Ови први колонисти

настањени су у Српској Паланци или, како се нешто касније почела називати Старој

Паланци. Касније су пресељени у Нову Паланку. Између Нове и Старе Паланке

постојао је празан простор од око два километра, подводан и обрастао у барско

шипражје и траву. Године 1780. нови колонисти насељавају овај међу простор, који


12

називају Немачка Паланка и тако спајају Стару и Нову Паланку. Сва три насеља

стапају се у једно и 1918. године добијају једно име – Бачка Паланка. На тај начин се

на овој територији формирају три села, са три општине. После II светског рата све три

општине су спојене у једну под наѕивом Бачка Паланка.

Упоредо са насељавањем Немаца вршена је и урбанизација насеља. Направљене су

дуге, широке улице, које су се укрштале под правим угловима, дајући месту правилну

урбанистичку форму, коју оно и данас има. Као насеље, Бачка Паланка је тек у 18.веку

добила урбани карактер, јер све што је тада грађено, грађено је по унапред утврђеном

плану и захваљујући томе Бачка Паланка је насеље са сразмерно уређеном основом.

(слика 1)

Слика 1 Урбанистички план Бачке Паланке из 1785. године (Извор: Интернет 1)

Прва половина 19.века је била период лаганог економског развоја за Паланку,

пре свега у пољопривреди, трговини и занатству. Нешто бржи економски напредак

Паланка је отпочла у периоду до I светског рата. У овом периоду су Паланку погађале

и велике поплаве (1867., 1926., 1965. године). После последње поплаве 1965.године,

направљени су велики насипи поред Дунава.

У годинама после I светског рата, Паланка је била позната туристима из даље и

ближе околине, не само због свог изванредног положаја на Дунаву у близини Фрушке

Горе, већ и због многобројних угоститељских објеката и чувених циганских капела. Да

би привукли што више гостију, Паланчани су се трудили да град добије што лепши


13

изглед и да буде уредан. Тако је 1916. године, на иницијативу др Увалића, уређена

алеја са дрворедом и клупама према Дунаву. У периоду од краја II светског рата па до

данас, Паланка се развијала брзим темпом и добијала све више градски карактер и нове

урбанистичке форме, што се види на сликама 2 и 3. (Радовић Р, 1988, 1989)

Слика 2 и 3 Урбанистичке основе из 1944. године (Извор: Интернет 1)

4.2. ИСТОРИЈА ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“

За подручје Парка природе „Тиквара“ постоји релативно мало литературних

података. О настанку Парка природе може се сазнати на основу старих историјских

списа који углавном говоре о току и промени тока Дунава и борби са његовим

плављењем.

На карти Првог војног премера Аустроугарске, тачније првих истраживања које је

спровела Аустроугарска, уочава се ток реке Дунав, где се види само зачетак данашњег

Паланачког рита у виду аде обрасле шумом, а низводно од ње су забележене мање аде

и спрудови. У том периоду матица реке се налазила северно од велике аде, а стрма

обала је била усечена у нижу речну терасу. Јужни руб насеља Бачке Паланке је био на

самој обали Дунава. Померањем матице према Фрушкој Гори дошло је продужења


14

споменуте аде и засипања рукавца северно од аде. Уз леву обалу је дошло до

формирања ритског подручја и других ада. (слика 4)

Слика 4 Карта Првог војног премера Аустроугарске у поређењу са данашњом мапом (Извор:

Интернет 2)

На слици 5, која обухвата период за време Другог војног истраживања и

премера (1806.-1869.), препознаје се ада из претходног периода, која носи назив

„Велика ада“ (Grosse Insel), а непосредно уз насеље је формирана нова, мања ада

(Kleine Insel). Између ових ада се може уочити ритско подручје. Рит је био више

мочварно подручје, без значајније дрвенасте вегетације. Ово је последњи приказ

природног стања подручја, на којем започињу радови регулације вода током

последњих деценија 19.века.

Слика 5 Мапа из периода другог војног премера Аустроугарске и садашња мапа (Извор:

Интернет 2)


15

На слици 6 из периода од 1869.-1887.године је већ забележена одбрамбена

линија између рита и тока Дунава, која се пружа од Велике аде до краја Паланачког

рита. Преко Мале аде је подигнут насип и низводно од њега су формиране нове аде, а

највећа је означена као „Црквина“. Велика ада која на овој карти носи назив „Једек“,

јужни део рита, Мала ада и „Црквина“ су обрасле шумом, док остали део рита је

означен као ливада.

Слика 6 Мапа из периода 1869.-1887. године и садашњи изглед Тикваре (Извор: Интернет 2)

Дакле, током 18.века кроз Паланку је протицао један крак Дунава – Дунавац,

који је делио место на два дела. Од Дунавца је 1876. године запретила велика поплава,

те је подигнут насип у Младеновачкој шуми, који и данас постоји. Преко Дунавца је

било изграђено више мостова.

Радови на регулацији Дунава у зони Бачке Паланке почели су 1898. године. Изградњом

низа водограђевина од камена (напери), обалоутврда, паралелних грађевина,

некадашња ширина Дунава од око 2000 км, сведена је на око 450 км. На регулационој

линији са паланачке и илочке стране изграђени су платои са пристаништима за

путнички речни саобраћај, пристаништа за скелу, магацини и ресторани. Платои су

спојени са Паланком, односно Илоком, високим наперима (земљаним насипима

обложеним каменом), на чијој круни је изграђен макадамски пут и пешачке стазе.

Са завршеном изградњом насипа иза њега се формирала водена површина од неколико

квадратних километара са стајаћом водом, коју су становници назвали „Тиквара“, како

је и данас задржала назив. (слика 7)


16

Слика 7 Стаза која води ка Дунаву са погледом на Тиквару из 1907.године (Извор: Интернет 1)

Слика 8 План уређења Штранда (Извор: Интернет 1)

Један од повољних ефеката

регулационих радова било је

формирање дугог пешчаног спруда

низводно од платоа пристаништа. На

том спруду је био изграђен леп

„Штранд“ (купалиште) са стотинак

дрвених кабина, гимнастичким

справама, бифеом и ограђеном

дечијом плажом, те је још тада тај

део Паланке био атрактиван за

туристе. Пошто је спруд био

практично на наперском острву, на

плажу се прелазило малом скелом са

сајлом. (слике 8, 9 и 10)


17

Слика 9 Купалиште Штранд Слика 10 Пристаниште из 1939. године

(Извор: Интернет 1)

Након великог поплавног таласа 1965.године почели су радови на насипу, пре

свега на његовој реконструкцији. Наспрам града насип је трасиран у инундацији, тако

да је између града и насипа остао заграђен простор под барама и шумом (данашњи

Парк природе „Тиквара“). Рационалним одабиром позајмишта песка за градњу насипа,

продубљена је и проширена „Тиквара“, а ископана је и акваторија и окретница за

будуће пристаниште.

Слика 10 Шеталиште уз Тиквару Слика 11 Зимски поглед на Парк природе


На основу споменутих историјских података, може да се закључи да је ток реке

Дунав кроз историју мењао природно окружење Бачке Паланке и формирао под

утицајем како природних, тако и антропогених фактора природни резерват, који се

данас сврстава у једне од најлепших паркова природе Србије.


18

Историјат заштите подручја Парка природе „Тиквара“ започиње 1993.године

приликом ступања на снагу Решења о претходној заштити природног добра „Тиквара“

(„Сл. Лист Општине Бачка Паланка, бр. 3/93“), када је проглашена заштита природног

добра водно – шумског басена под називом „Тиквара“ са карактеристикама резервата

природе.

4.3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Заштићено подручје Парк природе „Тиквара“ се налази у јужној Бачкој, уз леву

обалу реке Дунав, на територији Општине Бачка Паланка. Географске координате (по

Гриничу) су 45°14'01'' - 45°14'54'' N и 19°18'29'' - 19°24'05'' E. Протеже се уз леву обалу

Дунава између 1297 и 1305 км његовог тока. Северну границу Парка природе

„Тиквара“ чини висока обала и одбрамбени насип, а јужну ток Дунава. Источну

границу чини насип за пут који води на мост Бачка Паланка – Илок, док западну

границу чини линија разграничења између катастарских Општина Нова Паланка и

Младеново. (Лазић и сар., 2008) (слика 12)

Површина заштићеног подручја је 554, 0055 ha и у државној је својини.

Заштићено подручје је од Новог Сада удаљено 45 km, а од Београда 125 km.

Слика 12 Мапа постојећег стања Парка природе „Тиквара“ (Извор: Интернет 3)


19

Парк природе се простире у правцу запад – исток у дужини од око 7 km, са

највећом ширином око 1,3 km. Највећи део истраживаног подручја заузима Паланачки

рит који се налази југозападно од насеља Бачка – Паланка у инундационом подручју

Дунава, у којем се налази и језеро Тиквара смештено јужно од насеља. Северно од

Тикваре налази се насип за одбрану од поплава, а између насипа и јужне границе

насеља смештена је Цврцина бара, која је асфалтним путем подељена на два дела.

(Бошњак и сар., 2011)

4.4. РЕЉЕФ

Парк природе „Тиквара“ представља компактан ритски комплекс у инундационој

равни Дунава који лежи на апсолутним висинама између 78,6 m и 82,8 m. Са

геоморфолошког аспекта Дунав има пресудан значај за ово подручје, јер се

истраживано подручје налази у алувијалној равни Дунава. Читава инундациона раван

насута је рецентним песком и муљем које је Дунав акумулирао приликом изливања и

отицања. Само моделовање инундационе равни је под директним утицајем ерозивно –

акумулативног рада Дунава, услед кога је створен благо заталасан рељеф. Алувијалну

раван реке у којој је смештена Тиквара чине два морфолошка члана, нижа инундациона

раван и виша алувијална тераса. (слика 13)


20

Слика 13 Геоморфолошка карта Тикваре (Извор: Геоморфолошка карта АП Војводине)

На површини инундационе равни Дунав је формирао различите облике рељефа,

ерозивне и акумулативне облике. Од ерозивних творена то су меандри, рукавци,

односно стари речни токови, а од акумулативних плићаци и обалске греде. Сви ови

облици подложни су сталним променама због динамичних својстава тока Дунава, под

којим се подразумевају учестале промене његовог водостаја и протицања, често

изливање из основног корита и повлачење у исто, као и различит интензтет речне

ерозије и акумулације.

4.5. ЗЕМЉИШТЕ

Настанак земљишног слоја на подручју Парка природе, настао је највећим делом

под директним утицајем физичког рада Дунава. Овде су земљишта генетски

неразвијена због сталног деловања поплавних речних вода и високог нивоа фреатске

издани. Педолошки слој чини рецентни алувијални нанос различитог механичког


21

састава, на основу ког се формирају различити варијетети. На вишим приобалним

теренима преовлађује песак, а на нижим теренима и деловима удаљенијим од обале

заступљенији је муљ. У међупростору, у разичитим односима, наизменично су

наталожени песковито-муљевити наноси. Овакав тип земљишта је посебно погодан за

развој бујне мочварне вегетације, која је један од главних карактеристика

истраживаног природног добра. (Лазић и сар., 2008)

Слика 14 Педолошка карта Тикваре (Извор: Педолошка карта АП Војводина)

4.6. ХИДРОГРАФИЈА

Подручје Парка природе „Тиквара“ већим делом своје површине обухвата

инундациону раван уз леву обалу Дунава, (слика 15), који у делу свог средњег тока има

све особине равничарске реке. Корито је формирано у сопственом алувијуму са

променљивим и веома вијугавим током и много рукаваца, острва и спрудова. Десна

обала је углавном висока и устаљена, а лева је ниска са изграђеним одбрамбеним

насипима. (Бошњак и сар., 2011)


22

Слика 15 Прилаз Дунаву (Извор: Александра Савић, април 2015.)

Хидролошке одлике заштићеног подручја су под директним утицајем режима

реке Дунав. Овај режим се пре свега огледа у променама нивоа и количине воде у

кориту, осцилацијама водостаја и протицаја. Током високих водостаја на реци, који се

јављају најчешће у пролеће и почетком лета, долази до плављења небрањеног дела

Парка природе и то најпре његових најнижих делова, односно рукаваца и других

већих, или мањих депресија. Поред климатских чинилава, на водостај Дунава утичу и

геоморфолошке и педолошке карактеристике подручја. Наиме, песак и песковити

материјал земљишта врло лако и брзо пропушта воду, што има за последицу снажан

утицај режима Дунава на режим подземних вода.

Велики утицај на хидролошке одлике Парка природе „Тиквара“, истиче се

антропогени фактор. При том се мисли пре свега на изградњу насипа, као једну од

хидротехничких грађевина, која прекида природне функције плављеног простора и

која ствара поремећаје у екосистему плављених подручја. Такође, насипи спречавају

попречну комуникацију између главног корита и плављених подручја, чиме се значајно

утиче на здравље и продуктивност целокупног екосистема слива. Рукавци у

Паланачком риту, западно од Бачке Паланке су у великој мери засути због честог

изливања Дунава и таложења материјала. Услед варирања водостаја поједини делови

рукаваца остају без воде, па се јављају повремене и привремене баре. Један рукавац се

привидно завршава језером Тиквара. Овај рукавац је пресећен насипом, а од насипа до

Бачке Паланке се наставља као водена површина под именом Цврцина бара. Наставак

овог некадашњег рукавца, о ком је највише билоречи у поглављу о историји, води ка


23

језеру Багер, вештачком језеру ископаном за време градње насипа, а завршава се

каналом који води до Дунава.(упоредити стару и нову слику) (Бошњак и сар., 2011)

Поред поменутих површинских вода, хидролошким карактеристикама „Тикваре“, у

великој мери доприносе и високе, односно плитке, фреатске воде, које се такође

јављају сезонски заједно са високим водама Дунава. Током максималних водостаја

Дунава, готово цело подручје Парка природе се налази под водом. Све је ово утицало

на стварање типичне ритске орографије и хидрографије, као и одржање биљног и

животињског света специфичног управо за ритска станишта.

Хидролошки услови нису одређени само водним режимом Дунава, него и водама

које се путем канализације и површинским отицањем из града сливају на простор

Парка. Услед поменутих услова, ниво подземних вода је перманентно висок, што

неповољно утиче на развој и опстанак, првенствено шумских заједница. То је довело

до масовног пропадања шума и појава великих површина чистина, које је због

забаривања немогуће поново пошумити. (Лазић и сар., 2008)

4.6.1. Језеро Тиквара

Језеро Тиквара је флувијално језеро које се налази у зони инундације, јужно од

Бачке Паланке, од које га одваја неколико стотина метара широка Цврцина бара и

насип за одбрану од Поплава. (Бошњак и сар., 2011) Име је добило по баркама –

тикварама у којима су рибари чували своју рибу. (слика 16)

То је једино природно језеро на Дунаву настало померањем корита Дунава ка југу,

тачније некадашњег рукавца под називом Дунавац, између некадашњег Великог

острва(немач), западно од Тикваре и бачке обале, заустављала се у најувученијем делу

залива и одатле уз западну обалу Малог острва() текла у Дунав. Некадашња острва

Велико и Мало су временом срасла са обалом и постала део инундационе равни. Овоме

је допринела у великој мери и изградња регулационих грађевина уз обалу Дунава.

(Бошњак и сар., 2011).

Након великог поплавног таласа 1965. године почели су радови на насипу

између насеља и северне обале Тикваре, чиме је коришћен песак са дна језера и на тај

начин је оно продубљено и проширено. Наспрам града насип је трасиран у инундацији,

тако да је између града и насипа остао заграђен простор под барама и шумом (данашњи

Парк природе „Тиквара“). У оквиру споредних радова насута је и плажа на „Тиквари“.


24

Данас је језеро Тиквара најатрактивније језеро на подручју Општине Бачка

Паланка. Од градског центра одваја је неколико стотина широка мочварна површина, а

од Дунава уска превлака, широка око 100 m. Управо она омогућава природно

прочишћење језера, те је режим вода у језеру Тиквара под директним утицајем речног

режима Дунава. Језеро је окружено предивном природом, са једне стране пружа се

поглед на падине Фрушке Горе и средњевековну тврђаву у Илоку, а са друге стране је

шума, која лежи на извориштима термалне воде. Потенцијал који има не само језеро,

већ и сам Парк природе је нажалост неискоришћен. Језеро је идилично због сталног

присуства лабудова, за које је познато да само бораве на еколошки чистим просторима.

Језеро је богато рибом, што привлачи велик број риболоваца. Такође, језеро има

потенцијал за развој спортског туризма.

Слика 16 Језеро Тиквара (Извор: Александра Савић, април 2015.)

4.7. КЛИМА

Клима је поред педолошког покривача један од најважнијих фактора који утиче

на живот, како биљног, тако и животињског света. Од ње зависи која биљна заједница

може да опстане и да даје најбоље приносе. У климатском погледу Парк природе

„Тиквара“ припада умерено-континенталном поднебљу са карактеристикама

панонско-степског варијетета, односно са модификацијом микроклимата Бачке

равнице и утицаја речне долине Дунава.


25

4.7.1. Температура ваздуха

Просечна вредност средњих годишњих температура по годинама износила је

11,7°C, при чему је најнижа вредност забележена у јануару 0,3°C, а највиша у јулу

21,9°C. Апсолутни максимум температуре ваздуха је забележен у августу са

вредношћу 39,5°C, а апсолутни минимум температуре ваздуха је забележен у јануару

са вредношћу од -25,0°C. Просечна годишња вредност релативне влажности износи

73,9%. Просечна годишња облачност износи 52%, тј.нешто више од половине неба је

прекривено облацима. („Службени лист Општине Бачка Паланка бр.11/2014)

Средња годишња температура ваздуха иста је у просеку температура у јесењем

периоду, док је пролећна температура приближна јесењем просеку. У вегетацоном

периоду (април-октобар) средњи месечни просек износи око 17,6°C што, уз довољне

количине падавина, има великог значаја за живи свет природног добра. (Бошњак и

сар., 2011).

4.7.2. Релативна влажност ваздуха

Релативна влажност ваздуха на подручју Парка природе „Тиквара“ варира на нивоу

средњих годишњих вредноси од 75% до 80%. Децембар, јануар, новембар и фебруар су

месеци са највећом релативном влжношћу, док су мај, август и април месеци са најмањом

релативном влжношћу.Средња годишња осунчаност износи око 2000 часова. (Бошњак и

сар., 2011).

4.7.3. Падавине

Падавине су основни извор воде у земљишту. Оне омогућавају биљци узимање

хранљивих материја, које се у земљишту налазе већином у облику неприступачном за

биљке. Падавине на истраживаном подручју имају све одлике средње-европског

падавинског режима. Распоред падавина по годишњим добима је следећи: лети се

излучи највише пада- вина (213 mm или 32,9%), у пролеће се просечно излучи 154 mm


26

или 23,8%, у јесен 160 mm (24,7%) и зими 119 mm (18,4%). За пољопривреду овакав

распоред падавина је од великог значаја, јер се највише падавина излучи за време

вегетационог периода биљака (од априла до септембра). („Службени лист Општине

Бачка Паланка бр.11/2014)

4.7.4. Ветар

Ветар је веома важан климатски фактор, који двојако утиче на климатске услове

овог подручја. Брзина ветра утиче на интезитет потенцијалног испаравања, а тиме на

кретање и садржај воде у земљишту и биљкама. Такође, ветар има утицај на количину

испаравања, психовизичко стање људи, као и на многе делатности којима се баве

људи, пре свега на развој туризма.

На територији општине Бачка Паланка ветрови се јављају из свих праваца. Најиз-

разитији је северозападни ветар који најчешће дува у летњем делу године. Други по

учесталости је југоисточни ветар – кошава, који дува у зимској половини године.

Брзине ветрова су мале, најчешће износе 2-3 m/sek. Просечан број дана са јаким ветром

на годишњем нивоу износи 80,7 дана. („Службени лист Општине Бачка Паланка

бр.11/2014)


27

5. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

Теренско истраживање се заснива на вишенедељном изласку на истраживану

локацију у току смене годишњих доба како би се пратио развој не само вегетативног

дела Парка природе „Тиквара“, него и начин и учесталост одржавања, степен

уређености и бројност неопходног мобилијара. На тај начин се кроз текстуални опис

приказује целокупна слика постојећег стања уз обавезну фотоанализу која прати

резултате истраживања. Резултати истраживања су подељени у три целине. Прва

обухвата анализу значајних локалитета у оквиру заштићеног природног добра, како би

се приликом другог и трећег корака, анализе вегетације и мобилијара, имао увид о

њиховом положају у Парку. Резултати теренског истраживања се анализирају са

аспекта пејзажне архитектуре.

5.1. ЗОНЕ И САДРЖАЈИ У ОКВИРУ ПАРКА ПРИРОДЕ

„ТИКВАРА“

Током теоријског, али посебно након теренског истраживања, у саставу Парка

природе „Тиквара“, уочени су садржаји, који се по свом положају и значају могу

дефинисати као посебне зоне. На основу зонирања и такве поделе истраживаног

подручја, анализе спроведене на терену је лакше сортирати и категорисати. Садржаји и

зоне су:

Спортска хала која има капацитет за 1500 гледалаца, куглана, теретана, фитнес клуб,

ресторан.


28

Отворени спортски терени за фудбал, кошарку, одбојку, рукомет и тенис.

Дечије игралиште са теретаном на отвореном.

Coca Cola теретана на отвореном.

Плажа „Рио“ на левој обали Дунава са тереном за одбојку на песку и клубом који је

активан у летњим месецима.

Плажа „Тиквара“, која са једне стране излази на Дунав, а са друге на језеро Тиквару.

Простор за одржавање културно-забавних манифестација.

Кајакашки клуб.

Рибљи ресторан „Чарда“ са платоом на коме се налази паркинг и Споменик природе

„Четири стабла платана“.

Шеталиште из Улице Веселина Маслеше уз које се налази други Споменик природе

„Вештачка састојина мочварног чемпреса“.

Бент који води ка мосту који повезује Бачку Паланку и Илок.

Бент који води ка Младенову.

Бара „Језеро“ са врбацима и Тикварским каналом.

Цврцина бара.

Храстова шума са комплекцом бара и депресија.

Систем малих рукаваца Паланачког рита.

5.2. АНАЛИЗА ВЕГЕТАЦИЈЕ

Биљни свет Парка природе „Тиквара“ представља остатке ритских шума и ритова

Подунавља, који су услед антропогеног утицаја сведени на уске појасеве уз реку. У

овом равничарском подручју, којем основни печат даје река Дунав, простиру се

комплекси ритских шума и остаци Паланачког рита са очуваним барским и мочварним

екосистемима. (Лазић и сар., 2008)

Наиме, ритске шуме су данас најугроженије шуме у целом свету и највеће

површинско смањење је управо ритских шума, тако да остаци представљају

непроцењиву вредност. Ове шуме се распростиру на обалама и непосредној близини


29

река, речним острвима, а периодично су плављене. По разноликости биљног, а и

животињског света спадају у најбогатије европске континенталне биоценозе. Опстанак

и развој заједница ритских шума зависи од водотока уз које се налазе, те свака промена

тока, висине водостаја и режима поплава, непосредно утиче на поједине заједнице.

Главне врсте дрвећа природних ритских шума су аутохтоне врсте врба и топола. Због

динамике колебања углавном поплавних вода, омогућен је развој многим

хигрофилним, али и ксерофилним биљним врстама. Човек је својим

хидромелиоративним радовима на рекама значајно смањио површине ритских шума.

Нестанком непосредног и честог контакта између шумске заједнице и поплавних, или

подземних вода долази пре свега до сушења и пропадања шума. Дакле, честим

захватима великих размера приликом регулација река, стварања великих акумулација и

одузимањем воде из корита река, ритске шуме су остале без свог „крвотока“, који их је

свакодневно напајао неопходном водом. Наиме, речна ерозија и акумулација имају

пресудни утицај на лик предела и природну вегетацију, који представља целину

сукцесивног низа биљног покривача алувијалног подручја.

Парк природе је највећим делом обрастао шумама које су некада имале прашумско

обележје. Пре насељавања овог подручја и ширења насеља на овом подручју су се

простирале ритске шуме. Као што је споменуто утицај човека на природу и њено

прилагођавања потребама људи изменио је некадашњи изглед Парка природе

„Тиквара“. Данас су то само остаци ритских шума испресецани каналима. Флора и

фауна „Тикваре“ су разноврсни и заступљени од хигрофилних до мезофилних шумских

заједница, са хидролошки условљеном вегетацијом, која се развија под утицајем

поплавних и високих подземних вода.

Аутохтоне шумске заједнице су беле врбе, заједница беле врбе и црне тополе,

заједница тополе и пољског јасена и бројне субасоцијације. Спрат жбуња је такође

разноврсан и карактеристичан за ритске шуме, као и приземна флора. Посебна

вредност „Тикваре“ јесте појава да се у сукцесивном еколошком низу развијају

раличите биљне заједнице од вегетације акватичних биљака и вегетације мочварних

ливада до вегетације пескова и ливадске вегетације на гредама.

Шуме прекривају 2/3 подручја, од чега је највећи део унутар инундационе равни

Дунава, модификујући опште еколошке услове. Све шуме су настале на флувијатилним

земљиштима, претежно песковитог до иловастог механичког састава. (Бошњак и сар.,

2011).


30

При самом погледу на Парк природе „Тиквара“ и на њен вегетативни карактер, у

првом плану се истичу низови шума белих врба, белих топола, црних топола, јасена и

њихових међусобних заједница, као и изражена спратност дрвећа, шибља и жбуња који

својим природним облицима, или како би се то назвало са аспекта пејзажне

архитектуре, дизјном наглашавају обалу Дунава, језера и бара која остављају значајан

печат у истраживаном природном добру. Са источне и западне стране Парка природе

„Тиквара“, тачније пратећи потез такозваног бента, уочавају се низови бара, које су у

зависности од климатских и хидролошких карактеристика плиће, или дубље, или су у

пијединим деловима у летњим месецима изостале, тачније исушене, услед високих

температура и недовољне количине падавина. Уз поменуте баре наијистакнутија

вегетација су већ споменута стабла беле врбе, багремца, пољског јасена и др.

Прва у сукцесивном низу шумских станишта, на најнижим деловима заштићеног

подручја у зони рецентног алувијума је заједница бадемасте врбе, која формира

жбунасте групације (Ass: Salicetum triandre Malcuit 1929.) Ова пионирска заједница

брзо настаје, али и кратког је века. То зависи од брзине речног наноса, јер због густог

раста таложи и задржава песак, те ствара погодне услове за развој беле врбе, која је

временом потискује.

Дакле, на нешто вишим котама, јављају се заједнице беле врбе (Ass: Salicetum

albae pannonicum Парабућски 1972), које представљају најзаступљенију и најочуванију

шумску заједницу, која својом атрактивношћу значајно утиче на развој туризма, али и

на значај самог подручја, јер је сачувала амбијенталне вредности и пејзаж.

Јавља се у виду појаса различите ширине између Дунава и вишег терена на коме су

посађене монокултуре хибридних топола, затим поред рукаваца, као и на свим

хидрографски нижим шумским стаништима унутрашњег дела истраживаног подручја.

(Бошњак и сар., 2011). Најчешће растe у речним долинама, те на влажним, мочварним

местима. И сам назив рода, Salicix, највероватније келтског порекла, има значење –

близу воде. Улази у састав у виду појединачних стабала, или у мањим групама многих

поплавних литоценоза, или изграђује посебне литоценозе. У висину се пење и преко 1

000 m.

Шуме беле врбе су углавном старијих развојних фаза, јер су развој нових

стабала неопходни свежи речни наноси. Међутим, млађа стабла беле врбе уочавају се у

полузатвореним депресијама и у близини бара, где су услови станишта погодни за њен

развој. Тачније омогућено је плавњење терена и споро отицање воде. У поменутим


31

деловима видљива су нова, млада стабла белих врба која својим распоредом

наглашавају ободе полузатворених и затворених барских елемената и дизајнирају

простор природним облицима.

Слика 17 Зона белих врба током зиме Слика 18 Беле врбе уз обалу током пролећа

(Извор: Александра Савић, јануар 2015) (Извор: Александра Савић, април 2015)

Слика 19 Појас белих врба током лета Слика 20 Појас белих врба почетка јесени

(Извор: Александра Савић, јул 2015.) (Извор: Покрајински завод за заштиту природе)

Спрат дрвећа у Парку природе „Тиквара“ формирају у првом реду стабла беле

врбе (Salix Alba L.) уз саму обалу Дунава, као и уз све већ поменуте баре, у који се, са

порастом хидрографског положаја таложењем речних наноса, усељавају врсте мање

толеранције према дужини плављења Дунава (Ulmus effusa L., Populus nigra L.,

Fraxinus angustifolia Vahl.), као и алохтоне хигрофилне врсте (Acer negundo L., Fraxinus

pennsylvanica L., Amorpha fruticosa L.) Поступно са спратом дрвећа се формира и спрат


32

жбуња, у коме су забележени: Crataegus nigra Waldst.i Kit., Salix purpurea L., Cornus

sanguinea L. Од зељастих врста у шуми врбе су забележени: Roripa amphibian L.,

Roripa sylvestris L., Myosotis palustris L., Solanum dulcamara L., Poa palustris L., Rubus

caesius L., Agrostis alba L. и др. (Бошњак и сар., 2011) У деловима заштићеног

природног добра где се налазе барска флора и фауна, што углавном прати плавна

подручја Дунава и језера Тикваре и Багера, која су рукавцем повезана са током реке

Дунав, омогућавају да се старе шуме врбе обнове изданачким путем, или садњом

садница, или младица беле врбе из малата са оближњих острва. (слике 21-24)

Слика 21 Вегетацијски појас уз обалу зими Слика 22 Вегетацијски појас уз рукавац Дунава

(Извор: Александра Савић, јануар 2015.) током пролећа

(Извор: Александра Савић, април 2015.)

Слика 23 Појас шуме беле врбе и тополе у јулу Слика 24 Јесењи аспект вегетације уз рукавац

(Извор: Александра Савић, јул 2015.) (Извор: Покрајински завод за заштиту природе)

Шума беле врбе и црне тополе (Salici-populetum nigrae Парабућански 1972),

забележена је у виду уског појаса на високим обалама Дунава. За разлику од шуме беле

https://en.wikipedia.org/wiki/Franz_de_Paula_Adam_von_Waldstein

https://en.wikipedia.org/wiki/P%C3%A1l_Kitaibel


33

врбе, која подноси високе и дуготрајне поплаве, заједница беле врбе и црне тополе се

јавља на вишим котама где су поплаве краткотрајне, односно на умерено влажним до

влажним рецентним алувијалним наносима. (слике 25-28)

Као и у претходном случају шуме беле врбе и овде је у спрату дрвећа осим

заједнице Salici-populetum nigrae заступљен брест вез (Ulmus effusa L.), а од алохтоних

врста: Acer negundo L., Fraxinus pennsylvanica L. и појединачна стабла Morus alba L.

Брест вез је за разлику од других брестова толерантан на дужа плављења и анаеробне

услове земљишта због чега се и простире у оквиру обе споменуте шумске заједнице.

Број хигрофита је знатно мањи него у заједници беле врбе, али је зато флористички

састав богатији, те се у већем броју налази пајавац, негундовац (Acer negundo L.) Расте

на различитим земљиштима, чак и на доста влажним и заслањеним теренима. Најбољу

виталност показује на влажним, песковитим, али добро дренираним алувијалним

земљиштима. Подноси веома различите станишне услове. Толерантан је према

дефициту земљише влаге. Лако се адаптира на земљиштима ниске нутритивне

вредности. Пајавац је отпоран према плављењу, али не као тополе и врбе. У свом

природном ареалу јавља се око речних токова, али у горњој поплавној тераси. Fraxinus

pennsylvanica L. је пенсилвански јасен, који је негде око 19. века унешен у нашу земљу,

где данас у речним деловима наших шума представља пионирску врсту којој је

основна функција била пошумљавање низијских делова, а данас пошумљавање ада и

ритова. Наиме, добро подноси забаривање и плавна подручја.

У спрату жбуња су: Crataegus nigra Waldst.i Kit., Cornus sanguinea L., Viburnum

opulus L. Шибиковина, или бела худика (Viburnum opulus L.) је врло разгранати,

декоративни жбун, белих цветова, чији листови у јесен поцрвене и дају прави јесењи

изглед вегетацији заштићеног природног добра.

У приземном делу доминира купина Rubus caesius L., која својом покровношћу

често спречава развој других врста. Црна топола је данас у Парку природе „Тиквара“

готова нестала, услед превођења у хибридне врсте топола. Природна обнова заједнице

је онемогућена услед промене станишних услова, генске ерозије, девитализације, као и

хибридизације интродукованом америчком црном тополом (Populus deltoides

W.Bartram ex Humphry Marshall). Поједначна стабла црне тополе су се задржала на

уређеном делу плаже на Тиквари. (Бошњак и сар., 2011)

Такође, поред заједнице беле врбе и црне тополе, јавља се и заједница црне и

беле тополе (Populetum nigro- albae) у деловима која су мање плавна подручја.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BB%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/Vlaga

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B0



https://en.wikipedia.org/wiki/W.Bartram

https://en.wikipedia.org/wiki/Humphry_Marshall


34

На високим гредама приобалног подручја, јављају се локално и станишта заједнице

беле тополе са црним глогом (Ass.Crataego nigra Populetum albae). У питању су

деградирани остаци ове шуме на земљишту које припада старијем алувијуму. У спрату

дрвећа се налази и вез (Ulmus effusa L.), а у спрату жбуња поред беле тополе: Viburnum

opulus L., Cornus sanguinea L., Rhamnus catartica L. (пасдрена), али и такозване

неофите : јасенолики јавор (Acer negundo L.) и пенсилванијски јасен (Fraxinus

angustifolia Vahl.) (Бошњак и сар., 2011)

Слика 25 Појас беле тополе уз бару, зимски аспект Слика 26 Појас топола уз, пролећни аспект

(Извор: Александра Савић, јануар 2015.) (Извор: Александра Савић, април 2015.)

Слика 27 Бела топола код спртског центра Слика 28 Појас белих топола, јесењи аспект

(Извор: Александра Савић, јул 2015.) (Извор: Александра Савић, септембар 2015.)


35

Из улице Веселина Маслеше када се улази на простор заштићеног природног

добра, уз саму стазу, где се пружа поглед на бару „Језеро“ са врбацима и Тикварским

каналом, простиру се стабла белих топола које кориснике простора уводе у зону спорта

и рекреације. Са друге стране улице у поменуту зону нас уводе стабла дивљег кестена

(Aesculus hippocastanum L.) и дрворед мочварног чемпреса (Taxodium distichum (L.)

Rich), као и по које стабло багремца (Amorpha fruticosa L.), који је врло инвазивна

врста, чији раст и ширење треба пратити, јер спречава раст других аутохтоних врста у

истраживаном подручју. (слике 29-32)

Дивљи кестен је у доста лошем стању, захваћен смеђом пегавошћу дивљег

кестена кога проузрокује гљива (Guignardia aesculi), што проузрокује превремено

сушење листова и њихово опадање већ током летњих месеци, те би требало преузети

превентивне мере заштите третирања лишћа бакарним, или органским препаратима у

периоду инфекције, дакле већ у мају месецу.

Слика 29 Стабло дивљег кестена Слика 30 Поглед на дрворед дивљих кестена


Слика 31 Болест на листу кестена Слика 32 Поглед на дрворед кестена, јесењи аспект

(Извор: Александра Савић, јун 2015.) (Извор: Покрајински завод за заштиту природе)


36

На подручју Парка природе „Тиквара“ због својих изразитих естетских и

научних вредности, као посебно заштићено природно добро се налази вештачки

подигнута састојина мочварног чемпреса, заштићена као споменик природе. (слике 33-

36) Налази се поред пута за Дунав, тачније уз само шеталиште у Улици Веселина

Маслеше, као што је већ горе наведено, према некадашњој Илочкој скели, подигнутој

1942. године. Од првобитно 340 посађених садница, данас има свега око 120 стабала

добре виталности. Пошто је то јединствена састојина код нас, јер се као егзотична

врста сади једино у парковима и као таква представља флористичку реткост за наше

поднебље. Дрворед је посебно декоративно оплеменио простор заштићеног природног

добра, те и његова позиција пре самом уласку у Парк природе ставља посебан акценат

на естетски, дендролошки, али и туристички карактер Бачке Паланке.

Слика 33 и 34 Вештачка састојина мочварног чемпреса, зимски и пролећни аспект

(Извор: Александра Савић, јануар 2015, април 2015)

Слика 35 и 36 Вештачка састојина мочварног чемпреса, летњи и јесењи аспект

(Извор: Александра Савић, јун 2015, септембар 2015)


37

Када се крене даље ка обали Дунава уочавају се стабла пајавца (Acer negundo

L.), белог дуда (Morus alba L.) (слика 40) и копривића (Celtis australis L.), чије

смењивање се наставља у потезу између Цврцине баре и Спортско-рекреативног

центра „Тиквара“. Такође, у појединим деловима уочавају се стабла беле тополе

(Populus alba L.), али и различите жбунасте и зељасте врсте. Жбунасте врсте су

углавном врсте Acer negundo L. и Amorpha fruticosa L., a зељасте: водопија (Cichorium

intybis L.) (слика 39), мочварна ливадарка (Poa palustris L.), пепељуга (Chenopodium

sp.), хајдучка трава (Symphytum officinale L.) и многе друге коровске врсте и врсте трава

које су карактеристичне за мочварно-барска подручја. (слика 37 и 38)

Слика 37 и 38 Вегетацијски карактер око спортског-рекреативног центра „Тиквара“

(Извор: Александра Савић, јун 2015)

Слика 39 Водопија (Cichorium intybis L.) Слика 40 Бели дуд (Morus alba L.)

(Извор: Александра Савић, јун 2015) (Извор: Александра Савић, јун 2015.)


38

Дуж пута који води бентом ка мосту који повезује Бачку Паланку и Илок и који

је врло популаран међу бициклистима, уочава се више карактеристичних типова

вегетација у зависности од локације и положаја. Наиме, кад се спусти са главне стазе,

пратећи земљани пут и западну страну шуме уочавају се аутохтоне врсте: у првом реду

бела топола, на чијим појединим стаблима се уочава пузавица Hedera Helix L., затим се

појављује бела врба, црна топола (тачније хибридне врсте црне тополе) (слике 45 и 46),

али и бројне алохтоне врсте као што је пајавац и багремац које својим инвазивним

деловањем прете да у све већој мери спрече развој и ширење аутохтоних врста,

карактеристичних за Војводину и само Подунавље. (слике 41-44)

Слика 41 Карактер вегетације ка мосту Слика 42 Вегетацијски појас уз бент,пролеће


Слика 43 и 44 Зарасла аутохтона вегетација инвазивним врстама

(Извор: Александра Савић, јун 2015, мај 2015)


39

Слика 45 Пролећни аспект хибридних топола Слика 46 Летњи аспект хибридних топола

(Извор: Александра Савић, април 2015) (Извор: Александра Савић, јун 2015)

Од пролећа до лета уочавају се значајне промене у погледу одржавања Парка

природе. Наиме, у пролећним месецима док је вегетација у својој почетној фази,

поглед и проходност кроз поменуту шуму је омогућен, те је теренска анализа била

могућа, а већ у летњим месецима услед неодговорности и неодржавања, коровске

инвазивне врсте су се прошириле и развиле у висину и ширину те спречавају

прегледност и проходност кроз шумску вегетацију. (слике 47-50) Дуж земљане стазе ка

бенту и пешачкој стази уочава се ливадска вегетација, током пролећних месеци даје

акценат дизајну и естетској вредности вегетацији Парка природе. Међутим, услед горе

споменуте неодржаваности флоре током летњих месеци, и сушних периода ливадске

врсте постају само високе осушене коровске биљке, које одвраћају сваког посетиоца да

се постојећим земљаним путевима спусте са пешачке стазе до шумских култура.

Слика 47 Неодржавање шумских култура Слика 48 Инвазивно шибље

(Извор: Александра Савић, јун 2015.)


40

Слика 49 Проходност током пролећних месеци Слика 50 Непроходност током лета

(Извор: Александра Савић, април 2015) (Извор: Александра Савић, јун 2015)

Са источне стране пешачке стазе која води ка поменутом мосту, вегетацијски

карактер је готово исти као и свуда у заштићеном природном добру. Дакле, доминира

бела врба, бела топола, хибридне врсте црне тополе и брест вез. Такође, у биљном

свету који се пружа до моста, уочавају се и већ споменуте алохтоне врсте америчког

јасена, пајавца и багремца. Рукавац Дунава који се одваја у овом делу од свог тока

формира специфичан дизајн остатака рукаваца заштићеног природног добра, јер се

унутар шуме између стабала поменутих врста пружају водене површине, до којих се

може доћи запуштеним и коровима обраслим земљаним путевима. Потенцијал у овом

делу за едукативни, научни и туристички развој је велик. Сакривене оазе водених

површина рукаваца Дунава, аутохтоне врсте катактеристичне за истраживано подручје,

тишина која је ушушкана између стабала дрвећа уз звуке Тикварске фауне су

неискоришћне потенцијал и дар којим заштићено природно добро обилује и које би

требало искористити. (слике 51-56)


41

Слика 51 и 52 Рукавци Дунава који формирају барска подручја

(Извор: Александра Савић, мај 2015)

Слика 53 и 54 Барска вегетација


Слика 55 Дивље стазе и прилаз ка барама Слика 56 Вегетацијски појас уз бент


Други део бента који води ка Младенову и Карађорђеву, који је такође

прилагођен пешацима и бициклистима је веома сличан претходно анализираном делу.


42

Уочавају се у већем броју стабла беле врбе, како старије саднице, тако и млађи

примери, коме погодују услови средине, наиме повремено, или стално плавна

подручја, због чега је приметан велики број бара, коју прати развијена барска фауна и

флора. У спрату дрвећа се још издвајају хибридне врсте топола, бела топола, амерички

јасен, пајавац, багремац. Спрат дрвећа, прати спрат жбуња и зељастих врста, углавном

инвазивних коровских и травних биљака. Спратност вегетације у овом делу је посебно

интересантна за дизајн и обликовање предела, јер својим пружањем и облицима

наглашавају обалу Дунава, језера Тиквара и барских водених површина и елемената.

Пошто је багремац (Amorpha fruticosa L.) као инвазивна алохтона врста, а уједно и врло

медоносна, у великом броју заступљена у Парку природе „Тиквара“, може се уочити

велик број кошница за пчеле, што је један од потенцијала природног добра који је

мањим делом и искоришћен. (слике 57-60)

Слика 57 Појас белих врба уз бент ка Младенову Слика 58 Вегетацијски карактер уз бент


Слика 59 Дивље стазе ка шуми испод бента Слика 60 Појас бента ка Младенову


Поред претходно наведених заједница, у приобалном подручју узвудно од

заштићеног подручја, на високој пешчаној греди ширине до пар десетина метара,


43

налази се шума храста лужњака (Quercus robur L.) са ђурђевком (Convallaria majalis L.)

Храстова шума једним делом представља остатак некадашњих засада храста лужњака

(просечне старости од око 80 година). Мала ширина греде која се постепено спушта ка

бари, са едне стране, Дунаву са друге стране, омогућила је присуство вечег броја врста

из суседних заједница. У спрату дрвећа се поред лужњака налазе: Ulmus effusa L.,

Populus alba L., Populus nigra L., Acer campestre L. (клен). Од алохтоних врста су

забележене: Acer negundo L., Fraxinus pennsylvatica Marshall, Celtis occidentalis L.

(амерички копривић), а у мањем броју: Gleditsia triacanthos L. (гледичија), Morus alba

L., Ailanthus altissima (Mill.)Swingle (кисело дрво). У спрату жбуња су зебележени

Cornus sanguinea L., Crataegus monogyna Jacq. (бели глог), Crataegus nigra Waldst.i Kit.,

Ulmus minor Mill. (пољски брест), а од алохтоних врста: Amorpha fruticosa L. јавља се

на нижим деловима терена, у прелазу ка бари. У значајној мери је на овом локалитету

забележен црни глог, а осим њега репрезентативни примери храста лужњака, беле

тополе, црне тополе бреста веза, ђурђевка, што указује на чињеницу да се ради о

остацима заједница топола, храста и јасена, које данас у Србији имају ограничено

коришћење. Флористички сасатав овог дела природног добра је специфичан у односу

на остали део Парка природе „Тиквара“. Иако подигнута вештачким путем пре 80

година, то је био довољан период да аутохтоне врсте које су насељене и аутохтоне

врсте из суседних заједница постепено изграде природи блиску структуру садашње

шуме. (Бошњак и сар., 2011)

Слика 61 Храст лужњак (Quercus robur L.) Слика 62 Појас уз северни део језера „Тиквара“


Из Улице Веселина Маслеше кад се крене у подручје Парка природе „Тиквара“

пешачком стазом улази се у спортско-рекреативну зону. Спортско-рекреативна зона,

осим спортске хале, обухвата и отворене спортске терене, теретане две на отвореном,




44

дечије игралиште. У оквиру овог дела заштићеног природног добра карактер

вегетације је другачији него у осталим зонама Парка. (слике 63-66) Због естетског и

декоративног квалитета и изгледа поред лишћарских врста Fraxinus pennsylvanica

Marshall (око 30 стабала), који окружује спортске терене за фудбал, одбојку, рукомет,

кошарку и тенис, као и по које појединачно стабло беле врбе (Salix Alba L.), у овом

делу се налазе и четинарске врсте: клека (Juniperus sp.), тиса (Taxus baccata L.),

источна туја (Thuja orientalis L.). Такође, у зони отворених спортских терена

заступљена је и џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.)

Слика 63 и 64 Обликовање зоне спорта и рекреације различитим вегетативним карактером


Слика 65 и 66 Четинари у оквиру зоне спорта



45

Око дечијег игралишта се пружа правилно орезана жива ограда, у којој

доминира врста Ligustrum vulgare L. са по којом стабљиком источне тује (Thuja

orientalis L.) и хибискуса (Hibiscus sp.). На средини између дечијег игралишта и

теретане на отвореном смештено је једно стабло пајавца, које својом широком

крошњом пружа корисницима простора велику површину под засеном. Око теретане и

игралишта смењују се црни бор (Pinus nigra L.), једна сребрна смрча (Picea pungens

„Glauca“ Engelm.), обична смрча (Picea abies (L.) H. Karst.), тиса (Taxus baccata L.),

амерички платан (Platanus occidentalis L.), јапански багрем (Sophora japonica L.) и

јасен (Fraxinus sp.) Овакав склоп вегетације пружа интересантно и динамично

обликовање простора које омогућава да корисници простора користе предвиђен

простор за спорт и рекреацију у пријатној средини, која пружа засену у сунчаним

деловима дана и године, али и повољну микроклиму подручја.

Слика 67 Зимски аспект дечијег игралишта Слика 68 Пролећни аспект дечијег игралишта


https://en.wikipedia.org/wiki/George_Engelmann

https://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Linnaeus

https://en.wikipedia.org/wiki/Gustav_Karl_Wilhelm_Hermann_Karsten


46

Слика 68 Визуелни карактер зоне теретане Слика 69 Ограда од жбуња


Теренско истраживање је даље настављено пешачком стазом ка обали Дунава.

Са леве стране стазе, од споменика великом поплавном таласу 1965. године, уочава се

ред добро очуваних белих топола (Populus alba L.) У спрату жбуња се истичу и

инвазивне алохтоне врсте багремца и пајавца, као и америчког јасена. Спрат дрвећа

употпуњавају после реда белих топола (Populus alba L.), хибридне врсте црне тополе

(Populus x euramericana L.) и јасен (Fraxinus sp.), чије се поједичано стабло уочава као

солитерно стабло код клупе уз саму пешачку стазу. Најнижи спрат вегетације

испуњавају зељасте врсте попут пепељуге, булке, русе и др. И у овом делу, као и у

готово свим зонама Парка природе, одржавање вегетације је на изузетно ниском нивоу,

због чега је видан проблем обрастања у коров и ширење инвазивних врста у шумама и

шумским заједницама заштићеног подручја. (слике 70-73)

Слика 70 и 71 Вегетацијски карактер уз стазу ка платоу код прилаза Дунаву



47

Слика 72 и 73 Летњи и јесењи аспект појаса вегетације уз шетну стазу

(Извор: Александра Савић, јул 2015, Покрајински завод за заштиту природе)

Нешто боља ситуација је када се приђе платоу где је смештен ресторан „Чарда“

и четири репрезентативна стабла америчког платана (Platanus occidentalis L.) , која су

због свог изузетног значаја означени као споменик природе. (слике 74 и 75) Међутим,

значај овог споменика природе није довољно истакнут и занемарљив је од стране како

становништва, тако и посетилаца, јер не постоји адекватно обавештење, нити је било

каквим знаком стављен акценат на улогу коју платани имају на платоу.

Слика 74 и 75 Споменик природе „Четири стабла платана“

(Извор: Александра Савић, јануар 2015, јун 2015)

Вегетативни карактер зоне приобалног дела Парка природе „Тиквара“ је сличан

као и у осталим зонама, само што су примери претходно наведених дендролошких

врста у овој зони много репрезентативнији и више у виду солитерних стабала. У зони


48

плаже „Рио“ и делу који се налази испред клуба доминира медоносна гледичија

(Gleditsia triacanthos L.), декоративна каталпа, егзотичних листова (Catalpa

bignonioides Walter), која се први пут јавља у овој зони, јасен (Fraxinus sp.), источна

туја (Thuja orientalis L.), а уз саму обалу бела врба (Salix Alba L.) и јаворолисни платан

(Platanus × acerifolia (Aiton) Willd.).

Слика 76 Паркинг код Градске плаже „Рио“ Слика 77 Поглед са паркинга ка градској плажи

(Извор: Александра Савић, јануар 2015) (Извор: Александра Савић, мај 2015)

Слика 78 и 79 Јаворолисни платан (Platanus × acerifolia (Aiton) Willd.), зимски и летњи аспект

(Извор: Александра Савић, јануар 2015, јул 2015)

У зони градске плаже „Тиквара“, вегетативни садржај броји стабла беле врбе

(Salix Alba L.) уз саму обалу које својим пружањем наглашавају дизајн обале и рукавца

Дунава, хибридне црне тополе (Populus x euramericana L.), пајавца (Acer negundo L.) и

пенсилванијског јасена (Fraxinus pennsylvanica Marshall). (слике 80 и 81) У овој зони се

уочава као и у многим претходним лоше одржавање вегетације, али и обале, која се

https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Walter_(botanist)

https://en.wikipedia.org/wiki/William_Aiton

https://en.wikipedia.org/wiki/Willd.

https://en.wikipedia.org/wiki/William_Aiton

https://en.wikipedia.org/wiki/Willd.


49

полако, заједно са стаблима урушава услед речне снаге Дунава. Исти случај је

забележен дуж целокупне обале Тикваре, те је неопходна реконструкција обале и

проналажање адекватног решења, које пре свега неће нарушити природу и њен

декоративни и вегетативни карактер.

Слика 80 и 81 Плажа „Тиквара током зимских и пролећних дана

(Извор: Александра Савић, јануар 2015, мај 2015)

Поглед на језеро Тиквару из правца платоа, идући дуж пешачке стазе уз језеро,

уочава се на сликама 82 и 83. Дрворед брестова, који се пружа целом дужином стазе до

зоне дечијег игралишта и теретане на отвореном, омогућава засену и повољну

микроклиму током летњих месеци. Поред брестова уз бетонски део језера смењују се

стабла гледичије (Gleditsia triacanthos L.), јасена (Fraxinus sp.) и копривића (Celtis

australis L.), што одаје утисак разноврсног колорита и текстуре, као и динамичног

обликовања простора, који пружа услове за пријатну шетњу дуж језера Тиквара. (слике

84 и 85)

Слика 82 и 83 Поглед на Тиквару са пешачке стазе, зимски и летњи аспект



50

Слика 84 и 85 Зимски и летњи поглед на дрвореде уз обалу језера „Тиквара“


5.3. АНАЛИЗА МОБИЛИЈАРА

Наредни корак у анализи постојећег стања, после анализе вегетације је и анализа

мобилијара и осталих елемената који су заступљени у Парку природе „Тиквара“.

Пејзажно обликовање одређеног подручја се не ограничава искључиво на дизајн и

употребу вегетационог материјала, већ се простор обликује и коришћењем

одговарајућег мобилијара, застора, грађевинских и других материјала и елемената који

заједно са вегетацијом формирају целокупну пејзажну слику одређеног подручја. Због

свега тога, да бисе добила комплетна слика истраживане локације, на терену се врши

чекирање мобилијара уз обавезну фотоанализу.

У оквиру зоне “Coca Cola” теретане на отвореном, налази се 9 различитих справа,

које су за сад у добром стању, 6 клупа за седење од дрвета, бициклана једна уз теретану

и две уз заштитну ограду према тениским теренима. Осветљење броји 5 канделабара,

од којих су три ван функције, оштећени. Само је једна канта од бетона. Неопходна је

реконструкција осветљења, али и осталих елемената мобилијара. (слике 86-89)


51

Слика 86 и 87 Теретана на отвореном током зимског и пролећног аспекта


Слика 88 Клупе у зони теретане Слика 89 Урбани мобилијар у оквиру зоне теретане

(Извор: Александра Савић, мај 2015) (Извор: Александра Савић, мај 2015)

У оквиру зоне отворених спортских терена, налази се спортски терен за фудбал,

чија је подлога од траве, два терена за мали фудбал, два терена за кошарку, рукомет,

одбојку и тениски терени, који се налазе на подлози од тартана. Спортски терени су у

врло добром стању, редовно се одржавају, те је и уочена већа посећеност како локалног

становништва, тако и туриста, који се радо рекреирају у тако пријатном окружењу.

(слика 90-94) Вегетација, која је споменута у претходном подпоглављу је такође у

доста добром стању, пружа одговарајућу засену и даје печат дизајну зоне спорта.


52

Терени су постављени у правцу север-југ, одговарајућих димензија, пратећи

пропозиције. У оквиру ове зоне, постављено је 11 клупа, које су од дрвета, зелене боје

и средњег нивоа одржавања и стања у ком се тренутно налазе. Канти има у малом

броју, само једна од дрвета, док улично осветљење броји 10 канделабара и још два

велика рефлектора, која су смештена на терену за фудбал, који се налази на подлози од

тартана. Дакле, осветљење, те и безбедност ове зоне је на добром нивоу. Терени су

оградом одвојени од пешачке стазе и осталог дела Парка природе, те је и безбедност

деце на овај начин у одређеној мери обезбеђена. Трибине, које су смештене уз

фудбалски терен су од бетона и у доста лошем стању, али су и оне поменутом оградом

обезбеђене од оба терена за фудбал. Поменута вегетација у делу трибина, а и делова за

одмор, где су смештене клупе прави пријатну засену током сунчаних и топлих дана.

Колорит зоне спорта, као и дизајн је уравнотежен, складан и добро обликован са

аспекта пејзажне архитектуре.

Слика 90 Трибине у зони спорта и рекреације Слика 91 Тениски терени

(Извор: Александра Савић, јануар 2015) (Извор: Александра Савић, мај 2015)


53

Слика 92 Кошаркашки терен Слика 93 Терен за одбојку


Слика 94 Терен за рукомет и мали фудбал


У оквиру зоне дечијег игралишта налази се и теретана на отвореном. У овој

зони, као што је већ речено претходно, вегетација је најразоврснија, комбинација

лишћара, четинара и жбунасте вегетације. Овакав дизајн даје динамичност простору и

разноврстан колорит и текстуру. Теретана обухвата три различите справе за згибове и

дрвени сто са две клупе за одмор под засеном четинара и лишћара. Дечије игралиште

обухвата пет клацкалица, три љуљашке са пењалицом, три пењалице са тобоганом,

једна мала пењалица. Справе су од дрвета, прилагођене како за децу до 3 године, тако

и за децу до 7 година. Ова зона броји 22 дрвене клупе, 10 канделабара, 6 канти које су у

доста лошем стању, као и једна чесма од цигле, која се налази у центру зоне између

игралишта и теретане, испод Acer negundo L. Око игралишта ка шуми, простире се

заштитна ограда од жице, којој је неопходна замена, јер је на неким местима покидана


54

и у лошем стању. Поред ове зоне, налази се кајакашки клуб са обезбеђеним паркинг

простором. (слике 95-99)

Слика 95 Поглед на зону дечијег игралишта Слика 96 Дечије игралиште


Слика 96 Чесма у зони дечијег игралишта Слика 97 Сто са клупама


Слика 98 Паркинг код Кајакашког клуба Слика 99 Теретана на отвореном



55

Осим овог паркинга, у његовој непосредној близини, налази се и паркинг

простор намењен за 26 аутомобила. (слика 100)

Слика 100 Паркинг


Од уласка у Парк природе „Тиквара“, па све до платоа и ресторана „Чарде“,

налазе се местимично распорељене клупе канте и улично осветљење, ако и пет дрвених

одморишта (клупе без наслона), које су у склопу дрвене ограде која се пружа од улаза

па све до горе споменутог паркинга. Стазе које прате пут ка платоу су од сивих и

црвених бехатон плоча, уз чије ивице су постављене дрвене канте и клупе. (слике 101-

104) Опремљеност мобилијаром уз стазу која се пружа дуж обале језера Тиквара је на

задовољавајућем нивоу, што се не може рећи за супротну стазу, где је видан

недостатак потребног мобилијара, тачније канти и клупа. Осветљеност је добра, те је

безбедност у вечерњим часовима уз шеталишну зону омогућена. У зони топола која се

пружа непосредно уз саму стазу, уочава се полигон, који је намењен рекреацији, са

различитим дрвеним справама, које су смештене између стабала топола. Међутим,

данас је тај полигон готово неупотребљив јер је пропао, доста справа нису у стању за

коришћење, вегетација се не одржава редовно, те су услови за овакав вид рекреације

изузетно лоши, готово немоући. (слика 105)


56

Слика 101 Бехатон поплочање пешачке стазе Слика 102 и 103 Мобилијар уз шетну стазу


Слика 104 Пешачка комуникација ка излазу Слика 105 Остаци полигона за вежбање



57

Слика 106 Инфо табла Слика 107 Одмориште уз ограду и шетну стазу


Плато који се налази на самој обали реке Дунав пружа различит број садржаја.

Наиме, на платоу се налази рибљи ресторан „Чарда“, са уређеном баштом, паркинг

простор, летњи клуб „Рио“, простори за одмор у виду дрвених столова са клупама и

појединачним дрвеним клупама за седење, као и Споменик природе „Четири стабла

платана“, која су смештена непосредно уз сам ресторан. Клупе и столови су у доста

лошем стању, на понеким местима су клупе ишчупане, а на неким се уочава труљење

дрвета од ког су направљене. Канте су новије и скоро постављене, те су још увек добро

очуване и у довољној количини у анализираној зони. Прилаз обали је бетонски, са

видним рупама и превеликој разлици у нивелацији у појединим деловима, што може у

великој мери да угрози безбедност посетилаца. У зони око летњег клуба „Рио“,

смештене су четири бициклане и дрвени заштитни стубови. Обала је неуређена,

запуштена и не одаје репрезентативан утисак какав би требала да има с обзиром на

положај и значај Парка природе, који својим великим делом излази на реку Дунав. Уз

обалу и у њеној непосредној близини су смештене клупе за седење и одмор. Позиција

им је добра, јер се пружа поглед на Дунав и обалу Дунава из правца Илока, као и на

познату Илочку тврђаву. (слике 108-113)


58

Слика 108 Ресторан „Чарда“ Слика 109 Простор за одмор испред „Риа“

(Извор: Александра Савић, јануар 2015) (Извор: Александра Савић, јун 2015)

Слика 110 Клупе уз обалу Дунава Слика 111 Прилаз Дунаву


Слика 112 Летњи аспект зоне одмора уз Дунав Слика 113 Инфо табла



59

На овом подручју налазе се две плаже. Плажа која носи назив „Тиквара“ је

посебно занимљива јер се налази на изузетно атрактивном месту, отворена је са две

стране, са стране језера и стране према Дунаву. (слика 116 и 121) Спојена је са копном

малим мостићем, тако да је у ствари претворена у речно острво. Јужна обала језера, на

којој је уређена плажа је ниска, благог нагиба и песковита. Веома је погодна за

посетиоце, јер је пространа, чиста и води ка језерској води, чија се дубина повећава

постепено до 2m. Температуре језерске воде су нешто више од температуре воде

Дунава, а највише вредности се бележе током августа, када и има највећи број купача.

Друга градска плажа је уређенија. Налази се на левој обали Дунава, већа је и песковита.

На њој је уређен терен за одбојку на песку, који привлачи велики број рекреативаца.

(Бошњак и сар., 2011) (слике 114 и 115) Међутим, ова плажа је и поред свих предности

које има мање посећена него градска плажа на десној обали Дунава, јер има излаз на

језеро, које је погодније и безбедније како за купање, тако и за многе спортове на води.

У летњим месецима запажена је велика посећеност и велик број купача, те се током

разговора са појединим посетиоцима, дошло до закључка да су грађани у суштини

задовољни изгледом своје плаже на језеру, али да су уједно и незадовољни садржајима

који недостају како би се употпунио доживљај воде и природе која је окружује. Наиме,

већина испитаних посетилаца је изразила жељу да се омогуће услови за спортове на

води, нпр.могућност изнајмљивања чамаца, педалина, балона на води, кајака. У овиру

зоне језерске плаже, налазе се и елементи за одмор у виду појединачних клупа, али и

дрвених столова са клупама, којих има седам и које су већим делом у доста лошем

стању. Канте су металне и углавном се налазе уз бандере, док се једна бетонска канта

налази на самом улазу у подручје плаже. Запажене су и две чесме које су ван функције.

(слике 117-120)


60

Слика 114 и 115 Градска плажа током зисмког и летњег аспекта


Слика 116 Плажа „Тиквара“ Слика 117 Инфо табле на плажи „Тиквара“


Слика 118 Демолирана дрвена клупа Слика 119 Чесма у лошем стању



61

Слика 120 Туш на плажи „Тиквара“ Слика 121 Плажа Тиквара лети


Бент који води ка мосту представља бетонску, асфалтирану стазу, која је

прилагођена бициклистима и пешацима и уз чију дужину простирања су поставњене

клупе, канте и одговарајуће осветљење. Бројно стање дрвених клупа је 12 и велики део

је у веома лошем стању. Примећује се да фали једна, или више дасака, што смањује

њихову функционалну одлику. Канте броје 13 комада, бетонске су и лошег изледа, док

осветљење броји 17 канделабара, где већи део захтева реконструкцију, јер су ван

функције, или у већој мери оштећени. (слика 122 и 123) Кад се приђе зони моста,

уочава се избетонирани плато, где се у кружном облику формира простор за одмор и

седење, који услед неодржавања даје негативну слику природном окружењу Парка

природе „Тиквара“.


62

Слика 122 Бетонски пут на насипу Слика 123 Клупа у лошем стању


Уз избетонирани бент који води ка Младенову не постоји мобилијар, стаза је

предвиђена већим делом за бициклисте.

Са аспекта пејзажне архитектуре, целокупан утисак о мобилијару и осталим

елементима који су део обликовања простора Парка природе је у највећој мери

изузетно неповољан. Наиме, уочава се видан недостатак простора за одмор, седење,

опреме за камп просторе у скалду са мерама заштите природног добра, посебно

уличног осветљења у појединим деловима Парка. Такође, постојећи мобилијар је у

веома лошем стању, уочавају се пропусти у одржавању, бахатости посетилаца, што

доводи до тога да дизајн и репрезентативност заштићеног природног добра као што је

„Тиквара“, губи свој смисао, а и значај, не само за Општину Бачка Паланка, већ и за

Србију и ланац заштићених подручја. Један од главних недостатака и лоше

презентације је изузетна пасивност и немарност одговорних институција за одржавање

вегетације, те се све више уочавају непроходне шумске зоне, те се до репрезентативних

стабала, или групе шумских култура не може доћи. Такође, неодговорност локалних

институција се огледа пре свега у необавештености локалног становништва о значају

које „Тиквара“ има са аспекта заштите природних добара, али и о садржајима и

елементима које Парк природе нуди и за које има потенцијале да развије.


63

5.4. SWOT АНАЛИЗА

У табели број 1 је приказана SWOT анализа, која је састављена на основу

прикупљених теоријских и теренских истраживања и која представља синтезу

добијених података неопходних за израду идејног решења.

Табела број 1

СНАГЕ СЛАБОСТИ

Делимично очувани остаци

комплекси ритских шума, као и

огроман флористички значај;

Микроконфигурација рељефа;

Повољна локација, у близини

градског центра и на обали реке

Дунав;

Значајан садржај фауне и

фаунистичких одлика подручја;

Два очувана споменика природе;

11 типова станишта

приоритетних за заштиту;

Манифестација „Дунавски бал“;

Такмичење у кајакаштву;

Језеро „Тиквара“ са градском

плажом која излази и на обалу

Дунава;

Немарност одговорних

институција у погледу одржавања

Парка природе „Тиквара“;

Недовољна информисаност

локалног становништва о значају

заштићеног природног добра;

Недостатак одговарајућег

мобилијара и осталих елемената за

пејзажно уређење, који су

прилагођени за 2. и 3. степен

заштите;

Пренамена природних станишта

у друге сврхе;

подизање великих површина

засада плантажних топола.


64

Добијени подаци су сумитрани на основу више различитих категорија које су

обрађене у претходним поглављима и подпоглављима, те представљају значајан корак

ка идеји пејзажног уређења Парка природе „Тиквара“. Наиме, као главне снаге

МОГУЋНОСТИ ПРЕТЊЕ

Туристичке могућности за развој

и информисање о значају Парка

природе „Тиквара“;

Научно-истраживачки кампови;

Васпитно-образовна функција;

Спортско-рекреативна функција

у оквиру заштићеног подручја;

Добри услови за укључивање у

наутички туризам;

Природно уређење обале реке

Дунав са функцијом естетског

квалитета и решавања могућих

поплавних проблема;

Развој нове шумске, аутохтоне

вегетације, која ће сузбити

инвазију алохтоних врста;

Побољшање здравља и

квалитета живота локалног

становништва због повољне

микроклиме подручја и значаја

екосистема;

Еколошки коридор Дунава;

Измена режима протока Дунава;

Саобраћајна инфраструктура,

која директно утиче на

уништавање флоре и фауне

истраживане локације;

Нерешено питање

водоснабдевања дела насеља које

се ослања на Парк природе

„Тиквара“;

Одвођење отпадних вода и

одлагање чврстог отпада;

Неуређена обала Дунава са

аспекта заштите од поплавних

таласа;

Инвазивне алохтоне врсте, које

својим ширењем и неадекватном

бригом замењују аутохтону

вегетацију;

деградација приобаља и плавне

зоне Дунава.


65

истраживане локације, издвојен је управо детаљно анализиран флористички карактер,

који представља остатке комплекса ритских шума, који су значајни за ланац

јужнобачког Подунавља и заједно за специфичном фауном, битан за еколошки коридор

Дунава. Он је главни потенцијал туристичког, спортско-рекреативног и научно-

истраживачког развоја заштићеног подручја. Микроконфигурација рељефа, различити

рукавци, мртваје, баре и канали и вегетација која их прати су изузетно атрактивни и

поседују значај естетски квалитет за дизајн Парка природе, те за развој туризма.

Развоју туризма диприноси и повољна локација, у близина центра града, на само десет

минута хода, као и два очувана споменика природе. Две плаже, посебно она која има

излаз на језеро „Тиквара“ и на реку Дунав су посебна снага, али и потенцијал за

привлачење туриста са аспекта туризма, али и спортско-рекреативне функције.

Недовољна одговорност, тачније немарност, или боље речено неедукованост

одговорних институција, али и државних органа, довела је до деградирања и

запуштености у погледу вегетације, мобилијара и осталих елемената, те је проходност

и безбедност, како у дневним, тако и у вечерњим часовима, на веома лошем нивоу.

Деградацији екосистема, дакле флоре и фауне диприноси и проблем одвођења

сувишних вода , које се преко бара, напумпавају у Дунав путем црпне станице, при

чему уређај за пречишћавање није у функцији. Северни делови насеља канализацију

одводе преко Цврцине баре и црпне станице такође у реку Дунав. (Бошњак и сар.,

2011)

Измена режима плављења Дунава има директан негативан утицај на

нарушавање стабилности ритских шума. Спречавањем плављења дела алувијалне

равни изградњом насипа и сужењем протицајног профила, један део шума је потпуно

искључен из природних процеса плављења. Повећање осцилација водостаја нарочито

тешко подносе врсте храстова, брестова и пољски јасен, односно врсте виших

хидрографских положаја и споријег раста у односу на врбе и тополе. Измењен

хидролошки режим, који је настао регулацијом обала и засипањем дунавца је узрок

измене и смањење станишта врста сисара, које су везане за барске и мочварне

екосистеме. (Бошњак и сар., 2011)

Стални и све већи интезитет ширења алохтоних дрвенастих врста, има за

последицу уништавање аутохтоних, карактеристичних заједница, што даље има з

апоследицу негативан утицај и на фауну Парка природе. Посебно је значајан

угрожавајући фактор плантажна садња еуроамеричких топола, што заједно са другим


66

алохтоним врстама има директан утицај на измену ритског карактера и осиромашеност

шумских врста и станишта.

Микроклима која влада у заштићеном природном добру, захваљујући

екосистему, пре свега бројности дрвенастих, жбунастих врста, што пружа извор

кисеоника и свежег ваздуха, за разлику од градских услова, представљају значај

потенцијал за развој туристичких могућности. Тачније, различите стазе здравља које

би се прожимале кроз Парк природе, имале би за улогу да се шетњом кроз природни

екосистем директно утиче на квалитет живота и здравља. Тој улози доприноси и

могућност развоја спортско-рекреативне функције, што спортовима на води, што

различитим видовима спортова на бетону, трави, тартану (трим стазе, полигони, шетне

стазе)... Значај природног добра са два споменика природе и његовим неистраженим

микрорељефним карактеристикама, неистраженом флором и фауном, нарочито би се

употпунио формирањем различитих волонтерских кампова, научно-истраживачке

функције, где би ђаци, студенти, људи различитих профила, као и извиђачи, имали

могућност да своје знање употребе у пракси, али и директно помогну очувању и

идентификацији „Тикваре“, као Парка природе, који припада II и III степену заштите.

Дакле, у оквиру природног добра је могуће одвијање васпитно-образовних активности

у еколошко-едукативном правцу, заснованих на могућностима презентације природних

вредности, интегралности екосистема и очуваним предеоним вредностима. (Бошњак и

сар., 2011)

Претња која може да представља значајну опасност, јесте неуређеност обале

у погледу заштите од поплава. Тај проблем, може да се реши једноставним решењем,

које произилази из намере да се очува природна вредност и ритски карактер, а то је

формирање заштитних појасева, садњом одговарајућих дрвенастих врста са улогом

учвршћивања тла, спречавања од ерозија и заштита од поплава. Овакво решење има и

значајну улогу у развоју туризма, јер пружа природни изглед и обликовање простора у

складу са наменом подручја које се истражује.

Бројни су фактори који својим деловањем доводе до деградације приобаља и

плавне зоне Дунава. Природни процеси, потпомогнути активностима човека, доводе до

мање или веће, пролазне или трајне измене екосистема. Самим тим, ремети се и онај

најважнији, динамични скуп свих, међусобно повезаних, и нераскидивих делова

природе, при чему највише трпи живи свет, који је и најрањивији. Највећи утицај на

стање аутохтоних шумских екосистема на подручју Парка природе “Тиквара” има


67

интезивирање шумарства као привредне гране, кроз подизање великих површина

засада плантажних топола, на некадашњим влажним ливадама, пашњацима или

конверзијом природних састојина. Најзначајнији угрожавајући фактор биолошке

разноликости на подручју парка природе је утицај човека који се огледа кроз

предузимање мелиоративних радова изградње насипа и каналске мреже. Услед

недовољног снабдевања водом долази до отежаног протока, засипања, замуљивања и

зарастања водених отворених површина бара, мочвара и рукаваца. Ове површине су од

велике важности за очување ретке и реликтне флоре и фауне влажних станишта.

Интезивирање шумарства као привредне гране, кроз подизање великих површина

засада плантажних топола, на некадашњим влажним ливадама, пашњацима или

конверзијом природних састојина представљају још један угрожавајући фактор, али и

слабост истраживане локације. Плантажне тополе подигнуте на подручју парка

природе увелико мењају општи еколошки оквир целог шумског подручја, пошто се оне

по међународној CORINE класификацији станишта уопште не убрајају у шумске, већ у

пољопривредне површине.

На крају анализе, посебан акценат треба ставити на едукацију људи о значају

природног добра и његовом очувању. Неопходно је омогућити промоцију природних

вредности, која обухвата популаризацију заштите станишта и врста. Дакле, примарни

циљеви јесу повећање разноликости и обима еко и етно туризма, као и богатија

туристичка понуда.


68

6. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ

Полазећи од Закона о заштити природе („Службени гласник Републике

Србије“ бр. 36/09, 88/10, 91/10), приступило се ревизији природних вредности Парка

природе „Тиквара“ ради усаглашавања мера и режима заштите са важећим прописима.

Добро еколошко стање заштићеног подручја, а посебно језера „Тиквара“, чије

природне вредности представљају део туристичке понуде подручја, је основа за развој

туризма, с тога је било неопходно ускладити потребе биодиверзитета са наменом

простора и развојем одрживог туризма.

Полазећи од потребе заштите и очувања значајних станишта, као и присуства

строго заштићених и заштићених врста, одређивање степена заштите унутар Парка

природе „Тиквара“ је вршено на основу степена очуваности природних вредности,

потреба за променом активних мера заштите и у складу са потребама одрживог развоја.

На заштићеном подручју успостављају се режими заштите II и III степена, који су

прописани чланом 35. Закона о заштити природе. (Бошњак и сар., 2011)

Режим заштите II степена се спроводи на делу заштићеног подручја са

делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Овде су

могуће управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације, или

усмеравања сукцесије. Могући су контролисани видови традиционалног коришћења

природних ресурса (сеча трске, кошење, испаша, пчеларење), односно традиционалне

делатности које токомсвог одвијања нису угрозиле примарне вредности простора.

(слика 124)

Режим заштите II обухвата локалитете: „Пешчани спруд код Малог Лимана“,

„Храстова шума“, „Прва јама“, „Језеро код јужних винограда“, „Чистине уз обалу

Дунава“, „Тикварски канал“, „Тиквара“, „Цврцина бара“ и „Врбаци уз обалу Дунава“

код „Малог Лимана“.


69

Слика 124 Режими заштите и значајни локалитети (Извор: AutoCad 2014, PHOTOSHOP CC)

Режим заштите III степена се спроводи на делу заштићеног подручја са

делимично измењеним и/или измењеним екосистемима до научног и практичног

значаја. У овом степену заштите могуће је селективно и ограничено коришћење

природних ресурса и простора уз потребну инфраструктуру и другу изградњу, које је

усклађено са вредностима, потенцијалима, капацитетима и потребама заштићеног

простора. (слика 124)

Режим заштите III степена обухвата плантаже еуроамеричких топола на

подручју Парка природе „Тиквара“, одбрамбени насип са шумским појасом у

небрањеном делу насипа у ширини од 50 метара од ножице насипа, језеро „Тиквара“ са

плажама, део Цврцине баре. У границама заштите III степена налазе се и споменици

природе „Четири стабла платана“ и „Вештачка састојина мочварног чемпреса“.

(Бошњак и сар., 2011)


70

Слика 125 Постојеће стање Парка природе Тиквара у 3D-у

(Извор: SketchUP 2013)

6.1. ИЗВОД ИЗ СЛУЖБЕНОГ ЛИСТА ОПШТИНЕ БАЧКА

ПАЛАНКА БРОЈ 4/2015

Парк природе "Тиквара" ставља се под заштиту са циљем очувања природних

вредности динамичног комплекса станишта алувијалног подручја, који је условљен

разноврсношћу морфолошких одлика и динамиком плављења Дунава, континуитета

међународног еколошког коридора реке Дунав, као и задовољења естетских,

рекреативних и туристичких потреба.

Парк природе "Тиквара" се налази на територији општине Бачка Паланка,

обухватајући катастарске парцеле уписане у катастарским општинама Нова Паланка и

Бачка Паланкa. Укупна површина Парка природе ''Тиквара'' износи 554,52 ha, од тога

подручје режима заштите II степена обухвата 138,85 ha или 25%, a режима

заштите III степена обухвата 415,67 ha или 75%. Према структури власништва


71

554,52 ha или 100% Парка природе "Тиквара" се налази у државном власништву.

Заштитна зона Парка природе "Тиквара" обухвата површину 351,78 ha.

На подручју Парка природе ''Тиквара'' забрањује се:

1. ширење грађевинског подручја;

2. узнемиравање, непланско сакупљање и уништавање фауне;

3. пошумљавање влажних ливада, депресија, бара и пашњака и шумских чистина;

4. уношење инвазивних врста;

5. обнова и ширење састојина инвазивних дрвенастих врста;

6. повећање површина под клонским тополама и другим алохтоним врстама као и за-

мена састојина и групација аутохтоних врста дрвећа алохтоним;

7. одлагање биомасе (остатака од сече и копења) на травним и воденим површинама,

укључујући и шумске чистине;

8. радови који изазивају трајне негативне промене водног режима заштићеног

подручја или квалитета воде влажних станишта;

9. привредни риболов;

10. преграђивање водених миграторних праваца;

11. постављање нових пловних објеката на језеру Тиквара;

На подручју Парка природе ''Тиквара'' ограничава се:

1. промена намене површина на потребе ревитализације природних станишта и

унапређења стања подручја;

2. уклањање флотантне и субмерзне, као и приобалне вегетације на плански

регулисане активности;

3. паљење вегетације на планске активности управљања;

4. пошумљавање шумских чистина на шумске сечине, простор око угоститељских и

туристичких објеката;

5. уношење алохтоних врста на врсте које нису инвазивне у Панонском

биогеографском региону;

6. сађење алохтоних врста и клонова топола на удаљеност већу од 15 m од руба

шумских чистина (мртваја, депресија, бара, влажних ливада) као и на удаљеност

већу од 30 m од обале Дунава.

7. сузбијање градације паразитских врста шумског дрвећа применом биолошких и

биотехничких средстава, као и хемијских средстава у складу са законом;

11. кретање чамаца на моторни погон на простор Дунава и за потребе управљања;


72

12. уређење обале, на унапређење и обезбеђивање функционалности међународног

еколошког коридора реке Дунав;

13. уређење купалишта, на подручје које је плански утврђено планским документима;

14. изградња хотелских објеката, на оне који испуњавају неки од важећих сертификата

квалитета из области заштите животне средине, као и друге објекте који су у функцији

очувања, заштите и одговарајуће промоције природног добра.

На подручју режима заштите II степена обезбеђују се следеће мере очувања и

унапређења:

1. супституција клонских топола и других алохтоних врста дрвећа аутохтоним

најкасније по истекu опходње;

2. проредна и санитарна сеча у функцији очувања природне мешовитости врста;

3. селективно и ограничено коришћење природних ресурса и контролисане

интервенције и активности у простору, уколико су усклађене са функцијама

заштићеног подручја, или су везане за наслеђене традиционалне облике привредних

активности;

4. трасирање едукативних стаза.

На подручју режима заштите II степена забрањује се:

1. Спортски риболов.

На подручју режима заштите II степена у оквиру Парка природе ''Тиквара'', ограничава

се:

1. изградња објеката на оне у функцији управљања заштићеним подручјем;

2. обнова шума на просторне целине не веће од 5 ha осим за потребе

ревитализације као и обнова састојине храста лужњака на групимичну на постојећим

шумским прогалама;

3. кретање посетилаца и возила, на за ту сврху предвиђене стазе и путеве;

4. рекреативни риболов на подручје од језера Тиквара до уливне грађевине црпне

станице "Сајловац" у појасу ширине од 100 m од небрањене ножице насипа;

5. промена морфологије терена, на планске активности усмерене на побољшање

еколошких услова станишта плитких вода и приобаља.

Мере очувања и унапређења:

1. Супституција клонских топола и других алохтоних врста дрвећа аутохтоним

најкасније по истеку опходње;

2. Проредна и санитарна сеча у функцији очувања прородне мешовитости врста;


73

3. Селективно и ограничено коришћење природних ресурса и контролисане

интервенције и активности у простору, уколико су усклађене са функцијама

заштићеног подручја, али су везане за наслеђене традиционалне облике привредних

активности;

4. Трасирање едукативних стаза.

На подручју локалитета "Вештачка састојина мочварног чемпреса” забрањује се:

1. промена састава шумске састојине;

2. садња декоративног и другог зеленила;

3. изградња објеката;

4. паљење ватре.

На подручју локалитета "Вештачка састојина мочварног чемпреса” као мере очувања и

унапређења вредности локалитета, обезбедиће се:

1. праћење стања природних вредности и научно истражи-вачки рад;

2. санитарна сеча уз услове и надзор Завода;

3. радови у циљу очувања шумс ке састојине, унапређења и побољшања еколошких

услова.

На подручју локалитета "Четири стабла платана" забрањује се:

1. сеча заштићених стабала, здравих грана, оштећивање корена и других биљних

делова, предузимање радњи које би измениле изглед или довеле у питање њихов

биолошки опстанак;

2. изградња објеката;

3. паљење ватре;

4. превођење ваздушних електро и телефонских водова преко заштићених стабала;

5. укуцавање рекламних табли, металних делова и друге сличне непримерене радње

које нарушавају кондицију и декоративност стабала;

6. одлагање или насипање било каквог материјала уз дебло.

На подручју локалитета "Четири стабла платана" као мере очувања и унапређења

вредности заштићеног подручја, обезбедиће се предузимање биолошко техничких

мера заштите платана под условима које утврди Завод.

На подручју заштитне зоне Парка природе ''Тиквара'' забрањује се:

1. крчење шума и садња алохтоних врста дрвећа у приобал- ном појасу од 30 метара

дуж Дунава;


74

2. подизање индустријских објеката, прерађивачких погона и других садржаја као и

извођење радова који нарушавају еколошки или визуелни интегритет подручја или су

потенцијални извори повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог

света осветљавањем;

3. радови који негативно утичу на водни режим заштићеног подручја или на

квалитет воде влажних станишта,

4. хемијско и физичко загађивање, отварање депонија, одлагање опасних материја и

сл.

5. формирање грађевинског земљишта ван грађевинског подручја насеља супротно

циљевима заштите и одрживог коришћења природних вредности;

6. привремено и трајно одлагање свих врста отпадних материја, као и транспорт

опасног отпада.

На подручју заштите III степена ограничава се:

1. изградња молова, сплавова и других пловних објеката на планску изградњу;

2. Вађење песка;

3. Риболов на рекреативни и спортски риболов;

4. Паркирање возила, мотора и бициклова на за ту сврху назначене паркинг

просторе;

5. Камповање и постављање мобилијара и објеката за камповање, на за ту сврху

предвиђене, назначене и уређене просторе;

6. Изградња и реконструкција објеката на потребе управљања и спортско-

рекреациног туризма, на реконструкцију постојећих спортско-рекреативних објеката;

7. Уређење обале на радове прописане посебним условима.

8. На подручју заштите III степена обезбеђује се:

1. Редовно одржавање насипа и устава (укључујући кошење и пашарење) у скалду

са ункцијом еколошког коридора;

2. Редовно одношење биомасе приликом кошења и/или сече.

На подручју заштитне зоне Парка природе ''Тиквара'' ограничава се:

1. планирање садржаја који су потенцијални извори повишеног нивоа буке, вибрација

и/ или узнемиравања живог света осветљавањем, на растојање веће од 300 m целом

дужином насипа на поручју к.о. Нова Паланка;

2. уређење простора на планска, пројектна решења којима се обезбеђује континуитет

влажних и шумских станишта еколошког коридора;


75

3. упуштање ефлуената на отпадне воде чији су параметри квалитета испод

граничних вредности емисије загађујућих материја које су дозвољене за упуштање у

природни реципијент.


76

7. КОНЦЕПТ ПЕЈЗАЖНОГ УРЕЂЕЊА ПАРКА ПРИРОДЕ

„ТИКВАРА“ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Према Закону о заштити природе, члан 34, који представља полазну основу за

израду концепта пејзажног уређења, Парк природе је подручје добро очуваних

природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и живописним

пејзажима, намењено очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности,

као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких,

здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са

традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.

У парку природе нису дозвољене привредне и друге делатности и радње којима се

угрожавају његова битна обележја и вредности.

Мере заштите, начин обављања привредних делатности и коришћење природних

вредности у парку природе, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног

подручја.

Подручје Парка природе ''Тиквара'' се налази у непосредној близини насеља Бачка

Паланка, па је сасвим разумљиво да су природни екосистеми, посебно шумски, били

предмет многоструког искоришћавања од стране човека. Отуда се може рећи да

постоји мали број природних екосистема који не носе печат утицаја човека. Човек је

вршио проређивање шума и чисте сече, а са друге стране садио је шуме. Највећи утицај

човека на шумске екосистеме овог подручја одразио се приликом чистих сеча. После

чистих сеча аутохтоних шумских заједница, у измењеним едафским условима

аутохтоне врсте дрвећа нису налазиле увек повољне услове за обнову и даљи развој.


77

Аутентичност, репрезентативност, интегралност и разноврсност су главне

карактеристике истраживаног подручја, које, пружајући се уз урбанизовану средину

Бачке Паланке, пружа велик избор садржаја који би могли да помогну развој туризма, а

самим тим и убрзан развој саме општине. Такође, Дунав, као река од међународног

значаја, даје посебан акценат природном добру, јер убраја „Тиквару“ у једну од

значајних деоница свог еколошког коридора. Еколошки коридор је еколошка путања,

или веза која омогућава кретање јединки популација (биљних и животињских врста)

између заштићених подручја и еколошки значајних подручја од једног локалитета до

другог и који чине део еколошке мреже. (Интернет 4)

Остаци ритских шума које су заступљене на овом подручју, у виду заједница

топола и врба, али и остаци других станишних типова, као што су шума храста

лужњака и мозаик мочварно-барских, ливадских и шумских станишта су значајни пре

свега за очување опстанка популацијама строго заштићених врста. Те ови типови

станишта имају велик национални и међународни значај. Ритске шуме су у Европи већ

година у фази нестајања, услед све више израженог антропогеног утицаја, те се у

последње време запажа велико интересовање за очување остатака, међу које се убраја и

Парк природе „Тиквара“.

Велика разуђеност, испреплетаност копнених и водених екосистема (рукавци

Дунава, баре, мочваре, депресије, високе греде, мртваје, лимани), разноврсна флора и

фауна, обликују на специфичан начин простор који се истражује и дају посебну драж

дизајну пејзажа. Због свега наведеног, главни циљ пејзажног уређења Парка природе

„Тиквара“ је очување и унапређење биодиверзитета плавног подручја Дунава уз

поштовање законских регулатива прописаних режимима заштите, које доноси

Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду.

Током анализа и прикупљања података о Парку природе који се истражује, једна од

главних институција, која је могла да пружи најопсежније информације и податке јесте

горе поменути Покрајински завод за заштиту природе са седиштем у Новом Саду.

Наиме, при прикупљању података, а и о свим неопходним информацијама и

предлозима, велика помоћ добијена је од стране дипл. инж. пољопривреде – уређење

вода Тање Бошњак, која је једaн од руководилаца израде Студије заштите Парка

природе „Тиквара“. Смернице добијене на основу искуства и знања, биле су довољне

http://www.pzzp.rs/sr/zastita-prirode/zastita-stanista/o-ekoloskim-koridorima-u-ap-vojvodini.html


78

да се концепт пејзажног уређења заснује искључиво на заштити и унапређењу

природних вредности, без много реконструкција и рестаурација, које би довеле до

деградирања екосистема и фауне подручја. Такође, за концепт су допринеле

вишемесечне анализе обављане на терену, уз коришћење литературних података, које

су биле водич кроз природу, разговор са локалним становништвом о жељама и

предлозима, разговор са директором спортског центра „Тиквара“ Дарком ...и

плановима добијеним од стране ЈП „Стандард“ из Бачке Паланке.

Већина локалног становништва пре свега није упућена у значај који има зелена

оаза која их окружује, нити да је то подручје сврстано у две категорије заштите и на

шта конкретно је та заштита усмерена. Дакле, неедукованост и необавештеност

становништва је једна од основних слабости Парка природе, која доводи до

угрожавања и деградације природе услед непажње и неодржавања од стране

посетилаца.

Све горе наведено представља основни циљ израде концепта пејзажног уређења

Парка природе „Тиквара“.

Планом детаљне регулације који је Општина Бачка Паланка донела у новембру

2013.године, са изменом која је донета у марту 2015. године, предвиђено је уређење

Парка природе „Тиквара“, али само у оквиру дела подручја који се налази у зони III

степена заштите. Међутим, предвиђено решење са аспекта заштите природе и очувања

биодиверзитета, као и реалних могућности за његово извођење није адекватно, те се

овим радом даје примедба и предлог измене и допуне идејног решења, узимајући у

обзир цело подручје заштићеног подручја.

7.1. НАЦРТ ПЛАНА ПРЕДВИЂЕН ПЛАНОМ ДЕТАЊНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ ПРИОБАЛНЕ ЗОНЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Генерални пројекат је урађен и обухвата Урбанистичко решење зоне приобаља

са новим саобрћајним концептом и дефинисањем зона према наменама коришћења.


79

Урбанистичким концептом препоручена је изградња регатне стазе у проширеној

акваторији Цврцине баре у дужини од 2 км, те би својим габаритом омогућила

одржавање такмичења домаћег и интернационалног ранга.

Позиционирањем веслачке стазе у Цврциној бари предвиђа се решавање акутног

проблема дела града уз Дунав. Наиме, све атмосферске воде, али и велики део

фекалних отпадних вода потпуно неконтролисано завршавају у Цврциној бари и тиме

угрожавају здравље људи и квалитет животне средине, а све у оквиру Заштићеног

природног станишта. Око саме веслачке стазе ће се формирати шетна стаза са пратећим

елементима урбаног мобилијара и просторног уређења, док су сви пратећи објекти

веслачке стазе, пошто они зависе и од нивоа такмичења предвиђени да по потреби буду

и привремени или монтажно демонтажни, чиме су и економски оправдани и енергетски

одрживи. Висећим мостом из Улице Веселина Маслеше је планиран прелаз из града у

простор Парка природе преко регатне стазе. (слика 127) Постојећи стадион ФК "Бачка"

у центру града је на проблематичној локацији са аспекта безбедности и лоциран је у

густо насељеном делу града. Пресељење стадиона је једна од вишедеценијских идеја

фудбалских посленика града и сада се стичу услови за реализацију. Такође, простор

око спортске хале у којој је некада РК "Синтелон" харао домаћим и иностраним

такмичењима, се комплетира и приводи у целини спортској намени. Започети аква парк

и комплекс базена биће проширен, планирана је и изградња велнес хотела, као и

додатних аква забавних садржаја. (слика 126)

Слика 126 и 127 Предвиђене уређене зоне у Парку природе „Тиквара“



80

Урбанистичким параметрима су дати основи за градњу и формирање ових

комплекса без великих ограничења у погледу величина парцела и архитектонских

елемената, а у циљу привлачења инвеститора који би туристичку понуду овог

подунавског и пограничног места подигли на један висок ниво. У склопу ове зоне

предвиђена је и савремена марина капацитета до 250 везова.

Нова одбрамена линија, нижа од постојећег насипа штити простор на самој обали

реке Дунав и предвиђена је да буде "преливна" и да се у случајевима екстремно

високих вода прелива и "пуни" корито природног рукавца Тиквара. На овај начин

природним путем се омогућава одржавање режима станишта и природног добра

Тиквара које је један од највећих квалитета овог простора и генерално зоне приобаља

Дунава кроз нашу земљу. На овим просторима нићи ће и насеље сојеница као и

простор еко кампа, али уз стриктно и пажљиво решавања и градњу искључиво

природним и еколошким материјалима. (Интернет 5)

7.2. ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „ТИКВАРА“

КРОЗ ДЕФИНИСАНУ НАМЕНУ ПОВРШИНА И

ФУНКЦИОНАЛНЕ ЗОНЕ

Дакле, полазна основа за дефинисање намене површина и њихове функционалности

је Нацрт плана који је донет Планом детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој

Паланци. После опсежних вишемесечних анализа на терену, али и истраживањем

литературних података и закона о заштити природе и природних добара, као и важећих

мера заштите за истраживано подручје, урађен је предлог концепта за пејзажно

уређење Парка природе „Тиквара“ у Бачкој Паланци кроз дефинисање намене

површина.


81

Током претходних поглавља, али и на самом почетку овог, јасно су дефинисане

вредности које је неопходно сачувати, али и унапредити не би ли се постигло складно

функционисање свих зона уз неопходно поштовање прописаних мера заштите.

Дакле, из решења које је донето поменутим планом, може се закључити да су

неопходна велика средства и напор да би се идејно решење спровело у дело, али и

предвиђени видови садржаја нису примерени за Парк природе какав је Тиквара, јер се

циљ проширења и развоја туризма не постиже са што више елемената у простору, који

се пре свега не уклапају у дизајн и природну структуру, тачније мозаик и значај

подручја који се истражује. Наиме, остаци ритског подручја, еколошки коридор

Дунава, Храстова шума, са субендемском врстом црног глога и комплексом бара,

мочвара, депресија и мртваја, треба да буду главни водич ка изради пејзажног уређења.

Уређење треба пре свега да обједини развој Општине са аспекта туризма, спорта и

науке, пејзажно обликовање простора, очување биодиверзитета уз несметано

функционисање свих зона и њихових садржаја.

Током дефинисања функционалних зона и намене површина, поштовани су прописи и

мере заштите, које је дефинисао Покрајински завод за заштиту природе и који су

објављени у Плану детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој Паланци новембра

2013. године и у допуни и измени истог, донетог у марту 2015. године.

7.2.1. Зона спорта и рекреације

У зони спорта и рекреације се већ налазе отворени спортски терени са

делимично уређеним садржајима. Отворени терени за тенис, кошарку, одбојку,

рукомет са улогом и терена за мали фудбал, као и терен за велики фудбал остају на

истом месту. Предвиђа се реконструкција трибина за седење око терена за рукомет и

формирање нове трибине са западне стране фудбалског терена, са пратећим

садржајима, како би могао да се користи као градски стадион.

Спортски терени су оријентисани у правцу север-југ, обезбеђени довољним

осветљењем и рефлекторима, те се у предлогу идејног решења наводи реконструкција

простора за одмор и седење, у виду демолираних клупа и канти за отпатке, које је

неопходно заменити и допунити садржајем урбаног мобилијара на местима где је уочен


82

недостатак истих. Вегетација, која је детаљно описана у анализи је у добром стању,

пружа неопходно засену и даје акценат на естетски квалитет самог простора, где га

због своје разноврсности (комбинација лишћара и четинара) одваја од осталог дела

Парка природе и наглашава његову функцију. Посећеност ове зоне је изузетно велика,

посебно током пролећних, летњих и јесењих месеци, нарочито викендима, када се

уочава велик број посетилаца различите старосне структуре. Дакле, постојећа

спортско-рекреативна зона је на доброј позицији и највећим делом опремљена

неопходним садржајима спортског и урбаног мобилијара.

7.2.2. Зона дечијег игралишта

У зони дечијег игралишта планира се реконструкција постојећег, са неопходном

изменом травнате, изузетно лоше подлоге за безбедност деце, јер се услед

неодржавања, трава уништила, те остају велике површине под земљом, који

представљају угрожавајући фактор, нарочито за децу узраста од 3. до 7. године. Дакле,

предвиђа се замена травнате подлоге са комбиновањем подлоге од тартана, чије

постављање се планира испод справа, ради лакшег одржавања, али и сигурности деце,

као и допуна садржајима предвиђеним за узрасте од 3. до 7. године и од 7. до 10.

године. (слике 128 и 129)

Такође, неопходно је редовно одржавање и остављање слободне зелене

површине за истрчавање, која ће заједно са игралиштем од осталог дела парка бити

одвојена заштитним зеленилом у виду жбунасте вегетације и постављене одговарајуће

безбедносне ограде. По постојећој организацији простора, у овој зони се налазила и

теретана на отвореном, која се измешта у другу зону, те се на њено место планира

формирање простора за одмор у виду дрвених клупа и столова, које већ постоје, ал су

неплански постављени, те се не уклапају у сам дизајн зоне. Дакле, предвиђа се допуна

и премештање мобилијара за одмор, реконструкција постојеће чесме, која својим

дизајном одудара од карактера зоне и подручја, обезбеђивање простора заштитном

оградом и одговарајућим осветљењем, као и сеча стабла тисе, која се по правилу

изградње дечијих играишта не сме налазити у њиховој непосредној близини.


83

Формирани простори за одмор имају пре свега функцију контроле млађе деце од стране

родитеља, али и за одмор осталих група, јер позиција између четинарских и

лишћарских формација омогућава пријатан амбијент за релаксацију.

Слика 128 Дечије игралиште на тартану Слика 129 Комбинација траве и тартана

(Извор: Интернет 6) (Извор: Интернет 7)

7.2.3. Зона линијског парка са трим стазом и полигоном за вежбање

У овој зони се концептом предвиђа формирање трим стазе са дефинисаним

полигоном за вежбање, те се функција теретане на отвореном из зоне дечијег

игралишта премешта у ову зону уз обавезно планирање садржаја који је примерен за

Парк природе. Овде је некад и био мањи полигон, који је услед неодржавања и

непланског и неадекватног плана пропао и само се назире између инвазивних

жбунастих и дрвенастих врста.

Трим стаза се формира у кружном облику између постојеће дрвенасте

вегетације у ширини од 1,60 м од земљане одлоге, која ће бити посута малчом од

борове коре ради амортизације приликом трчања, чиме је неопходно редовно

одржавање стазе. (слика 130) Малч садржи комаде млевене борове коре у гранулацији

од 0-5 цм и самлевена борова кора има добра еластична својства и дуготрајна је, те

може трајати 10-15 година.


84

Слика 130 Пресек трим стазе


Уз трим стазу, која је оградом од дрвених стубића одвојена од пешачке зоне се

налазе трим станице, проширења са справама за вежбање (клупе, вратила, зид за

пењање, греде) и местима за одмор у виду клупа и столова. Материјали справа и

мобилијара су од дрвета, како се не би нарушио изглед и значај природе. Аухтохтону

вегетацију у овој зони је неопходно сачувати и одржавати, док је забрањено ширење и

садња алохтоних, инвазивних врста и могуће је искључиво њихово крчење за потребе

организације поменуте зоне. (слике 131-134) Уз одговарајући садржај, предлаже се

постављање инфо табли.


85

Слика 131 Трим стаза Слика 132 Трим стаза од природног материјала

(Извор: Инетрнет 9) (Извор: Интернет 10)

Слика 132 Полигон за вежбање Слика 133 Справе у оквиру пологона


7.2.4. Зона отворених базена

Са аспекта заштите природе и реалних потреба Општине и становника, потреба

за изградњом отворених базена у оквиру Парка природе „Тиквара“, поред језера и реке

за купање, највећим делом је непотребан. Међутим, услед чињенице да је пре пар

година градња започела, да се није завршила, ал да се виде учинци започетог посла,

зона базена је нашла место у предложеном концепту пејзжаног уређења, те се предвиђа

реконструкција и довршетак изградње комплекса базена по унапред донетом плану и

пројекту. Такође, већи број становника са којима се разговарало о жељама и


86

задовољењу потреба које би требао Парк природе да им пружи је изразио жељу за

постојањем отворених базена, који би имао не само туристичку већ и улогу у развоју

спотског туризма и рекреације. У Плану детаљне регулације на овом простору се

планира изградња аква парка, који нуди превелик број садржаја, који би својом

функцијом допринели занемаривању значаја и садржаја који нуди Парк природе, те се

предлаже израда првобитног решења великог олимпијског базена и малог базена за

децу. (слика 134)

Слика 134 Комплекс отворених базена


7.2.5. Зона спортско-рекреативног центра Тиквара

Обухвата постојеће садржаје, објекат спортско-рекреативног центра, паркинг и

слободан простор испред објеката, намењен одмору и седењу са жардињерама,

клупама, кантама, осветљењем и три бициклане.


87

7.2.6. Зона научно-истраживачког центра

Један од великих проблема са којима се сусреће Парк природе као заштићено

природно добро је недостатак одговарајуће литературе, односно недовољног

истраживања са аспекта науке и заштите, посебно зоне II степена заштите. Како би се

порадило пре свега на едукацији становништва и посетилаца о значају и природним

одликама које поседује Тиквара, неопходно је обезбедити зону у којој ће бити смештен

довољан број објеката са улогом научно-истраживачких учионица, као и простор за

учионице на отвореном. (слика 136) Предлаже се рад на активирању ђака, студената,

волонтера који воле природе, чланове различитих удружења за заштиту природе, еко

кампова, који би својим радом и истраживањем допринели развоју природног добра и

очувању његовог биодиверзитета. Дакле, као још једна функција, која би била врло

интересантна и значајна за развој не само Тикваре, већ и саме Општине Бачка Паланка,

јесте научно-истраживачки рад кроз примену васпитно-образовних мера и

волонтерског рада. У оквиру ове зоне, изузев учионице на отвореном и затвореном,

предлаже се пројектовање простора за одмор и седење, који би својим обликовањем и

садржајима у виду различитог мобилијара (клупе, канте, столови, осветљење)

употпунио функцију зоне. (слика 135)

Слика 135 Простор за седење и одмор Слика 136 Простора за учионицу на отвореном



88

7.2.7. Зона угоститељства (бунгалови)

Како би се употпунио садржај и омогућило функционисање научно-

истраживачке зоне, неопходно је обезбедити одговарајуће смештајне капацитете, који

неће нарушити природу и њен карактер. Услед тога, у овој зони се предвиђа

формирање монтажних дрвених бунгалова. (слика 138) Ова зона је врло значајна не

само због наведене функције, већ и са аспекта развоја спорта и туризма, јер омогућава

смештај и посетиоцима који желе туристички да обиђу Парк, али и спортистима који

би своје припреме због погодних садржаја обављали на Тиквари. Планом Детаљне

регулације у овој зони је предвиђена изградња хотела, велнес и спа центра, са циљем

формирања апартманског насеља. Међутим, због природних вредности које поседује

заштићено природно добро и због циља што бољег очувања ритских остатака и уопште

бидиверзитета еколошког коридора Дунава, овакав вид изградње у овом делу Бачке

Паланке није препоручљив, већ се предлаже формирање апартманског насеља у виду

дрвених бунгалова са свим неопходним пратећим садржајима и формираном

саобраћајном и комуналном инфраструктуром. (слика 137) Поменут тип хотела и

пропратних садржаја предлаже се ван граница Тикваре у оквиру градског центра, који

се налази на десет минута хода од Парка природе.

Слика 137 Простор за одмор Слика 138 Бунгалови



89

У оквиру зоне угоститељства са северне стране језера „Тиквара“, планира се

постављање смештајних капацитета, типа сојеница за смештај такмичара, излетника и

осталих посетилаца. Како би се објекти уклопили у јединствени амбијент зеленог

појаса око језера, потребно је да материјализација буде од дрвета, са кровном облогом

од трске.(слика 139)

Слика 139 Сојенице


7.2.8. Зона кампа

У оквиру зоне кампа, која се налази у близини бунгалова и научно-

истраживачког центра, планира се обезбеђивање одговарајућег простора са свим

неопходним садржајима у виду мобилијара и саобраћајне инфраструктуре за боравак

кампера, чиме се даје предност еко камповима, који се све више развијају и проширују,

те су увек у потрази за новим, још неистраженим дестинацијама, те је природни

локалитет Тиквара за такву врсту истраживања идеално место. У оквиру ове зоне,

планирана је и посебна зона одмора, око постојеће баре са обезбеђеним стазама за

шетњу и пасивну рекреацију, са организованим станицама за одмор и седење у виду

столова са клупама на отвореном, али и под дрвеним настрешницама, у виду мањих

газеба, који својим дизајном не би нарушили природни идентитет подручја. (слика 140)


90

Такође, новопројектоване стазе воде и око саме баре, те је омогућен приступ и њеном

истраживању.

Камп простор треба да садржи, поред слободне површине за подизање шатора

или постављање камп – приколица, простор намењен изградњи помоћног објекта у

функцији кампа. У објекту треба предвидети просторију за портира/чувара, већи

санитарни чвор за кампере (женски и мушки тоалети, тушеви...). Објекат мора бити

приземан, монтажни или грађен од природних материјала.

Слика 140 Простори за одмор


7.2.9. Плаже

''Градска плажа'' се задржава на постојећој локацији. Планира се проширење

површине намењене плажи за садржаје везане за активну рекреацију, као и за

неопходне пратеће садржаје плаже (кабине, санитарни чвор, реконструкција тушева и

чесми, мањи угоститељски објекти). Постојеће објекте је потребно привести

планираној намени у функцији плаже. Планирано је уређење спортских - рекреативних

терена на песку или на трави.

У оквиру ове површине могуће је предвидети и отворени угоститељски објекат

(шанк на отвореном са баштом). Слично важи и за плажу „Тиквара“, осим што се

планира и постављање монтажних дрвених објеката услужног карактера, са циљем

обезбеђивања локалитета са неопходним намирницама и пијаћом водом, јер се


91

тренутно на подручју Парка природе не налази ниједан објекат овог типа, већ

искључиво у зони насеља, када се изађе из Тикваре, што представља један вид

проблема, са којима се сусрећу становници и туристи, нарочито током летњих месеци.

За уређење језера ''Тиквара'' потребно је урадити студију оправданости и другу

документацију у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи. Студија, између

осталог, треба да садржи: хидролошко-хидраулички прорачун течења Дунава, са

посебним освртом на посматрану деоницу, дужине у захвату плана детаљне регулације,

прорачун транспорта наноса и стабилности обале дуж посматране деонице,

хидраулички прорачун течења и проноса наноса који обухвата водени простор –

акваторију Тикваре, са снимком постојећег стања, регулацију обале Дунава дуж

посматраног подручја (регулациони радови, напери...), мере за умањење наноса унутар

акваторије, обухваћене активности уређења предвиђених Планом Детаљне регулације

приобалне зоне Општине Бачка Паланка. На простору плаже, површине за рекреацију и

камп простора потребно је све садржаје уклопити у природни амбијент шуме, уз

неопходне хортикултурне интервенције. (План Детаљне регулације приобалне зоне у

Бачкој Паланци, новембар 2015)

7.2.10. Остали садржаји

Постојећи угоститељски објекат ''Шаран'' (у близини планираног регатног

центра) у свом саставу има угоститељски део и део намењен кајакашима – оставу за

чамце и пословне просторије, као и понтон са везовима за чамце. На парцели коју

данас користе могуће је извршити изградњу/доградњу потребних кабина за чамце,

уколико се за то укаже потреба.

На потезу између језера ''Тиквара'' и Дунава је изграђено неколико објеката. Најстарији

међу њима је угоститељски објекат ''Чарда'', који се задржава и даље као угоститељски

објекат.

Новији спратни објекат, у близини ''Чарде'', стари (стамбени) објекат у

продужетку, затим недовршени објекат изграђен у кориту Дунава, треба наменити

садржајима везаним за туризам и угоститељство.

Развој наутичког туризма се планира изградњом марине, како би се преместила


92

постојећа марина на језеру Тиквара и тако смањила загађеност језера. Категорија и

капацитет марине су дефинисани Студијом мреже марина на Дунаву у АПВ (Завод за

урбанизам Војводине, 2008. године). Планирана је изградња марине II категорије,

капацитета 250 привеза, са пратећим садржајима. (слика 141) Саобраћајни прилаз ће се

обезбедити преко планиране саобраћајнице поред ножице насипа. Северно од локације

марине, а у брањеном делу подручја, предвиђа се формирање паркинг простора за

потребе марине.

Приликом планирања и пројектовања марине, која се, према предметном Плану налази

у заштитној зони ПП „Тиквара“ и на подручју међународног еколошког коридора реке

Дунав, утврђују се следећи услови:

Сачувати постојећу вегетацију и морфологију плавног подручја, односно

обезбедити зелени појас дуж небрањене ножице насипа (између насипа и марине) у

складу са потребама функционисања еколошког коридора;

на местима изграђених приступних путева између насипа и марине (укрштање

саобраћајнице са зеленилом еколошког коридора), осигурати пролазе за ситне

животиње (минималне висине 0,8m и ширине од 1-3 метра)

Због еколошког значаја, план озелењавања треба да буде саставни део пројекта

који се спроводи паралелно са изградњом марине. Неопходно је обезбедити

континуирани, вишеспратни зелени коридор ширине минимум 30 m уз целу дужину

водотока. Коридор по могућности треба да сачува што већи део постојеће

травнате/мочварне површине уз обалу, а на вишим нивоима обалног појаса треба

формирати вишеспратно зеленило (дрвореди и жбунаста вегетација) са што већим

учешћем аутохтоних врста. Током озелењавања забрањено је користити инвазивне

(агресивне алохтоне) врсте.

Избегавати директно осветљење обале, односно еколошког коридора. У

планирању осветљења објеката применити одговарајућа техничка решења у складу са

еколошком функцијом локације (тип и усмереност светлосних извора, минимално

осветљење у складу са потребама јавних површина, избор таласних дужина

најповољнијих за живи свет). Обезбедити могућност смањења интензитета светлости

изван радног времена појединачних објеката, односно током друге половине ноћи.

(План Детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој Паланци, новембар 2015)


93

Слика 141 Марина за бродове


Главни акценат на организацију и уређење Парка природе ”Тиквара” јесте

трасирање едукативних стаза, (стаза сазнања), односно стаза здравља, кроз зоне

строжије заштите II степена, али кроз баре у северном делу насеља у зони III степена

заштите са улогом пешачких стаза. Циљ је да стазе својим током уз обавезно

постављање инфо табли у циљу сналажења, али и едукације, одведу до свих значајних

локалитета заштите, наведених у току анализе истраживаног подручја. Стазе, које се

планирају од природног материјала су намењене искључиво пешачкој комуникацији,

како би се обезбедила заштита флоре и фауне. Стазе воде кроз цео Парк природе и

добро су повезане са главним саобраћајним комуникацијама и излазима из самог

Парка, али и новопројектованим саобраћајним путевима, који повезују различите

садржаје и зоне. Стазе трасирати у складу са мерама заштите кој еје прописао

Покрајиснки завод за заштиту природе, а које су јасно дефинисане Планом Детаљне

регулације приобалне зоне у Бачкој Паланци. Мере су:

Трасирати стазу на удаљеност од 30 m од обале Дунава на делу између два

канала која повезују језеро Тиквара са Дунавом, у наставку стазу трасирати тако да

прати обалу језера Тиквара на удаљености од 30 m од обале језера и повезати је на

пешачку стазу на површину намењену за постављање сојеница (означено бр. 5 у

Нацрту плана);


94

на местима укрштања са рукавцима обезбедити проток воде кроз рит, старе

рукавце, канале;

ради очувања еколошких и хидролошких карактеристика простора, ширину

стазе редуковати до те мере да се искључује могућност колског саобраћаја;

приликом пројектовања и изградње стазе потребно је исходовати услове овог

Завода

ради очувања функционалности еколошког коридора, између пешачке стазе и

Дунава обезбедити зелени појас у ширини од минимум 20 m, у складу са потребама

заштите обале од ерозије. Зелени појас подизати применом аутохтоних врста локалних

станишта. (План Детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој Паланци, новембар 2015)

Планирана регатна стаза у дужини од 2 км, у северном делу Парка природе, са

аспекта заштите природе и њених потреба, али и пејзажног уређења се сматра

непотребним садржајем. Наиме, Језеро „Тиквара“ је до сад имало успешну улогу

приликом одржавања регате (једном годишње), те се и сад у овом концепту предлаже

остављање функције језеру као регатне стазе, за потребе организовања и одржавања

таквог вида такмичења. Такође, предлаже се развој спортова на води и различитих

водених садржаја, као што су педалине, чамци, водени балони, који ће омогућити

развој туризма током летњих месеци. Због природног облика Парка, географског

положаја, значаја који поседује, али и повезаности са другим природним добрима у

оквиру еколошког коридора Дунава, предлаже се организовање редовних турстичких

тура обиласка обале Дунава од Багремаре, преко Тикваре до специјалног резервата

„Карађорђево“.

Концептом пејзажног уређења предвиђа се стављање акцента на Споменик

природе „Вештачка састојина мочварног чемпреса“ и „Четири стабла платана“

постављањем дрвених инфо табли са прописаним мерама заштите за оба споменика као

и описом њихових значајних одлика. Такође, дуж стаза сазнања планирају се инфо

табле за лакшу оријентацију и опис осталих значајних локалитета и реперних тачки у

простору.


95

7.2.11. Саобраћајна инфраструктура

Изузев поменутих стази сазнања, у оквиру Парка природе Тиквара планирано је

трасирање неопходних колских путева, пешачких и бициклистичких стаза. Главни

колски пут из правца Улице Веселина Маслеше који наставља до платоа испред

ресторана „Чарда“ се у делу код спортско-рекреативног центра „Тиквара“ одваја у два

крака. Један се спушта испод Бента и прикључује се на пут испод моста, док се други

наставља кроз зоне научно-истраживачког центра, угоститељства и камп простора до

укључења на пут који води ка мосту и граничном прелазу. Овај колски пут је пре свега

неопходан за кретање возила комуналне службе, али и посетилаца који долазе да

проведу одређен број дана у неким од различитих видова смештајних капацитета

(кампови, бунгалови). Трећи крак води ка бунгаловима типа сојенице. Пешачке

комуникације омогућавају облизак свих делова и значајних локалитета Парка природе.

Један део стаза води преко Цврцине баре, како би се омогућио не само туристички

обилазак, већ и обилазак значајан за научна истраживања. Стазе морају бити

пројектоване у складу са условима за мочварно-барска подручја у виду мостића и

дрвених прелаза. (слике 142 и 143)

Слика 142 Дрвени мостићи преко баре Слика 143 Дрвени прелази преко бара



96

Како би се омогућила функционалност са аспекта саобраћаја између зона,

трасиране су бициклистичке стазе, које сз смештене у зони III степена заштите и

углавном прате пешачке комуникације, те се на так начин омогућава повезаност

насеља са Парком природе. Ширина бициклистиче стазе износи 2, или 2, 50 м у

зависности од могућности које терен пружа. Пешачке комуникације су минимално 1,80

м ширине, те су у складу са нормативима који прописује Закон о саобраћају.

Планом Детаљне регулације, предвиђа се утврђење обале Дунава у циљу

заштите од поплава изградњом обалоутврда од природног материјала камена.

Међутим, предложеним концептом пејзажног уређења предлаже се израда пројекта

заштите од поплава формирањем појаса заштитног зеленила, како би се омогућила

природна повезаност обале са осталим делом Парка природе, без нарушавања естетског

и визуелног квалитета.

Приликом трасирања саобраћајне инфраструктуре, објеката и осталих садржаја

неопходно је обавезно вођење рачуна о аутохтоној вегетацији и спречавању

деградације исте. Строго је забрањено уношење и садња алохтоних, инвазивних врста,

које својим ширењем потискују аутохтону вегетацију и доводе до њеног лаганог

нестанка. На нашим подручјима сматрају се инвазивним следеће биљне врсте:

циганско перје (Asclepias syriaca L.), јасенолисни јавор (Acer negundo L.), кисело дрво

(Ailanthus glandulosa (Mill.) Swingle), багремац (Amorpha fruticosa L.), западни

копривић (Celtis occidentalis L.), дафина (Eleagnus angustifolia L.), пенсилвански

длакави јасен (Fraxinus pennsylvanica Marshall), трновац (Gledichia triachantos L.),

багрем (Robinia pseudoacacia L.), сибирски брест (Ulmus pumila L.).

Мобилијар неопходан за функционисање зона и садржаја, а и сами садржаји у Парку

природе, морају бити од природног материјала (дрвета) како би се својим дизајном и

обликовањем уклопили у естетски квалитет и значај Тикваре као заштићеног

природног добра.

https://en.wikipedia.org/wiki/Philip_Miller

https://en.wikipedia.org/wiki/Walter_Tennyson_Swingle


97

8. ЗАКЉУЧАК

Регулацијом речних водотока за потребе речне пловидбе и пољопривреде у

последњих сто година, уништено је 80% природних плавних подручја уз Дунав, као и

биолошки најпродуктивнијих станишта. Нестананком плавних подручја знатно су

смањене и бројне услуге екосистема, као што су природна одбрана од поплава,

обезбеђивање природних ресурса, или пречишћавање воде.

Садашње стање шумских састојина на подручју Парка природе ''Тиквара'' резултира

из датих еколошких услова и спроведених газдинских мера у прошлости. Ритски

карактер Тикваре, претходни циљеви газдовања усмерени углавном на производњу

дрвета за индустријску прераду, примена вештачког пошумљавања довели су до низа

специфичности својстених овим шумама. Не водећи рачуна о еколошким условима

станишта, у настојању да се подигне шума, у прошлости су се садиле многе врсте

дрвећа на стаништима која им не одговарају што је неминовно довело до нестајања

природних екосистема на овим просторима.

Дакле, остаци ритских шума, разуђеност обале у виду рукаваца, канала, бара, мочвара,

депресија, мртваја, Храстова шума са субендемског врстом црног глога, споменици

природе, као и флора и фауна еколошког коридора реке Дунав су најзначајније

карактеристике Парка природе „Тиквара“ које је неопходно сачувати и унапредити.

Нацртом плана који је донела Општина Бачка Паланка, донето је идејно решење, за

које се после опсежних и детаљних анализа простора са аспекта заштите и пејзажне

архитектуре, сматра да би у дугорочном временском интервалу могло довести до

трајне деградације екосистема и целокупног биодиверзитета. Због тога се овим

предлогом даје корекција предложеном Плану уз поштовање законских регулатива и

донетих мера заштите.


98

Један од основних циљева израде пејзажног концепта је подстицање развоја не само

Парка природе, већ и Општине Бачка Паланка са аспекта туризма, спорта и рекреације,

научно-истраживачке, еколошке и васпитно-образовне функције. Формирањем и

организовањем еко и спортских кампова, различитих традиционалних и спортских

манифестација, уређењем едукативних и трим стаза, угоститељских и услужних

објектата, као и различитих садржаја које пружају дефинисане зоне, пружа се

могућност за бржи развој Општине, али и очување и унапређење биодиверзитета Парка

природе „Тиквара“.


99

9. ЛИТЕРАТУРА

Анастасијевић, Н. (2007): Подизање и неговање зелених површина. Универзитет у

Београду, Шумарски факултет, Београд.

Вујковић, Љ. (2003): Пејзажна архитектура - планирање и пројектовање.

Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд.

Вујковић, Љ., Нећак М., Вујичић Д. (2003): Техника пејзажног пројектовања.

Шумарски факултет, Београд.

Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Универзитет у Београду, Шумарски

факултет

Бревинац Милошевић Д., Батало Т. (2005): Декоративна дендрологија за 2.разред

дрвопрерађивачке школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Бошњак Т. и сар. (2011): Студија заштите Парк природе „Тиквара“ - Предлог за

стављање под заштиту као заштићено подручје III категорије. Покрајински завод за

заштиту природе, Нови Сад.

Болф М. (2008): Херпетофауна заштићених подручја Војводине, дипломски рад Нови

Сад.

Стојковић М. (2009): Ихтиофауна заштићених природних добара Војводине,

дипломски рад Нови Сад

Лазић Л. и сар. (2008): Заштићена природна добра и екотуризам Војводине,

Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за

географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

Радовић Р. (1988): Зборник бр. 1 радова о настанку, прошлости и историјском развоју

града Бачка Паланка, Књижевни лист „Дис“, Бачка Паланка.

Радовић Р. (1989): Зборник бр. 2 радова о настанку, прошлости и историјском развоју

града Бачка Паланка, Књижевни лист „Дис“, Бачка Паланка.

Балаж, Е. (2005): Баштенско вишегодишње цвеће, Нови Сад.


100

Дренић, З. (2009): Цвећарство, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Вујић, А. (2008): Заштита природе, Природно-математички факултет, Нови Сад.

Документација из ЈП за урбанизам, грађевинско земљиште, стамбено комуналне

послове и путеве „Стандард“ из Бачке Паланке.

Документација из Покрајинског завода за заштиту природе из Новог Сада.

Просторни план Републике Србије („Службени гласник РС“, број 88/2010)

Регионални просторни план Аутономне покрајине Војводина (децембар 2011 година)

Просторни план Општине Бачка Паланка („Службени лист Општине Бачка Паланка“,

број 2/2009)

План генералне регулације Општине Бачка Паланка („Службени лист Општине Бачка

Паланка“, број 16/2011)

Одлука о заштити Парка природе „Тиквара“ („Службени лист Општине Бачка

Паланка“, број 3/97 и број 2/2009)

„Службени лист Општине Бачка Паланка,“број 4/2015.

План детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој Паланци, новембар 2013.

Решење о допуни и корекцији Плана детаљне регулације приобалне зоне у Бачкој

Паланци, март 2015.

Закон о заштити природе („Службени гласник РС“, број 36/2009 и 88/2010)

Закон о шумама („Службени гласник РС“, број 30/2010 и 93/2012)

Закон о водама („Службени гласник РС“, број 30/2010)

Интернет извори:

http://www.backapalanka.rs/

http://tikvara.net

http://www.srbijasume.rs

http://www.zavurbvo.co.rs/

http://www.zzps.rs/

http://www.backapalanka.rs/

http://tikvara.net/

http://www.srbijasume.rs/

http://www.zavurbvo.co.rs/

http://www.zzps.rs/


101

http://www.eko.vojvodina.gov.rs/

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/siguran-samo-olimpijski-bazen

Извори илустрација:

Интернет 1 https://www.facebook.com/palanka3u1/photos_stream

Интернет 2 http://mapire.eu/en/

Интернет 3

https://www.google.rs/maps?ion=1&espv=2&q=tikvara&bav=on.2,or.r_cp.&biw=1600&bih

=755&dpr=1&um=1&ie=UTF-8&sa=X&ved=0CAcQ_AUoAmoVChMI4-

GvptOdyAIVRr8UCh1m1AsJ

Интернет 4 http://www.pzzp.rs/sr/zastita-prirode/zastita-stanista/o-ekoloskim-koridorima-u-

ap-vojvodini.html

Интернет 5 http://www.ekapija.com/website/sr/page/949188/Privilegija-gradova-na-reci-

Ba%C4%8Dka-Palanka-planira-da-kraj-Dunava-izgradi-vesla%C4%8Dku-stazu-marinu-

sportsko-rekreativni-centar-akva-park-hotele

Интернет 6 http://www.podovi.org/images/stories/casopis_br15/472-decije-igraliste-tartan-

podloga.jpg

Интернет 7 http://www.podovi.org/images/stories/casopis_br15/481-teren-za-mini-golf.jpg

Интернет 8 http://www.silvermalc.co.rs/wp/wp-content/uploads/2015/04/presek-trim-

staze.jpg

Интернет 9 http://www.nekretnineobrenovac.com/slike/obrenovac/7/zabran-izletnicka-suma-

obrenovac-12.jpg

Интернет 10 http://static.panoramio.com/photos/large/59084638.jpg

Интернет 11 http://www.tvbest.rs/files/article/timocka-

krajina/9/teretanakraljevicatrimstaza.jpg

Интернет 12 http://www.sudirekcija.rs/images/news/16312aad91c93.jpg

Интернет 13 http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_backa_palanka_2_280213.gif

Интернет 14 http://www.srbijasume.rs/img/miljakovac1.jpg

Интернет 15

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQF1JNdua__mpKY3NCbpeJYhj1kHGM3Bkb-

yv5QlJK1Vm-aDXNs

http://www.eko.vojvodina.gov.rs/

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/siguran-samo-olimpijski-bazen


102

Интернет 16 http://www.vizijadanas.com/dell/kanjon_drine/klupe.jpg

Интернет 17 http://www.izmedjuplaninaimora.com/wp-content/gallery/damir1/dscf6461.jpg

Интернет 18 http://www.novosti.rs/upload/images/2015//05/02/32%20banja%20(4).jpg

Интернет 19 https://encrypted-

tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSJUEJA_RQM56adf6ha8mxYv_Le6Y_JlUipZPUnn

0A9jt-fG4tV

Интернет 20 http://www.ekapija.com/dokumenti/tikvara_5_240714.jpg

Интернет 21

http://i1252.photobucket.com/albums/hh561/moca37/02_hotca_uzkokoleika_mostik_zpsfd06

3fcf.jpg

Интернет 22

http://api.ning.com/files/nmdvxiqhAwi0zND3J37Hb*bsA9obAq59912C6ZzsfFLdCi7sAqgW

DrDHaaHlaxTnrt4zB47cBIBjXdY--Oy48AkqeLocLy-f/Zasavica.JPG?width=300

http://api.ning.com/files/nmdvxiqhAwi0zND3J37Hb*bsA9obAq59912C6ZzsfFLdCi7sAqgWDrDHaaHlaxTnrt4zB47cBIBjXdY--Oy48AkqeLocLy-f/Zasavica.JPG?width=300

http://api.ning.com/files/nmdvxiqhAwi0zND3J37Hb*bsA9obAq59912C6ZzsfFLdCi7sAqgWDrDHaaHlaxTnrt4zB47cBIBjXdY--Oy48AkqeLocLy-f/Zasavica.JPG?width=300


103

10. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ


104

Documents

хортикултуру и пејзажну архитектуруpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Aleksandra_Savic.pdf · 1. УВОД Предмет истраживања